НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (II ТОМ)

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ (II ТОМ)

 

МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ II
 
Слава Духу Божјем Који од Оца исходи ради оживљавања сваког створења и испуњава сву васељену. Слава Њему Који оживотворује Анђеле и људе и свако створење. Слава Њему, Снази нашој, Светињи нашој. Слава Њему, савечноме Оцу и Сину!
* * *
Мојој телесној природи је потребна икона. Ми достојно и праведно правимо иконе и поклањамо им се. Шта је сам човек, ако не жива икона живога Бога? Сам Син Божји је печат (отисак) истолики који у Себи показује Оца. Ако смо ми сами иконе Божје које се састоје од душе и тела, зашто онда да не поштујемо преподобне Божје на њиховим иконама рукотвореним? Име на икони много значи за верујућег. То име као да му служи наместо душе. Ако од свег срца призовеш име светог: он ће те чути и кроз икону ће пројавити чудотворну силу своју. Име Спаситељево које се са вером призива, чини чуда, изгони демоне, гаси страсти, исцељује болести; по благодати Господа и свети који се са вером по имену призивају такође чине чуда. И шта има у томе необично? Сви они су у Духу Божјем, а Дух животворни је свуда и све испуњава, и Духом Светим сви свети чине чуда, јер је само Дух Божји Дух чудеса.
* * *
Човек је свет у малом. Што је душа у телу, то је Бог у свету. Ако душа напусти тело – оно се одмах распада. Ако Дух Божји напусти свет, и он ће се одмах распасти. Душа је свуда у телу, а особито у срцу, и Бог је свуда у свету, али особито на небу и у храму. И тако на сваком кораку увиђај присуство Божје.
* * *
Слава Теби, Свесвети, животворни Душе Који од Оца исходиш и у Сину почиваш (Стихира на дан Свете Тројице), Који си нераздељив од Оца и Сина! Слава Теби, Сине Божји, Који си Духом Божијим изгонио демоне (Уп. Мт. 12, 28; Лк. 11, 20) и Њиме спасење наше градиш, Који нас освећујеш, умудрујеш, укрепљујеш! Слава Теби, Оче Који си увек штедар у љубави према нама у Сину Духом Светим! Нераздељива Тројице Јединице, помилуј нас!
* * *
Мила су деца, слике оца и мајке, срцу родитеља: још су милији људи, особито хришћани – слике Божје, срцу Божјем. Спољашња сличност деце родитељима, а често и унутарња, подсећа нас на нашу унутарњу сличност Богу.
* * *
Свако место је место Божјег присуства и Божје владавине; отуд нема сумње да нас Господ очима икона гледа, и да устима икона, као сопственим, може да нам говори. Будући да је Господ на сваком месту, крстом Његовим чудеса се савршавају, име Његово преображава свет чудима, иконе Његове постају чудотворне, и оне су свагда места Његовог благодатног присуства.
* * *
Мисао моја слободно продире кроз зграде са њиховим зидовима, расеца планине, мора, пробија небо и земљу, и по мисли је човек подобије Божанства Које је Дух бесконачни и свуда присутни. Не прожима ли Бог све и не испуњава ли све, као Творац свега?
* * *
Молитва одише надом, и молитва без наде је греховна молитва.
* * *
Постоји ли код сваког Анђео-чувар? Постоји и треба да буде. Природа духа је необично делатна и не може да не дејствује; видимо то на својој души. Природа доброг духа неминовно тражи делатност и ширење круга те делатности, распростирање царства истине и добра; као што, напротив, природа злог духа тражи делатност у складу са собом и ширење царства лажи и свакога зла. Да се демони на све начине труде да прошире царство зла то осећамо у себи и Свето Писмо о томе сведочи: ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере (1. Пт. 5, 8). И како да се и на захтев здравог разума не допусти та истина да Анђели дејствују свуда у свету, да се старају о ширењу царства добра и да траже спасење људско! О, истинита је реч, да бива радост на небу због једнога грјешника који се каје (Лк. 15, 7; 10), и као што је ђаво уз сваког човека, тако је добри Анђео такође уз сваког човека; као што присуство оног јасно осећамо, тако и присуство овог, премда смо, због самољубља, навикли да све добре мисли, осећања, расположења и намере приписујемо себи, а не Анђелу чувару. Хоће ли бити довољно Анђела чувара за сваког човека? Биће довољно, и више од тога. Када се апостол Петар са ножем бацио на слугу првоствештениковог како би заштитио свог Учитеља и Господа, Господ му је рекао: или мислиш да не могу умолити сад Оца Свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела? (Мт. 26, 53) То значи да их Господ увек има и више него довољно за заштиту сваког човека (Јелисеј, Јаков), а поготово за Сина Божјег Који се оваплотио. Још је познато да се Анђео-чувар јавио Спаситељу у Гетсиманском врту како би Га укрепио; анђели приступише и служаху Му (Мт. 4, 11), после четрдесетодневног поста и кушања у пустињи; Анђео чувар Младенца Спаситеља јављао се Јосифу у сну и управљао његовим кретањима.
* * *
Душе Свети, живи, лични, владајући, жива свезо Оца и Сина – помилуј ме!
Душе Свети Који оживотворујеш и обједињујеш сву твар, а особито разумна створења, сило све творевине – помилуј ме!
* * *
На молитви нека остави човек сваку бригу животну и нека се брине само о спасењу душе своје.
* * *
Треба се уздати у Господа у свим искушењима, у свим тешким стањима душе: избавиће Господ.
* * *
Какво је јединство бића у трима Лицима Божанства! Син ништа не чини без Духа, као ни Дух без Оца, и Отац без Духа и Сина, него сви све чине заједно. Са човеком није тако: он понекад дела умом без учешћа срца, и дело његово често бива без душе; тај несклад је последица греха. (Три путника, Аврам; двоје извршавају вољу трећег).
* * *
Мислим ја: како је свесавршено Божанство, каква је у Њему бесконачна пунота живота! Бог Отац је родио из Себе стваралачко Слово и изводи сгваралачког Духа: и Они владалачки извршавају вољу Оца, као што руке човекове извршавају делом оно о чему мисли глава, што жели срце. Диван си Ти, Боже наш, Који си све створио Словом Својим ипостасним и Који све савршаваш Духом ипостасним! Каква пунота живота! И Син и Дух су једнаки Оцу Виновнику, и Син и Дух су једнако свемоћни, као што су Отац и Син једна доброта и љубав, једна воља, једна сила, једно Божанство и царство! Каква пунота живота! И Син је Творац, и Дух је Творац. Руке Твоје (Син и Дух) створиле су ме, и саздале су ме (Пс. 118, 73). Какво сједињење! Ни Син без Духа, ни Дух без Сина ништа не чине, него заједно извршавају вољу Оца, будући троједино Суштаство. Зато, осетиш ли да негде дејствује Син, знај да тамо неизоставно са Сином дејствује Дух, тамо је неизоставно и Отац, од Кога Они потичу. Славим силу Оца и Сина и опевам власт Светога Духа, Нераздељиво, Нестворено Божанство, Тројицу Једносуштну, Која царује у векове векова. (Недељна стихира 3. гласа на Господи возвах)
* * *
У томе и јесте величина Твоја божанска, Господе Спасе, што је живот сваког створења у Теби, као ипостасном Животу, да сви поштују Тебе као што поштују Оца (Јн. 5, 23), у томе и јесте величина Твоја, Душе Свети, Животворни, што Ти све освећујеш, укрепљујеш и оживљаваш заједно са Оцем и Сином, да сви поштују Тебе, као што поштују Оца и Сина; у томе и јесте величина Твоја, Душе Свети, што је и Син Божји јединородни, као Теби једносуштан, управо Тобом чудеса чинио, и што нас Тобом освећује, укрепљује и руководи ка Оцу Своме: Кроз Њега имамо приступ ка Оцу у једном Духу (Еф. 2, 18).
* * *
Хула на Духа Светога неће се опростити људима. (Мт. 12, 31) Ко одбацује лично постојање Духа Светога, а особито онај ко је много пута био причесник Духа Светога, тај хули на Њега и ако не престане са хулом, неће му бити опроштено ни у овом веку, ни у будућем, Душе Свети, животворни, Душе благодати, помилуј нас!
* * *
У људи који се мало моле срце је слабо; и ево, када желе да се моле, њихово срце се раслабљује и раслабљује њихове руке, тело и мисли, и тешко им је да се моле. Треба савладати себе: потрудити се да се молиш свим срцем, јер је добро, лако молити се свим срцем.
* * *
Уздање у заступништво Божје Мајке, Анђела и светих је вид хришћанске наде; они су јаки у заузимању за нас због благодати тог истог Христа и због својих врлина. Ми им се не молимо залуд: уздамо се у то да ћемо њиховим посредовањем добити милост, опроштај грехова и спасење, и пролазна добра, на пример, здравље, благорастворење ваздуха, избављење од невоља и тугу. Моли се у Духу и Духом Светим Спаситељу, Оцу, Анђелима и свим светима, и молитва твоја ће бити пламена, и сузе ће потећи из очију твојих, слатке и лаке сузе. Слава Утешитељу Духу! А каква је Он утеха души!
* * *
Спаситељ и Утешитељ су два Божанска Лица: један увек спасава од грехова, други теши онога ко се спасава. Имена су узета од самог дела и увек се оправдавају на самом делу. Теши! Као што мајка неког теши, тако Дух Свети теши верујућу душу.
* * *
Бог моћно претвара обичан хлеб и обично вино у животворно тело и крв Сина Свога Духом Светим. Из тога јасно видимо да је Он Виновник и Хранитељ и нашег телесног живота, и да телесни живот наш нипошто није тако важан као духовни, зато што се обичан хлеб и вино, који хране и укрепљују нашу телесну природу, претварају у бољи хлеб – у хлеб живота духовног, а вино – у пиће духовно.
* * *
Дух Божји је свугде: ако у мислима прелетиш цео свет, свугде ћеш видети дела Његова. Њиме се оживљавају људи вишим животом, животиње, птице, рибе, биљке. Свугде тело и крв Спаситеља једнако чине чуда; свугде Свете Тајне имају силу, а сила њихова је Дух Свети.
* * *
О поштовању и призивању светих у молитвама (на дан светог Николаја). Разлог: они су у Богу; они су богати духовним даровима; они су на земљи живих и на земљи изобиља, а ми смо на земљи смрти и глади духовне. Бог их је ради живота нашег узео Себи. Бог мене посла пред вама ради живота вашега (1. Мој. 45, 5), говори Јосиф браћи. Аврам. Ноје. Богаташ је молио Аврама у паклу да пошаље Лазара. Ноје је избавитељ од потопа. Блажен је онај чије је племе на Сиону, а рођаци у Јерусалиму. (Иса. 31, 9; наш превод)
* * *
Веселим се и усхићујем бесконачним савршенством Божанства; веселим се и усхићујем што Божанство у трима Лицима и свако Лице самоипостасно и јесте Бог свесавршени један у трима: што је свемоћан Отац, свемоћан Син, свемоћан и Дух Свети; што је свудаприсутан Отац, такође Син а такође и Дух Свети; што је живот Отац, живот Син, живот и Дух Свети; што је љубав Отац, љубав Син, љубав и Дух Свети. Радујем се у Богу-Оцу, радујем се у Богу-Сину, радујем се у Богу Духу Светоме – једном Божанству, једној природи и сили, једном Богу-Спаситељу Који нас воли. Радујем се што су сваком од трију Лица Божанства, као Богу, својствена и посебна владајућа дејства: Оцу смишљање и благовољење, Сину остварење Очеве мисли и благовољења, Духу Светоме савршавање и оживљавање.
* * *
Ђаво понекад дејствује у уму као узнемирујући истражитељ недокучивог, као безочни нападач на неприступне тајне трију Лица Божанства, на Њихове узајамне односе. О тројичности Божанства треба размишљати са страхопоштовањем и крајње опрезно.
* * *
Као што спољашњи ваздух освежава тело, тако молитва освежава душу и оживљава је: у њој се осећаш бодрије и веселије, као што се, прошетавши се на свежем ваздуху, осећаш и физички и душевно бодрије и свежије.
* * *
Све што има Отац Моје је. (Јн. 16, 15) Све што има Дух, такође је Његово, осим исхођења; исто говори и о Сину и о Оцу, само одвој лична својства. Због Њихове једносуштности постоји заједница својстава.
* * *
Учите да се молите, принуђујте себе на молитву: на почетку ће бити тешко, а затим, што се више будете принуђивали, то ће лакше бити; али на почетку се увек треба принуђивати.
* * *
Свети оче Николају, моли Бога за нас! Зашто тражимо молитве светих за нас, и да ли се они заиста моле за нас, и је ли делотворна њихова молитва за нас? Сам Бог је непосредно изразио Своју вољу неким људима којима није био близак, углавном људима грешним, да моле људе Божје да се помоле за њих, на пример, Авимслеху који је узео жену Аврамову, беше заповеђено да моли Аврама да се помоли за њега; Јов се молио, по очигледном откривењу воље Божје, за пријатеље своје; молио се Мојсеј, Самуило, Илија, сви пророци; Сам Господ се по људској природи Својој, молио Оцу небеском за Петра и све ученике. Светитељи заслужују да буду посредници за нас код Бога због својих врлина, због својих заслуга, као угодници Његови. Ако на земљи правда захтева да се неки човек, близак Богу, помоли за друге (на пример, свештеник за људе), зашто то не би било и на небу. Сви свети су живи у Бога и ради нас: видећи у Богу потребе наше, саосећају са нама и спремни су да нам, по нашим молитвама, помогну. Зашто по нашим молитвама, а не другачије? Зато да би нас утврдили у вери и подвигу молитвеном. И још: из истог разлога због кога и живи желе да их моле они којима је потребна њихова помоћ.
* * *
Као што ђаво за трен рањава душу ударом нeкe противзаконе жeље или греховне помисли на срце, тако Бог и Његов Анђео чувар оживљавају муњевитим приливом светих жеља и помисли. Треба бити пажљив и благодаран Господу за Његове духовне дарове светлости.
* * *
Шта значи свакодневно призивање светих – свакога дана различитих током целе године и целога живота? Значи то да су свети Божји као браћа наша, само савршена, жива и да су близу нас, да нас чују и да су увек спремни да нам помажу, по благодати Божјој. Ми живимо заједно са њима у једном дому Оца небеског, само на различитим половинама: ми на земаљској, они на небеској, и за нас и за њих постоје средства да допремо једни до других; за нас молитва вере и љубави, за њих – духовна природа њихова, увек спремна за делатну помоћ, због љубави којом су испуњене њихове душе.
* * *
Вера се подаје човеку Духом Светим, зато нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (1. Кор. 12, 3). Духа Светога нам је открио Исус Христос Који се Духом Светим зачео и родио, Који је Духом растао и напредовао (Лк. 2, 52), Који је Духом изгонио демоне (Мт. 12, 28), Који је Духом Светим васкрсао. У Духу Светоме су проповедали апостоли, мученици, преподобни, архијереји, и веома су многи крвљу доказали учење о Светој Тројици.
* * *
Ја сам немоћ, беда, Бог је сила моја. То убеђење је висока мудрост моја која ме чини блаженим.
* * *
Једини живот и истинска сладост моја, храна и пиће моје је Христос. Тако говори непријатељу који те заводи сладошћу јестива и који их жали за друге. По светом Макарију, треба се радовати што се други у обиљу наслађују јелима: тиме је мање бремена на души и лакше јој је да узлази на небо.
* * *
Када хришћани долазе у цркву да се моле Богу, испоставља се да имају не једног, већ много богова, много идола (и тако греше против прве и друге заповести); нека или неки је сам себи идол самољубља; где је чије благо, онде му је и срце (Мт. 6, 21; уп. Лк. 12, 34).
* * *
Као што дах свој посуђујеш из ваздуха и у тај исти ваздух га опет испушташ, тако да си увек у ваздуху и њиме си окружен, и он те испуњава, тако је и душа твоја од Бога, и у Бога се опет враћа, тако да си увек у Богу и Њиме си окружен са свих страна и Њиме си изнутра испуњен, као ваздухом. Зато је и речено: испуњавајте се Духом (Еф. 5, 18).
* * *
Као што свакога трена удишеш ваздух, тако си свакога трена у мислима или са Богом или са ђаволом, у зависности од тога каквог си унутарњег расположења. Што је ваздух за тело, то је Дух Божји за душу: као што из ваздуха удишеш елементе неопходне за исхрану твога тела, тако од Духа Божјег удишеш у себе добра расположења и мисли.
* * *
Читам Јеванђеље: то не говорим ја, него Сам Господ; Он, Он Сам је у тим речима. Та Он је Дух, Премудрост или бесконачна ипостасна Мисао; управо Он, Он је у тим чудесним мислима и речима Јеванђеља. Само је реч – наша, људска, или боље речено, и реч је Његова: а мисао, суштина њена, истина јесте Сам Господ. Управо исто тако видим, на пример, икону Спаситеља, или крст Његов: опет је ту Он Сам – мој свудаприсутни Господ, на тој икони, или на том крсту, као у речи Јеванђеља; слика Његова на икони или на крсту само је спољашњост, а суштина је Он Сам Који се свуда и у свему и кроза све пројављује, нарочито преко икона и символа на којима је написано достојно поклоњења име Његово или приказан сам лик Његов. Тако се Он и у свештеничком крсном благосиљању руком пројављује са силом Својом и као да Сам благосиља. Веома је важно свештеничко благосиљање руком. И наше обично крсно знамење има такође силу Божју, само га чини са вером. Тако је Господа свуда могуће наћи и опипати.
* * *
Ако седам пута падне, и седам пута се покаје, и рече: кајем се, опрости му. (Уп. Лк. 17,3. 4; Мт. 18, 21.22) Зна Владика, као Срцезналац, да су људи склони веома честим падовима и да падајући често устају, зато је и дао заповест да се често опраштају грехопадови; и Сам први испуњава Своју свету реч: чим од свег срца кажеш: кајем се, истога часа опрашта.
* * *
Читаво Јеванђеље је јеванђеље царства за које се предодређују хришћани и као једно обећање (све приче, сва пророштва, чуда); посланице апостолске подробније откривају обећања хришћанске наде.
* * *
Да дође Царство Твоје, то јест, Твоје потпуно зацарење у нашим срцима!
 
* * *
 
По телу сам земља и пепео, а душа моја живи и успокојава се само Богом. Он је и светлост мисли моје и крепост срца мога; сам ја сам ништа.
* * *
Свети су испунили реч Господа; Господ испуњава њихову реч: они су радили за Њега, Он за њих. Каквом мјером мјерите, казао је Сам Господ, онаквом ће вам се мјерити (Мт. 7, 2). Ето зашто Господ брзо испуњава молитве светих за нас.
* * *
На молитви је потребно искрено жаљење због својих грехова и искрено покајање. Набрајајући грехове наведене у молитвама, треба их говорити са искреним осећањем као своје сопствене. Још је потребна ватрена жеља да се убудуће не чине ти исти грехови.
* * *
Намеравајући да говорим о уздању хришћанском, дужан сам да вам откријем Божја обећања нама и она лукавства којима непријатељ заводи хришћане не би ли одвратио њихове погледе и надања од нашег јединог, али бесценог уздања. А та лукавства су завођење богатством, земаљским задовољствима, почастима. Говорећи о уздању, дужан сам да вам откријем ризницу добара која су нам у Христу обећана, да вам покажем неизрециву, бесконачну доброту и небројене потврде милости Оца и Сина и Светога Духа, Оца надања, Сина – прибежишта нашег, Духа Светог – покрова нашег. Боже мој, пред очима мојим указује се бесконачност добара обећаних хришћанима, и у исто време – бесконачна непажња хришћана према обећаним добрима, маловерје, и, напослетку, неверје и хладноћа хришћана који газе крв Завета, који се не старају о тајни спасења. Али нека ми дарује Господ речитост и мудрост (Уп. Лк. 21, 15) да огњеним језицима проговорим, да уз Божје садејство запалим огањ наде у срцима хладним… Књиго Завета истинитих! Говори нам о Божјим обећањима праведницима и грешницима!
* * *
Нада у Бога након учињених грехова, ма какви да су, то јест, на измирење са Њим после заваде, у чамотињи, тузи, у страстима. Нада грешникова у опроштај грехова и спасење се, изгледа, нигде не изражава тако јасно и снажно као у молитвама пред причешће и у канонима Исусу најслађем, Божјој Мајци, Анђелу-чувару и у дневним канонима.
* * *
Нада захтева и живот у складу са надом. Они који се надају не треба да живе као они који немају наде (1. Сол. 4. 13). Имајући, дакле, оваква обећања, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа. (2. Кор. 7, 1) Ријечи о вашој нади (1. Пт. 3, 15; наш превод; превод Синода: разлог ваше наде: на црквенословенском: словесе о вашем упованији. – Прим. прев) – ето шта иштем од Бога.
* * *
Гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити (Јн. 12, 26) – са Мном на пријестолу Моме (Отк. 3, 21); бићемо узнесени на облацима… с Господом ћемо бити (1. Сол. 4, 17) – ето наше наде!
* * *
Свакоме одузмите оно што највише воли од видљивих ствари: затражите или одузмите од среброљупца новац, од љубитеља пресићења укусну храну, од частољубивог и гордог неке његове привилегије, назовите га погрдним именом, и видећете шта чини чију наду, какво је у кога благо, каква страст! О, са каквим се срамним страстима понекад морамо сретати! Понекад се човек везује нечистом љубављу за човека другог пола, дише, храни се њиме, тако рећи. О, срамна надо! О, гнусно срце, које си од Господа одступило! О, човече који си телесну, слабу мишицу своју утврдио на себи сличном ништавном човеку! Показаћу ти кога треба да волиш! Ви који оптерећујете срца ваша преједањем и пијанством, показаћу вам ко треба да испуњава срца ваша! Среброљубче, показаћу ти од кога да купиш сребро жежено; ти који си страсно везан за разоноде, за почасти – ишти почаст небеског призвања; ти који си страсно везан за лепу одећу – у бијеле хаљине, у хаљине правде да се обучеш (Отк. 3, 18; уп. Пс. 131, 9). Греси су супротни нади: очај, чама, сујета.
* * *
Казна за грех и мир савести након покајања због њега очигледно доказују да постоји један Судија, Животодавац и Бог наш Који нас може спасти и погубити, Који нам је дао живот и законе живота и Који нас кажњава за њихово нарушавање, и да је Он непромењив.
* * *
Душа се код светог пророка Давида назива оком (смути се око моје – Пс. 6, 8), слухом, језиком, руком, ногом или стопама (дај ми да слушам радост и весеље, да се обрадују кости потрвене; обрадоваће се језик мој правди Твојој; не дај нози твојој да се спотаче – Пс. 50, 10; 16; 120, 3). Око душе се не склапа ни ноћу.
* * *
Зароби ме, Владико, у слатко ропство Духа Твога Светога, да као потоци у југовини (Пс. 125, 4) потеку речи моје у славу Твоју и на спасење људи Твојих! Даруј ми тај слатки и моћни унутарњи подстицај да лако на хартији излажем пуноћу духовних виђења и осећања! Нека језик мој буде трска писара брзописца (Пс. 44, 2) – Духа Свесветога!
* * *
Дубоко осећање беде, плач због постојања зла, жеђ за спасењем постоје у свакој праведној и смиреној души. Звук звона је позив на беседу са Богом, деце са Оцем, позив да се појавимо пред Њим.
* * *
Шта волимо највише на свету? Живот и здравље. Ко је наш живот и здравље? Исус Христос. Зато, ако хоћеш да будеш жив, и то вечно жив и блажен, веруј у Исуса Христа и угађај Му, живећи по Јеванђељу Његовом.
* * *
Љубав је Бог. Ако Бога волиш, Бог у теби пребива и ти у Богу (Уп. 1. Јн. 4,16). Злоба је ђаво. Довољно је да једног трена осетиш злобу према ближњем – и демон је у теби, удене се као игла и настоји да у теби нарасте као планина – толико се шири и толико је тежак! Зато непрестано воли Бога и ближњег. Ни једнога трена не пуштај у срце своје злобу, сматрајући је демонским маштањем. Амин.
* * *
Љубав дуго трпи и благотворна је (1. Кор. 13, 4), а злоба је нестрпљива, брза на гнев и строга. Злоба брзо кажњава, а љубав брзо снисходи и опрашта. Љубав види своје недостатке и нерадо их примећује у другима; злоба примећује и најмање недостатке ближњег и слепа је за своје велике недостатке. У ближњем видимо трун, а у себи не видимо брвно; и то бива често и пречесто, и поред унутарњих уразумљивања од Бога.
* * *
Злобе се бој као ватре; ни под каквим, наизглед оправданим изговором, тим пре због нечег теби непријатног, не пуштај је к срцу: злоба је увек злоба, увек је ђаволски пород. Злоба понекад долази у срце под изговором ревности о слави Божјој или о добру ближњих; не веруј ни својој ревности у том случају: она је лаж или ревност која није по разуму; потруди се да у теби не буде злобе. Бог се ничим не прославља тако као љубављу која све трпи, и ничим се тако не презире (срамоти) и не вређа као злобом, ма каквом се привидном добротом она прикривала. Под маском старања о сиромасима, скривајући злобу своју према Господу своме, Јуда Га је издао за 30 сребрњака. Памти да непријатељ неуморно тражи погибељ твоју и да те напада онда када га најмање очекујеш. Злоба његова је бескрајна. Немој везивати себе самољубљем и сластољубљем да не будеш лако заробљен.
* * *
Бог је за људе непресушан у даровима Својим. Ево Он већ 7370 лета (Писано 1863. године) изобилно храни сва створења. Свуда се види благостање, радост, само што незасити богаташи сувише много згрћу у своје џепове и задржавају у својим ризницама дарове Божје који би могли изобилно да прехрањују стотине и хиљаде сиромашних. Човече, чврсто веруј у непресушност Божју у даровима Његовим и радо да преламаш хљеб свој гладноме (Иса. 58, 7); што више будеш давао, то ће ти више Бог слати. Такав је Божји закон: каквом мјером мјериш, онаквом ће ти се мјерити (Уп. Мт. 7, 2).
* * *
Научи да име Бог увек памтиш и изговараш са великом вером, страхопоштовањем, љубављу и благодарним срцем. Никад га не изговарај лакомислено.
* * *
Говори и чини сваку правду без сумњи, смело, чврсто, одлучно. Избегавај сумње, плашљивост, млакост и неодлучност. Јер нама Бог није дао духа плашљивости, него силе и љубави. (2. Тим. 1, 7; уп. Рим. 8, 15) Господ наш је Господ сила.
* * *
Диши вером (не сумњајући у Божју истину), уздањем у Бога и љубављу према Богу и ближњем. А како томе помоћи? Неверовањем у трајност било чега земаљског; неуздањем у земаљска добра – храну, пиће, новац, богатство, земаљске везе; нељубављу, равнодушношћу према свему земаљском, трулежном: ни за шта се не прилепљивати срцем, ни према чему немати пристрашће. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. (Кол. 3, 2)
* * *
Бог је љубав, а ја сам икона Божја, значи и ја треба сав да будем љубав. Бог је најпростије добро, коме је туђе свако и најмање зло. Ја сам икона Божја: значи, ја такође треба да будем потпуно добар, без трунке зла. Ако те непријатељ буде смућивао храном или пићем, реци му: ево моје хране и пића тела и крви Господа мога, они ми се не могу одузети; догод сам свештеник сваке недеље се њима могу причешћивати и, обично, неколико пута недељно. Сем тога, ако будем у себи искао Царство Божје надом у Њега, Господа мога, онда ће се све земаљско што ми је потребно додати, по Светом Писму: иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6, 33). Веран је, поуздан Бог мој. Све је за мене Бог. Те речи дубоко усади у ум свој размишљањем.
* * *
Нека те ништа не озлојеђује, све побеђуј љубављу: свакојаке увреде, хирове, свакојаке породичне непријатности. Немој знати ни за шта сем за љубав. Увек искрено криви себе, сматрајући себе виновником непријатности. Говори: ја сам крив, ја сам грешан. Памти да је ближњи једнако немоћан као и ти, а немоћ због немоћи се поништава, и не треба кривити немоћне и грешне ако признају своју немоћ. Ђавола, у злу јаког, треба кривити.
* * *
Отац небески се толико брине о мени, о мом животу, о мом спасењу да Сина Свог јединородног није поштедео ради мене и послао Га је у свет на страдања и смрт, и храни ме Његовим телом и крвљу; и може ли се десити да се Он не побрине о мени у мање важном или да мене и моје ближње лиши довољне исхране? Тога досад није било, и неће га ни бити. Иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6, 33)… А вама је и коса на глави сва избројана. Не бојте се, дакле. (Мт. 10, 30-31)
* * *
Живот мој је Господ бесконачни, Онај Који јесте, Сведржитељ; ја сам сав погружен у тај живот. Који је над свима, кроза све, и у свима нама. (Еф. 4, 6) Ја сам увек пред лицем Божјим, ја сам увек у Богу и Он је у мени. Хоћу ли се у храну и пиће, или у новац, хоћу ли се у човека уздати? Нећу ли тада бити слепац? Ваистину је Бог моја узданица, Он ми је све!
* * *
Чешће треба памтити речи Спасове: ако се не понизите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско (Мт. 18, 3-4), и апостолове: жарко желите разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему (њиме) узрастете за спасење (1. Пт. 2, 2; право – необмањиво, непритворно, истинско).
* * *
Буди кротак и трпељив особито у болести и у разним неповољним околностима: јер тада смо посебно склони раздражљивости, будући размажени благостањем, здрављем, срећом и спокојем. Срећни су међу нама они који немају пристрашћа ни према чему, јер се не свезују шкртошћу.
* * *
Када се молиш, увек памти да беседиш с Богом, Оцем милости и сваке утехе, Који је непромењив, Кога не замарају наше молбе, са Оцем Који је увек бескрајно добар, премудар, свесилан, Коме је због бесконачне доброте, премудрости и свемоћи увек тако лако да испуњава све твоје молбе, као што је теби лако да помислиш на њих и да их пожелиш, као што ти је лако да изговориш речи молби, и чак бескрајно лакше. Памти то и никада на молитви не клони.
* * *
Слуга Мој Аврам молиће се… слуга Мој Јов нека се помоли за вас… Мојсеј… Самуило… Илија. (Јов 42, 8; уп. 1. Мој. 20, 7; 17; Јер. 15, 1; 1. Цар. 18, 36; Пс. 98, 6) Пријатне су Господу молитве светих за нас, као верних слугу Божјих.
* * *
Ђаво непрестано у срцима нашим клевеће Бога, особито Његову свудаприсутност: заборави Бог, одврати лице Своје; правосуђе: неће тражити (Бог) – Пс. 9, 25; 32; 34; постојање: нема Бога (Пс. 13, 1).
* * *
Бог жели да Му се непрестано обраћамо у молитви како би нас, децу Своју, која су подивљала од греха и која се од Њега удаљавају, привукао Себи, очистио и примио у загрљај Своје љубави, како би нам показао да нам је код Њега увек добро. Тако и добри родитељи поступају са својом злочестом децом.
* * *
Када чујеш да говори Бог, замишљај реч Његову као дело које се већ догодило или се догађа, или ће се догодити.
* * *
Презасићивање је лишавање вере, срдачне скрушености и молитве, хладна безосећајност, немоћ срца за било какво духовно делање, лишавање благодати, извор гордости, губитак смирења, одбијање вишње помоћи, извор хуле на Бога и свете, неутољива жеђ за већим, незадовољство оним што имаш, лажљивост срца: да презаситивши се не будем лажа. Ако бисте питали: зашто је много људи који не верују, који се не моле, не живе хришћански, који се одају свакојаким пороцима? Одговор је спреман: због служења стомаку богу.
* * *
Молитва је вода жива којом душа утољује своју жеђ. Када се молиш, замишљај да је само Бог пред тобом, Бог – тројични у Лицима, и сем Њега ништа друго. Замисли да је Бог у свету као душа у телу, иако је бесконачно већи од њега и њиме се не ограничава; твоје тело је мало, и целог га испуњава мала душа твоја: свет је велик, а Бог је бесконачно велик, и по целој творевини Бог све испуњава – Који је свуда и све испуњава.
* * *
Шта означава јављање трију путника Авраму? Означава да Господ, тројични у Лицима, као да непрестано путује по земљи и надзире све што се на њој чини, и да слугама Својим које су будне, пажљиве према себи и свом спасењу и које Га траже, Сам долази, гостује код њих и беседи са њима, као са пријатељима: њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14, 23); а безбожнике пали огњем, као Содом и Гомор.
* * *
Господ је тако милосрдан да се никад не гнуша наше молитве, него сваку милостиво прима, и што је у њој несавршено Сам исправља, само треба да Му се искрено обраћамо и да Га не заборављамо сасвим.
* * *
Ми, проповедници, треба само да помажемо Божјим дејствима на срца људска, да ловимо њихова спремна расположења за покајање и да их појачавамо.
* * *
Реч Божја је исто што и Сам Бог. Стога несумњиво веруј свакој речи Господа; реч Божја је дело: и твоја реч треба да буде дело; зато пошто даш реч, неизоставно је испуни; зато и на молитви речи наше треба да буду дело и истина, а не лаж, не неискреност, не лицемерје. Тако треба да буде и у целом животу.
* * *
Високо достојанство човека, као иконе Божје. Зашто човек који има живу веру може да чини свакојака чуда и да, бар у извесној мери, буде бог за природу? Зато што је он икона Божја, зато што вером бива један дух са Господом. Зашто је Бог послао Сина Свога за Спаситеља света и дао Га на смрт због грехова људи? Зато што су људи икона Божја. Зашто су људима дата таква неизрецива обећања, и то таквих добара, што око не видје, ухо не чу, и у срце човјеку не дође (1. Кор. 2, 9)? Зато што су они икона Божја. О, како треба да поштујемо људе! Каква треба да буде нада хришћана! Пријатељи Бога мога, мислите о ономе што је горе (Кол. 3, 2)!
* * *
Исус погледа на Петра, и изишавши напоље (Петар) плакаше горко (Лк. 22, 61-62. /Мт. 26, 75/). И сада, када Исус погледа на нас, ми горко плачемо због грехова својих. Да, сузе наше на молитви значе то да је Господ погледао на нас свеоживљујућим погледом Својим који испитује срца и бубреге. Ах, како се понекад заплиће душа наша у разне грехове, као птица у мрежу! Понекад не видиш излаз из грехова својих, и муче те: понекад је срце страшно жалосно због њих; али погледаће Исус и потећи ће потоци суза, а са сузама ће и сво плетиво зла из душе нестати; и плачеш и радујеш се што ти је таква милост одједном неочекивано послата; и каква ти је само топлина у срцу, и како ти је лако да би тада да полетиш Самом Господу Богу! Благодарим свим срцем својим Господу Који бадава очишћује сва безакоња моја (Пс. 102, 3)!
* * *
Душа наша се душом назива зато што дише Духом Божјим, то јест, тако се зове због Духа животворног.
* * *
Исус Христос је делећи храну претходно подизао поглед ка небу, благодарио, благосиљао, потом преламао и раздавао. Апостол Павле је на лађи чинио исто. Тако и ми треба да благодаримо Богу за храну и пиће и за сва добра вештаствена, а особито за духовна.
* * *
Дух Свети је Ризница свих добара или духовног богатства. Погледајте каквим су чудесним богатством биле испуњене душе у којима је обитавао Дух Божји, каквом светлошћу знања, каквим миомиром врлина! Душа благочастивог човека је пребогата духовна ризница; на пример, апостола Павла, Петра, Јована, епископа Јована Златоуста, Василија Великог, Григорија Богослова. Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро. (Лк. 6, 45; уп. Мт. 12, 35) Ето где је истинско благо. То никако није оно које цени свет.
* * *
Желиш ли да видиш хришћанску наду у свој њеној величини: читај црквене молитве, проучи хришћанско Богослужење, особито недељне и празничне службе. Тамо ћеш видети бескрајно богатство добара која су обећана верујућима.
* * *
Духовни човек се умом и срцем погружава у Бога и у Њему налази ризницу знања и премудрости, праведности, мира и радости у Духу Светоме. (Рим. 14, 17), а телесни човек – у свијет прељуботворни и грјешни (Мт. 12, 39), или у вештаствену природу, не видећи у њој Бога, и у њој тражи храну за свој земни, кратковиди ум, за своје самољубље и гордост. Али блажени чисти срцем (Мт. 5, 8). Очисти се и надај се сједињењу са Богом у бесконачне векове.
* * *
На молитви се највише треба старати о ватрености духа, о ватрености и искрености покајања због грехова. Ананија, Азарија и Мисаило, пророк Данило (пред долазак Архангелов). Благоразумни разбојник.
* * *
Свештеник је слуга Божји коме је дата Његова власт и сила (приликом покајања); сила крсна је свештенички благослов.
* * *
Искрени хришћани се непрестано моле, јер непрестано грешимо; непрестано благодаре, јер свакога дана, свакога трена добијамо нове милости Божје, а и старима нема броја; непрестано славослове, јер непрестано видимо славу дела Бога нашег у нама и у свету, особито славу Његове бесконачне љубави према нама.
* * *
У најтужнијим, најнеутешнијим тренуцима Господ је са нама: са њиме ћу бити у невољи (Пс. 90, 15). А ми мислимо не, Бог нас је оставио. О, неизрецива је власт Бога нашег над срцима нашим! Мајка није кадра да потпуно привуче срце наше љубави својој, док га Господ привлачи светим Тајнама и молитвом.
* * *
У добрим делима постоји нада у награду: велика је плата ваша на небесима (Мт. 5, 12)… Добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети (Гал. 6, 9)… Чека ме вијенац правде (2. Тим. 4, 8)… Нека буде, Господе, милост Твоја на нама, као што се уздасмо у Тебе. (Пс. 32, 22)
* * *
Поштуј себе, као икону Божју: памти да је та икона духовна, и ревнуј о испуњавању заповести Божјих које у теби васпостављају подобије Божје. Изузетно се чувај нарушавања и најмање заповести Божје; то нарушавање разара у нама подобије Божје и приближава нас подобију ђавола. Што више будеш нарушавао заповести Божје, то ћеш се више уподобљавати ђаволу.
* * *
Научи да савладаваш своје срце, своје страсти силом имена Господњег и своје воље, онда када оно највише страда од порива самољубља, када је спремно да свију и све руши и ломи.
* * *
Имам Учитеља Који ми дарује живот: свака реч Његова је реч живота и, значи, истина. Управо Њему све верујем, а свему противном Његовој речи што чујем у својим мислима и у срцу, или од људи не верујем и сматрам лажју, смрћу за душу.
* * *
Свесвети Дух, по благовољењу Оца, оживотворује сву творевину небеску и земаљску.
* * *
Све вештаствено, као што видимо, трули, почев од хране и одеће, греси такође, сви, као што примећујемо, кваре душу и тело. То треба да препороди у нама наду у нетрулежно, непролазно. Ви, сладокусци, ви, који се размећете одећом, кућама, богатством шта чините? Градите куле од песка.
* * *
Све што дише удише ваздух и без ваздуха не може да живи; сва разумна, слободна бића живе од Духа Светога, као од ваздуха, и без Њега не могу да живе. Светим Духом се свака душа оживљава. (Антифон 4. гласа) Познајте да је Дух Свети у односу на вашу душу као ваздух у односу на тело.
* * *
Ноћу је наша душа ослобођена светске таштине и стога на њу може слободно да делује духовни свет, и она може слободно да прима његове утицаје, тако да су човекове мисли и расположења срдачна – мисли и расположења Самога Господа, или Анђела и светих, ако је човек праведан; и мисли и расположења ђавола, ако је непокајани грешник.
* * *
Чудотворна икона Спаситеља је Сам Господ на њој. Горко и као нехотице плачем, без свесне намере; по благодати која се од ње на мене обилно излива, лијем потоке суза који очишћују од грехова душу моју и буде мир и радост у срцу моме.
* * *
Ђаво има обичај да нас напада у тешким околностима.
* * *
Ако је каква мисао живот за срце, онда је она – истина; ако је мучење, смрт срца, онда је – лаж. Господ наш је мир и живот – и као мир и живот пребива у нашим срцима.
* * *
Зар хришћанин који чека вечни спокој и радост на небесима не треба у овом животу храбро и са радошћу да подноси све туге, напоре, болести и неправде, све муке, свакојаке непријатности? Доиста. У противном шта ће значити будући спокој? Каквом спокоју да се нада онај ко је живео спокојно, ништа не трпећи? Где ће бити правда Божја? Кроз многе невоље нам ваља ући у Царство Божије. (Дап. 14, 22)
* * *
Одлика нашег земаљског живота је непрестано очекивање Божјег позива из овога живота у други. Ми нисмо своји, ми смо слуге Божје, како нас дивно назива Црква, а слуге из часа у час треба да очекују да ће их Господ сваког трена позвати. Закуцаће: и крећи. Да му одмах чим куцне отворе. (Уп. Лк. 12, 36) А шта ми чинимо? Па ми смо сасвим заборавили да смо слуге Божје, мислимо да смо своји и уређујемо живот свој не по заповестима Божјим, већ по својој вољи: како нам се живи, тако и живимо. И зато нам је живот пун безбројних грехова. Погледајте живот људски и видећете да је све у њему – таштина над таштинама, све је таштина (Проп. 1, 2): моде, театри, карте, седељке, маскараде, споменари, раскошан намештај итд. итд. – све за себе, а за ближњег нипошто: иди го и бос, скапавај од студени и глади.
* * *
Презир према творевини тиче се и Творца; зато се немој усуђивати да говориш ове и сличне речи: не допада ми се лице овог човека, иако је можда и добар човек. То је ђаволска мржња према створењу Божјем, ђаволска хула. Памти да је сваки човек икона Божја и да је сва слава његова унутра, у срцу. Човек гледа на лице, а Бог на срце.
* * *
Чешће се подсећај да је зло у теби а не у људима. Таквим убеђењем, потпуно истинитим, заштитићеш се од многих грехова и страсти. Наша невоља је често у томе што своје зло приписујемо другоме.
* * *
Свети Божји су велики трговци који су се обогатили свим душевним благом, свим врлинама: кротошћу, смирењем, уздржањем, трпљењем, богатом вером, надом и љубављу. Зато ми и тражимо њихове свете молитве, као просјаци од богатих, како би нам помогли у нашој духовној беди, како би нас научили да се молимо и напредујемо у хришћанским врлинама, како би се они, будући да имају смелост пред Богом, молили за опроштај наших грехова и чували нас од нових. Одлазимо код земаљских трговаца у њихове дућане да купујемо њихову робу: како да се не обраћамо небеским трговцима са усрдном молитвом, као са сребром и златом, како да од њих не купујемо посредовање за нас пред Богом, за опроштај грехова и за даровање разних хришћанских врлина! То је, изгледа, сасвим природно.
* * *
Зашто за све треба благодарити Богу и добрим људима који добро творе? Више ради наше користи: да би нежнија, тананија била осећања наше душе, осећање наше зависности у свему од Бога и од добрих људи, осећање благодарне љубави према њима и наше ништавности без Бога, осећање наше немогућности да опстанемо без помоћи добрих људи.
* * *
При прекоревању потчињених због њихове немарности брижљиво се уздржавај од распре, раздражљивости и пометености, и буди кротак, пун љубави, сталожен и миран. Ако се онај који треба да се исправља вређа, кротко му напомени да нипошто немаш намеру да га вређаш и љутиш, већ да му искрено желиш добро и ред у његовом послу, да ти није мрзак он, већ неред који он ствара. Не вређај његово самољубље и људско достојанство, уздижући себе у његовим очима а њега понижавајући: ако имаш ту слабост (гордост), боље се остави исправљања другог и најпре се сам исцели: извади најприје брвно из ока свог духовног, па ћеш онда видјети извадити трун из духовног ока брата свога (Мт. 7, 5). У противном ћеш само раздражити ближњег, а моралне користи му нећеш донети. Буди кротак и благ према другима када им замераш због њихових недостатака, памтећи да и сам имаш недостатке, и то велике. Изобличаваш другога, рецимо, у пијанству, али ако и ти пијеш, или ако не пијеш, али уживаш у храни, угађаш стомаку, преједаш се, та ти грешиш исто као и он. Сам рашчисти са стомакоугађањем и тада ћеш снажно говорити против пијанства других. Кривиш другог због немарности према послу, а сам си, може бити, такође немаран. Љекару, излијечи се сам. (Лк. 4, 23)
* * *
Ни према коме, ни због чега немој имати злобе у срцу своме, никог ни под каквим изговором не презири. Имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријехова. (1. Пт. 4, 8)
* * *
Ако наиђеш на туђу непажњу и омаловажавање према себи, не вређај се, него себи реци: достојан сам тога; слава Теби, Господе, јер си мене, који сам по делима својим неваљао, удостојио да примим бешчашће (срамоћење) од мени сличних са-људи. А сам увек показуј љубав према свима, особито према блискима, искрено, усрдно, свесрдно, громогласно, а не хладно и тромо, лењиво, притворно, нерадо, полугласно.
* * *
Не једи до ситости, не наспававај се, труди се усрдно, моли се свим срцем; буди од свег срца послушан родитељима и старешинама, свима жели добро, буди свима задовољан, и бићеш задовољан собом, здрав и срећан.
* * *
Живот хришћанина треба да буде непрестана пажња према себи самом, то јест, према свом срцу, зато што су свакога трена невидљиви непријатељи спремни да нас прождеру; свакога трена кипе од зла према нама.
* * *
Ви који тако силно избегавате у овом животу страдања тела и жалости душе, који тако мазите своје тело и угађате души – зашто се не бринете о избегавању вечног огња, хиљаду пута страшнијег од земаљске огњене стихије? Зашто се не старате да избегнете вечне жалости? Несрећници, обратите се. Да, биће неиздржљиво.
* * *
Да ли због лепоте свога стана, као диван намештај, као украс, вешаш у своме дому богате и живописне иконе, не односећи се према њима са искреном вером, љубављу и страхопоштовањем, као према светињи? Запитај своје срце да ли је тако? Иконе у дому или у храму нису ради спољашњег изгледа, већ ради молитве, ради поштовања, ради назидања. Ликови светих треба да буду наши домаћи, црквени учитељи. Читај житије њихово и утискуј их у срце своје, па и сам се труди да се саображаваш њиховом животу.
* * *
Љуби ближњега својега као самога себе. (Мк. 12, 31) Све треба да нам буде заједничко, као сунце, ваздух, ватра, вода, земља – који су нам свима заједнички; такође заједнички треба да буду – делом – и храна, новац, књиге и, уопште, сви дарови Господњи који су дати свима да у њима заједничаре и који се лако деле. Јер ми немамо ничег свог, него је све Божје. И неправедно држе у ризницама својим сувишке своје богати људи поред тако много сиромашних којима је потребна неопходна храна и неопходна одећа и стан. Али трудољубљу с правом припадају сувишци, и беспослени праведно трпе сиромаштво и беду. Зато, ако знамо да је неко сиромашан због нерада и лењости, таквом не треба да удељујемо од сувишака стечених радом. Ако неко неће да ради, говори свети апостол Павле, нека и не једе (2. Сол. 3, 10). Али вапијућем сиромаштву која потиче од старости и изнемоглости, од болести, узалудних или мало награђиваних напора, од стварно тешког стања, од многобројне породице, од слабог рода жита, увек треба да хитамо у помоћ, особито богати људи. Треба се руководити историјом апостолских времена, примером прве Цркве.
* * *
Са речима у срцу: све је могуће ономе који вјерује (Мк. 9, 23), стреми ка свему добром и хвале достојном. Увек имај веру ма какво дело намеравао да чиниш.
* * *
На све начине чувај простоту срца, простоту вере, наде и љубави, кротости, смирења, незлобивости.
* * *
Свако добро је од Бога, и Бог је за нас свако добро: ето простоте вере, наде и љубави!
* * *
Ми треба да дамо живот свој за Господа и ближњег и да га не жалимо, а ми жалимо чак и храну, пиће, одећу, стан, новац, књиге и друге ствари – тај прах земаљски. Лукаво и зло тело наше тражи и најмањи изговор за самољубље, похлепу, отимање.
* * *
Како је дивно, спокојно, лако опраштати грехе онима који нам наносе неправду или нас вређају! Опростио си и спокојан си. Извређали су те? Па шта онда! Тако и треба жалостити твог телесног, старог човека: самољубивог, гордог, раздражљивог, завидног, лењивог, шкртог, који толико увреда наноси Богу. Добро је што му се бар донекле од људи враћа истом мером којом он мери Богу.
* * *
Не сија сунце, то Господ сија Својом добротом која се ни са чим ме може упоредити, то Он блиста неизрецивом светлошћу Својом. Ако је сунцу дао толико светлости, онда је, свакако, Сам има бесконачно више; ако је сунцу дао толико светлости, онда ће праведницима у будућем веку, свакако, дати неупоредиво више светлости, и ово сунце је ништавно у поређењу са разумном душом човековом. Дакле, ако заслепљујуће сија вештаство, створена светлост, како онда сија Сама првобитна, истинска, нестворена Светлост – Бог! Аналогија између мира вештаственог (почев од сунца до травке) и света духовног.
* * *
Када се брат у чему било огреши о тебе, на пример, оцрни те или другоме злонамерно пренесе твоје речи у искривљеном облику, и оклевеће те, не срди се на њега, него у њему пронађи добре стране које несумњиво постоје у сваком човеку, и задржи се на њима са љубављу, презирући зло које је он смислио против тебе као нечистоћу која није вредна пажње, као демонско маштање. Тако трагачи за златом не обраћају пажњу на мноштво песка и муља помешаног са златом, него се задржавају на златним зрнцима, и премда их је веома мало, цене и то мало и испирају га од мноштва неупотребљивог песка. Тако и Бог поступа са нама, дуготрпељиво нас чистећи.
* * *
Њега, Који није знао гријеха (речено је о Христу), учини гријехом нас ради, да ми постанемо правда Божија у Њему (2. Кор. 5, 21). Зар ћеш се после овога стидети да признаш било који грех или да примиш на себе оптужбу за грех који ниси учинио? Ако је Сам Син Божји нас ради био окривљен за грех, иако је био безгрешан, онда си ти такође дужан да прихватиш оптуживање за све грехове са кротошћу и љубављу, јер заиста имаш све грехове. А за оне за које ниси згрешио оптуживање примај из смиреноумља.
* * *
Буди смео, решен на свако добро, особито на речи милоште, нежности, саосећања, тим пре за дела састрадања и узајамне помоћи. Маштањем сматрај – чамотињу, безнађе у ма ком добром делу. Све могу, говори, у Исусу Који ми даје моћ (Фил. 4, 13), иако сам први међу грешницима. Све је могуће ономе који вјерује. (Мк. 9, 23)
* * *
На срцу нашем треба неизбрисиво да буду написане речи: љуби ближњег као самога себе (Мк. 12, 31), и да увек руководе срцем при сусрету са ближњим ма где и ма када: када он дође код нас, или ми код њега, или када му треба нешто учинити, дати, или при разговору са њим. Дакле, носи у срцу речи: љуби као самога себе и непрестано води умни рат за испуњавање тих живих речи Господа нашег. Принуђуј себе на узајамну љубав, намерно обеспокојавај, узнемиравај, мучи црва самољубља и злобе који се унутра скрива, распињи га, побеђуј га у сили моћи (Уп. Еф. 6, 10) Господа нашег Исуса Христа.
* * *
Када се будеш молио за покој душе умрлог, принуди себе да се помолиш за њега од свег срца, памтећи да је то твој суштински дуг, а не неког свештеника и клирика. Замисли како је покојнику неопходан мир и како му је потребна молитва живих за њега, будући да је уд једног тела Цркве, како се демони надмећу са Анђелима за душу његову и како она дрхти од страха не знајући каква ће је судбина задесити заувек. Много пред Владиком значи молитва вере и љубави за покојника. Замисли још како ти је неопходан спокој када те свежу ланци грехопада, и како се тада усрдно, са каквом искреношћу, жаром, снагом молиш Господу и Пречистој Богородици, и како се радујеш и веселиш када након усрдне молитве добијеш избављење од грехова и душевни мир. Примени то и на душу покојника: и његовој души је такође потребна молитва – сада већ твоја, зато што сама не може плодотворно да се моли; и његовој души је потребан спокој који ти можеш да измолиш за њега топлом молитвом, уз доброчинство у корист његове душе, а особито приношењем за њега бескрвне жртве.
* * *
Пијанци, прељубници, стомакоугодници, лопови, оговарачи, лењивци, беспосличари, картароши, љубитељи позоришта, плесачи, празнословци, подругљивци, реците ми: због чега је Син Божји сишао с небеса, проповедао Јеванђеље Царства, учинио безбројна чуда, пострадао, умро и васкрсао и послао по целом свету апостоле да проповедају о Царству? Реците, због чега? Да ли зато да би сте се ви преједали, пијанчили, чинили прељубе, крали, лажно сведочили, проводили време у доколици, празнословљу, у картању, у позориштима, на плесовима, у сплеткарењу? О, како ће вас скупо коштати ваш противјеванђељски живот, ако се не покајете и не исправите!
* * *
У побеђивању зла добрим посебно искусни треба да буду свештеници Господњи, будући да почивају на закону Божјем, будући да знају безброј примера незлобивости светитеља Божјих: Аврама, Исака, Јакова, Ноја, Давида, Мојсеја, Самуила, а особито Богочовека Исуса Христа Који је најчистији узор наш, апостола Петра, Павла, Јакова, Јована и других, првомученика и архиђакона Стефана и других, будући да се често укрепљују у Светој Тајни причешћа од Самог Извора доброте Господа Исуса Христа, будући да уче друге да побјеђују зло добрим (Рим. 12, 21). Ако се није научио кротости, смирењу и незлобивости и ако није научио да побеђује зло добрим, од свештеника ће се одговор тражити строже него од мирјанина: јер свештеник је узнесен до небеса Божјим тајнама и добио је велике снаге за благочашће. А ако поступа неблагочастиво, сам себе осуђује на вечни огањ својом непокајаношћу, непромишљеношћу и неисправљивошћу. Господе, опрости ми сагрешења моја и научи ме да творим вољу Твоју! Свештеници не смеју бити благи до повлађивања гресима и страстима тамо где је реч о искорењивању страсти и рђавих навика, они су дужни да делују смело и упорно, не бојећи се злобе других и потпуно је презирући, иако и у том случају деловања њихова треба да имају карактер кротости и љубави и искрене жеље за исправљењем ближњег. А ако на њега ништа не делује, онда не треба обраћати пажњу на љутњу и хирове његове и треба радити свој посао са чврстином, не смућујући се испадима злобе. Лош је свет са грешницима који сваку добру примедбу, сваку молбу окрећу на зло, у свему желе да виде само нападе злобе. Сами не видећи светлост, мисле да су и други слепи; сами будући зли, не желе да виде добро ни у другима.
* * *
Када те когод из доброте своје похвали каквим људима, и они ти пренесу похвале од твог ближњег, не сматрај их доличним, праведним даром, него их припиши једино доброти срца тог човека и помоли се за њега да га Господ утврди у добром срцу и у свакој врлини, а себе држи за највећег грешника, не само из смиреноумља, већ због саме суштине ствари, као онај који добро зна своја лоша дела.
* * *
Нека ликује бесконачна љубав и милосрђе Владике због нашег искреног признања и исповедања грехова, и нека се потпуно посрами греховна обмана ђавола који нас учи да кријемо своје грехе и да их не признајемо; нека се покајањем као паучина покидају све мреже и узе ђаволске. Ђаво упорно тражи да кријемо своје грехе и да им се тако лакше и више у тами предајемо; а ми ћемо и ту осујећивати његова лукавства, исповедаћемо грехове како бисмо и ми и сви остали видели каквој гадости се предајемо или смо се предавали, и да бисмо се тако лакше, пошто постанемо свесни гадости, исправљали од ње. Говори, речено је, безакоња своја, а не ћути о њима, да се оправдаш.
* * *
Говори: ничег свог немам, све је Божје. Своје – то је машта нашег грешног тела. Све је заједничко – ето речи обновљеног човека! Све им бјеше заједничко, и ниједан не говораше за нешто да је његово. (Дап. 4, 32) Господе, Твоје је да ми то даш!
* * *
Браћо, спремајте се за сједињење са Богом: оставите земаљску таштину. Прихватите се великог дела самоочишћења и самоусавршавања. Заволите прогрес вере и врлине, а не прогрес овога века. Ми се на земљи припремамо да угледамо Уметника сваког створења, видљивог и невидљивог, лепоту свега тамо у вечности.
* * *
Васпитаницима. Ви сте деца моја, јер сам вас ја родио и рађам вас проповеђу радосне вести о Христу Исусу; духовна крв моја – поуке моје теку жилама вашим; ја сам вас напојио и појим вас, као што мати доји, млеком словесним. Ви сте деца моја зато што вас увек имам у срцу своме и молим се за вас. Ви сте деца моја зато што сте духовна чеда моја. Ви сте деца моја зато што сам ја заиста, као свештеник, отац, и ви ме зовете баћушком. Децо, та реч је веома, веома мрска ђаволу, виновнику нељубави, злобе и лицемерја, али ја му се, уз Божју помоћ, ни на трен нећу покорити и нећу вас називати другачије до децом, јер ви сте заиста деца по вери, по Цркви Божјој и по поукама и очинском руковођењу које од мене примате. Туђој деци искрено рећи: децо, могуће је само Духом Светим, Духом истине и љубави.
* * *
Тамо где очекујеш снажна искушења непријатеља, наоружај се чврсто свеоружјем Божјим, и то: вером, надом и љубављу. Држи у срцу речи: све је могуће ономе који вјерује (Мк. 9, 23), и изобилуј у нади Духа Светога (Рим. 15, 13). Ни у шта што је добро не сумњам и не губим наду, иако се ти, непријатељу мој, упињеш да посејеш у мени сумњу и безнађе у погледу сваког добра, особито највишег добра – љубави. Сам Бог љубави је са мном Бог за Кога смо сви ми чеда. Ја недостојни носим лик управо тог Оца. Твоји су па си их мени дао. (Јн. 17,6; 9)
* * *
Онима који не читају Јеванђеље. Јесте ли ви чисти, јесте ли свети и савршени, кад не читате Јеванђеље, и зар не треба да гледате у то огледало? Или сте душевно веома ружни и бојите се своје ружноће? Приступите Њему и просветлите се, и лица ваша неће се постидети. (Пс. 33, 5)
* * *
Не брини о новцу: ако буде потребно, Бог ће ти га сасути као ману, или ће га нагнати као препелице. Господња је земља и пуноћа њена, васељена и сви који живе у њој. (Пс. 23, 1) Ишти најпре Царство Божје, спасење људи, утврђење њихово у вери, исправљење њихових нарави: утврђуј своју веру, очишћуј своје срце, савесно врши свој позив, брижљиво испуњавај све своје обавезе и све новац, храна, одећа и друго, додаће ти се.
* * *
О, Тројице, Боже наш, просто Суштаство, Који си створио и душу нашу по слици Твојој, да у Теби живот и мир свој имамо! О, Тројице, Хранитељко и Надо наша! Дај нам да се увек само у Тебе уздамо, да само у Теби живот и мир налазимо! О, Тројице, Ти нас као мајка све носиш у наручју Своме, и све нас храниш из руку Својих, као најнежнија мати! Ти нас никада не заборављаш и нећеш нас заборавити; јер си Сам рекао: Ако и жена заборави чедо своје – Ја нећу заборавити тебе (Уп. Иса. 49, 15), то јест, нећу престати да те храним, чувам, штитим и спасавам. Још си Ти Сам рекао: нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јев. 13, 5). И због чега се бринемо о храни, због чега смо незасити, преједамо се, уживамо у јелу? Због чега нам је жао да уделимо ближњем? О, несреће! О, слепила! О, гнусног самољубља! О, нељубави према Богу и ближњем! Та у лицу ближњег је Бог и нама је жао да Самом Богу дамо управо Његове дарове! Сети се како је духоносни пророк Јелисеј богато наградио жену Сунамку која га је од свег срца примала у дом свој и простосрдачно га гостила! Он јој је од Бога измолио сина, и потом, када је син умро, васкрсао га је.
* * *
Испразан је живот наш, то јест, у празно, узалуд, бадава, ништавно пролазе дани живота нашег намењени вечности; само се о земаљском, овоживотном старамо, на вечност мало помишљамо. Будући страшни суд, будуће мучење и будуће блаженство који немају краја, не замишљамо. Сви живимо у некој духовној магли; тело и телесне страсти су сваког савладале; дух је угњетен, притешњен, угушен. Али гле Женик душа наших долази у поноћи и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је, опет, којег нађе ленствујућег због животних брига. Гледај, зато, душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти предана, и изван Царства закључана; него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже, Богородицом помилуј нас.[1]26
* * *
Веруј да молитва ма и једног пријатеља Божјег, нарочито свештеника Божјег који свето живи, може да чини чуда у великом делу природе, као молитва пророка Мојсеја, Илије и других. И особито богоугодно живи ти, јереју Божји: буди свет, чист, кротак, смирен, милосрдан, уздржљив, трудољубив, трпељив, и твоја молитва ће свагда допирати до небеса и биће услишена и испуњена. И свагда се моли свим срцем, а најважније чистим срцем. Анђелу бијаше дано много тамјана да пронесе са молитвама свих светих на златни жртвеник пред пријестолом. И узнесе се дим од тамјана са молитвама светих из руке анђелове пред Бога. (Отк. 8, 3-4) И теби је дат тај тамјан. Кадионица са тамјаном треба непрестано да те подсећа на то, то јест да молитве које узносиш за себе и за народне гријехе из незнања (Јев. 9. 7) и за грехопадове лако узлазе и да их Бог радо прима.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тропар на јутрењу страсне седмице: превод владике Артемија

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *