ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА
СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 
ШЕСТА ГЛАВА
 
1. Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних, а не код светих?
 
Многи су се у новчаним парницама судили пред јелинским судијама. као познаваоцима закона. Због тога се труди да исправи то зло, којег се случајно сетио. Наиме, кад је поменуо користољупце, одмах се распламсао ревносном бригом за оне, који су заражени овим грехом. Није рекао: “код неверујућих”, него: код неправедних, јер сваки, који се парничи, обично тражи праведност. Апостол зато показује да је неће пронаћи јер су, каже, јелински судови неправедни; како ће онда теби судити праведно? Светима назива верујуће, и самим тим називима указује на разлику између првих и других, јер су једни неправедни а други свети.
 
2. Не знате ли да ће свети судити свету!
 
Пошто верујући, као неуки, нису били у стању да просуђују на парницама, указује им на тежину и важност; као прво, назвао их је светима, а затим је рекао да ће они судити свету. То, уосталом, не треба замишљати тако, као да ће они заузети места судија и да ће изрицати пресуде (јер ће судити Господ). Напротив, они ће само осудити. У ствари ако су се они, будући слични свима осталима, показали као верујући а ти као неверујући, зар то онда није осуда за неверујуће?
 
А ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама!
 
Запази да није рекао: “од вас ће примити суд”, него: ви ћете судити свету, јер сте ви, верујући, били узор за свет. Изрека: недостојни пресуђивања о ситницама има следећи смисао: изгледа да су се Коринћани стидели да им суде они, који су унутра. Зато и каже: напротив, требало би да се стидите онда, кад се судите код оних, који су споља. Ти судови су рђави и нису као они, који су унутра.
 
3. Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога света?
 
Анђелима назива демоне. Ми ћемо, дакле, и демоне осудити, ако се, без обзира на то што смо обучени у тело, покажемо као савршенији од њих, који су без тела.
 
4. А ви кад имате суђења за ствари овога света, узимате за судије оне, који у Цркви не значе ништа. 5. На срамоту вама говорим: Зар нема међу вама ниједнога мудра, који ће моћи пресудити међу браћом својом?
 
Желећи да их удаљи од спољашњих судова, каже: можда ће неко рећи да у Цркви нема ниједног мудрог, који би могао да просуди у парници. Међутим, ако, према вашем мишљењу, у Цркви нема ниједног мудрог, онда је боље да за судије постављате унижене, него неверујуће. Уосталом, то сам рекао за вашу срамоту, ако је код вас уистину тако мало мудрих, да суд морају да доносе прости и неуки људи. Речи: међу браћом својом додао је зато да би показао да у таквом случају, ако се води парница с братом, није потребно много знања, и да братска наклоност највише погодује прекидању парнице (расправе).
 
6. Него се брат са братом суди, и то код неверних!
 
Двоструко зло: једно је што се суди са братом, а друго, што се суди код неверника.
 
7. И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом.
 
Најпре им је забранио да се суде код неверујућих, а сада им забрањује да се уопште суде, и каже: то вам је већ сасвим на срамоту, тј. недолично је и срамно што имаше парнице међу собом тј. што се спорите један с другим (то значе речи: међу собом). Апостол је то рекао веома изражајно, јер смо ми, хришћани, дужни да један другога сматрамо браћом.
 
Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету? 8. Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи!
 
Много оптужби. Прва је та, да они не знају да поднесу увреду. Друга је та што, напротив, сами наносе штету, а трећа што то чине браћи. Добро би било, каже и да не чините и да не трпите штету. Међутим, ако би требало изабрати једно од ово двоје, онда је боље претрпети штету.
 
6. Или не знате да неправедници неће наследити Царства Божијега?
 
Закључујући слово претњом, појачава речи и пита их за ствар, која је свима позната.
 
Не варајте се.
 
Овде указује на оне Коринћане, који су говорили да је Бог човекољубив и да неће кажњавати, него да ће све увести у Царство. Због тога каже: Не обмањујте се, јер је то очигледно самообмањивање и заблуда да се овде очекује свако добро, а да се тамо буде изложен казни.
 
Ни блудници.
 
Онога, који је већ осуђен, поставља на прво место.
 
Ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници.
 
Рукоблудницима назива оне, над којима се извршава срамно дело, а затим набраја оне, који извршавају срамна дела.
 
Ни мужеложници, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије.
 
Многи се питају зашто је пијанице и опадаче поставио поред идолопоклоника и оних, који творе срамна дела? Зато, што је и Христос рекао да је достојан пакла онај, који свом брату каже: будало (в. Мт. 5; 22), а Јудејце је пијанство одвело у идолопоклонство. Осим тога, овде није реч о кажњавању, него о лишавању Царства. Царства се лишавају сви такви грешници подједнако, а овде није место да расуђујемо да ли ће бити разлике у њиховом кажњавању.
 
11. И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.
 
Размислите, каже, каквог вас је зла Бог ослободио и каква вам је блага даровао. И ви сте били подложни свим наведеним пороцима, али вас је Он очистио од њих. И није вас само очистио, него вас је и посветио. На који начин? Тако што вас је оправдао. Најпре вас је очистио а затим оправдао и посветио, и то не именом овог или оног учитеља, него Именом Христовим и Светим Духом. Другим речима, та блага вам је подарила Света Тројица. Рекавши да их је посветио именом Христовим и Светим Духом, није указао ни на шта друго, него на Свету Тројицу.
 
12. Све ми је дозвољено, али све не користи.
 
Како је претходно говорио о блуднику и како ће ускоро опет говорити о њему, повео је реч о стомакоугађању. Од стомакоугађања, наиме, превасходно происходи блудна страст. Он, дакле, каже: дозвољено ми је да једем и пијем, али је за мене штетно да у храни и пићу будем неумерен.
 
Све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.
 
Ја сам, каже, господар над храном и пићем. Међутим, уколико их будем неумерено употребљавао, од њиховог господара постаћу њихов слуга. Онај, који их користи како доликује, он је господар над њима. Напротив, онај који падне у неумереност, није више господар него постаје слуга, јер у том случају презасићење постаје његов тиранин. Видиш ли како је ономе, који је себе сматрао за господара, апостол показао да је потчињени? Погледај, сваки од Коринћана је говорио: могу да се предам насладама. Апостол пак каже: ти им се не препушташ зато, да би имао власт над њима, него зато што си и сам потчињен њиховој власти. Све док си неуздржан, ти немаш власт над утробом (стомаком), него утроба има власт над тобом.
 
13. Јела су за стомак, и стомак за јела.
 
Стомаком назива стомакоугађање а не део нашег тела, док под храном подразумева неумерену употребу хране. Према томе, смисао ових речи је следећи: неумерена употреба хране пријатељ је и сродник стомакоугађања, и обрнуто. Ни једно ни друго не може да нас приведе Христу; напротив, оне који су им предани упућују једно другоме (неумереност стомакоугађању и стомакоугађање неумерености).
 
Али ће Бог и једно и друго укинути.
 
Не стомак, него стомакоугађање, и не храну, него неумереност у храни. У речи укинути неки виде указивање на стање будућег века, односно, да тамо неће постојати потреба нити за храном, нити за пићем. Ако тамо неће бити места ни за умерену употребу хране, онда ће се утолико пре укинути неумереност и стомакоугађање. Рекавши да ће се заједно с укидањем хране укинути и стомак, изразио је мисао да ће се заједно са засићењем прекратити и жеља за неумереном употребом. Према речима других, он је свој савет закључио молитвом да се укине, односно да престане и неумереност и стомакоугађање.
 
А тело није за блуд него за Господа, и Господ за тело.
 
Из тих речи се види да апостол говори о стомакоугађању поводом речи о блуду. У противном би требало да каже: тело није за храну, нити за стомак (стомакоугађање). Он, међутим, није тако рекао. Него како? Није за блуд. Тиме показује шта су последице телесних наслађивања, односно, показује да је то блуд. Смисао његових речи је следећи: тело, каже, није створено ради тога да би се утопило у наслађивању и да би пало у блуд, него је створено зато, да би се покорило Христу као својој глави и да би Господ управљао њиме као глава.
 
14. А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути Својом силом.
 
Немој да се збуниш, када чујеш да је Бог васкрсао Господа; апостол говори тако јер снисходи према нама као према деци. И како су о Оцу, као о Извору, сви имали узвишене представе, апостол и васкрсење везује за Оца и објављује да ће Он и нас васкрснути. Као што је васкрсао нашу главу, а ту подразумевам Христа, тако ће васкрснути и остале удове, тј. нас. Да би потврдио своје речи, додаје: силом Својом и као да каже: не сумњајте у ово што говорим, јер сила Божија, која савршава велика дела, може и то да испуни. Да Христово васкрсење везује за Оца као узрочника, види се и одатле што је Господ о Самоме Себи говорио: Развалите овај храм и за три дана ћу Га подићи (Јн. 2; 19). О Њему је написано и да показа Себе жива (Дела ап. 1; 3). Дакле, мада је Он и васкрсао Самога Себе, то дело се приписује Оцу као узрочнику.
 
15. Не знате ли да су телеса ваша удови Христови?
 
Опет се враћа на претходни савет који се тицао блуда. Међутим, своје речи наоружава великим страхотама.
 
Хоћу ли дакле узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице?
 
Није рекао: “сјединити их с блудницом”, него од њих начинити удове блуднице, што је далеко страшније. Ко се неће ужаснути слушајући ове речи, то јест да ће узети удове Христове и начинити их удовима блуднице?
Никако! 16. Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тело.
 
Показује оно што је речено, тј. на који начин ће удови Христови постати удови блуднице. Кроз свезивање, каже, мушкарац постаје једно тело с блудницом. Због тога и удови његови, који су били удови Христови, постају удови блуднице.
 
17. А ко се сједини с Господом, један је Дух с Њиме.
 
Погледај, како и самим именовањем блуднице и Христа наставља и појачава оптужбу. Каже да онај, који се сјединио с Господом, не постаје ништа друго до дух, тако да не чини ништа телесно, односно, постаје духован. Сједињење с Господом даје му освећење Духа. Овим речима је показао и то, на који начин верни постају удови Христови,
 
18. Бежите од блуда.
 
Прописује да беже од блуда као од неког прогонитеља, због којег ни на један тренутак не можемо бити безбедни, и каже да све снаге напрегнемо ради тога, да бисмо се уздржали од њега.
 
Сваки грех који човек учини ван тела је, а који блудничи свом телу греши.
 
Блуд, каже, скрнави читаво тело. Управо због тога блудници обично одлазе у купатила, сведочећи тиме да је њихово тело оскрнављено. Блудник, дакле, греши против самог тела, јер га скрнави и прља. Иако се и убиство савршава телом, оно ипак не скрнави читаво тело. За убиство се може бацити камен или дрво или неко друго вештаство, док блуд не може да се почини без тела: због тога се оно свагда скрнави. Уосталом, апостол је намеравао да тежину тога греха представи у увеличаном облику, јер се њега тиче садашњи савет. Блуд никако није порок који је гори од свих осталих порока.
Познајем и друга решења овог питања. Такво је и следеће решење: блудник греши против сопственог тела у том смислу што се не спаја са жељом да изроди децу, као приликом спајања са законитом женом, него га узалудно скрнави изливањем семена и тиме га чини слабим. Друго решење: блудник греши против жене с којом се спаја, јер она кроз то постаје његово тело и зато, ако се незаконито спаја с њом, греши против ње.
Уосталом, решење великог Златоустог је боље од свих, а ту мислим на прво решење. Осим тога, неки изражавају сумњу и питају: “Шта то значи? Зар завист такође не исушује тело”, и разрешавају ово питање на следећи начин: завист је страст а не дејство. Апостол пак говори о дејству (ево његових речи: сваки грех, који човек учини), а не о страсти. У ствари, завист не стварамо ми, него она дејствује у нама.
 
19. Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога?
 
Још више застрашује, и то величином дара, тј. Духа, и достојанством Онога, Који је дар дао, тј. Бога. Ви сте, каже, храм, и то свети, јер сте ви храм Светог Духа. Не скрнавите свети храм, и не чините Божији дар бескорисним, јер од Бога имате дар и Духа.
 
И нисте своји. 20. Јер сте купљени скупо.
 
Ви сте, каже, под Господом и немате ништа своје, чак ни само тело није ваше. Купљени сте скупо, тј. Крвљу Христовом. Због тога ваша тела припадају другом Господару (а не вама самима) и ка ономе, што је Њему угодно, треба и да управите своје делање. Говорећи ово, не поништава слободну вољу него показује да Бог, Који нас је искупио, с правом захтева да Му служимо.
 
Прославите, дакле, Бога телом својим…
 
Будући да сте купљени, каже, прославите Бога и својим телом, тј. творећи добра дела и сачувавши га чисто и свето. Прослављање Бога састоји се у томе да, када људи виде ваша добра дела, Њега прославе.
 
И духом својим.
 
Показује да блуд не треба избегавати само телом, него и духом, да се ни мисаоно не бисмо скрнавили (јер је духом овде назвао мисао). У Еванђељу је забрањена чак и она прељуба, која остаје у срцу (в. Мт. 5; 2).
 
Јер су Божији.
 
Непрестано подсећа да ми не припадамо самима себи, него да се налазимо под влашћу Бога, Који је искупио наше душе и тела.

4 Comments

  1. Химна Љубави! Врхунац Павлових Посланица….. диктирана од
    самог Спаситеља.

  2. Милорад

    Помаже Бог!
    На основу чега то кажеш, сестро Марина?
    Све што ја видим у самој посланици и у овом тумачењу јесте да свако добија лични дар од Господа, онако како Он жели (а то је увек савршено прилагођено нама, за разлику од наших (по)грешних жеља). Сви смо исто тело.
    Да ли те израз “једно тело” буни, па мислиш да ћеш као орган тела у којем има прељубника страдати са њима?
    Одувек се знало да они који нису ваистину у Христу уопште и нису део Његовог тела, тј. Цркве Божије, без обзира што се овде појављују са свима осталима. Па макар били и свештеници и епископи! Питање спасења је сасвим друго у односу на ову тему, и то – лично питање! Јер Господ је јасно рекао да ће разделити чак и двоје у постељи – “један ће се узети а други ће се оставити”, а камоли да не би и сав остали кукољ од жита раздвојио.
    Наш је задатак “само” да будемо жито, а не кукољ, да оправдамо оно што нам је дато.
    Свако добро од Господа!

  3. Значи сви ћемо одговарати за то што су међу нама они који су прељубници са иновернима?

    • Не, одговараћеш једино за своје личне грехе. Апостол баш каже да се клонимо опадача и осталих са њима наведених, дакле да се клонимо „верника” са наведеним страстима. А онај „верник” који стално труби о гресима владика, свештеника, других верника, у све се петља, хвата се за сваку канонски неисправну реч, ствара поделе у цркви, сплеткари, има своја пророчанства о доласку Антихриста мимо светих Отаца, ствара раскол – то је опадач, „с таквим заједно и да не једемо.” У истој посланици стоји да наведени неће наследити Царства Божијег (ако се не покају). Сама та реч „прељубници са иновернима” делује опадачка, осуђивачка, да има некакав фарисејски презир у себи.