ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПРВЕ ПОСЛАНИЦЕ КОРИНЋАНИМА
СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

 
ШЕСНАЕСТА ГЛАВА
 
1. А што се тиче милостиње за свете, као што уредих по црквама Галатијским, тако чините и ви.
 
Окончавши догматско учење, прешао је на поглавље о врлини и милостињи. Милостињом назива сабирање (сакупљање) онога што ће олакшати дело на самом његовом почетку. Оно што се сабирало од многих за свакога је било лако. Зато их подстиче на надметање, приповедајући о ономе што су други учинили и како су то, каже, учинили Галати. Није рекао “предложио сам”, него уредио (досл. установио), да би ти знао да је то царско установљење и да га не би запостављао.
 
2. Сваког првог дана недеље, нека сваки од вас оставља код себе сакупљајући колико може…
 
Првим даном недеље назива дан Господњи. И самим тим даном приклања их милостињи, подсећајући их на св. Тајне које се савршавају на тај дан. Веома разборито саветује свакоме да сабира колико може, тј. шта му Бог пошаље и шта буде имао код себе. Није рекао “одмах донеси”, да не би постидео некога ко има мало, него нека оставља код себе, а кад дође време, тада и донеси.
 
Да не бивају прикупљања онда када дођем.
 
Да не сакупљате онда, каже, када треба да дате. Речима када дођем наводи их да буду усрднији према сабирању (сакупљању), јер ће прилози бити пред његовим очима.
 
3. А када дођем, оне које изаберете послаћу са писмима у Јерусалим да однесу вашу милостињу.
 
Добро је рекао оне које изаберете, да би се избегла свака саблазан, да не би посумњали како нешто од сакупљенога хоће да присвоји за себе. Каже послаћу са писмима, тако да ћу им се и сам придружити, и својим писмима учествовати у том служењу. То дело, тј. прилоге, назвао је милостињом (дословно: благодаћу) да би показао да извршавају нешто велико, и да извршавају без жаљења и принуде, јер је таква природа благодати.
 
4. А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.
 
Ако, каже, оно што саберете буде толико, да захтева и моје служење, поћи ћу и ја. Тиме их такође подстиче на великодушност. Осим тога, жели да има сведоке да ништа неће узети за себе. Зато и каже поћи ће са мном.
 
5. А вама ћу доћи кад прођем Македонију; јер ћу проћи кроз Македонију. 6. А код вас можда ћу се задржати или и презимити, да ме отпратите куда пођем. 7. Јер нећу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко време останем код вас, ако допусти Господ.
 
Није рекао “кад пођем у Македонију”, да не би рекли: “Нама претпостављаш Македонце”, него је рекао да ће проћи кроз Македонију, тј. да ће накратко и узгредно посетити Македонце, а да ће се код њих задржати. Тиме показује да их као најискреније и најдостојније ученике претпоставља Македонцима, јер је коринтска црква била велика. Речима можда ћу се задржати застрашује оне који су сагрешили. Због неизвесности додаје ако допусти Господ, јер није знао хоће ли му то Дух дозволити или неће. Дух га је водио куда је Он хтео. Налазећи се у Ефесу, намеравао је да одатле отпутује у Македонију, да прође тим крајем и да дође код њих. На много места доказује своју благонаклоност према њима, између осталог и тиме што неће само узгредно да их посети, и тиме што жели да га они отпрате.
 
8. А у Ефесу ћу остати до Педесетнице.
 
И то је знак велике љубави, јер им говори где ће бити и колико ће тамо остати. Затим додаје разлог и наставља:
 
9. Јер ми се отворише велика врата за рад, и противника је много.
 
Много је оних који желе да приступе вери и мени су се отворила велика врата да уђем к њима, јер су дозрели за служење у вери. Учитељ је стешњен кад ученици нису ревносни. Међутим, кад су ученици спремни, за њега постоји широко поље. Самим тим, противника је много, јер када ђаво види да га лишавају његових слугу још више се узнемирује и подстиче противнике.
 
10. А ако дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха…
 
Било је вероватно да ће Тимотеј, ако дође, разобличавати оне што су грешили и да ће их прекоревати. Зато их опомиње да богати мудраци не устану против њега, не зато што Тимотеј није имао одважности и што би могао да падне, него зато што би они сами били оштећени. Он је пак био сасвим спреман за опасност. Добро је рекао код вас. Не говорите ми о Јелинима, кад од вас тражим оно што је потребно.
 
Јер он ради дело Господње као и ја.
 
Проповеда и учи, и то као ја, што представља велику похвалу за Тимотеја. Пошто је такав, нека га нико не унижава. Он је био млад и сам, а било му је поверено да се побрине за многе, и то надмене. Такође је вероватно да су га ниподаштавали.
 
11. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дође к мени, јер га чекам с браћом.
 
Он им говори још више: Нико да га не презре. С миром, што значи безбедно, без расправа и борбе, са сваком покорношћу. Речју чекам хоће да их застраши, да знају да ће Тимотеј о свему говорити Павлу и да га ничим не ражалосте. Истовремено им показује да је достојан поштовања, јер га сматра толико неопходним да га чека.
 
12. А што се тиче брата Апола, много га молих да дође к вама са браћом; и свакако не беше воља да сада дође…
 
Аполос је био старији од Тимотеја и веома красноречив. Да се не би питали зашто им није послао њега уместо Тимотеја, каже: Много га молих. И није рекао: “Он ми се успротивио”, него га ослобађа прекора и каже: Не беше воља да сада дође, тј. није било угодно Богу. Да не би рекли да је то само правдање и изговор, наставља:
 
Али ће доћи кад буде прилика.
 
Истовремено штити и њега и њих који желе да га виде, тешећи их надом у његов долазак.
 
13. Бдите…
 
Указује им да се не смеју у свему ослањати на учитеље, него да је потребан и њихов лични труд.
 
Стојте у вери…
 
А не у спољашњој мудрости, јер у њој не можете да се утврдите, него само да лебдите. Рекао је то зато, што су они били колебљиви.
 
Мушки се држите, снажите се.
 
Зато што постоје лоши саветници. Каже то стога што су клонули духом.
 
14. Све да вам бива у љубави.
 
Говори против оних који су изазивали пометњу и подривали Цркву. Било да неко учи, било да некога уче, било да некога разобличују – све нека буде с љубављу, јер посредством љубави неће бити ни гордости ни подела.
 
15. Молим вас пак, браћо…
 
Требало би преместити уз следећи стих: Да се и ви покоравате таквима.
 
Знате за дом Стефанинов даје првенац из Ахаје.
 
Знате и нема потребе да вам ја говорим. Стефанинов дом назива првенцем Ахаје или зато што су први поверовали, или зато што су водили благочестив живот. Првенац (првина) свагда треба да има првенство над оним чему служи као почетак. Ахајом назива Јеладу.
 
И да себе посветише служењу светима.
 
Они су одлучили да прихвате верујуће сиромахе и да им служе, не зато што их је неко присилио, него по својој слободној вољи.
 
16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се.
 
Тј. да учествујете и ви у новчаним трошковима и у телесном служењу. Није рекао само “учествујте”, него да се покоравате, заповедајући им послушност. Да не би помислили да истиче само Стефанина, додаје: Свакоме који помаже и труди се. У чему? У служењу светима, јер су сви такви достојни поштовања. У том случају ће и они одважније подносити свој подвиг.
 
17. А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство.
 
Они су обавестили Павла о поделама и о осталим грешкама, које су се појавиле у Коринту. Можда су га управо преко њих обавестили Хлојини (1. Кор. 1; 11). Пошто је било природно да се Коринћани разјаре против њих, каже: Они ми попунише ваше одсуство, тј. дошли су уместо свих вас, и ради свих вас су и предузели тај пут.
 
18. Јер умирише дух мој и ваш.
 
Обзнањује да је његово спокојство и њихово спокојство. Како су они мене успокојили, онда је моје спокојство корисно и за вас, и нека са ваше стране не буде изречено ништа што би било непријатно њима самима.
 
Уважавајте, дакле, такве.
 
Тј. поштујте их.
 
19. Поздрављају вас цркве азијске.
 
Према свом свагдашњем обичају, кроз поздрав сједињује све чланове Цркве Христове.
 
Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом.
 
Код њих је боравио, пошто су се и они бавили израдом шатора (в. Дела ап. 18; 1-3). Запази њихову врлину у томе што су свој дом претворили у цркву, уређујући у њему окупљања верујућих.
 
20. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно целивом светим.
 
Само је овде поменуо свети целив, јер је било много подела. Како их је много наговарао на јединство, на крају их сједињује светим целивом, тј. искреним а не лицемерним.
 
21. Поздрав је мојом руком, Павловом.
 
Својом руком је дописао поздрав, да би им показао како велики значај придаје овој посланици.
 
22. Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран ата (Господе, дођи, тј. Господ дође)!
 
Једном речју је застрашио све: и блуднике, и оне што су узроковали поделе, и оне који су јели од идолских жртава, и оне који нису веровали у васкрсење, и све који су изазивали несугласице међу њима и понашали се несагласно с његовим учењем и предањем. Маран ата (Господ дође). Рекао је то делимично зато да би утврдио учење о икономији а кроз то и о васкрсењу, а делимично и због тога да би их постидео: Господ је због нас све прихватио на Себе, а ви Га гневите, тако да се неки називају по именима људи, а неки се порочно понашају. Није употребио грчки израз, него јеврејски, тј арамејски. Говорио је Коринћанима, који су велику важност придавали спољашњој мудрости и лепоти грчког језика, чиме им показује да њему то ни најмање није потребно, него да се хвали простотом и да говори грубим језиком.
 
23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама.
 
Дужност учитеља није само да убеђује, него и да се моли. Он им на тај начин двоструко помаже: како поукама, тако и низвођењем вишње помоћи посредством својих молитава.
 
24. Љубав моја са свима вама. Амин.
 
Пошто је просторно био далеко од њих, као да их обухвата рукама љубави и каже: Љубав моја са свима вама тј. ја сам са свима вама, иако сам на другом месту. Тиме показује да, иако оно што је написао показује његову жалост, није написано због гнева или јарости, него због љубави и бриге. Да не би помислили да некоме жели да ласка, додаје у Исусу Христу, тј. у мојој љубави нема ничега човечијег или телесног, него је духовна и у Христу.
И ми ћемо се молити да, љубећи једне друге у Христу, не уносимо у себе ништа од световне (мирјанске) љубави, која је непријатељска према Богу. На тај начин удостојићемо се и обитељи Божијих за којима чезнемо, у Христу Исусу Господу нашем Који нас љуби и Којем нека је слава у векове векова.
Амин.

4 Comments

  1. Химна Љубави! Врхунац Павлових Посланица….. диктирана од
    самог Спаситеља.

  2. Милорад

    Помаже Бог!
    На основу чега то кажеш, сестро Марина?
    Све што ја видим у самој посланици и у овом тумачењу јесте да свако добија лични дар од Господа, онако како Он жели (а то је увек савршено прилагођено нама, за разлику од наших (по)грешних жеља). Сви смо исто тело.
    Да ли те израз “једно тело” буни, па мислиш да ћеш као орган тела у којем има прељубника страдати са њима?
    Одувек се знало да они који нису ваистину у Христу уопште и нису део Његовог тела, тј. Цркве Божије, без обзира што се овде појављују са свима осталима. Па макар били и свештеници и епископи! Питање спасења је сасвим друго у односу на ову тему, и то – лично питање! Јер Господ је јасно рекао да ће разделити чак и двоје у постељи – “један ће се узети а други ће се оставити”, а камоли да не би и сав остали кукољ од жита раздвојио.
    Наш је задатак “само” да будемо жито, а не кукољ, да оправдамо оно што нам је дато.
    Свако добро од Господа!

  3. Значи сви ћемо одговарати за то што су међу нама они који су прељубници са иновернима?

    • Не, одговараћеш једино за своје личне грехе. Апостол баш каже да се клонимо опадача и осталих са њима наведених, дакле да се клонимо „верника” са наведеним страстима. А онај „верник” који стално труби о гресима владика, свештеника, других верника, у све се петља, хвата се за сваку канонски неисправну реч, ствара поделе у цркви, сплеткари, има своја пророчанства о доласку Антихриста мимо светих Отаца, ствара раскол – то је опадач, „с таквим заједно и да не једемо.” У истој посланици стоји да наведени неће наследити Царства Божијег (ако се не покају). Сама та реч „прељубници са иновернима” делује опадачка, осуђивачка, да има некакав фарисејски презир у себи.