NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
DRUŠTVENI INTERESI I PROBLEMI
 
1. Putnik: Iz tvog izlaganja, Putovođo moj, ja sam razumeo, da moralni zakon Božji ima sveobuhvatljivu silu i vlast nad ljudskim društvom. Nije li tako?
2. Putovođ: Tako je.
3. Putnik: Ako je tako, zašto onda starešine država i vođe naroda u naše vreme govore isključivo o privrednim, ekonomskim i političkim interesima svojih zemalja i naroda, a zakon moralni prećutkuju kao i da ne postoji?
4. Putovođ: Da govore, govore zaista, i to ne od juče nego od pre stotinu i više godina; najviše o tome govore. Ali se oni ne mogu pohvaliti, da su rešili ta ekonomska, privredna i politička pitanja. Samo su ih otvorili kao tri žive rane, na koje neprestano udaraju obloge i meleme, ali rane nikako ne zarastaju. Jer prvi lek je za te rane primena i poštovanje moralnog zakona Božjeg.
5. Putnik: Ali zar nije na primer pitanje kapitala i rada jedno čisto tehničko pitanje, izvan domašaja i vlasti morala?
6. Putovođ: Baš otuda je i nastalo to pitanje i antagonizam između kapitala s jedne strane i radne snage s druge strane, što je prenebregnuta vlast morala u odnosu čoveka prema čoveku. Jer to pitanje je pre svega pogrešno postavljeno kao pitanje bezličnog kapitala i bezličnog rada, suprotstavljenih kao dve nemušte sile jedna protiv druge. U samoj stvari pitanje kapitala i rada jeste pitanje čoveka i čoveka. A svako pitanje odnosa čoveka prema čoveku jeste pitanje moralne prirode, koje kao takvo podleže moralnom zakonu i reguliše se moralnim zakonom.
7. Putnik: Molio bih te, reci malo više o tome.
8. Putovođ: Rekao je apostol Hristov: Blagoslovenije je davati nego primati. A u Starom Zavetu piše: Podašna ruka biva bogatija. I još: Ne odreci dobra onima kojima treba kad možeš učiniti. Međutim, mnogi i mnogi ljudi prezreli su i blagoslov i prokletstvo kao nešto nestvarno i počeli su se bezobzirno takmičiti u sticanju nepotrebne imovine, da su zaista navukli na sebe i na decu svoju i pa imovinu svoju prokletstvo, mesto da milošću i čovekoljubljem budu sejači radosti i dobre volje među braćom svojom, oni su postali natmureni sejači zlobe i ogorčenja. Mesto da se vladaju po moralnom zakonu Božjem, oni su počeli donositi bezbrojne, ekonomske, privredne, političke i druge svoje zakone, zasnovane na svojim materijalnim i sebičnim interesima. Međutim, sav ogromni zbir tih zakona niti je mogao niti može zameniti Dekalog,deset Božjih zapovesti.
9. Putnik: Od čega zavise privredna pitanja jedne zemlje?
10. Putovođ: Od kiše.
11. Putnik: Od čega još?
12. Putovođ: Od zdravlja.
13. Putnik: Od čega još?
14. Putovođ: Od mira i jednodušnosti. Ako suša ubije letinu, pomor pokosi narod i stoku, i ako među ljudima nema mira i jednodušnosti, šta pomažu sve kule od teorije o privrednim pitanjima? Šta svi privredni zakoni i regule? Kišu pak i zdravlje daje Bog shodno veri, poštenju, pravdi i milosti u jednom narodu, kao što je rečeno.
15. Putnik: No ti svakako ne odričeš potrebu brige o proizvodnji i razmeni dobara?
16. Putovođ: Ja ne odričem tu brigu pod uslovom da iznad nje stoji briga o moralnom zakonu Božjem, o njegovoj suverenoj važnosti pri proizvodnji i razmeni. Inače sva tehnička veština ljudska u tom pogledu bez moralnog zakona ličila bi na vešto sagrađenu lađu bez kompasa. I kao što lađa bez kompasa mora da luta po okeanu tako mora da luta i najveštije organizovano društvo ljudsko bez moralnog zakona Božjeg.
17. Putnik: A kako treba shvatiti političke zakone jedne zemlje?
18. Putovođ: Ne postoje nikakvi politički zakoni; postoji samo moralni zakon Božji. Postoji i političko uređenje jedne zemlje, sa uredbama, pravilima, propisima i paragrafima, – uređenje koje može biti blagosloveno ili prokleto prema tome da li je ono zasnovano na volji Božjoj i saglasno sa moralnim zakonom Božjim ili nije. Ako jeste, onda je političko uređenje dotične zemlje blagosloveno; ako li nije, onda je prokleto. U prvom slučaju politika se može nazvati dobrom, u drugom kobnom. Jer u prvom slučaju Bog, kao Zakonodavac moralnog zakona, po Svome svetom obećanju, štitiće tu zemlju od gladi, pomora, zemljotresa, potopa, revolucije, i rata; od gusenica, crvi i zmija, zverova, i svih nedaća i zala. I darovaće rod zemlji i stoci, mir i spokojstvo, sitost i radost, zdravlje i obilje svakog dobra među ljudima. U drugom slučaju pak, Bog kao Čuvar Svoga zakona, popustiće svaku bedu, muku i nevolju na zemlju, sušu i nerodicu, bolest i strah, neslogu i strahotu, zemljotres i bunu, mač i ropstvo. Zato se ona prva politika može nazvati dobrom, a ova druga kobnom. Tako je rečeno i prorečeno i na bezbrojnim primerima iz istorije i iskustva posvedočeno.
19. Putnik: Ali naš savremeni život je postao vrlo složen, zbog čega su nastali ukršteni interesi ljudi i izbili mnogi problemi, kao: problem braka, problem vaspitanja dece, problem izdržavanja sirotinje, pa problemi kulturnog rada i narodne odbrane, i tako redom.
20. Putovođ: Vidim ja i sam, da je u moderno vreme sve dovedeno u pitanje i sve postalo „problematično“, tj. neizvesno i neodređeno. No nije to došlo zbog složenosti savremenog života; to nikako. Voda u malom potočiću teče naniže i isparava naviše isto kao u dubokoj reci. Tako je i u životu malog i velikog društva ljudskog: moralni zakon Božji bezuslovno je u punoj važnosti i sili kako u najmanjem tako i u najvećem društvu ljudskom.
21. Putnik: Kako dakle misliš da se mogu rešiti sukobi interesa i množina raznih pitanja i problema u sadašnjem životu?
22. Putovođ: Pa oni su davno davnim rešeni mudrošću Onoga, koji nas je stvorio i koji nam je otkrio svoju volju i pokazao put života kroz Svoj moralni zakon. U Njegovom prisustvu biva sve što biva. On je prisutan braku. On je iskazao smisao braka. On blagosilja brak. On je prisutan vaspitanju dece. On ljubi i blagosilja decu. On gleda u prepunu šaku bogataša i u praznu šaku siromaha. On vidi srce i jednog i drugog, i sluša kako će oni jedan drugog osloviti. On posmatra ljudska dela, nazvana kulturom, i ceni unutarnje pobude istih, i shodno tim pobudama rešava da li da ih održi ili uništi, blagoslovi ili prokune. On je prisutan oružanju naroda za odbranu, i meri pouzdanje naroda i narodnih vođa u sebe ili u Njega. Rečju, On je dao jedan zakon za sve ljude i sve prilike, i na osnovu toga zakona sudi i presuđuje sva pitanja i sve odnose ljudi.
23. Putnik: Kad je sve tako prosto i jasno, odkuda je onda proizašla sadašnja sumnja u sve, zbrka u svemu, strah od svega i dovođenje u pitanje svega i svačega?
24. Putovođ: Zar ti to još nije jasno? Otuda što su oholi i maloverni ljudi uklonili sa lađe života kompas – a to je moralni zakon Božji – i na mesto njega stali davati pravac toj lađi svak prema svome malom razumu i prema velikim željama srca svoga. Mali razum kao varnica raspaljuje velike želje, a velike želje opet zaglušuju i ugušuju mali razum.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *