NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
TRINAESTA GLAVA
 
1. Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.
 
Apostol im nije odmah ukazao put, nego ga je najpre uporedio s onim darom koji su oni smatrali većim, tj. sa darom jezika, i pokazuje im da je taj put neuporedivo uzvišeniji od ovog dara, pa čak i od svih ostalih darova, a zatim ukazuje koliko je on poželjan. Pod jezicima čovečijim podrazumeva jezike svih naroda vaseljene. Ne zadovoljivši se time, on dodaje i drugo preimućstvo: jezike, kaže, anđelske. To nije rekao zato što anđeli navodno imaju jezike, nego u nameri da im ukaže na nešto bolje i uzvišenije od ljudskih jezika.
Pod anđelskim jezikom se podrazumeva ona njihova misaona sila da jedan drugome predaju božanstvene pomisli. Nazvao ju je tako radi poređenja s našim oruđem reči, slično kao što je i izrazom: neka se pokloni svako koleno što je na nebesima (Filiplj. 2; 10) označio njihovu najusrdniju potčinjenost, pošto oni nemaju kosti. Ja sam, kaže, kao zvono koje ječi tj. ispuštam glas, ali uzaludno govorim i uznemiravam druge: nikome ne donosim korist, jer nemam ljubavi.
 
2. I ako imam dar proroštva, i znam sve tajne i sve znanje…
 
Ne jednostavno proroštvo, nego ono najviše, i poznanje svih tajni. Zapazi: o jezicima je rekao da od njih nema nikakve koristi, a o proroštvu da ono zna sve tajne i da ima svako poznanje.
 
I ako imam svu veru…
 
Da ih ne bi opterećivao nabrajanjem pojedinačnih darova, prešao je na koren i izvor svih njih – na veru, i to svu.
 
Da i Gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
 
Kako je premeštanje gora izgledalo kao veliko delo, on ga je i pomenuo, a ne zbog toga što, navodno, sva vera samo to i može da radi. Gospod pomeranje gora predstavlja kao malu veru, kada kaže: Ako imate vere koliko zrno gorušičino (Mt. 17; 20). Pogledaj kako je on proroštvom i verom obuhvatio sve darove. Čuda se, naime sastoje ili u rečima, ili u delima. Nije rekao: ako nemam ljubavi mali sam i ubog, nego: ništa sam.
 
3. I ako razdam sve imanje moje…
 
Nije rekao „ako dam deo svog imanja“, nego sve imanje, i nije rekao „dam“ (nego razdam), tako da gubitku prisajedinim i služenje, i to najbrižljivije.
 
I ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
 
Nije rekao „ako umrem“, nego navodi ono što je najsurovije od svega, odnosno, da živ sagori, i kaže da je bez ljubavi i to beskorisno. Neko će reći: „Kako se imanje može razdati bez ljubavi?“ Takvom se može odgovoriti na dva načina.
Ili je apostol pretpostavio nemoguće mogućem, slično kao u rečima: Ako vam i mi i anđeo s neba propoveda evanđelje drukčije nego što vam propovedasmo (Gal. 1; 8), pošto ni on ni anđeo nisu ni pomišljali da propovedaju drugačije. On se tako izražava i na mnogim drugim mestima (Rim. 8; 39), ili drugačije: može se davati i bez ljubavi, tj. onda kad se to ne događa iz samilosti prema drugima, nego iz čovekougađanja. S ljubavlju se to pak dešava onda kada neko to čini uz sastradanje i plamenu ljubav.
 
4. Ljubav dugo trpi, blagotvorna je…
 
Odatle počinje da nabraja obeležja ljubavi, i kao prvo među njima pominje dugotrpljenje, koren svakog mudroljublja. Međutim, kako neki dugotrpljenje ne koriste za mudroljublje nego se često izruguju onima koji su ih uvredili i pritvorno se suzdržavaju, znajući da ih dugotrpeljivi ljudi još više razjaruju u gnevu, on kaže da je ljubav blagotvorna, tj. ispoljava krotku i nezlobivu narav, a ne kao pomenuti ljudi, koji su pritvorni i zlonamerni. Rekao je to na račun onih među Korinćanima koji su voleli da se raspravljaju i da potajno gaje uzajamno neprijateljstvo.
 
Ljubav ne zavidi.
 
Neko može i da bude dugotrpeljiv, ali zavidljiv. Ljubav se, međutim, i toga kloni. Rekao je to zbog onih zavidljivih među Korinćanima.
 
Ljubav se ne gordi.
 
Odnosno, ljubav ne postupa nepromišljeno, nego onoga koji je poseduje čini razboritim i postojanim (čvrstim). Gordi se umišljen, lakomislen i bezuman čovek. To je rečeno lakomislenima i površnima.
 
Ne nadima se.
 
Mogu se posedovati sve navedene vrline, ali one mogu i nadimati. Ljubav to nema nego je, i pored pomenutih vrlina, smirenoumna. To je rekao protiv nadmenih.
 
5. Ne čini što ne pristoji.
 
Ljubav ne samo da se ne gordi, nego ni u slučaju da doživi krajnje nedaće zbog onog kojeg ljubi, neće to smatrati za sramotu i beščašće. I Hristos iz ljubavi prema nama ne samo da je pretrpeo neslavno raspeće, nego ga je smatrao za Svoju slavu. Možeš razumeti i ovako: ne čini što ne pristoji, tj. ne vređa, jer ništa nije sramnije od čoveka koji vređa. To je protiv onih koji ne snishode prema drugima.
 
Ne traži svoje, ne razdražuje se…
 
Objašnjava na koji način ljubav ne oseća sramotu: zato, kaže, što ona ne traži svoju, nego korist bližnjeg, i za svoju sramotu smatra kad bližnjeg ne oslobodi sramote. To je protiv onih koji su prezirali ostale.
Ljubav se ne razdražuje, jer ne čini što ne pristoji, dok gnevljiv čovek ne može da sačuva pristojnost. Ljubav ne čini što ne pristoji i zato se i ne razdražuje, tj. nije brza na gnev. To je protiv onih koje su vređale uvrede drugih.
 
Ne misli o zlu.
 
Ljubav, kaže, trpi svako zlo, ne razdražuje se gnevom, i ne samo da se ne sveti zlom, nego i ne pomišlja na to. Zapazi i ovo. On ne kaže: ljubav zavidi, ali se zaustavlja, razdražuje se, ali se savladava. Naprotiv, on kaže da ljubav odlučno ne dopušta nikakvom zlu da se pokaže, čak ni u svom začetku, kao što kaže i ovde: ne misli o zlu. I to je rečeno Korinćanima, da za uvredu ne bi uzvraćali uvredom.
 
6. Ne raduje se nepravdi.
 
Ne raduje se kad neko pretrpi nepravdu, nasilje ili uvredu.
 
A raduje se istini.
 
Ono, kaže, što je daleko važnije, jeste da se raduje s onima koji su u dobrim mislima i smatra za svoju slavu kada istina uznapreduje. To je protiv zavidljivih.
 
7. Sve snosi.
 
I uvrede, i udarce, i smrt. Tu osobinu daje joj dugotrpljenje. To je protiv onih koji smišljaju zlo.
 
Sve veruje.
 
Ma šta da kaže onaj kojeg ljubi, jer i ona sama ne govori ništa licemerno, i ne pomišlja da bi drugi mogao tako da govori.
 
Svemu se nada, sve trpi.
 
Ljubav, kaže, ne očajava zbog onog kojeg ljubi, nego se nada da će on svagda ushoditi ka boljem. To je rekao onima koji su očajavali. Ako se, mimo očekivanja, i dogodi da ljubljeni obitava u zlu, ona odvažno podnosi njegove nedostatke. Ona, kaže, sve trpi. To je upućeno onima, koji lako osete neprijateljstvo.
 
8. Ljubav nikad ne prestaje…
 
Nikada se ne uklanja od cilja, nego sve dovodi do ispunjenja. Ili što je još bolje, ne prestaje, ne preseca se, nikad se ne prekida, nego se nastavlja i u budućem veku, kad će se sve ostalo ukinuti, o čemu apostol govori u nastavku.
 
Dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti…
 
Nabrojavši izdanke ljubavi, ponovo je uzvisuje na drugi način, govoreći da će i proroštva prestati, i da će jezici zamuknuti, a da će ljubav postojati trajno i beskonačno. Naime, ako proroštva i jezici postoje zbog toga, da bi se vera lakše prihvatila, onda je prirodno što će, kad se vera svugde proširi, oni nestati kao suvišni, i u sadašnjem, a posebno u budućem veku.
 
Znanje će prestati. 9. Jer delimično znamo, i delimično prorokujemo. 10. A kada dođe savršeno, onda će prestati ono što je delimično.
 
Ako znanje prestane, hoćemo li onda živeti u neznanju? Nipošto! Naprotiv, on kaže da će prestati delimično znanje, kada dođe znanje savršeno, tj. ono, kakvo je svojstveno budućem životu. Tada nećemo znati onoliko koliko sada znamo, nego daleko više. Na primer, mi sada znamo da Bog svagda postoji, ali na koji način, to ne znamo. Znamo i da je Djeva rodila, ali ne znamo kako. Tada ćemo o tim tajnama doznati nešto više i korisnije.
 
11. Kad bejah dete…
 
Rekavši da će se dolaskom savršenog ukinuti ono što je delimično, istovremeno izlaže i primer kojim objašnjava koliko je velika razlika između sadašnjeg i budućeg znanja. Sada smo slični deci, a onda ćemo biti zreli ljudi.
 
…kao dete govorih.
 
To odgovara jezicima.
 
Kao dete mišljah.
 
To odgovara proroštvima.
 
Kao dete razmišljah.
 
To odgovara znanju.
 
A kad sam postao čovek, odbacio sam što je detinjsko.
 
U budućem veku imaću zrelije znanje; tada će se ukinuti malo i detinjasto znanje, kakvo sada imamo. Zatim nastavlja:
 
12. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki.
 
Objašnjava ono što je rečeno o detetu i pokazuje da je naše sadašnje znanje nekako tamno, a da će tada biti jasnije. Sada, kaže, vidim u ogledalu. Budući da ogledalo dovoljno jasno pokazuje predmet koji se u njemu odražava, dodaje: u zagonetki, kako bi s najvećom tačnošću pokazao nepotpunost tog znanja.
 
A onda ćemo licem u lice…
 
Ne govori to zato što Bog navodno ima lice, nego da bi na taj način pokazao jasnost i očiglednost znanja.
 
Sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
 
Udvostručeno unižava njihovu gordost, pokazujući da je sadašnje znanje nepotpuno i da ono nije naše sopstveno. Nisam ja, kaže, poznao Boga, nego je On Sam poznao mene. I kao što je On sada poznao mene i Sam snishodio ka meni, tako ću i ja tada daleko više poznati Njega, nego sada. Onaj koji sedi u tami ne vidi sunce i ne stremi njegovoj prekrasnoj luči. Svetlost mu se, međutim, pokazuje svojim prekrasnim blistanjem i, kada primeti sunčevo sijanje, tada i on sam stremi ka svetlu.
Dakle, reči kao što sam poznat ne znače da ćemo poznati Boga onako kao što je On poznao nas, nego da ćemo, kao što On sad snishodi ka nama, i mi ushoditi ka Njemu. Evo jednog poređenja.
Neko je našao odbačeno dete, plemenito i prekrasno. On ga je priznao, podigao i uzeo sebi, brinuo se o njemu, izvrsno ga odgajio i najzad mu podario bogatstvo i uveo ga u carsku palatu. Dete, dok je mlado, ništa od toga ne oseća i ne poznaje čovekoljublje onog, koji ga je odgajio. Međutim, kada odraste, istog trenutka prihvata svog dobročinitelja i uzvraća mu doličnom ljubavlju. Evo ti primer i objašnjenje onoga, što je prikriveno izraženo u rečenome.
 
13. A sad ostaje vera, nada i ljubav, ovo troje; ali od njih najveća je ljubav.
 
Postoje i darovi jezika, i proroštva i znanja, iako su oni prividni. Kad se vera raširi među svima, oni će se ukinuti. Vera, nada i ljubav su postojanije od njih (jer to označava rečima a sada ostaje, tj. označava postojanost ovo troje). Među njima je najveća ljubav, jer će se ona produžiti i u budućem veku.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *