NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
OSMA GLAVA
 
1. A Savle odobravaše njegovo ubistvo. A u taj dan postade veliko gonjenje na jerusalimsku irkvu, i svi serasejaše po krajevima judejskim i samarijskim, osim apostola. 2. A ljudi pobožni sahraniše Stefana i učiniše nad njim veliki plač. 3. A Savle je pustošio Crkvu, ulazeći u kuće i silom odvlačeći ljude i žene predavaše ih u tamniiu. 4. Međutim, oni što se rasejahu prolažahu i propovedahu veru.
 
Sami apostoli se, kaže Luka, nisu rasejali, nego su ostali u Jerusalimu. Naime, tamo gde je jači napad, tamo treba da budu najjači borci, kako bi drugima bili primer odvažnosti i smelosti.
A ljudi pobožni sahraniše Stefana. Ako su bili pobožni, kako to da su učinili veliki plač? To je stoga, što još nisu bili savršeni. S druge strane, ko ne bi zaplakao kad bi ga lišili takvog učenja, takve zaštite i takvih čuda, kad bi video tog pravednika kako leži mrtav i kamenovan? Savleje pustošio Crkvu. Ukazuje na veliku mahnitost: on je bio sam i upadao je u kuće. To se događa-lo zato, što je (Savle) svoju dušu predavao za Zakon.
 
5. A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista. 6. A narod je pazio jednodušno na ono što im govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše. 7. Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih koji ih imahu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše. 8. I bi velika radost u gradu onome.
 
Ne onaj apostol Filip, koji se ubraja među Dvanaestoricu, nego jedan od one sedmorice, izabranih da se brinu o udovicama, a takođe i onaj koji je krsgio uškopljenika i prozvao Simona. Saslušaj šta kaže Luka: posle ubijanja Stefana, došlo je do velikog progona Crkve. Svi se rasejaše po judejskim i samarijskim zemljama, osim apostola. Odatle je jasno da se apostol Filip s ostalim apostolima nalazio u Jerusalimu. Luka je tu primedbu načinio zato, da bi pokazao da je Filip krstio one, kojima je bilo predato (hrišćansko) učenje u Samariji.
Apostoli Petar i Jovan, koji su im došli iz Jerusalima, predali su im blagodat Duha. Da je on bio jedan od Dvanaestorice, onda bi i on imao vlast da predaje (darove) Duha. On krštava samo kao učenik, a konačnu blagodat daju oni apostoli, kojima je bila data vlast da predaju takav dar. Drugi govore da Filip na krštene nije spustio Duha zato što je bio samo đakon koji se istakao među onima, koji su bili sa Stefanom, da nije imao nikakav prezviterski niti episkopski čin, kao što su ga imali (izabrani) učenici Gospodnji.
Da je on bio đakon, svedoči Pavle u Pravilima; Pavle ne svedoči samo o njemu nego i o Ananiji, koji je krstio samoga Pavla. Budući đakon, on je, kao prvo, krštavao zbog nedostatka prezvitera u Samariji. U slučaju nužde, kada nema prezvitera, i đakonima je dopušteno da krštavaju, kako ih je tome naučio sam Duh, pobuđujući (Filipa) da se približi uškopljeniku. Trebalo bi primetiti da, posle krštenja, polaganjem ruku, a radi molitve u ime Gospoda Isusa, na krštene nishodi Sveti Duh. Zbog toga se sve do danas taj čin sačuvao u istom obliku.
 
9. A beše otpre u gradu neki čovek, po imenu Simon, koji čaraše i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko. 10. Njega svi pažljivo slušahu, i malo i veliko, govoreći: Ovoje velika sila Božija. 11. A zato ga slušahu pažljivo, što ihjemnogo vremena činima zadivljavao. 12. No kad poverovaše Filipu koji propovedaše evanđelje o Carstvu Božijemu i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene. 13. Tada sam Simon poverova i krstivši se ostade kod Filipa; i gledajući znake i čuda velika gde se zbivaju, divljaše se vrlo. 14. A kad čuše apostoli u Jerusalimu da je Samarija primila reč Božiju, poslaše im Petra i Jovana. 15. Ovi sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetoga. 16. Jer još ni na jednoga od njih ne beše sišao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. 17. Tada polagahu ruke na njih,i oni primahu Duha Svetoga. 18. A kad vide Simon da se polaganjem ruku apostolskih daje Duh Sveti, donese im novaca, 19. Govoreći: Dajte i meni tu vlast da kad položim ruke na nekoga primi Duha Svetoga. 20. A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu na pogibao, što si pomislio da se dar Božiji može dobiti za novce. 21. Nema tebi ni dela ni udela u ovojreči, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom.
 
Pogledaj i drugi pokušaj koji je učinio Simon. Kaže (Luka) da su ga poštovali zbog velike sile. U to vreme su bili obmanuti čarobnjaštvom, dok nije došao Filip i izveo ih iz zablude, jer je Simon Judejcima govorio: „Ja sam otac“, a Samarjanima: „Ja sam Hristos“. Simon je i sam poverovao. On, međutim, nije poverovao radi vere, nego da bi i on tvorio čudesa. Kako je mislio da tvori čudesa? On je obmanjivao a takođe i krotio đavoimane, zbog čega je mislio da i apostoli koriste neku sličnu veštinu. Zato je i ponudio novac. Isto tako, da se ne bi lišio toga dara, on je stalno bio uz Filipa.
 
22. Zato se pokaj od te zloće tvoje, i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega. 23. Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u okovima nepravde. 24. A Simon odgovarajući reče: Pomolite se vi za mene Gospodu da ne naiđe na mene ništa od onoga što ste rekli. 25. A oni, zasvedočivši i govorivši reč Gospodnju, vrašiše se u Jerusalim, i mnogim selima samarijskim propovedahu Evanđelje.
 
Prema izmišljotinama jeretika, uzaludno je bilo da Simonu kažu: „pokaj se“, jer je on stvoren kao rđav. Oni kažu da čovek, budući zao po prirodi, nije sposoban da se izmeni prema svojoj želji. Nije, međutim, uzaludno rečeno: „pokaj se“, jer je i on imao slobodnu volju i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega. Rekao je to (Petar) Simonu, kao da prema njemu ne bi bilo pokazano snishođenje ako bi počeo da plače i ako bi se pokajao. Međutim, takav način izražavanja bio je uobičajen kod proroka. Osim toga, Petar je predvideo da se on neće pokajati. Zato i kaže: Da bi ti se oprostilo.
Reči: Pomolite se vi za mene Gospodu Simon nije izrekao zbog toga što želi da se pokaje i preobrati, nego samo zbog pristojnosti. Gde je tu plač? Gde je pokajanje i ispovedanje grehova?
Jer te vidim da si u gorkoj žuči i u okovima nepravde. Petar ga, međutim, ne kažnjava, da se ne bi ispostavilo da je njegova vera iznuđena silom nužnosti i straha i da se to delo ne bi pokazalo kao surovo.
A oni zasvedočivši i govorivši reč Gospodnju, vratiše se u Jerusalim. Zapazi da nisu na samom početku otišli u Samariju, nego tek onda kad su počeli da ih progone u Judeji, kao što se dogodilo i sa Hristom.
 
26. A anđeo Gospodnji reče Filipu, Govoreći: Ustani i idi prema jugu na put koji silazi od Jerusalima u Gazu, on je pust. 27. I ustavši pođe. I gle, čovek Etiopljanin, uškopljenik, vlastelin Kandakije, carice etiopske, što beše nad svima njezinim riznššma, koji beše došao u Jerusalim kao poklonik, 28. Pa se vraćaše, i sedeći na kolima svojim čitaše proroka Isaiju, 29. A Duh reče Filipu: Pristupi i prilepi se tim kolima. 30. A Filip pritrčavši ču ga gde čita proroka Isaiju, i reče: Da li razumeš to što čitaš? 31. A on reče: Kako bih mogao ako me ko ne uputi? I umoli Filipa da se popne i sedne s njim. 32. A mesto iz Pisma koje čitaše beše ovo: Kao ovca na zaklanje odvede se, i kaojagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ne otvara usta svojih. 33. U njegovom poniženju ukide se sud njegov. A rod njegov ko će iskazati? Jer se uzima sa zemlje život njegov.
 
Meni se čini, da je taj Filip bio jedan od sedmorice, jer inače iz Jerusalima ne bi išao na jug nego na sever, budući da iz Samarije, gde se nalazio i gde je poučavao Filip, koji je bio jedan od sedmorice, put vodi ka jugu. Koji silazi od Jerusalima u Gazu, i taj (put) je pust, anđeo mu to govori zato da se Filip ne bi uplašio napada Judejaca. I ustavši pođe. Uoči njegovo poslušanje. Nije pitao, niti je rekao: zašto, nego je isto vremeno sa zapovešću ustao i pošao.
Beše došao u Jerusalim kao poklonik. U toj Etiopiji su gospodarile žene; po pravu nasledstva, jedna od njih je bila Kandakija, i uškopljenik je bio njen rizničar. Zapazi da nije bio praznik, ali da je on i pored toga putovao u Jerusalim, i to iz grada koji se predao sujeverju. Na putu je čitao Isaiju, najvećeg među prorocima. Pored toga, čitao je ne razumevajući ono što čita i svesrdno bio obuzet čitanjem.
Da li razumeš to što čitaš? Pita ga na zadivljujući način, jer niti mu laska, niti ga hvali, niti ga pak prekoreva zbog neznanja. Međutim, pita ga tako da podstakne veću želju i pokazujući da se u tome (što čita) nalazi veliko blago. Ovaj se ne skriva, neko kaže: Kako bih mogao, ako me ko ne uputi? Zatim je zatražio da ga pouči.
Kao ovca na zaklanje odvede se. Veoma je razumljiv smisao navedenih reči, jer se u neko vreme ovce odvode na striženje, i pastiri polažu na njih sprave za strižu. Međutim, one to trpe i ne napadaju one, koji to čine. Tako i Hristos, trpeći uvrede, nije na njih uzvratio drugim uvreama.
U njegovom poniženju ukide se sud njegov. Ukazuje na nezakoniti sud nad Njim, sproveden onda, kad je istina bila skrivena.
A rod njegov ko će iskazapš! To jest, Njegovo visoko dostojanstvo, kakvo se projavilo posle Vaskrsenja a kojem kao dokaz služi i to, što je On učinio u delu domostroja. Ko će biti u stanju da iskaže rečima, kada mu dođe misao: ko je taj i kakav je, pa je čak i Sin Božiji Jedinorodni sve to pretrpeo? Jer se uzima sa zemlje život Njegov, tj. poprište delatnosti i postojanje Jedinorodnog, kad se On sozercava izvan tela i ne više kao neko, ko se nalazi među nama.
 
34. Onda uškopljenik odgovori i reče Filipu: Molim te, za koga ovo govori prorok? Za sebe ili za nekoga drugog? 35. A Filip otvorivši usta svoja, počevši od Pisma ovoga, propovedi mu evanđelje o Isusu. 36. Kako pak iđahu putem, dođoše na neku vodu, i reče uškopljenik: Evo vode, šta me sprečava da se krstim? 37. A Filip mu reče: Ako veruješ od svega srca, može. A on odgovarajući reče: Verujem da je Isus Hristos Sin Božiji. 38. I zapovedi da stanu kola, i siđoše oba u vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga. 39. A kad iziđoše iz vode Duh (Sveti pade na uškopljenika a anđeo) Gospodnji uze Filipa, i više ga ne vide uškopljenik, nego otide svojim putem radujući se. 40. A Filip se obrete u Azotu, i prolazeći propovedaše evanđelje onim Gradovima, dok ne dođe u Kesariju.
 
Molim te, za koga…? Znati da proroci ponekad i o drugima i o sebi samima govore u drugom licu osobina je veoma pronicljivog čoveka.
Evo vode, šta me sprečava da se krstim?. Pogledaj kako razborito on postupa. Na početku čita i ne razume, a zatim čita to isto proroštvo. U njemu se sadrži učenje o stradanju i vaskrsenju Isusa Hrista i o darovanju (blagodati Svetoga Duha). Zatim traži da ga krsti. Filip mu objašnjava po redu, počevši od tog proroštva. Okrilivši se spremnošću, on se postepeno privodi krštenju. On nije rekao: „krsti me“, nego: šta me sprečava? Tim pitanjem je pokazao ogromnu želju da primi krštenje.
A kad iziđoše iz vode, Duh Sveti uze Filipa. Njega uzima Duh, i samim tim ono što se dogodilo biva još čudesnije. Istovremeno čini radost i Filipu, budući da je udostojen onoga, čega su bivali udostojeni i proroci, na primer Avakum. Njega uzima Duh a ne anđeo, kao ranije. To je zbog toga, što se anđeo javljao telesnijim ljudima, a Duh – duhovnijim. Dobro je, što je bio uzet od uškopljenika, jer bi uškopljenik tražio od Filipa da pođe s njim i Filip bi ga ražalostio ukoliko bi ga, zbog okolnosti, odbio. Tako je sve ustrojeno na božanstven način. Duh je ostavio Filipa u Azotu, jer je nakon toga trebalo da tamo propoveda

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *