НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
ДРАМА СВЕТА
 
Кад се наши путници приближише крају свога пута, месец се крадљиво извириваше изнад планине, а поноћни певци запеваше.
Путовођ: Ево нас већ при крају путовања, па је време да завршимо наш разговор и предамо се молитвеном ћутању.
Путник: Дозволи ми, молим ти се, још једно питање?
Путовођ: Врло радо.
Путник:Признајеш ли ти знање и знанствене проналаске?
Путовођ: Свакако.
Путник: То значи ти ипак признајеш науку?
Путовођ: Ако би ме ти питао, да ли ја једем јабуке посуте прашином, ја бих одговорио: јабуке једем али прашину не једем. Исто тако ја примам сва поуздана знања и признајем све модерне проналаске, али прашину научних теорија и хипотеза којим су до сад била покривена модерна знања и проналасци нити примам нити признајем. Нарочито немогуће је и мени и теби примити и признати теорију о природним законима, ту основну заблуду јучошње науке. Није ли тако?
Путник: Сада сам у стању рећи, тако је. Но реци ми, да ли ти признајеш величину васионе онако како се она кроз телескоп открива научницима?
Путовођ: Признајем. И сам сам више пута посматрао звездано небо кроз велике телескопе.
Путник: Али ако тебе није устрашила огромност васионе, зар те није устрашила маленкост наше планете и човека на њој?
Путовођ: То не. Ни неизмериво пространство звезданога неба ни неизрачунљиви број откривених звезданих кола нити пак огромни обим многих небесних тела, неупоредив са обимом наше планете, нису поколебали моје убеђење, да је земља, ова наша малена земља, главна позорница светске драме.
Путник: Хоћеш ли ти тиме да кажеш, да сва она огромна васионска светила имају једину сврху да служе игрању и одигравању човјечје драме на земљи?
Путовођ: Управо то, и тако. Нека те то нимало не изненађује. Упореди васиону са једним позориштем у великом граду. Шта је најважније у једном позоришту ако не бина на којој се игра драма?
Путник: Свакако бина.
Путовођ: Међутим, бина је сасвим малена кад се упореди са великом зградом позоришта, са дворанама, галеријама, ходницима и другим просторијама. Ако си бивао у великим позориштима, морао си се понекад зачудити како је бина малена према огромној палати позоришта. Па ипак свет долази у ту палату само због бине, односно због игре која се изводи на бини. Јер игра на бини представља сврху и смисао целе позоришне палате. Тачно тако и драматична игра, која се историјом одиграва на земљи, представља смисао васионске палате.
Путник: Кад говориш о драматичној игри на земљи, ти свакако мислиш на људе, зар не?
Путовођ: На људе; на све људе и на све појединачне и групне драме људске од Адама па до краја времена. Мислим на укупност историје рода људског, која се драматично одиграва хиљаде година кроз све нова и нова поколења, све нове и нове играче, по целој кугли земаљској, и која се све хитније и бурније клони своме завршетку. Мислим на Бога Створитеља и на безбројне духовне силе, светле и мрачне, које невидљиво но стварно учествују у овој драми људског живота. Мислим на Главног Јунака свечовечанске драме, који се једном јавио у пастирској тишини, прерушен и непознат, и који ће се непрерушен јавити у последњем чину, на крају крајева, у бури, у страшном и муњевитом величанству победиоца. И мислим на многе милионе и милионе оних људи који ће тада бити прослављени славом вечном и, авај, на многе премноге који ће остати постиђени стидом вечним. Јер је морално мерило једино право мерило, а морални закон једини закон у драми света, тј. у драми човечанства. Ако пореци окружавајуће нас васионе, личе на неке законе, то су само рефлекси, слике или символи, закона оне драме на позорници. Није бина рефлекс галерије но галерија бине.
Путник: Говори ми тако још и још. То ми је пријатно слушати. Ослобађаш ме аветињског притиска материјалне васионе и уздижеш човечје достојанство.
Путовођ: Не уздижем ја човечје достојанство; уздигао га је Онај који је првог човека, Адама, надахнуо својим духом и предао му у почетку власт над материјалним светом; и уздигао му је достојанство Главни Јунак драме света кад се због човека спустио на земљу и за човека поднео крсне муке и смрт. Ако још сумњаш, да је наша малена планета духовни и морални вођ целе звездане васионе, сети се видовитог Павла, који је рекао: Што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да постиди јако. И што је малено и незнатно изабра Бог да постиди велико и знатно. Заиста је земља слаба и малена и незнатна, но само за физички вид. Али је она изабрана звезда међу звездама, да буде позорница светске драме. Некада је Бог изабрао био малени народ израиљски између толиких великих народа, да кроз тај народ („црвића Јаковљева“) објави своју вољу и свој закон и – Сина свог, Месију света. Па је онда изабрао рибаре за апостоле месијанске науке спасења, рибаре, а не кнежеве и велможе. Човеку је дао власт над диносаурусом и мамутом, а не обратно. Такав је метод Божји од увек, да малено уздиже, да незнатно прославља, да кроз презрено јавља своју моћ. Ко ће му рећи: зашто тако чиниш? Јеси ли кад на ведрој ноћи при блистању звезданих ројева ишао у позориште да гледаш неку чувену драму?
Путник: Јесам.
Путовођ: И ниси свакако заборавио, како си се на путу за позориште дивио многим и дивним светлима на небесном своду. Међутим, кад си видео на позорници борбу између истине и лажи, херојства и подлости; кад си свом душом делио мучење и агонију главнога јунака драме до петога чина, да се на крају опет свом душом веселиш због његовог тријумфа – тада, при повратку кући, звезде су ти изгледале бледе и ништавне према твом јунаку драме, победиоцу лажи и подлости, зар не?
Путник: Заиста, сећам се, тако је.
Путовођ: Не сведочи ли то, да је срцу нашем милији добар човек који побеђује зло од свих сјајних лопти и небулозних балона изнад наших глава? И да су нам светац и херој несравњено веће вредности од Сириуса, и Близанаца, и Влашића? Јер шта су та велика светила, сви ти ближи и даљни лампиони, заједно са сунцем и месецом, него потребне принадлежности земаљске позорнице, при извођењу драме? Није ли за њих речено на првој страни Библије: и постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу? Запамти ову реч: да обасјавају земљу. Земља је дакле њихова намена и њихов смисао; за земљу и због земље су та светила саздана. Без драме која се на земљи игра сва та сјајна звездана кола била би бесциљна и бесмислена, као једно огромно и сјајно позориште без бине и без игре. Али земља их искупљује од бесциљности и бесмислености, земљу пак – драма слугу и синова Божјих. О, како је богата и величанствена та драма! Сав звездани свод не вреди колико једна сцена из те драме, једна, рецимо, херојска борба синова светлости против синова таме. А колико и колико је таквих драматичних сцена било у историји човечанства. Бројеви су недовољни да их изброје, језик људски недовољан да их опише, све позоришне бине недовољне да их представе. Колико личних, колико друштвених и националних и расних драма, од Адама до данас, унизаних и утканих у превелико ткиво свеопште драме људског рода! Кад се мислима удубиш у овај предмет, твој разум биће обасјан новом светлошћу, у којој ћеш видети и појмити, да је драма човечанства на земљи срж и оправдање целе васионе. А та драма, као и свака права драма, базира на моралним основама, и изводи се по моралном закону Божјем. Толика је неописива сила, толика морална динамика те драме, да се она рефлектира на целој физичкој природи, органској и неорганској, на земљи и свуда око земље до крајева васионе. Какво је онда чудо што се при извесним великим и страшним сценама на позорници историје земља потреса, звезде сударају и падају, а сунце и месец облаче у црнину? Догађаји на позорници људског живота или одржавају васионски сценариј у поретку или га доводе у беспоредак. Таква је свемоћ моралног закона историје људске, који не трпи никакав други закон као такмаца.
Путник: А кад се завеса спусти?
Путовођ: А кад се завеса спусти, онда ће и земаљска позорница и сви њени васионски сценарији бити предани огњу, према Откровењу Јовановом, као гнездо из кога су излетели одрасли тићи соколићи. И времена ће нестати. Али ће остати сви јунаци Драме, већи и мањи, сви путници који су правим путем ходили правоме циљу, сви ревнитељи закона Божјег, и сви победници зла, остаће у другој једној васиони, духовној и бесмртној. Безбројне војске, непрегледни народи таквих јунака, који су ,,добар рат ратовали и трку свршили“, биће у вечности груписани око Главног Јунака ове светске драме, ове божанске епопеје рода Адамова, јединствене и непоновљиве. Кад сва васиона, дакле, са целим својим поретком ишчезне као сенка, две највеће васионске вредности остаће и постојаће и надаље. Te две вредности јесу: прави људи и царски закон љубави.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *