НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

 

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
 
ПЕТНАЕСТА ГЛАВА
 
1. И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежеше, по обичају Мојсејеву, не можете се спасти. 2. А кад настаде распра, и не мало расправљање Павла и Варнаве с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки иду горе у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање. 3. А они онда отпраћени од Цркве пролажаху кроз Феникију и Самарију казујући о обраћању незнабожаца, и причињаваху велику радост свој браћи. 4. А кад дођоше у Јерусалим, беху примљени од Цркве и од апостола и од презвитера и објавише све што учини Бог са њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
 
Видиш ли да су апостоли били изложени и спољашњим и унутрашњим испитивањима? Није се једноставно говорило о неопходности обрезања, него: „ако се не обрежете, не можете се спасти“. Павле пак није рекао: „Зашто сада то? Зар не заслужујем поверење након што сам сатворио толика знамења“, него је просудио да због њих отпутује у Јерусалим.
Како то да у посланици Галатима каже: Нити изиђох у Јерусалим онима, који су били апостоли пре мене (1;17)? Први пут у Јерусалим није дошао сам, него су га тамо послали други; други пут је стигао тамо не да би се поучио, него да би свом мишљењу приклонио и друге, јер је он сам од почетка био оног мишљења које је затим установио и сабор апостола, односно, да обрезање није потребно. А како се тада неким хришћанима потеклим из јудаизма тада учинило да решавање овог питања не могу да повере искључиво Павлу и како су своје погледе обраћали ка апостолима који су били у Јерусалиму, Павле је и пошао тамо. Није, међутим, пошао да би се поучио нечему бољем, него с намером да оне, који су говорили супротно, убеди да и апостоли, који су били у Јерусалиму, решавају то питање сагласно њему и Варнави.
 
5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су поверовали, говорећи да их ваља обрезати и заповедити да држе Закон Мојсејев. 6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. 7. А после многог разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошии реч еванђеља и да верују. 8. И Бог који познаје сриа, посведочи им давши им Духа Светога као и нама, 9. И нико не постави никакве разлике између нас и њих, вером очистивши срш њихова. 10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? 11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Исуса Христа као и они. 12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.
 
Неки од јереси фарисејске. Верујући, који нису дошли из незнабоштва него из јудаизма, захтевали су да они, што су примили веру, буду обрезани и да испуњавају остале заповести Закона, везане за човекову телесну природу. С њима, који су расуђивали на основу древног закона, нису се сагласили остали ученици, иако су и они сами били обрезани, јер су се старали да одлуку не донесу према својој жељи, него на општу (заједничку) корисг.
Апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. Из овога места се може закључити да су апостоли имали неко посебно достојанство, према којем су били више од презвитера, јер би их у противном Лука означио истим именом као презвитере.
Људи браћо, ви знате. Запази да благодат за решавање тог питања добија Петар, у којем су се и до тог доба задржали елементи јудаизма.
Ви знате, каже он. Можда су се овде налазили и они, који су га некада оптуживали због Корнилија, а можда и они, који су с њим ушли у Корнилијев дом. Он их због тога и позива као сведоке.
А шта значи израз: Изабра међу нама? То значи: у Палестини, или: у вашем присуству. Речима: Из мојих уста показује да је кроз њега говорио Бог, и да у томе није било ничега људског.
Бог, који познаје срца, посведочи им… Указује им на духовно сведочанство.
Сада, дакле, зашшо кушаше Бога, и хоћеше да наметнете ученицима јарам? Тамо, где вера очишћује грехе који исходе из срца, не постоји никаква разлика међу верујућима, без обзира да ли су Јудејци или Јелини. То очишћење је заменило обрезање; уместо телесног обрезања, дарује се обрезање духовно, које вером у Христа очишћује и тајне грехове.
Шта значе речи: Зашто кушате Бога? То значи: као да Бог нема моћ да човека спасе по вери, или: зашто не верујете Богу? Увођење закона је знак неверја. Свима је познато да је закон оптерећивао Израиљце. То су и ученици признали. И Сам Спаситељ нам је указао на то, говорећи: Ходите к Мени сви који сте уморни и ттоварени и Ја ћу вас одморити (Мт. 11; 28). Уморнима и натоваренима назива оне, који су били под законом. Себе пак назива кротким, а то није било својство закона. Постоји и место, које је слично овоме: Благодаћу сте спасени. Према томе, закон је раније спасавао оне, који су очували све што је у закону записано. Сада пак благодат Господња, и без очувања закона, спасава кроз веру.
 
13. А кад они заћуташе, одговори Јаков Говорећи: Људи браћо, чујте ме! 14. Симеон (Симон) објасни како се Бог пре побрину да од незнабожаца узме народ за Име Своје. 15. И са овим се саглашавају речи Пророка, као што је написано: 16. Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га. 17. Да потраже остали људи Господа и сви незнабошци, на које је призвано Име Моје, говори Господ који твори све ово; 18. Богу су позната од постања света сва дела његова. 19. Затоја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу. 20. Него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви (и оно што њима није мило другима да не чине). 21. Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповедају, пошто се у синагогама чита сваке суботе. 22. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да их пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава, и Силу, људе истакнуте међу браћом. 23. И написаше рукама својим ово:
 
Одговори Јаков, Говорећи. Овај Јаков је био епископ, зато и говори после Петра. Обрати пажњу и на његову мудрост: своју беседу он потврђује и новим сведочанством и старозаветним пророчанством.
Симеон објасни. То је онај Симеон, који у Лукином еванђељу пророкује: Сада отпушташ слугу Својега, Господе (Лк. 2; 29).
Од незнабожаца узе народ за Име Своје. Господ није благоволео да од незнабожаца узме народ једноставно, него за Име Своје, односно, у име Своје славе.
И са овим се саглашавају речи Пророка. Симеон је био познат, као човек близак по време ну, али није уживао поверење као људи из древности. Због тога Јаков наводи и древно пророштво: Потом ћу се вратити и сазидаћу дом Давидов који је пао. Пад је био тако велики, да се чинило да је непоправљив. Шта то значи? Зар је био обновљен Јерусалим? Зар није још више разо-рен? О каквом обнављању говори ово пророштво? О обнављању после Вавилонског ропства, када је Јерусалим поново добио важност.
Зато ја сматрам да се не праве тешкоће, тј. да се не квари започето дело. Ако их је Бог призвао и ако такве обавезе кваре тај призив, ми се противимо Богу. Говори са влашћу: Ја сматрам. Међутим, заповеда им да се чувају од идолских нечистота, итд. Иако се та упозорења тичу чулних ствари, она су била неопходна. Због тога је Јаков превасходно и одвраћао верујуће од њих.
Мојсеј има од давних времена… До Спаситељевог доласка, Мојсеја су сваке суботе читали само у синагогама; међутим, након Његовог доласка, несметано су га читали и у црквама Христовим, то се види одатле, што се он непрестано чита све до данашњег дана. Осим тога, да се старозаветно штиво није читало у црквама, апостол не би тако безразложно написао у Посланици Галатима: Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, зар не слушате закон (Гал. 4; 21)?
 
Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији. 24. Пошто чујемо да неки изашавши од нас узнемирише вас речима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповедисмо, 25. Зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо изабране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом, 26. Људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа. 27. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.
 
Зато ми сабрани једнодушно, јер су сви тако одредили и пишу то након брижљивог расуђивања. Значајно је да се ни Петар ни Јаков нису одважили да одлуку о обрезању донесу без васцеле Цркве, иако су то сматрали за потребно. Међутим, ни сви заједно не би то прихватили на саме себе, да нису били убеђени да је тако благоугодно и Духу Светоме. Да изасланство Јуде и Силе не би било знак незадовољства Павлом и Варнавом, уследила је похвала:
Људе који су предали душе своје за Име нашег Господа Исуса Христа.
 
28. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно. 29. Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате добро ћете чинити. 30. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу. 31. А кад прочишаше, обрадоваше се утехи. 32. А Јуда и Сила, који беху и сами пророци, дугом беседом утешише браћу и утврдшие. 33. И пошто проведоше онде неко време, отпустише их браћа с миром апостолима. 34. Но Сила нађе за добро да остане онде, а Јуда се сам врати у Јерусалим. 35. А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповедајући са многима другима реч Господњу. 36. После пак неколико дана рече Павле Варнави: хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављшасмо реч Господњу, да видимо како су. 37. А Варнава хтеде узети са собом Јована званога Марко. 38. А Павле захтеваше да онога који их је напустио у Памфшшји и који није ишао са њима на дело на које су послани не узимају са собом.
 
Угодно би Светоме Духу, да не би помислили да је то човечије дело. Што се тиче онога што је додато: и нама, учињено је то стога да би дознали сви, да су и они, обрезани, управо таквог мишљења у погледу питања о обрезању.
Осим онога што је неопходно. Показује да нема ничега што би недостајало верујућима. Напротив, њима је довољно да се чувају од жртава идолских, итд.
Изразом: да се чувају од удављенога забрањује се убиство.
И сабравши народ предадоше посланицу. Напредовање ученика – то је утеха за учитеље.
Хајде да се вратимо и да обиђемо… Требало би приметити, да је дужност руководитеља била да се брину о онима које су просветлили еванђелском светлошћу, да испитају да ли су здрави вером, да ли храмају и да ли би их требало исправити.
 
39. Тако наста љутња, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар. А Павле избравши Силу отиде, предан од браће благодати Божијој. И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.

Један коментар

  1. Кад сам био у Атини гледајући рушевине древне грчке „културе“, дошао ми је у главу израз „реквијем у камену“. А данас после 2000 година, речи Христове изговорене из устију Светог Павла одјекују вечно живе између рушевина безбожничке „културе и истине“. Ко има уши……..ко има очи……

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *