СИМВОЛИ И СИГНАЛИ

 

СИМВОЛИ И СИГНАЛИ
 
ОБИЧНА БИВАЊА И СТАЊА КАО СИГНАЛИ
 
1. Оно што се назива обичним и природним бивањем или стањем, и то је у самој ствари сигнал. Кад сунце сија и звезде стројно путују својим путевима кроз васиону; кад су врућине у своје време, а снегови и кише опет у своје: кад се деца у браку рађају, расту и напредују; кад посејана поља плод доносе; кад се домаћа стока множи и обиље се смеши на људе са свих страна; кад мир царује место рата и здравље место болести – све су то сигнали благоволења и благослова Божјег. И све ово нису мање сигнали, што нам долазе из духовног царства стварности, него што су необичне природне појаве и страхоте и изванредна бивања и ненормална стања.
2. А да су то сигнали Божје милости и благослова, то сведочи Свето писмо Божје. Овако је говорио Саваот народу Израиљеву: Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живјети у земљи без страха. И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живјећете у њој без страха. Пустићу благослов свој на вас (III Мојс. 25, 18).,. На другом месту опет; Ако узаслушаш глас Господа Бога својегауниниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје. Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо да да дажд земљи твојој на вријеме, и благословиће свако дјело руку твојих (V Мојс. 28).
3. И кроз друге пророке говори слично. Кроз пророка Захарију говори Господ, да ће се смиловати покајаном остатку народа свога – после горке казне – те ће му усјев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и небо ће давати росу своју (Зах. 8, 12).
4. Но милост Божја превазилази разум човечји. Своју милост Бог излива често не само на праведне него и на грешне, па и на незнабожне. Овако говораше Павле у Листри незнабошцима о Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима: овај живи и вечити Бог у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путевима, па ипак остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем (Дела Ап. 14, 15). Сва ова дела Божје милости у овом случају нису служила као знак одобравања незнабоштва и неправде људске него као сигнал, да би се неправедници пробудили, освестили, застидели и окренули ка Богу правоме.
5. Исти такав смисао имају и речи Спаситељеве о Богу, који заповједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. (Мат. 5, 45.)
6. Као кад би један родитељ имао два сина, једног послушног, а другог непослушног, па обојици даровао подједнаке дарове. Зар то није неправда? љутиш се ти, човече. Но, Бог није као човек. Не љути се, него поклони се до црне земље мудрости и милости Божјој. Јер овде није питање правде но мудрости Очеве, како да спасе сву децу Своју; како да утврди доброга и како да поправи злога. Има времена и за казну. Имаће времена за најутанчанију деобу између правде и неправде. Али има опет времена када Свевишњи по мудрости Својој покушава да врати залутале не сигналом муке и казне него сигналом милости.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *