ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ

 

ТУМАЧЕЊA ДЕЛА АПОСТОЛСКИХ
 
ШЕСТА ГЛАВА
 
1. И у оне дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дељаше помоћ сваки дан (у оригиналном тексту: код свакодневног служења).
 
Не у те исте дане, него неколико дана после тога; такав обрт речи уобичајен је у Писму. Јелинистима се, према мом мишљењу, називају лица која су говорила јелински (грчки) језик.
Код свакодневног служења: Под служењем се подразумева давање милостиње. Заборављање удовица није потицало од рђавих особина него од пропуста народа. Чим је брига о њима предложена (народу) и њихова невоља се прекратила.
 
2. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза 3. Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. 4. А ми ћемо у молитви и у служби речи приљежно остати. 5. И реч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека испуњенога вером и Духом Светим, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу, прозелита из Антиохије. 6. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. 7. И реч Божија растијаше и веома се множаше број ученика у Јерусалиму, и велико мноштво свештеника покораваху се вери.
 
Нису сами апостоли изабрали, него су избор препустили народу, који је и требало да има користи од служења ђакона. Народ их бира и именује. Не доликује нама да оставивши реч Божију служимо око трпеза, јер оно што је неопходно треба претпоставити ономе, што није неопходно.
Осведочени људи, испуњени Духа Светога. Писац их не назива једноставно духовнима него испуњенима Духом и премудрошћу, јер је и прихватање жалби удовица било дело највеће мудрости. И помоливши се Богу положише руке на њих. Погледај, како нема ниједне сувишне речи. Не говори како су били рукоположени, него каже само да су били рукоположени с молитвом. На човека се полажу руке, и у томе се састоји хиротонија (рукоположење). Све, међутим, савршава Бог. Какву је хиротонију добило ових седам људи? Да ли ђаконску? Ја, међутим, мислим да су они имали име и достојанство презвитера. Били су рукоположени управо за то дело, односно, да вернима обезбеде оно што им је неопходно.
И веома се множаше број ученика у Јерусалиму. Није једноставно говорио о томе, него тако да покаже како је велика сила милостиње и устројства.
 
8. А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. 9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска, и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном. 10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. 11. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и Бога. 12. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион. 13. Па изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на закон. 14. Јер смо га чули где говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј. 15. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела.
 
Погледај како је међу седморицом један био претпостављен осталима. Иако је хиротонија била заједничка, један је задобио већу благодат. Обрати пажу и на то, да он до тог доба није творио чудеса, него да је почео да их твори кад се истакао (као изабрани и рукоположени, хирото-нисани), а да би показао да сама благодат није довољна него да је потребна и хиротонија. Тако је (кроз рукоположење) дошло до изобиловања Духом, јер је и пре хиротоније, приликом избора, о њему посведочено да је испуњен Духом. Међутим, дарови Духа су различити.
Устадоше неки из синагоге. Устајањем се назива њихова разјареност и гнев. Синагоге су биле различите.
Препираху се са Стефаном. Препирали су се због тога, да би га приморали да нешто каже. Он је, можда, отворено беседио и говорио о окончању закона или пак, што је тачније, није говорио него је наговештавао. Наиме, да је отворено говорио, овима не би били потребни лажни сведоци. Запази, међутим, да он себи није дао за право да поучава, него су га на то навели они, што су се с њим препирали.
Тада подметнуше људе који рекоше… Они што су се с њим препирали не сведоче сами, јер би их истог часа разобличили да због зависти клеветају Стефана, него поткупљују друге, да (остали) не би то дело схватили као (њихову) жељу да му нашкоде. Не плаше се Бога и скрнаве себе убиством, а своје погледе обраћају ка мишљењу људи. Па изведоше лажне сведоке који говораху… Свуда лажно сведочење. Нису хтели једноставно да га убију него после пресуде, рачунајући да ће тиме искоренити добро мишљење о онима, које су убијали.
За Стефана нису рекли да хули, него: Не престаје да хули… Чули смо га где говори: Овај Исус Назарећанин (Назарећанин се каже због увреде) разориће ово место. То су говорили и о Христу: Ти који храм разваљујеш (Мт. 27; 40), јер су осећали велико страхопоштовање према храму. Оптужба је пак била двострука: да хоће да укине обичаје и да уведе нове. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела. Бог је његово лице учинио облагодаћеним, јер је требало још нешто да каже.
Да би их одмах запрепастио својим изгледом, Бог је озарио његово лице. Лица оних, који су испуњени духовном благодаћу, пријатна су онима што их љубе, док код непријатеља изазивају поштовање.

One Comment

  1. Кад сам био у Атини гледајући рушевине древне грчке “културе”, дошао ми је у главу израз “реквијем у камену”. А данас после 2000 година, речи Христове изговорене из устију Светог Павла одјекују вечно живе између рушевина безбожничке “културе и истине”. Ко има уши……..ко има очи……