NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
NEUMITNOST MORALNOG ZAKONA U SUDBI LJUDI I NARODA
 
1. Ne ubi. Ne čini preljubu. Pogazi car David ove dve zapovesti Božje, šestu i sedmu, i zbog toga se odigraše užasni događaji u domu njegovom. Najpre mu umre jedno dete, za čiji život uzalud se on moljaše uvređenom Bogu. Jedan sin obleža mu ćerku, sestru svoju. Drugi mu sin ubi brata svoga. Opet Avesalom, najmiliji mu sin, diže bunu protiv oca svoga i bi rat između oca i sina, dokle sin ne pogibe. Mnogi doglavnici izdadoše Davida. Mnoge bede pretrpe David i mnoge pokajničke suze izli, dok mu Bog ne oprosti grehe i ne darova mu ponovo milost i slavu.
2. Skromnost Bog nagrađuje. Naslednik Davidov, car Solomon, iskaše od Boga samo mudrost, da bi mogao mudro upravljati narodom. A Bog mu se javi i reče, da će mu dati što je iskao i mnogo više. A svrh toga dajem ti i što nisi iskao, i blago i slavu, da takvoga neće biti među carevima svoga vijeka Tvojega. I zaista tako i bi. Dugo vladaše Solomon u miru i obilju. I bi mudar i bogat i slavan mimo sve vladare njegovog vremena.
3. Greh idolopoklonstva, tj. gaženje druge zapovesti Dekaloga, nije hteo Bog oprostiti ni svom ljubimcu caru Solomonu. Pod starost ljuto zgreši Solomon Gospodu Bogu što se povede za svojim neznabožnim ženama, te po njihovoj želji postavi na visinama idole Hemosa i Moloha i Astartu i Melhoma. I njegove žene prinošahu pred tim gadovima kadove i žrtve. Zbog toga dođe kazna Božja, i to čudna kazna, koja se ostvari na Rovoamu sinu Solomonovu. Carstvo se razdeli, i to nejednako: samo dva plemena ostaše pod Rovoamom, a ostala sva plemena Izrailjeva odoše pod vlast Jerovoama bivšeg sluge Solomonova. Tako pocepan narod osta kroz hiljadu godina, u zavadi i mržnji i međusobnim ratovima, do propasti i jednog i drugog carstva.
4. Zbog ubistva – samoubistvo. Neki Zimrija beše sluga kod cara Ile u Izrailju. Pa ustade taj Zimrija protiv gospodara svoga i ubi ga u dvoru njegovom. Po tom sebe proglasi za cara. Ali narod ne bi zadovoljan, te proglasiše vojvodu Amriju za cara. Kad to ču Zimrija, on zapali nad sobom dvor carski, te pogibe, za grijehe svoje kojima je griješio pred Gospodom.
5. Zbog otpada od Boga – suša i glad. Car Ahav i žena mu Jezavelja behu otpali od pravoga Boga, i gonjahu nemilosrdno sve one koji se držahu pravoga Boga. Zbog toga izmoli prorok Ilija te ne bi kiše u Samariji tri godine i šest meseci. I postrada mnogo narod i stoka od suše i gladi. Sve zbog strašnih greha starešine naroda, cara Ahava. Ispunila se dakle pretnja Gospodnja: Učiniću da nebo nad vama bude kao Gvožđe, a zemlja kao bakar, i zemlja vaša neće rađati roda svojega.
6. Zbog traženja leka od đavola – smrt. Car Ohozija pade s gornjeg boja kuće i razbole se. Pa u bolesti posla poslanike u Akaron da pitaju Velzevula, lažnog boga Akaronskog, da li će ozdraviti. A prorok Ilija srete poslanike i reče im: eda li nema Boga u Izrailju kad idete Velzevulu u Akaron? I poruči Ilija caru: nećeš se dići s postelje na koju si legao nego ćeš umrijeti. Tako se i dogodi. Hroničar kaže: I umrije po riječi Gospodnjoj koju reče Ilija.
7. Pravedniku Bog pomaže. Car Jezekija činjaše što je pravo pred Gospodom. On obori idolske žrtvenike po svoj zemlji. Zato se kaže u Pismu: i Gospod bijaše s njim; kuda god iđaše napredovaše. Pa kad car asirski Senaherim sa silnom vojskom udari na Jerusalim, učini Bog te sva ta vojska izgibe za jednu noć, a cara Senaherima isekoše na komade sinovi njegovi. A kada se Jezekija razboli, on se zaplaka u molitvi Bogu i još umoli proroka Isaiju da se on pomoli za njegovo zdravlje. I ozdravi car, i carova još petnaest godina u Jerusalimu. Sličan u pravednosti i bogopoštovanju bio je i Car Josija. I Gospod beše s njim.
8. Mržnja i zavist. Nemoj mrzeti na brata svojega u srcu svojemu, zapovedio je Bog. Ne zavidi, rečeno je u Svetome Pismu (Ps. 37, 1). Zavist je trulež u kostima (Priče, 14, 13). Car Saul pozavide Davidu i omrze ga zbog veće popularnosti njegove. Zbog te mržnje dođe na Saula hronično ludilo, i napadaše ga zli duh, te pokušavaše da ubije Davida. Ovu nenormalnost Saulovu pokušavali bi prirodnjaci naših dana da objasne nekim prirodnim zakonom. Uzaludan trud. Nikakvim prirodnim zakonom ne mogu oni da objasne ludilo kod ljudi. A kad bi razumeli, da ludilo dolazi od greha prema moralnom zakonu Božjem, onda bi im bile pojmljive reči: napadaše ga zli duh. Pojmili bi i stare francuske nazive za umobolne: „posednuti“ ili „demonijaci“.
9. Spiritizam. Zapovedio je Bog: Ne obraćajte se vračarima i gatarima. Ko to učini, veli Gospod, istrijebiću ga iz naroda. I još, na drugom mestu: neka se ne nađe u tebe ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar, ni onaj koji pita mrtve. Ovu zapovest Božju pogazio beše car Saul, te zbog toga izgubi glavu. Iako on u početku vladavine beše istrebio gatare i vračare i spiritiste svake vrste u svojoj zemlji, docnije kad beše odstupio od Boga on ode jednoj vračari i potraži da mu izazove jednog duha i upita ga za savet. I duh Samuilov javi se Saulu i jarosno mu proreče da će sutra poginuti. I zaista sutradan u bici sa Filistejima pogibe car Saul. Pogibe ne slepim slučajem niti zbog neveštine u ratu niti pak zbog nadmoći neprijateljske nego zbog svog sopstvenog greha. Njegova smrt ne objašnjava se prirodnim zakonom nego moralnim.
10. Zbog mnogih greha – propast dveju država. Zbog zla koje beše kao korov u narodu i u dvorovima carskim, spusti se mač Gospodnji na obe države naroda Jakovljeva, te obe propadoše. Car asirski Salmanasar udari na Samariju, uhvati cara Izrailjeva Osiju i baci ga u tamnicu, a on pokori zemlju i stavi je pod svoju vlast. Još naredi, te Izrailjci biše preseljeni u Asiriju, a Samariju naseli Asircima. Na Jerusalim pak udari car vavilonski Navuhodonosor, uze ga, popali i razori, zajedno sa hramom Solomonovim, carskim domovima i gradskim zidovima. Uhvati poslednjeg cara Judina Sedekiju, pa na njegove oči oslepi mu sinove, potom iskopa oči i njemu pa vezana u dvoje sindžire odvede u Vavilon. Tako odvede kao roblje u Vavilon i sav narod, izuzev samo siromahe koji će zemlju obdelavati.
11. Tako propade država i sloboda naroda, koga Bog beše izveo iz ropstva misirskog i kome beše otkrio volju svoju i poverio zakon svoj. Propade – da se nikad više ne povrati u svojoj staroj snazi i veličini. Jer ne poslušaše i ne vjerovaše Gospodu Bogu svojemu, i odbaciše uredbe njegove i zavjet njegov, koji učini s ocima njihovim, i svjedočanstva njegova, i hodiše za ništavilom i postaše ništavni. I ostaviše sve zapovijesti Gospoda Boga svojega… Zato se Gospod razgnevi vrlo na Izrailja, i odbaci ih od sebe. Hiljadugodišnjem strpljenju Božjem beše došao kraj, a s time kraj i hiljadugodišnjem carstvu Izrailjevu. I sve se to dogodi ne po nekom zakonu prirodnom, nego po svetom i neumitnom moralnom zakonu Gospoda Boga.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *