НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА
СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 
ПЕТА ГЛАВА
 
1. Свуда се чује да је блуд међу вама, и то такав блуд какав се ни међу незнабошцима не помиње, да неко има жену оца свога.
 
Опомиње све уопште, да не би били немарни и да овај грех не би сматрали за туђи него да би се, напротив, постарали да га исправе као заједничко безбожништво. Није рекао: „бестидно се догађа“, него: свуда се чује. Ако је забрањено чак и да се чује за такав преступ, зар онда није далеко бестидније ако се он и извршава? То се утолико пре односи на вас, који сте удостојени духовних тајни, Појачавајући оптужбу, у наставку каже: какав се ни међу незнабошцима не помиње. Није рекао: „какав се није догодио“, него: какав се не помиње. Да неко има жену од свога. Није рекао: „маћеху“, него: жену оца свога како би, поменувши оца, учинио овај ударац још снажнијим. Осим тога, стидећи се да помене прељубу, употребио је пристојнији израз: има.
 
2. И ви сте надувени…
 
Гордите се учењем тог блудника, јер је он био мудар. Запази мудрост апостола: он се ни на једном месту не обраћа блуднику, као човеку безбожном и недостојном да га помиње, него говори с другима, као да је реч о општем преступу.
 
Уместо да плачете, да би се избацио између вас онај, који је учинио то дело.
 
Требало би, каже, да плачете, јер се та срамота раширила на целу Цркву. Требало би да се молите са сузама, као у случају болести и заразе, да би се избацио између вас тј. да се одсече од вас као заједничко зло. Ни овде није поменуо блудника, него је рекао: онај, који је учинио то дело.
 
3. Јер ја, одсутан телом но духом присутан, већ сам осудио, као да сам тамо, онога који је тако учинио.
 
Запази његово негодовање. Не допушта да чекају његов долазак да би одлучили блудника, него хита да заустави зло и заразу пре него што се они рашире на васцело тело Цркве. Духом присутан рекао је због тога, да би их приморао да изнесу пресуду и, истовремено, да их престраши тиме, што зна како ће они тамо судити и да ће му дух, тј. дар прозорљивости, открити све што они учине. Речима: већ сам осудио, као да сам тамо не допушта им да предузму било шта друго. Ја сам, каже, изрекао пресуду и другачије не може да буде.
 
4. У Име Господа нашега Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашег Исуса Христа.
 
Да се не би показао као горд, и њих прихвата у заједницу: У име Господа нашега кад се саберете ви и дух мој, односно тако, да збор не буде састављен према људском обичају него по Богу; да вас сабере Сам Христос, у чије се име и сабирате. Апостол је, међутим изнад њих поставио свој дух, како блудника не би удостојили опроштаја, него да би му праведно судили, као у присуству апостола.
Са силом Господа нашега Исуса Христа, 5. Да се такав преда сатани.
 
Смисао је двојак. Можда је овакав: Христос може да вам да такву благодат, да будете у стању да блудника предате сатани, а можда и овакав: и Сам Христос ће, заједно с вама, осудити блудника. Није рекао: „уступити“, него: предати, и на тај начин му прикривено отворио врата покајања. Ни овде, опет, није поменуо име.
 
На мучење тела, да би се дух спасао у дан Господа Исуса.
 
Односно, да га предају да га сатана измучи болешћу. Наиме, уколико се пожуда рађа услед презасићења тела, апостол хоће да се то тело казни, како би дух, тј, душа била спасена. Не треба, уосталом, тако разумети, као да се спасава само душа, него треба разумети да се при спасавању душе спасава и тело. Неки пак под духом подразумевају духовни дар и објашњавају на следећи начин: да би се дар духа у целини сачувао и да не би одступио од њега, као од безбожника. Таква пресуда у већој мери изражава бригу, него кажњавање. Узгредно је поменуо и дан суда да би Коринћани, застрашивши се, предложили исцелење и да би га блудник прихватио у истом расположењу. Поставља границу ђаволском дејствовању, слично као што се догодило и са Јовом, тј. кад му је (ђаволу) допуштено да се дотакне само тела, али не и душе.
 
6. Није добро хвалисање ваше.
 
Напомиње да они сами нису допустили блуднику да се покаје, јер су га хвалили. Он је био један од њихових мудраца.
 
Не знате ли да мало квасца све тесто укисели!
 
Ја се бринем и за вас, каже, а не само за њега. Ако се на зло не обрати пажња, оно може да зарази и остале чланове Цркве. Квасац је сам по себи мали, али укисели читаво тесто и претвара га у самога себе. Тако ће и грех овога човека повући за собом и многе друге.
 
7. Одбаците (досл. ишчистите), дакле, стари квасац, да буде ново тесто, као што сте бесквасни.
 
Односно, протерајте овог блудника или, боље речено, протерајте и све друге безбожнике (јер старим квасцем назива свако зло). Није речено једноставно: „очистите“, него: ишчистите, то јест, у потпуности очистите, да то буде ново тесто, које нема примесе старог зла. Као што сте бесквасни речено је уместо: „као што би и требало да будете бесквасни“, тј. отуђени од старога зла, које се приликом покајања показује и као кисело и као горко.
 
Јер и Пасха наша, Христос, жртвова се за нас.
 
Поменувши бесквасне хлебове, који су се користили као храна у време Пасхе, и објаснивши алегоријски шта означавају бесквасни хлебови, односно живот који је непричастан злу, сада алегоријски објашњава и саму Пасху и каже да је наша Пасха Христос, Који је заклан због нас. Дакле, ми смо дужни да се бринемо о бесквасним хлебовима, тј. о животу који је чист од свакога зла.
 
8. Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства (лукавства).
 
Показује да је за хришћане, због преизобиља дарова које су добили, свако време – време празника. Син Божији је постао човек и био заклан зато, да би ти празновао – али не са квасцем старог Адама, и не са животом препуним зла или, што је још горе, лукавства, јер је зао сваки који чини зло, док је лукави онај, који га (зло) чини с притајеном и подмуклом помишљу.
 
Него у бесквасним хлебовима искрености (чистоте) и истине.
 
Односно, водећи непорочан и чист живот, за разлику од оног порочног, и истинит, тј. нелицемеран, без икакве подмуклости, живот какав је супротан лукавству. Осим тога, у речи: истина можеш да разумеш и супротност старозаветним праобразима, који нису били истина, док се од хришћана захтева да буду изнад старозаветних праобраза. Најзад, под чистотом можеш да подразумеваш и чистоту у делању, а под истином правилност (истинитост) у созерцању.
 
9. Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима.
 
У којој посланици? У овој истој. Наиме, када је претходно рекао: Ишчистите стари квасац, указујући на блудника, показује да се већ из тих речи види, да се не смеју мешати с блудницима. Међутим, како би могли да помисле да би требало да се клоне свих блудника, чак и оних, којих је било међу Јелинима, објашњава о каквим блудницима говори.
 
10. Али не уопште са блудницима овога света, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима, јер бисте морали изићи из овога света.
 
Реч уопште употребио је зато, да би означио да је предмет општепознат. Смисао је следећи: ја вам не забрањујем да се дружите с блудницима овога света уопште, тј. са Јелинима, јер би иначе требало да потражите другу васељену. Кад у једном граду поред вас живи и толико Јелина, како је могуће да се не дружите с њима?
 
11. А сад вам написах да се не мешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете.
 
Видиш ли, да није само један био блудник, него да је било и других, и да није постојао само један порок, него различити (пороци). Међутим, на који начин брат може истовремено да буде и идолопоклоник? Као што су некада Самарјани само упола били побожни, тако се догодило и Коринћанима, односно, неки од њих су се још придржавали идола. Осим тога, апостол се припрема да говори о онима, који су јели од идолских жртава.
Добро је рекао: зове се брат, јер сваки, који је крив у поменутим гресима, само носи име брата иако, у суштини, није брат. С таквим заједно и да не једете, да би разумели да су оскрнављени грехом, и да би се уздржали од њега.
 
12. Јер што да судим и онима који су напољу?
 
Онима, који су напољу, назива Јелине, а онима, који су унутра, хришћане. Ја се, каже, ни најмање не бринем за оне, који су напољу. Они живе изван мојих закона. Према томе, сувишно је да прописујем божанствене законе онима, који су изван тора Христовог. Оно што закон говори, говори онима који су у закону (Рим. 3; 19).
 
Зар не судите ви онима, који су унутра? 13. А онима који су напољу судиће Бог.
 
Неки иза негације „не“ стављају тачку, а затим следеће речи читају без питања: „онима који су унутра, ви судите“. Другим речима, након што је претходно рекао: Што да судим и онима, који су напољу, апостол је сада додао:“ не“, односно, није на мени да им судим. Други, међутим, читају повезано и са питањем: Зар не судите ви онима који су унутра! Спољашње очекује суд Божији који ће ови, што су унутра, избећи ако им ви будете судили.
 
И избаците злога између вас самих.
 
Подсетио их је на старозаветну изреку (в. 5. Мојс. 13; 5), желећи да напомене да је законодавцу раније било угодно, да се безбожни људи издвоје из заједнице. Речима: између вас самих показује, да ће за њих саме бити корисније, уколико избаце безбожника.

Један коментар

  1. Марина

    Значи сви ћемо одговарати за то што су међу нама они који су прељубници са иновернима?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *