NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » SIMVOLI I SIGNALI

SIMVOLI I SIGNALI

 

SIMVOLI I SIGNALI
 
DOGAĐAJI KAO SIGNALI
 
1. U dane Spasiteljeve dogodile su se dve pogibije ljudi, koje je sam Spasitelj protumačio kao signale. Pilat pobi neke Galilejce, i njihovu krv pomiješa sa žrtvama njihovijem. Kada to saopšti Isusu, On odgovori: mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca? Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. To jest: oni su bili grešni, za to su i postradali. Ali oni nisu bili grešniji od sviju vas. To vam je signal od Boga, da se brzo pokajete. Ne shvatite li i ne primite li ovaj signal, svi ćete tako izginuti (Lk. 13, 1).
2. Druga pogibija bi ne od ljudi nego od pada kule Siloamske. Tom prilikom pogibe njih osamnaest Jerusalimljana. Pogrešno bi bilo misliti, po rečima Hristovim, da su oni bili najkrivlji od svih Jerusalimljana – ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti. Opet, dakle, signal ljudima. Po rečima Teofilakta Ohridskog, „oni se zato kažnjavaju, da bi se mi popravili; ako li se mi ne popravimo, snaći će nas veća beda“ (Teofilakt: Tolk. Luke).
3. Sličan signal je za bezakonike i smrt Irodova. Preopterećen zločinima Irod mesto da smiri svoju oholost on se većma nadimaše ohološću. I jednom kad sede na presto i poče oholo govoriti narodu udari ga anđeo gospodnji. jer ne dade slavu Bogu, i budući izjeden od crvi izdahnu (Dela Ap. 12, 21). Evo signala Božjega svima oholicama i bezbožnicima. O vi oholi ljudi, koji Bogu ne dajete Božje, svi ćete tako izginuti, ako se ne pokajete.
4. Signal beše i iznenadna smrt Ananija i Sapfire, koji slagaše apostola Petra. Tim signalom Svevišnji je hteo opomenuti mladu crkvu hrišćansku, da mora hoditi čistim putem istine (Dela Ap. 5).
5. Šaljući apostole u svet na propoved Hristos im je rekao: a znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojim izgoniće đavole, govoriće novim jezicima, uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju neće im škoditi, na bolesnike metaće ruke i ozdravljaće (Mk. 16, 17). Sve se ovo dogodilo, i događalo kroz istoriju crkve do dana današnjega kroz svete i pravedne sledbenike Hristove. I ovi znaci – ovi signali – svedočili su i svedoče, da je očekivani Mesija zaista došao u svet, i da drugog ne treba očekivati.
6. Kada Jevreji iskahu znak s neba, odgovori im Gospod: uveče govorite: biće vedro, jer je nebo crveno. A ujutru: danas će biti vjetar, jer je nebo crveno i mutno. Licemeri, lice nebesko umijete raspoznavati, a znake vremena ne možete raspoznati (Mat. 16). Hoće da kaže, kako okoreli grešnici znađahu pogađati signale prirode, a signale Božje – čudesa Hristova – ne znađahu.
7. Klevetahu Jevreji Hrista, kako On izgoni demone iz ljudi tobož pomoću Velzevula, kneza demonskoga. Pošto im je odgovorio kako treba Gospod im reče: a ako li ja Duhom Božjim izgonim đavole, znači došlo je vama carstvo nebesko. Pa kako je Gospod naravno Duhom Božjim izgonio đavole, to su ta moćna dela Njegova služila signalima, da je zaista došlo ljudima carstvo nebesko (Mat. 12, 28).
8. Sva čudesa Hristova bila su signali, da je došao On, toliko prorokovani i čekani, i da je došlo carstvo Božje sa Njim i kroz Njega. Na Svoja čudesa kao na dosta verne znake Svoje mesijanske ličnosti pozvao se Hristos onda kada Jovan iz tamnice Irodove posla učenike da Ga pitaju: jesi li ti onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? U mesto odgovora jesam ili nisam Hristos ukazuje na znake: slijepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se propovijeda jevanđelje (Mat. 11, 2).
9. I životinje mogu poslužiti signalom čoveku, po dubokom Promislu Božjem. Kad je petao zapevao, Petar se zaplakao. Pevanje petla bio je signal njegova greha. I magarac je poslužio signalom Valamu, koji beše krenuo da govori protiv Boga, Jedinoga, Istinitoga.
10. Zvezda na Istoku bila je signal mudrim zvezdarima, da se rodio neki novi car.
11. Mi često u dobri čas sretamo čoveka, koji i nehotično razgoni oblake u našoj duši rešavajući neki naš intimni problem. Često čujemo u društvu reč, koja nam je dobro došla; često izrečemo iznenadno neku reč, koja je slušaocu dobro došla. Ili dobijemo pismo od nekoga baš onda kad treba. Ili zamršeni u tkivo životno mi očajno rezonujemo po našoj malenoj pameti, kako će se to sve razmrsiti, dok se iznenadno ne dogodi nešto, što razmršava i raščišćava naš položaj. I susret, dakle, i reč, i pismo, i događaj – sve su to signali bilo za kaznu, bilo za opomenu, urazumljenje, ohrabrenje, podstrek ili pokajanje.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *