НОМОЛОГИЈА

 

НОМОЛОГИЈА
 
БИБЛИЈСКИ ЗАКОН
 
1. Библија говори само о моралном закону. То је закон који је Бог дао човеку и који је човек примио од Бога. О неком другом закону Библија не говори ништа.
2. Овај морални закон Божји односи се на владање човеково у овоме свету. Овоме закону циљ је био да држи човека изнад природе, а испод Бога; да га оспособи покоравати природу и бити покоран Богу; да му не да ни да падне испод природе ни да се дигне (маштом) изнад Бога.
3. Први морални закон, који је Бог дао човеку, и најкраћи је. Он се састоји из две заповести. Једна се тиче власти човекове над природом, а друга се тиче власти Божје над човеком. Прва гласи: Рађајте се и множише се, и напуните земљу, и владајте њоме; и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи. А друга заповест гласи: С дрвета од познања добра и зла, с њега не једи, јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.
4. Ове заповести не издаје тело телу, нити тело духу, нити дух телу, него дух духу, или духовно биће духовном бићу. А то значи, да обе ове заповести имају духовно морални значај. Заповест о рађању и множењу односи се на духовно рађање и множење, које се на плану физичком символише и изражава телесним рађањем и множењем. Заповест ова дакле означава не физички закон него морални.
5. Као да Створитељ каже: Ја сам ставио у вас свој дух животни као семе. Потрудите се, да то семе донесе род духовни и многи. Нека узрасте у вама дух истине и нека испуни сву земљу тела вашега, тако да цело тело ваше постане духовно, и да урасли дух у вама покрије сву земљу и завлада њоме. Када се у вама изврши потпуно духовно рођење и када се моји духовни таленти у вама умноже и увеличају до савршенства, онда ћете ви бити богови над земљом као што сам Ја Бог над вама.
6. Тако рођени и увеличани ви ћете бити господари над рибама и птицама и свим зверињем на земљи. Јер ће вам се дати познање, да познајете духовни смисао свега тога, и да можете читати истину у тим символима истине, и вечну стварност у временим сликама и приликама њеним. То јест, знаћете стварни смисао свих твари око себе, и кроз то знање и познање владаћете над свим. Јер се правом знању даје господарство и власт.
7. Ово је прва заповест првог моралног закона Божјег. Она представља свете дарове Божје које је Бог даровао првом, безгрешном човеку, да их он обделава. Па као што ова прва заповест указује на духовну стварност и представља морални закон, морални, а не физички, тако и друга. Другом заповешћу Бог забрањује човеку да једе с дрвета познања добра и зла. Овом заповешћу Бог је хтео да сачува човека од познања не добра него зла, од мешања добра са злом, од служења два господара, како је доцније рекао Господ Христос; од дводушности.
8. Сва дрвета у Рају била су символ добара Божјих; дрво познања добра и зла било је символ мешавине добра са злом; а змија је била символ зла. Бог је хтео, да првостворени човек уопште не позна зло, ни мислима ни жељама ни делима, него да буде и остане добар и у добру.
9. Ова заповест је имала одбрамбени циљ. Бог је хтео, да том заповешћу одбрани душу човекову од зла, чак и од једне отровне капи зла, која, помешана са добром, може да поквари све добро. Бог није дао ову заповест човеку тирански, без образложења и без предочења последица од неизвршења исте заповести. Јер у који дан окусиш од њега, умријећеш. Образложење је дакле јасно.
10. Дрво је споредно; главно је заповест Божја, која је произашла од бриге Божје за човека, као најузвишенијег створења свога на земљи, као живе иконе своје. Бог је могао, и мимо онога дрвета, издати Адаму просту заповест: Не тражи зло, не познај зло, не мешај добро са злом. Али Он је изабрао овај сликован начин поуке, да би човек гледајући у оно дрво боље се сећао тада заповести Створитеља свога, а доцније опет свога греха. Као што учитељ најбоље учи децу по сликама или символима, тако је исто и Творац учио и упућивао Адама и Еву.
11. Обе ове заповести изражене су кратко тамо где се говори како Бог уведе створеног човека у врт Едемски да га обделава и да га чува (Постања 2, 14). Прва заповест односи се на обделавање, а друга на чување или одбрану. Обделавање њиве душе своје и одбрану исте – то двоје ставио је Бог у дужност Адаму. Шта је требало више? Обрада и одбрана – шта треба више?
12. Овај први закон дат је човеку безгрешноме, докле још није био окусио и познао грех, и докле се смрт још није била уселила у његов живот. Тај и такав закон представља савршенство. Али се човек, погазивши другу заповест Божју, измакао својевољно испод власти Божје, због чега се измакла сва природа испод власти његове, и уздигла своју власт над њим. Тако је и прва заповест постала неизводљива.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *