NOMOLOGIJA

 

NOMOLOGIJA
 
BIBLIJSKI ZAKON
 
1. Biblija govori samo o moralnom zakonu. To je zakon koji je Bog dao čoveku i koji je čovek primio od Boga. O nekom drugom zakonu Biblija ne govori ništa.
2. Ovaj moralni zakon Božji odnosi se na vladanje čovekovo u ovome svetu. Ovome zakonu cilj je bio da drži čoveka iznad prirode, a ispod Boga; da ga osposobi pokoravati prirodu i biti pokoran Bogu; da mu ne da ni da padne ispod prirode ni da se digne (maštom) iznad Boga.
3. Prvi moralni zakon, koji je Bog dao čoveku, i najkraći je. On se sastoji iz dve zapovesti. Jedna se tiče vlasti čovekove nad prirodom, a druga se tiče vlasti Božje nad čovekom. Prva glasi: Rađajte se i množiše se, i napunite zemlju, i vladajte njome; i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji. A druga zapovest glasi: S drveta od poznanja dobra i zla, s njega ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.
4. Ove zapovesti ne izdaje telo telu, niti telo duhu, niti duh telu, nego duh duhu, ili duhovno biće duhovnom biću. A to znači, da obe ove zapovesti imaju duhovno moralni značaj. Zapovest o rađanju i množenju odnosi se na duhovno rađanje i množenje, koje se na planu fizičkom simvoliše i izražava telesnim rađanjem i množenjem. Zapovest ova dakle označava ne fizički zakon nego moralni.
5. Kao da Stvoritelj kaže: Ja sam stavio u vas svoj duh životni kao seme. Potrudite se, da to seme donese rod duhovni i mnogi. Neka uzraste u vama duh istine i neka ispuni svu zemlju tela vašega, tako da celo telo vaše postane duhovno, i da urasli duh u vama pokrije svu zemlju i zavlada njome. Kada se u vama izvrši potpuno duhovno rođenje i kada se moji duhovni talenti u vama umnože i uveličaju do savršenstva, onda ćete vi biti bogovi nad zemljom kao što sam Ja Bog nad vama.
6. Tako rođeni i uveličani vi ćete biti gospodari nad ribama i pticama i svim zverinjem na zemlji. Jer će vam se dati poznanje, da poznajete duhovni smisao svega toga, i da možete čitati istinu u tim simvolima istine, i večnu stvarnost u vremenim slikama i prilikama njenim. To jest, znaćete stvarni smisao svih tvari oko sebe, i kroz to znanje i poznanje vladaćete nad svim. Jer se pravom znanju daje gospodarstvo i vlast.
7. Ovo je prva zapovest prvog moralnog zakona Božjeg. Ona predstavlja svete darove Božje koje je Bog darovao prvom, bezgrešnom čoveku, da ih on obdelava. Pa kao što ova prva zapovest ukazuje na duhovnu stvarnost i predstavlja moralni zakon, moralni, a ne fizički, tako i druga. Drugom zapovešću Bog zabranjuje čoveku da jede s drveta poznanja dobra i zla. Ovom zapovešću Bog je hteo da sačuva čoveka od poznanja ne dobra nego zla, od mešanja dobra sa zlom, od služenja dva gospodara, kako je docnije rekao Gospod Hristos; od dvodušnosti.
8. Sva drveta u Raju bila su simvol dobara Božjih; drvo poznanja dobra i zla bilo je simvol mešavine dobra sa zlom; a zmija je bila simvol zla. Bog je hteo, da prvostvoreni čovek uopšte ne pozna zlo, ni mislima ni željama ni delima, nego da bude i ostane dobar i u dobru.
9. Ova zapovest je imala odbrambeni cilj. Bog je hteo, da tom zapovešću odbrani dušu čovekovu od zla, čak i od jedne otrovne kapi zla, koja, pomešana sa dobrom, može da pokvari sve dobro. Bog nije dao ovu zapovest čoveku tiranski, bez obrazloženja i bez predočenja posledica od neizvršenja iste zapovesti. Jer u koji dan okusiš od njega, umrijećeš. Obrazloženje je dakle jasno.
10. Drvo je sporedno; glavno je zapovest Božja, koja je proizašla od brige Božje za čoveka, kao najuzvišenijeg stvorenja svoga na zemlji, kao žive ikone svoje. Bog je mogao, i mimo onoga drveta, izdati Adamu prostu zapovest: Ne traži zlo, ne poznaj zlo, ne mešaj dobro sa zlom. Ali On je izabrao ovaj slikovan način pouke, da bi čovek gledajući u ono drvo bolje se sećao tada zapovesti Stvoritelja svoga, a docnije opet svoga greha. Kao što učitelj najbolje uči decu po slikama ili simvolima, tako je isto i Tvorac učio i upućivao Adama i Evu.
11. Obe ove zapovesti izražene su kratko tamo gde se govori kako Bog uvede stvorenog čoveka u vrt Edemski da ga obdelava i da ga čuva (Postanja 2, 14). Prva zapovest odnosi se na obdelavanje, a druga na čuvanje ili odbranu. Obdelavanje njive duše svoje i odbranu iste – to dvoje stavio je Bog u dužnost Adamu. Šta je trebalo više? Obrada i odbrana – šta treba više?
12. Ovaj prvi zakon dat je čoveku bezgrešnome, dokle još nije bio okusio i poznao greh, i dokle se smrt još nije bila uselila u njegov život. Taj i takav zakon predstavlja savršenstvo. Ali se čovek, pogazivši drugu zapovest Božju, izmakao svojevoljno ispod vlasti Božje, zbog čega se izmakla sva priroda ispod vlasti njegove, i uzdigla svoju vlast nad njim. Tako je i prva zapovest postala neizvodljiva.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *