НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
ИСТИНА И СИМВОЛИ ИСТИНЕ
 
1. Тјелесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир (Рим. 8, 6). Док су прародитељи наши све расуђивали духовно дотле су осећали у себи пуноћу живота и мира. Тело, телесни свет и физичке предмете они су такорећи једва видели од силне светлости духовне стварности која је зрачила кроз њих као кроз своје слике или символе. Садржина је била за њих видљивија од форме, духовни смисао ближи од појаве, феномена. Радост њихова долазила је више од невидљивог у видљивом него од видљивог на невидљивом. Они су гледали кроз слике Сликара, и кроз песме слушали Песника.
2. Но чим је код прародитеља, после отпада од Бога, преовладало телесно мудровање над духовним, сунце духа за њих је било превучено тамним облаком, и они су се обрели у царству смртних и пролазних символа, у царству колебања, немира и смрти. Форма је засенила садржину. Појава је помрачила смисао, видљиво се уставило пред невидљивим; од слика се није могао видети Сликар нити од многих песама Песник. Закон духовни заборављен је; на његово место у уму људском дошао је измишљени закон физички или закон природни.
3. Изгнање из Раја, или удаљење човека испред лица Божија, имало је у ствари за последицу то што је човек, ранији господар природе, постао слуга и роб природе. Он који се у близини Божјој хранио сваком речју Божјом – тј. духом и истином, или духовним смислом и значајем сваке створене твари – почео се сада хранити зељем пољским, желећи понекад да се насити и свињским корењем. Но и ово му се није увек давало у довољној мери.
4. Обделавање и одбрана, што се у Рају односило на духовне таленте, окренути су изван Раја на тело и телесни живот. Човек на земљи отпочео је рад за тело и рат због тела. Стварност и њен символ, или јава и сан, променили су свој став сходно промењеној визији човековој. Као кад би неко најпре с дрвета посматрао сенку од дрвета, а по том, спуштен на земљу, из сенке дизао своје очи да види Дрво.
5. Но, очи људске све су се више замарале од гледања навише, на духовну стварност, са игралишта сенки, на које је Адам био пао. Па постепено обузет замором и забуном, забуном од мешања истине са символима истине, човек се најзад са страхом стао клањати природи као божанству. Чим је из свог духовног вида изгубио правог и јединога Бога, он је принуђен био да попуни празнину на тај начин што је природу – тј. творевину Божју – ставио за бога место Бога. А кад је природу учинио себи богом, он је отпочео мислити о природним законима и о природи као законодавцу. Истина је за њ била изгубљена, и он се нашао збуњен на игралишту сенки истине.
6. У страхопоштовању према природи мислио је наћи олакшање свога удеса. Јер му се чинило да га природа као божанство ослобађа од моралних обавеза, од моралног закона. У ствари то је била самообмана и илузија. Такозвани природни закони нису ништа друго до слике или символи духовно моралног закона. Али човек је то знање изгубио, те је као незналица срицао слова природе Божје без везе и без смисла. Духовна шифра за јероглифе природе била је изгубљена. Како онда тако и данас, за све оне који природу и природне законе обожавају.
7. Док није окусио плода с дрвета добра и зла, човек је знао само за добро, желео само добро, чинио само добро. Окусивши од забрањеног плода, он се поделио и подвојио сам у себи. А кад је настао дуализам унутра у души његовој, дуализам се појавио у свету пред његовим разроким видом и подељеним разумом. Изгнанику из Раја, преступнику испод дрвета познања добра и зла, сада је цео свет постао једно велико дрво познања и то двојног, познања добра и зла. Хтео не хтео он је сада морао јести са тога дрвета.
8. Но где год се помеша добро и зло, зло преовлада. Као кад се вода помеша са петролеумом, па није ни за пијење ни за горење. Поколења и поколења Адамовог потомства обожавали су и Бога и природу, при чему се покварио и појам о Богу и појам о природи. Обожавање Бога претворило се временом у обожавање демона, а обожавање природе у сујеверје. То двоје помешано произвело је шарлатанске и смешне, чак и погубне, митологије по васцелом свету. Тако се обистинила реч апостолска да сав свијет у злу лежи.
 
 

 
 

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *