ХУМАНИЗАМ, ЕКУМЕНИЗАМ, ПАЦИФИЗАМ…

 

ХУМАНИЗАМ, ЕКУМЕНИЗАМ, ПАЦИФИЗАМ…
 
ПРЕДГОВОР
 
Ова је књига настала као разрада два предавања која смо одржали током лета 2015. године. Прво је било Православни и рат, одржано 14. 06. 2015, у организацији Православне народне хришћанске заједнице “Свети Макарије Велики”, при храму Христа Спаситеља у Убу[1], а друго Од хуманизма до екуменизма, одржано 14. 07. 2015, на позив Манастира Ћелије, у Духовној библиотеци “Свети Отац Јустин” у Ваљеву[2].
Теме предавања су веома актуалне за Православну Цркву: екуменизам и пацифизам. Прва је чак горућа, а друга све више долази у први план. Пошто су истог духовног порекла и циља, ми смо текстове спојили у једну књигу.
После саборског периода прва девет века постојања, суштина борбе Православне Цркве за очување чистоте вере била је борба за правилан однос према Предању, којим је обухваћено предање тумачења Светог Писма, предање догматских истина откривених у Светом Писму и неписаном предању, канонско-аскетско предање правила живота по етици и заповестима Јеванђеља, богослужбено и црквено-уметничко предање саборне молитве и догматске уметности. Црква је чувала своје Предање од погрешног тумачења његове ризнице и од уношења неправославних учења у њу. Православна Црква чини то вековима, и чиниће то до Другог доласка своје Главе, Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Екуменизам и пацифизам нису део Предања Цркве, већ су протестантски уметак у њен живот, у њено тело, у њен ум.
О екуменизму је од стране православних писано пуно, али се ништа није на практичном плану учинило на његовом заустављању. За Св. Јустина Поповића екуменизам је свејерес. Полазећи од његовог мишљења као еклисиолошког догмата, ми смо покушали да у предавању и тексту нагласимо духовно сродство хуманизма и екуменизма и да укажемо на чињеницу, на коју су указивали и други православни богослови, да је екуменизам, заједно са глобализмом, у служби стварања антицркве, у којој ће се у апокалиптичкој есхатологији човека и света зацарити син безакоња – антихрист. Такође смо покушали да укажемо на папистичко-протестантско порекло ове еклисиолошке јереси.
На другој страни, пацифизам се на мала врата увукао међу наше младе православне богослове. Несумњиво је протестантског порекла и одриче вишевековну историју православних народа, заједно са њиховим поимањем рата, као борбе за истину и правду Божију. Тај део књиге је насловљен са Да ли је Христос пацифиста?, и њиме смо желели да покажемо да Глава Цркве није пацифист, и да самим тим докажемо да ни Православна Црква, са својим народима и државама, није могла бити пацифист.
Ова књига је покушај објашњавања и доказивања зашто ми нисмо екуменист и пацифист, односно зашто сматрамо да православни не би могли ни требало то да буду.
 
Свети пророк Захарија и праведна Јелисавета, 2015.
Ман. Рибница
Архим. др Никодим (Богосављевић)
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Богосављевић Никодим (архим.), Православни и рат, https://www.youtube.com/watch?v=kPhiteU7cMI (23. 07. 2015).
  2. Архимандрит др Никодим (Богосављевић) отворио осамнаесту сезону ћелијских сабрања, http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2015/2015-07-14-001v (23. 07. 2015).

Comments are closed.