NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
PRVA GLAVA
 
1. Pavle, voljom Božijom prizvani apostol Isusa Hrista.
 
Evo početka, koji će odmah razobličiti lažnog učitelja. Ja sam, kaže, prizvan, i nisam sam izmislio, niti sam svojom mudrošću postigao, nego me Hristos poslao. Nisam samoga sebe rukopoložio kao vaši učitelji. Isusa Hrista. To znači da je njegov učitelj Isus Hristos. Kako određujete ljude koji će vam biti učitelji? Voljom Božijom. On nas je spasao i prizvao, ali ne zato što smo toga bili dostojni, nego zato, što je Njemu bilo tako ugodno. Tako i sada On hoće da ja budem vaš apostol. Kako to da želite druge učitelje? Zar onda niste protivnici Božiji?
I brat Sosten.
Usled skromnosti, uporedo sa sobom pominje i čoveka koji je bio daleko manji od njega. Postupio je tako da bi postideo nadmene Korinćane, koji su sve prezirali.
Crkvi Božijoj koja je u Korintu.
Crkvi, ne ovog ili onog, nego: Crkvi Božijoj. Kako to da vi za pred-stojatelje imate ljude? Ako ste Crkva, morate biti u potpunom jedinstvu.
Osvećenima u Hristu Isusu.
Vi niste osvećeni u nekom čoveku, nego u Hristu, tj. kroz krštenje, a ne kroz mudrost ili bogatstvo kojima se gordite.
Prizvanima svetima.
I samo to, kaže, što ste poverovali, nije od vas samih, nego ste poslušali i poverovali stoga, što ste od Boga prizvani. Zato i vera ima svoj početak u Bogu. Da vas On nije prizvao, ne biste ni poverovali.
Sa svima koji na svakom mestu prizivaju ime Gospoda našega Isusa Hrista.
Blagodat i mir, kaže, da budu ne samo s vama, Korinćani, nego sa svima koji prizivaju ime Hrista, a ne (ime) ovoga ili onoga.
Na svakom mestu.
Pominje verujuće na svakom mestu, da bi pokazao da svi verujući, ma gde da se nalaze, čine jednu Crkvu. Kako onda da ste se vi, živeći u jednom gradu, podelili? S druge strane, dodaje našeg, jer je, rekavši Gospoda našeg Isusa Hrista i na svakom mestu, rekao: Gospoda našeg i njihovog“, da bi pokazao da imamo zajedničkog Vladiku. Neki, uostalom, razumeju ove reči doslovno: na svakom mestu, i kod njih i kod nas, tj. i tamo gde živimo mi, i tamo gde žive oni.
3. Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.
Blagodat i mir od Boga. I ranije, kad smo Mu bili neprijatelji, po Njegovoj blagodati dobili smo mir, i ja se molim, da od Boga svagda imate i jedno i drugo, odnosno, da ne otpadnete niti od Njegove blagodati, niti od mira, pošto živite u međusobnim nesuglasicama. Kako to da se privezujete uz ljude i od njih, kao od učitelja, tražite blagodat i blagonaklonost?
4. Blagodarim neprestano.
Uči nas da budemo blagodarni. Tako postupa gotovo u svakoj poslanici. Međutim, sada posebno govori o blagodarnosti, jer blagodarnost sledi za dobročinstvom. Dobročinstvo, pak, nije niti dug, niti plata. Prema tome, i na taj način ruši gordost Korinćana.
Bogu mojemu.
Zbog svoje velike ljubavi, Boga, Koji je zajednički za sve, prisvaja za sebe.
Za vas, na blagodati Božijoj.
Time poučava i Korinćane da svagda budu blagodarni Bogu a ne svojim delima, jer kaže: blagodarim na blagodati Božijoj a ne na vašim delima.
Koja vam je data u Hristu Isusu.
Odnosno, kroz Isusa Hrista, a ne kroz ovoga ili onoga. Zašto onda obraćate pažnju na ljude?
5. Što se u svemu obogatiste u Njemu.
Izraz u Njemu ponovo je upotrebljen umesto kroz Njega. Kada, dakle, imate bogatstvo, i to bogatstvo Božije, u svemu i to kroz Samog Jedinorodnog, kako onda, vi, neblagodarni, za svoje učitelje određujete ljude?
U svakoj reči i svakom znanju.
Postoji i reč (slovo, beseda) bez znanja, kada, na primer, neko govori prazno i bez ikakve misli. Postoji i znanje bez reči, kada neko misli o uzvišenim predmetima, ali ne nalazi reči kojima bi ih izrazio. Vi, međutim, imate i reč i božanstveno znanje tako da možete i da mislite i da govorite.
6. Kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi u vama.
Reč kao stoji umesto „kroz koje“. Kroz reč, kaže, i znanje, kojima ste se obogatili, utvrdilo se i vaše svedočanstvo, tj. propoved o Hristu. Vi tu propoved niste primili kroz spoljašnju mudrost, nego kroz znakove (znamenja) i darove kojih ste se udostojili.
7. Tako da ne oskudevate ni u jednom blagodatnom daru.
Ako nisu oskudevali ni u jednom blagodatnom daru, kako to da ih u nastavku naziva telesnima (v. gl. 3; 1)? Na to ćemo reći: niti su svi bili duhovni, niti su svi bili telesni. Zbog toga sve, o čemu sada govori, govori duhovnima, dok u nastavku govori telesnima. Ili su, možda, oni u početku dobili svaki dar, ali su zatim postali nemarni i počeli da žive po telu.
Vi koji čekate otkrivenje Gospoda našeg Isusa Hrista.
Ovde ih zastrašuje, pominjući Drugi dolazak Hristov. Ako će se Hristos javiti, kako to da imate tuđe predstojatelje? Pokazuje i to, da su pored darova potrebne i vrline. U taj dan darovi ni najmanje neće pomoći onome, koji nije vrlinski živeo (v. Mt. 7; 21-23). Najzad, rečju otkrivenje izražava misao da je Hristos i sada prisutan, ali skriveno, a da će se tada otkriti (javiti).
8. Koji će vas i utvrditi do kraja da budete besprekorni na dan Gospoda našega Isusa Hrista.
Rečju utvrditi pokazuje da se oni kolebaju, a rečju besprekorni pokazuje da sada zaslužuju prekor. U ovoj Poslanici se, češće nego u drugima, pominje Gospod Isus Hristos, da bi se time Korinćani opomenuli ko ih je spasao i čije ime nose. Hrišćani se tako nazivaju po Hristu, a ne po nekom čoveku.
9. Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina Svojega, Isusa Hrista, Gospoda našega.
To jest, istinit je Bog. Ako je On istinit, a pozvao nas je u zajednicu Sina Svojega, odnosno, zato da bi nas zajedno sa Sinom proslavio u Svom Carstvu, onda je očigledno da će i ispuniti ono što je obećao. Pozva vas, kaže, što znači da niste prišli zbog sopstvene pobude. Kako se onda gordite svojim delima? Zapazi da se ovde zamenica koji odnosi neposredno na Oca.
10. Molim vas pak braćo imenom Gospoda našeg Isusa Hrista.
Nameravajući da im se strožije obrati, najpre objavljuje da ih moli Hristom. Ja, kaže, ne mogu sam da vas molim, nego pozivam u pomoć ime Gospodnje, po kojem se i vi nazivate hrišćanima i koje ste uvredili, poželevši da se nazivate po imenima ljudi. Stidite se zbog toga!
Da svi isto govorite i da ne budu među vama razdori (= raskoli)
Za šta vas molim? Da svi budete saglasni i da među vama ne bude razdora (raskola, podela). Iako se čini da u onome, što se deli, umesto jednog bivaju mnogi, u suštini od (onog jednog) ne postaju mnogi (jer kakva je korist ako se telo raseče na mnogo delova?): u njemu je jedinstvo propalo. Dakle, veoma je izražajno ono, što se među njima dešavalo, nazvao razdorima (raskolima). Tom rečju sasvim jasno pokazuje koliko je žalosno bilo njihovo stanje.
Nego da budete utvrđeni u istom razumu (načinu mišljenja, umu, duhu, i istoj misli u istoj sklonosti volje).
Prethodno je rekao: da svi isto govorite. Da zbog toga ne bi pomislili da se saglasnost sastoji jedino u rečima, dodaje: u istom načinu mišljenja u istom umu, razumu), tj. molim vas i da isto mislite. Mnogi o jednoj stvari misle isto, a o drugoj različito. Zbog toga je dodao: da budete utvrđeni (u istom načinu mišljenja). odnosno, da u potpunosti i o svakoj stvari isto mislite. Mnogi su, opet, saglasni u mišljenju, ali se razlikuju po sklonosti duha (volje). Na primer, kada svi imamo istu veru, ali nismo međusobno sjedinjeni ljubavlju, tada isto mislimo, ali se razlikujemo prema sklonostima duha (volje). Zbog toga je rekao: u jednom mišljenju (razumu, umu) i dodao: i u jednoj sklonosti duha (volje), kako se ne bi razlikovali niti u pogledu vere, niti u pogledu sklonosti duha (volje).
11. Jer sam čuo za vas, braćo moja, od Hlojinih.
Da to ne bi poricali, navodi i svedoke, a da se ne bi ispostavilo da ih izmišlja, pominje ih po imenu i kaže: Od Hlojinih. U Korintu se nalazio dom, koji su nazivali Hlojinim. Naziva ih braćom. Iako je njihov greh bio neprikriven, ništa ga nije sprečavalo da ih naziva braćom. Uostalom, nije ni rekao ko ga je upravo obavestio, nego je ukazao na čitav dom uopšte, kako ne bi pobudio neprijateljstvo prema nekome (određenom) od njih.
Da su među vama svađe.
Otkrivajući ono što je čuo od drugih, upotrebljava blaži izraz: svađe. Međutim, kad govori u svoje ime, onda to isto naziva razdorima (raskolima), što je daleko gore od svađa.
12. A ovo kažem zato što svaki od vas govori: Ja sam Pavlov, a ja Apolosov,[1] a ja Kifin, a ja Hristov.
To ne govore neki, nego svaki od vas. Uostalom, Korinćani nisu tako govorili, ali je apostol tako uobličio svoje slovo da bi im pokazao da je neoprostivo da se nazivaju Pavlovim ili Kifinim, a utoliko pre da se nazivaju imenima drugih ljudi. Ja sam Kifin. Nije Petra pomenuo posle sebe zbog toga, da bi sebe uzvisio, nego zato što mu je time ukazao veću počast, slično kao što je i Hrista pomenuo na kraju. Uopšteno, u stvarima koje nije trebalo da se dogode najpre pominje sebe. A ja sam Hristov. Ne prekoreva ih zbog toga što kažu: A ja sam Hristov, nego zato što ne govore svi tako. Bolje rečeno, to je on sam dodao, želeći da razobličenje učini snažnijim i da pokaže da Hrista prisvaja jedan deo njih, mada Korinćani nisu tako postupali.
13. Zar se Hristos razdeli?
Zašto ste razdelili Hrista? Zašto ste rastrgli Njegovo telo? Ovo su reči ispunjene gnevom. Neki su reči: Zar se Hristos razdeli razumeli na sledeći način: zar je Hristos podelio Crkvu sa ljudima, pa jedan deo uzeo, a drugi dao njima?
Da se Pavle ne razape za vas?
Time pobija njihovo neumesno ponašanje i pominje svoje ime, kako ne bi pomislili da on imena drugih pominje zbog zavisti.
Nije rekao: “ Da li vas je Pavle stvorio ili sazdao“, nego, što je daleko više, ukazuje na neizrecivo čovekoljublje Hristovo i govori o krstu. Nije rekao ni: „Da li je Pavle za vas umro“, nego: da li se raspe, ukazujući time na prividno beščašće ovakve smrti.
Ili se u ime Pavlovo krstiste?
I ja sam, kaže, mnoge krstio, ali u ime Hristovo. Govori o krštenju zbog toga, što su razdori poticali i odatle, što su se nazivali po imenima onih, koji su ih krstili. Ne radi se o tome da li ih je neko krstio, nego u čije ih je ime krstio, jer grehove otpušta Hristos, a ne onaj, koji krštava.
14. Blagodarim Bogu što ne krstih nijednoga od vas, osim Krispa i Gaja.
Zašto se, kaže, gordite time, što krstite, kad ja blagodarim Bogu što nisam krstio? Ne govori to da bi umanjio vrednost krštenja, nego da bi zauzdao Korinćane, koji su se razmetali krštenjem. Krštenje je veliko, ali krštavanje je nevažno (dosl. „krštavanje nije veliko“).
15. Da ne bi ko rekao da u svoje ime krstih.
Ne kažem to stoga što je zaista tako, nego iz strepnje da bolest ne dostigne takav stepen. Naime, ako je u prilici kada su ih krštavali neznatni ljudi, došlo do takvog razdora, onda bi mi u slučaju, da sam krštavao ja, koji propovedam krštenje, neki pripisali da krštavam u svoje ime.
16. A krstih i dom Stefaninov.
To jest sve, koji su bili u Stefaninovom domu. Bio je to istaknut i znamenit čovek u Korintu.
Dalje ne znam da li nekog drugog krstih.
Mene, kaže, u toj meri ne brine krštenje, da se čak i ne sećam, da li sam još nekoga krstio. Kako to da se vi gordite krštenjem?
17. Jer me Hristos ne posla da krštavam, nego da propovedam evanđelje.
Propovedanje evanđelja je daleko teže i zahteva posebno nepokolebivu dušu. Ubediti čoveka i udaljiti ga od otačkih predanja, i sve to savršavati usred velikih opasnosti, uistinu je delo velike i odvažne duše. Onoga, pak, ko je bio tako pripremljen za krštenje, mogao je da krsti svaki, koji je imao sveštenički čin. Međutim, ako on nije bio poslat da krštava, kako je onda krštavao? On nije bio poslat prevashodno zbog toga, ali mu nije bilo ni zabranjeno da krštava. On je bio poslat radi važnijeg dela, ali mu nije bilo zabranjeno da ispunjava ni ono, što je manje važno.
Ne mudrim rečima, da se ne obesnaži krst Hristov.
Unizivši nadmenost onih koji su se gordili krštenjem, prelazi sada na one koji su se gordili spoljašnjom mudrošću i kaže: „Poslao me je (Hristos) da propovedam, ali ne mudrim rečima, tj. krasnorečivo i biranim izrazima, da krst ili propoved o krstu ne bi bili oštećeni i uniženi“, jer to znači izraz: da se ne obesnaži, odnosno, da se pokažu kao beskorisni i štetni. Pored toga, da su apostoli propovedali mudrim rečima, neki bi mogli da kažu da su ubeđivali snagom reči a ne silom propovedanoga, a to bi bila šteta i poniženje za Raspetoga. Propovedajući s prostotom, oni su pokazali da sve savršava sila Raspetoga. Sila krsta može da se obesnaži i na drugi način.
Na primer, Jelin me pita za nešto božanstveno, što prevazilazi naš razum. Ako počnem da mu dokazujem posredstvom silogizama i spoljašnje mudrosti, pokazaću se kao slab, jer ni jedan razum ne može da izobrazi božanstvene stvari. Tako će se moja slabost pokazati kao slabost propovedi, a samim tim će se obesnažiti i krst, jer će se pokazati kao prazan i beskoristan.
18. Jer je reč o krstu ludost onima koji ginu…
U Korintu je bilo i neverujućih, koji su se izrugivali krstu i govorili: „Uistinu je bezumno propovedati raspetog Boga. Da je bio Bog, ne bi dozvolio da Ga raspnu. A pošto nije mogao da izbegne smrt, kako je onda ustao iz mrtvih?“ Verujući su im se, izgleda, suprotstavljali svojom mudrošću, negodujući što ovi klevetaju krst. Zato i kaže: „Ne smatrajte to čudnim, jer ono, što nam je Bog dao za spasenje, izgleda kao ludost onima što ginu.“ Rečju o krstu naziva propoved o krstu ili o Raspetom Hristu.
A sila Božija nama koji se spasavamo.
Za nas, kaže, koji ne ginemo nego se spasavamo, on je sila Božija. Krst, međutim, pokazuje i premudrost. Silu pokazuje u tome, što je smrću uništio smrt, jer ako pobedi onaj što je pao, onda je to znak najveće sile. Premudrost je pak u tome što je upravo na taj način spasao one koji ginu.
19. Jer je napisano: Pogubiću mudrost mudrih, i razum razumnih odbaciću.
Rekavši da neverujući mudraci ginu, potvrđuje to i Pismom, jer ono kaže: Mudrost mudrih poginuće (Isa. 29; 14). Misli, naravno, na spoljašnju mudrost, jer u mudrosti ovoga sveta nema razuma (i to već nije mudrost), i biće odbačen razum onih, koji sebe smatraju razumnima i učenjacima.
20. Gde je mudrac? Gde književnik? Gde prepirač ovoga veka? Zar ne pretvori Bog mudrost ovoga sveta u ludost?
Pošto je naveo svedočanstvo iz Pisma, dokazuje svoju misao na osnovu dela i razobličuje, kako Jeline – rečima: Gde je mudrac, tako i Judejce, rečima: Gde je književnik!
Prepiračima je nazvao one, koji sve zasnivaju na silogizmima i istraživanjima. Niko od njih nas nije spasao, nego su nas ribari izveli iz zablude.
Izraz Zar ne pretvori Bog mudrost ovoGa sveta u ludost, upotrebljen je umesto: pokazao je da je ona bezumna, jer nije bila u stanju da pronađe istinu.
21. Pošto, dakle, u premudrosti Božijoj svet mudrošću ne pozna Boga, izvoli se Bogu da ludošću propovedi spase one koji veruju.
Navodi uzrok zbog kojeg se spoljašnja mudrost pretvorila u ludost (bezumlje). Kako u premudrosti, koja se projavljuje u tvorevini (jer nebo i zemlja i vascela tvorevina propovedaju o Tvorcu, v. Ps. 18; 2 i Rimlj. 1; 20), svet (tj. oni koji misle o svetovnom) nije poznao Boga (očigledno zato, što ga je u tome sprečavala mudrost, kakvu je video u krasnorečivosti), Bog je blagovoleo da verujuće spase prostotom propovedi (koja je samo izgledala kao ludost iako, u stvari, nije bila takva). Dakle, Jelini su za svog učitelja imali premudrost Božiju, tj. onu što je vidljiva u tvorevini, ali nisu poznali Boga, jer ih je rukovodila mudrost koja se sastoji u krasnorečivosti i koja, u stvari, i nije mudrost.
22. Jer i Judejci ištu znake, i Jelini traže mudrost. 23. A mi propovedamo Hrista raspetoga…
Pavle hoće da pokaže kako Bog suprotnim sredstvima stvara suprotna dejstva, i kaže: „Kada Judejcu kažem veruj, on odmah, kao potvrdu propovedi, traži znak. Mi, međutim, propovedamo Hrista raspetoga, a to ne samo da ne pokazuje znakove nego, naprotiv, izgleda kao slabost. A opet, to isto, koje se čini kao slabo i sasvim suprotno onome, što traže Judejci, dovodi ga do vere, i to pokazuje veliku silu Božiju. Jelini pak od nas traže mudrost a mi im propovedamo krst, što znači da propovedamo raspetog Boga. Čini se da je to ludost, ali se oni i tim uveravaju. Dakle, zar ovo nije dokaz najveće sile, kad ih ubeđuje upravo to, što je protivno, onome što oni traže?“
Judejcima sablazan, a Jelinima bezumlje.
Judejcima, kaže. Raspeti služi kao sablazan jer su se oni spotakli o Njega, govoreći: „Kako može da bude Bog Onaj, Koji je jeo i pio i s carinicima i s grešnicima, i Koji je raspet s razbojnicima?“ Jelini se pak izruguju nad tom tajnom kao nad ludošću, kada čuju da se samo verom, a ne silogizmima za koje su toliko vezani, može pojmiti da je Bog bio raspet i da propoved o krstu nije ukrašena krasnorečivošću.
24. Onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost.
Neverujućim Judejcima, kaže, Hristos služi kao sablazan, a neverujućim Jelinima izgleda kao ludost, jer ni jedni ni drugi ne nalaze u Njemu one znake i mudrost koje traže. Pozvanim Judejcima i Jelinima, tj. od Boga pozvanim kao dostojnim, Hristos u Sebi otkriva i jedno i drugo, što traže.
Zašto ti, Judejine, zapravo tražiš znakove? Evo Hrista, Božije sile koja tvori znakove.
A ti, Jelinu, šta govoriš? Ti tražiš mudrost? Evo ti Hrista, koji je premudrost Očeva.
25. Jer je ludost Božija mudrija od ljudi i slabost je Božija jača od ljudi.
Krst naziva ludošću, jer su o njemu tako mislili. Međutim, on je mudriji od ljudi: filosofi su se bavili ispraznim i beskorisnim predmetima, a krst je spasao svet. Dalje, on im se čini slab, kao što se čini slabim i raspeti Hristos. On je, međutim, silniji od ljudi, ne samo zato što i pored napora nebrojenog mnoštva ljudi da pogaze ovo ime on (krst) sve više i više cveta, nego i zato što je tim, kako se čini slabim oružjem, svezan moćni đavo. Možeš to, uostalom, razumeti i ovako: premudro (nadmudro) u Bogu naziva se nemudrim, tj, bezumnim ili ludošću, i sve što je moćno nemoćnim (slabim), slično kao što se i Njegova nadsvetlost naziva mrakom i tamom (primrakom).[2]
26. Jer gledajte, braćo, na vas pozvane: nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitog roda.
Pogledajte, kaže, i ispitajte prizvane u veru. Otkrićete da vas nema mnogo mudrih po telu, tj. na prvi pogled i prilagođeno ovom životu. Nije rekao: „nema mudrih“, nego: nema mnogo. Zapazi, dakle, silu propovedi, jer je neuke ljude naučila tako mudrim dogmama, a spoljašnju mudrost pokazala kao beskorisnu.
27. Nego ono što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom, ono izabra Bog da posrami jake.
Za Jeline je, u stvari, najveća sramota bila da vide kako ih ulični zanatlija prevazilazi u mudroljublju (filosofiji), i kako slabi i prezreni unižava moćne i bogate.
28. I što je neplemenito pred svetom i poniženo izabra Bog, i ono što je ništavno da uništi ono što jeste.
Ništavnim naziva one, na koje su gledali kao da ne postoje, a onim što jeste one, za koje su smatrali da nešto znače. Da bi ovima pokazao koliko su sujetni i beskorisni, Bog je izabrao one, koje su smatrali ništavnim. Kada čuješ: izabrao, nemoj da pomisliš da je On neminovno hteo da izabere prezrene, a da znamenite odbaci. Ne.
Međutim, kako su se znameniti nadimali svojom mudrošću i stoga nisu prihvatali propoved, Bog je našao da su sposobniji da je prihvate oni, koji se ničim nisu gordili.
29. Da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom.
Bog je, kaže, tako postupio, da bi srušio gordost i razmetljivost onih, koji su mislili o svetovnom, i da bi ih ubedio da sve, što su od Njega dobili, Njemu i pripišu i da se ne razmeću pred Njim. Kako to da se, vi, Korinćani, gordite tim? Zapazi, između ostalog, da nismo bezrazložno rekli da odbačeni nisu udostojeni propovedi zbog svoje gordosti.
30. Iz Njega ste i vi u Hristu Isusu.
Reči: iz Njega nemoj shvatiti kao uopšteno privođenje (iz nebića) u biće, nego kao privođenje u dobrobiće. Smisao ovih reči je sledeći: vi ste postali čeda Božija i iz Njega ste, postavši Njegovi sinovi, u Hristu, tj. kroz Hrista.
Rečima: ništavne (neblagorodne, neplemenitog roda) izabra pokazuje da su oni plemenitiji (blagorodniji) od svih, jer za Oca imaju Boga.
Koji nam postade premudrost od Boga i pravednost, i osvećenje, i iskupljenje.
Odnosno, On nas je učinio mudrim, pravednim, svetim i slobodnim, jer to znači reč iskupljenje, tj. izbavljenje iz ropstva. Osim toga, izabravši neplemenite, On ih je učinio blagorodnim (plemenitim), jer su postali sinovi Božiji. Tako je i neuke učinio mudrima, postavši Sam za nas premudrost. Zašto nije rekao: „umudrio nas je“, nego: postade nam premudrost! Zato, da bi izobrazio obilje dara. Time kao da je rekao: predao nam je Samoga Sebe.
Uzvišeno se izrazivši o Sinu, dodao je: od Boga, da Ga (Sina) ti ne bi smatrao nerođenim, i obratio se Njegovom uzroku, Ocu. Najzad, zapazi redosled: kao prvo, učinio ih je mudrim, oslobodivši ih zabluda i naučivši ih bogopoznanju. Zatim ih je učinio pravednim, podarivši im otpuštanje grehova. Najzad ih je osveštao Duhom Svetim i tako darovao savršenu slobodu i iskupljenje od svakog zla. Na taj način, mi pripadamo samo Njemu jednom i nalazimo se samo u Njegovoj vlasti.
31. Da bude kao što je napisano: Ko se hvali, neka se Gospodom hvali.
Sve je to, kaže, učinjeno zbog toga, da niko ne bi sebe smatrao značajnim i hvalio se samim sobom ili nekim drugim, nego da se hvali samo Bogom, Koji nam je podario tako velika dobra. Kako to da se vi gordite samima sobom i učiteljima – ljudima?
 


 
NAPOMENA:

  1. Apolos je bio učeni aleksandrijski Jevrejin, koji se odlikovao besedničkim darom. On je ispravno učio i govorio o Gospodu, iako je znao samo za „Jovanovo krštenje“. O njemu videti opširnije u Delima apostolskim, 18; 24-25. “ Krisp je bio starešina korintske sinagoge (v. Dela ap. 18; 8), a Gaj korintski hrišćanin koji je ukazao gostoprimstvo apostolu Pavlu (v. Rimlj. 16; 23).
  2. Termini koji se prevashodno vezuju za tzv. apofatičko („negativno“) bogoslovlje, koje, sažeto rečeno, odriče mogućnost da se Bog odredi bilo kojim ljudskim pomom, pošto nijedna ljudska reč ili misao ne može da izrazi šta Bog jeste. Ovaj vid bogoslovlja posebno je zastupljen kod Kapadokijskih otaca (IV vek) i, naročito, kod sv. Dionisija Areopagita (v. njegov spis O mističkom bogoslovlju).
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *