NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
ZAKONODAVAC I ZAKONODAVCI
 
1. Putnik: Sve mi je pojmljivo što si rekao o zakonu Božjem datom narodu Izrailjevom preko Mojseja. No zar nije bilo u istoriji čovečanstva, u drugim narodima, istih takvih zakonodavaca kao što je Mojsej?
2. Putovođ: Ja nisam rekao, da je Mojsej bio zakonodavac. Niti je sam Mojsej ikada sebe nazvao zakonodavcem. Bog je bio zakonodavac, a Mojsej je bio samo zakonoprimalac. Bog je izdao zapovesti Adamu. Bog je ponovio te zapovesti Noju. Bog je objavio svoj zakon Mojseju i preko Mojseja narodu Izrailjevu. Mnogi drugi narodi imali su svoje zakonodavce. No ti zakonodavci bili su ljudi, a ne Bog.
3. Putnik: Šta ćeš mi reći kad ja spomenem kao zakonodavce: Hamurabia, Zoroastra, Manua, Konfučija, Likurga, Hermesa Trimegistosa, Numu Pompilija, Platona, Muhameda i druge?
4. Putovođ: Reći ću da si mi spomenuo znamenite ljude, koji su bili zakonodavci za svoje narode i rase. Hamurabi je urezao na opekama svoj zakon za Vavilonce, Zoroastar je objavio svoj zakon Persijancima, Manu Indijcima, Konfučije Kinezima, Likurg Spartancima, Hermes Trismegistos Egipćanima, Numa Pompilije Rimljanima, Platon Jelinima, Muhamed Arabima.
5. Putnik: Tako je. No zar nisu oni, ili neki od njih, pripisivali svoj zakon Bogu, i tvrdili da su ga od Boga primili?
6. Putovođ: Od svih pobrojanih imena samo je Muhamed bio monoteist, ostali su verovali u množinu božanstava. No i Muhamed kao jednobožac nigde ne tvrdi da je primio zakon od Boga, nego se čas poziva na Mojseja, čas na anđela Gavrila, čas opet govori sam od svoje strane. On ne govori dakle u ime Boga niti od Boga nego u ime nižih autoriteta.
7. Putnik: Zaista kad čitam Kuran i vidim kako pengamber Muhamed netačno navodi reči iz Starog Zaveta, iz Mojseja i drugih praotaca i proroka, onda mi uvek dolazi sumnja u tačnost reči koje on pripisuje anđelu Gavrilu. Ali zar Hamurabi nije govorio u ime boga Marduka, Zoroastar u ime Ormuzda, Manu u ime boga Višnu, itd.?
8. Putovođ: Svi su oni bili mnogobošci i kao takvi mogli su se pozivati na ovo ili ono fantastično božanstvo koje je u njihovoj zemlji najviše poštovano. Svi oni to nisu činili nego su, kao recimo Likurg, izdavali zakone shodno svojoj pameti i potrebi njihovog naroda. A oni koji su se pozivali na neka božanstva, davali su time svojim zakonima neki jači autoritet.
9. Putnik: Ne znači li to, da ti poričeš vrednost njihovih zakona?
10. Putovođ: Delimično odričem, a delimično priznajem. Odričem ukoliko se ti zakoni ne slažu sa Božjim zakonom, ispisanim na sinajskim tablicama, a priznajem ukoliko se slažu. Naročito zakon Manuov, Konfučijev i Platonov nekim svojim odredbama zadivljuju zbog čovečnosti i plemenitosti sadržanoj u njima. To su zaista bili veliki ljudi, koji su po svojoj savesti i životnom iskustvu sastavljali zakone za svoje narode.
11. Putnik: Ne nalaziš li ti, da se neki od njihovih zakonskih propisa podudaraju sa zakonom sinajskim?
12. Putovođ: Zaista nalazim. Na primer: Manu i Konfučije govore protiv krađe i lažnog svedočenja isto tako strogo kao i zakon sinajski. Pa mada ti zakonodavci nisu znali za jednog jedinog živog Boga, imali su neugušenu savest i rukovođeni su promislom Božjim. Ipak zakoni su njihovi u celini čovečanski, a ne božanski. Pisani su po sopstvenom razumu i iskustvu, a ne po Otkrovenju.
13. Putnik: Šta je, po tvome suđenju, najvažnije u njihovim zakonima?
14. Putovođ: Najvažnije je ono što se odnosi na naš glavni predmet, tj. na zakon uopšte. Svi ti čuveni zakonodavci u rodu ljudskom držali su moralni zakon iznad svakog nazovi prirodnog zakona. Svi su oni saglasni u tome, da se priroda sa stihijama svojim upravlja prema vladanju ljudskom. Na primer Konfučije kaže: „Oblaci puštaju kišu shodno valjanosti ljudi“.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *