НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
НАУКА О ЗАКОНУ (НОМОЛОГИЈА)[1]
 
1. О свим важнијим предметима, о којима посведневно говоре људски језици, говори се и у Библији, изузев једног предмета, а то је природни закон. У Библији се не спомиње та реч – природни закон.
2. И ни о чем учени синови човечји у наше време не говоре толико колико о природном закону, или природним законима, о природном многозакоњу, полиномији. А баш о томе нема ни речи у Библији. Да ли учени синови човечји не знају о чему говоре или пак свезнајућа Књига Живота не зна ништа о том предмету о коме учени синови човечји највише говоре? Није лако претпоставити ни једно ни друго.
3. Заиста, човек нашега времена мора се зачудити што у основној и главној књизи рода човечјег, у књизи од хиљаду страница, у књизи која се штампа у близу хиљаду језика и наречја и растура годишње на десетине милиона не долази реч „природни закон“.
4. О природном закону – управо о природином закону – говори научник са катедре омладини, и омладина га слуша чудећи се и природи и њеном закону, односно законима. А у Библији нема ни речи о природном закону, ни у једнини нити у множини.
5. О природном закону говори чак и хришћански проповедник са проповедаонице у храму, о природном закону као паралелном са моралним законом; и народ га слуша не разумевајући како то да постоје два закона, тако често у опреци један с другим, а један законодавац? Међутим, у основној књизи наше вере нема спомена о закону природном, још мање (ако може бити мање) природином.
6. Познање природних закона сматра се у наше време најважнијим познањем. Ради познања тих закона подижу се безбројне школе, универзитети, академије, лабораторије; троше се куле блага, троше се снаге људске, и времена и лета. Како дакле да се ти закони у Светој Књизи, богонадахнутој, не именују ни речју, ни реченицом, ни словом, ни знаком?
7. Природа и природни закони најзвучније је гесло нашег времена. Свако друго гесло, које једно европско дете слуша од првог разреда основне школе па до свршетка универзитета, малозвучније је и слабије. Има и других гесала, али су она као онај танки глас што га је пророк Илија чуо на Хориву према бурној хуци онога гесла – природни закони! Да ли пророци и свеци, који Духом Божјим саставише Библију, нису дочули ту реч „природни закони?“ Или су је пречули? Или су заборавили да ју напишу?
8. Природњаци нашег времена стављају под наслов „природни закони“ и своје знање и своје незнање. Све што знају, бар што мисле да знају, они стављају под природне законе; а и оно што не знају, пре него дознаду, унапред приписују природним законима. При таквом стању ствари човек се у недоумици мора запитати: да ли су постојали ти исти природни закони у времена древна кад је наша Света Књига од преко хиљаду страница састављана и писана?
9. Свевласт природних закона над духовима и умовима белог човечанства у Европи и Америци постала је данас апсолутна. Аутократија – готово да кажемо тиранија – природних закона над људима у том делу човечанства тако изгледа потпуна као завршен круг без иједне излазне тачке. Да ли су библијски писци имали исту природу пред собом, кад ни једном линијом нису почели описивати онај железни круг који је данас склопљен око људи? Или се можда онда још нису јављали ни дејствовали природни закони, па су људи били неосетљиви према њима?
10. Чак и теолози западни! Стојећи под упливом природних наука и уплашени ваљда од њиховог магистралног кажипрста, чак и теолози западне хемисфере прихватили су природне законе као нешто природно. Тиме су они обременили себе знојним трудом око „измирења Библије са природним наукама“. Да се не би онај претећи кажипрст спустио на њих! У ствари они нису успели да измире Библију и науке о природним законима, него су успели само да умире научнике и да се с њима измире у томе, да су природни закони ван спора. Ми им можемо признати, да су видели много од онога што има у Библији, али нажалост они нису видели оно што нема у Библији. У Библији нема речи нити „природин закон“, нити „закон природе“.
11. Заиста је напоран задатак довести у склад једну књигу, у којој нема спомена о природним законима, са хрпама књига које ни о чем другом не говоре до о природним законима. У Светој Књизи Божјој не спомињу се природни закони. Не само библиофоби него и многи библиофили у наше време тешко могу написати две странице, а да не спомену природни закон или природне законе. А гле, на хиљаде страна Свете Књиге нигде ни на једном месту не спомиње се природни закон. Није ли ово тајна велика? Зашто дакле Библија не спомиње природни закон?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. При изради ове књиге писац ce послужио на првом месту Светим Писмом као основним извором за објашњење и решавање постављеног питања о закону; потом верским књигама разних народа, као што су: Коран (Суре цитиране по енглеском преводу), Зенд Авеста, Књига Мртвих, неколике књиге из Вендати (у преводу Макса Милера), Таотхе-кинг, Конфучије (све y енглеским преводима), па трагедије Есхила и Софокла (у српском преводу), потом више књига фолклора разних народа.

    Од књига из науке и о науци писац je имао и ова дела при руци:
    A. Eddington: The nature of the physical world.
    Sir James Jeans: The mysterious universe.
    J. W. N. Sullivan: Limitations of science.
    Meyerson: De l’explication dans la science.
    Whitehead: Process and Reality.
    Dean Inge: God and the astronomers.
    Dr Alexis Carrel: Man the unknown.
    Др Иван Ђаја: Трагом живота и науке.
    Др Сима Марковић: Принцип каузалитета и модерна физика.
    Др Атанасије М. Поповић: Морални закон, књ. I

    Од старијих дела:
    Fustel de Coulangee: Cite antique.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *