СИМВОЛИ И СИГНАЛИ

 

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
 
РАТ ГЛАД И ПОМОР КАО СИГНАЛИ
 
1. Ова три бича могу се узети најпре као символи, јер спољним догађајем изражавају унутрашње стање душа и духова људских. Као што говори апостол Јаков: откуда ратови и распре међу вама? Не отуда ли – од сласти вашијех, које се боре у вашијем тјелима? (Јаков 4, 1). Унутрашње богоборство свршава се спољашњим човекоборством; унутарњи рат спољашњим ратом. То је тајна и трајна символика свих ратова. Но рат као тренутно бивање у једном времену и једном поколењу јесте сигнал Божји томе времену и томе поколењу.
2. Послаћу на њих мач, глад и помор, говори Господ; на тврдоврате и непослушне, на иструлеле од покварених мисли и покварених жеља као котарица трулих смокава. И гонићу их мачем, глађу и помором, опет говори Господ кроз Јеремију. Гле вихор Господњи, вихор који не престаје пашће на главу безбожницима. То ће бити знак Божји, да би људи разумели, да је Бог – Бог. На пошљетку ћете разумјети то, вели Господ (Јер. 24,10; 29, 18; 30, 23).
3. Глад као сигнал. У време цара Давида беше глад у народу три године узастопце. А Давид потражи лице Господње, да сазна, због чега би та невоља. И сазнаде цар, и рече му се, да је то дошло због погажене заклетве, коју цар Саул даде Гаваоњанима, даде па погази, намами их на веру и поби (II Сам. 21, 1). Није, дакле, глад у једној земљи због тога што су облаци случајно заборавили да проспу кишу, или што је земља случајно заборавила да рађа род, или што је уродица случајно угушила жито, или што су скакавци случајно наишли и појели храну људима, како то бесловесно тумаче неки бесловесни. Него је глад казнени сигнал живога Промислитеља, да би се људи сетили, тргли и поправили.
4. Помор као сигнал. Погорди се једном цар Давид, и у гордости нареди, да се преброји народ. А то Богу не би угодно. Јер, Богу нашем ништа није угодно што се по гордости чини. Па рече Бог Давиду преко пророка, да као казну изабере једно од три зла: или глад, или рат, или помор. У тескоби љутој цар изабра помор. И удари тешка болезања у народ. И посла Бог анђела у Јерусалим да га убија. И кад убијаше, погледа Господ и сажали му се и рече: доста, спусти руку своју (I Днев. 21). Није, дакле, ни помор у људима тек онако случајно, него због јаког узрока, и то моралног. Помором Свевишњи даје сигнал људима, да су сишли с правог пута и залутали. Онај који све види и над свим бди сигнализира путницима земаљским,да би се тргли са беспућа и упутили правим путем.
5. Болест појединих људи хришћански народ је од увек схватао као неки сигнал Божји. То схватање је тачно по Светом писму. Кад цар Јорам погази веру својих отаца прорече му пророк Илија: ево: ти ћеш боловати тешко од болести у цријевима, да ће ти цријева изаћи од болести, која ће трајати двије године (II Днев. 21, 15). И болест праведнога Јова служила је као сигнал и сатани и људима: сатани, да би се уверио, како је немоћан против праведника; људима како би сви видели и знали, да Бог не допушта да праведник страда до краја.
6. И болест Лазарева требала је да послужи људима као сигнал моћи Божје. Кад су Господа Исуса известили, да је Лазар из Витаније, пријатељ Његов, болестан, Он рече: ова болест није на смрт него на славу Божју. Међутим Лазар умре. Али не умре да умре него да буде васкрснут од свемоћног Господа. И тако заиста болест његова не би на смрт него да се прослави Син Божји с ње (Јов. 11). Такав је случај и са човеком слепим од рођења (Јов. 9).

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *