НЕБО НА ЗЕМЉИ

 

Архиепископ Вениамин (Федченков)
 

Небо
на
земљи
 

---

 
„… Када једног недјељног дана дође вријеме да се врши служба, устаде један инок (монах) да као и увијек иде у цркву; али, авај, изруга се тада над њим ђаво, говорећи му кроз помисао: „Куда идеш? у цркву? а зашто? да није можда – да добијеш хљеба и вина? А казаће ти да је то Тијело и Крв Господа – тја, не извргавај себе руглу!“ Брат повјерова хуљењу ђавољем и не оде у цркву. Браћа га, пак, чекаху, јер бијаше такав обичај, да се не почиње молитва док се сви не искупе. С обзиром да га није било, одоше по њега, мислећи да им брат није можда занемоћао. Нашавши га у келији, питаше га зашто не иде у цркву. Он им, упркос стиду, призна: „Опростите ми, браћо; ја као и обично устах и припремах се да идем у цркву, али појави се помисао и рече ми да оно по шта идем да примим у цркви нису Тијело и Крв Христови, него обични хљеб и вино. И тако, ако хоћете да идем са вама, излијечите моју болесну мисао о св. Причешћу“. Они му, пак, казаше: „Устај, идеш са нама, а ми ћемо молити Бога да ти Он открије Божанствену силу која у Светој Цркви обитава“. Овај устаде и пође са браћом у цркву. Пошто су се много помолили Богу за брата, да му се јави сила Божанствених Тајни, почеше службу, а брата поставише насред цркве. И до краја службе он не престајаше сузама росити и облијевати лице своје. Послије службе питаше га: „Ако ти је открио нешто Бог, испричај нам, да и ми корист имамо“. Овај им, пак, плачући, поче казивати: „Када бијаше канон пјевања псалома, и када бијаше прочитано учење апостолско, и изађе ђакон да чита Јеванђеље, видјех како се отвори кров изнад глава наших, и небо се виђаше скроз, и свака ријеч Јеванђеља бијаше као пламен и успињаше се на небеса. А када се заврши свето Јеванђеље и изађоше свештеници из одаја, држећи Светих Тајни Причешће, видјех како се опет отварају небеса, и силажаше огањ, и са огњем множина светих анђела, и међу њима два чудесна лица чија љепота бијаше просто неописива. И сијаху, као муње, и међу њима бијаше мали Отрок (дијете, новорођенче, младенац). И свети анђели стадоше око Свете Трпезе, и два лица стајаху над њом, и Отрок бијаше између њих. А када бијаху окончане свете молитве и свештеници се приближише да раздробе хљеб Причешћа, видјех како два лица држе Младенца за руке и ноге, и узеше нож, и заклаше Га, и источише крв Његову у путир, и расјекоше Тијело Његово, и положише преко хљебове, и хљебови се претворише у Тијело. Када браћа бијаху приступали да приме св. Дарове, даваше им се Тијело, а када говораше они: „амин“ – претвараше се Оно у хљеб у рукама њиховим. Када и ја бијах приступио, мени бијаше дано Тијело, и ја Га стога не могадох окусити, зачу се глас: „Зашто не узимаш? Зар ниси то тражио?“ А ја рекох: „Милостив буди према мени, Господе! Тијело ја јести не могу!“ И би ми одговорено: „Када би човјек могао узимати тијело, тијело би му се и давало, као што си и сам видио, него пошто нико не може да једе месо, Господ је и уредио да се у причешћу узима хљеб. И тако, примаш ли ти са вјером оно што држиш у руци својој?“ И ја казах: „вјерујем, Господе“. А када казах ово, Тијело које држах у руци својој постаде хљеб и ja, поблагодаривши Бога, примих свету просфору.“ A кад се служба заврши и пођоше свештеници на мјеста своја, опет видјех Младенца међу двјема животињама, и када свештеници употријебише Свете Дарове, видјех како се опет отвори кров црквин и Божанствене Силе се вазнесоше на небеса“. Чувши ово, браћа се подсјетише Апостола који говораше: „Пасха наша, за нас у жртву би принесен Христос“. И у умиљењу пођоше у келије своје, прослављајући и хвалећи Бога, Који твори чудеса велика“.
 
из Древног Патерика
 

---

 
САДРЖАЈ
 
Предговор руском издању
Читаоцима

1. Велики служитељ Литургије
2. Небеска служба
3. Рајско житељство
4. Брак Агњеца
5. Чаша Живота
6. Угаљ ужарени
7. Полуга свијета
8. Тајна Премудрости
9. Предворје Неба
10. Кратки садржај Литургије – Проскомидија
11. У Царству Славе
12. Неопходне молитве
13. Скраћено Јеванђеље
14. Објашњење Литургије
15. Струје Благодати

Угодник Божији о. Јован (Кронштатски)
Објашњења