СИМВОЛИ И СИГНАЛИ

 

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
 
ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ
 
Они који не признају Бога живога, ни Његов свети промисао о људима, нити пак царство духовних стварности – како они гледају на сигнале, који се дају људима у овоме животу? Како европски материјалист и индијски нихилист тумаче те сигнале?
Гледају их као човек без вида што гледа у сунце и звезде. Тумаче их као успаван човек што тумачи своје фантазије у сну. За философа материјалисту не постоје уопште никакви сигнали, ни у појавама ни у стварима ни у сновима ни у мислима ни у речима нити у догађајима. Све што постоји и што бива, за његов рачун постоји и бива бесмислено и бесциљно. Један точак гура други точак, други трећи, и тако редом. Ако некога точкови прегазе, то нити је кривица точкова ни његова, но то је само неопходни и фатални стицај догађања. Снови мисли, речи и радње – све је то за њега мливо, које телесна воденица меље и одбацује, меље и одбацује, док и ту воденицу не самеље и не одбаци нека јача и зубатија воденица.
За индијског нихилисту и сам човек је ништавна и бесмислена сенка, а камоли снови и мисли и речи и покрети те сенке. Какви сигнали, рекао би он, кад не постоји ни Онај ко би дао сигнал нити онај ко би га примио! Живот је ништаван сан – па шта онда може значити сан тога сна? Човек је испарење – шта вреде онда мисли и осећања човекова, тј. завијутци и увијутци тога испарења? Васиона је безгранична у времену и простору, што уствари значи непокретна – како се онда може говорити о смисленим и циљним сигналима неких покрета и радњи, кад све оно што изгледа покрет и радња и дејство ништа друго није до шимера оне сиве масе, што ми мозгом називамо?
Заиста небеско херојство је потребно, да спасе свет од ове две смрти. И то небесно херојство јавило се свету под именом Радосне Вести Христове.
Хришћанство је осмислило, ословесило све. Зато се и јавило Слово Божје у телу. Јер не може се рећи, да само нешто има свога смисла, а остало не. Него кад већ има смисла уопште, мора га бити у свему: у људима, у стварима, у догађајима, у мислима, у речима, у односима, у појавама, у покретима, у сновима – речју у свему, било смисла угодног нама или неугодног, но тек смисла. Отуда је Хришћанство једино словесно и смислено објашњење твари и живота. Хоће ли га неко усвојити као луч у тами, као путоказ у животу, као обновљење у трулежи и као спасење у гробници, то не зависи од овога објашњења него од приправности и способности човека да га прими и усвоји.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *