NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
UČENJE VALAAMSKIH STARACA O MOLITVI
 
I 1. O usmenoj molitvi. U skraćenom obliku ona se izgovara ovako: „Gospodi, pomiluj“; „Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja grješnago!“; a u punom ovako: „Gospodi Iisuse Hriste, Sine Božij, pomiluj mja grješnago!“
Na početku se ona uglavnom izgovara s primoravanjem i nevoljno, i srazmerno sa upražnjavanjem i primoravanjem sebe na nju, samo ako postoji odlučna namera da se to čini, posredstvom molitve, uz pomoć Božije blagodati umanjuju se sve strasti, ona će od čestog upražnjavanja, srazmerno sa smanjivanjem strasti s vremena na vreme postajati lakša, prijatnija i poželjnija.
Prilikom usmene molitve čovek na sve načine mora da se trudi da drži um u rečima molitve, da govori lagano, usredsređujući svu pažnju na misli koje se izražavaju rečima, a kada um budu odvlačile pomisli sa strane, bez smućenja ga ponovo treba uvoditi u reči molitve (Lestvica, slovo 28, glava 17).
Nerasejanost se umu ne daje brzo i ne daje se onda kada mi poželimo, već kada se smirimo i kada Bog blagoslovi.
Ovaj Božji dar ne određuje vreme niti količina molitava, već srdačno smirenje i Hristova blagodat i svagdašnje prinuđivanje sebe na nju.
Od usmene pažljive molitve dešava se prelazak na umnu molitvu koja se tako naziva onda kada se samo umom ustremljujemo ka Bogu ili kada vidimo Boga…
2. O umnoj molitvi. Prilikom umne molitve obavezno treba držati pažnju u srcu pred Gospodom. U zavisnosti od naše usrdnosti i smirenog staranja u molitvi Bog će darivati prvi dar našem umu – sabranost i usredsređenost u molitvi. Kada pažnja prema Gospodu postane stalna, onda je to blagodatna pažnja, a naša sopstvena pažnja uvek biva s prinudom. Od ovakve umne molitve prelazi se na srdačnu unutrašnju molitvu – ukoliko postoji iskusan učitelj – veoma pristupačan i slobodan. Kada osećanjima srca bivamo s Bogom, a ljubav prema Bogu ispunjava naše srce, takva molitva nosi naziv srdačne.
3. O unutrašnjoj srdačnoj molitvi. U Jevanđelju je rečeno: „Ašče kto hoščet po Mne idti, da otveržetsja sebe i vozmet krest svoj.“ Ukolio se ove reči primene na molitvu one će značiti sledeće: ko hoće ispravno da se podvizava u molitvenom podvigu, neka se pre svega odrekne svoje volje i sopstvenog razumevanja, a zatim neka ponese krst, to jest duševni i telesni trud koji je neizbežan u ovom podvigu. Predavši sebe u potpunosti budnoj brizi Božijoj treba smireno i dobrodušno podnositi ovaj trud radi istinskog blaga koje se daruje usrdnom molitveniku od Boga u svoje vreme, kada Bog Svojom blagodaću postavi granice našem umu i utvrdi ga u sećanju na Boga u srcu. Kada slično stanje uma postane nešto prirodno i stalno, ono kod otaca nosi naziv sjedinjenje uma sa srcem; prilikom takvog ustrojstva um više nema želje da bude izvan srca, naprotiv, ako zbog nekih okolnosti ili mnogom besedom bude zadržan van srdačne pažnje kod njega se javlja nezadrživa želja da se opet vrati u sebe s nekom duhovnom čežnjom i s novom usrdnošću da se opet bavi sazidavanjem svog unutrašnjeg doma. Pri ovakvom srdačnom ustrojstvu kod čoveka iz glave sve prelazi u srce i tada kao da neka umna svetlost obasjava svu njegovu unutrašnjost, i ma šta da radi, ma šta da govori, ma o čemu da razmišlja, sve čini s potpunom svešću i pažnjom. On tada jasno može da vidi kakve mu pomisli, namere i želje dolaze i rado podstiče um, srce i volju na poslušanje Hristu i na ispunjenje svake Božije i otačke zapovesti; svako pak uklanjanje od njih izglađuje osećanjem srdačnog pokajanja i skrušenosti s iskrenim žaljenjem i prebolnim smirenim padanjem ničice pred Bogom, moleći i očekujući odozgo pomoć svojoj nemoći. I Bog, videći ovakvo njegovo smirenje ne lišava ga Svoje blagodati.
Neka vam bude poznato da nekima umno-srdačna molitva u srce dolazi brzo, a drugima ne dolazi brzo. Znam tri lica: jednom je došla čim mu je bilo rečeno, istog tog trena; drugom je došla nakon šest meseci; trećem – nakon deset meseci; a jednom velikom starcu – nakon dve godine. A zašto tako biva – samo Bog zna.
Još znajte da pre istrebljenja strasti molitva biva jedna, a da je nakon očišćenja srca drugačija: prva je pomoćnica prilikom očišćenja srca od strasti, a druga je kao neki duhovni zalog budućeg blaženstva. Činite ovako: kada osetite ulazak uma u srce i dejstvo molitve, ostavite potpunu slobodu ovakvoj molitvi, udaljavajući sve što je ometa i dok ona traje – ništa drugo ne radite. Kada pak ne osećate ovakvu želju molite se usmenom molitvom s metanijama trudeći se da na svaki način pažnju držite u srcu pred licem Gospoda. Srce će se razgoreti i uz ovakav način tvorenja molitve.
Budite trezveni i budni, a posebno za vreme umno-srdačne molitve. Niko nije toliko ugodan Bogu kao onaj ko se pravilno bavi umno-srdačnom molitvom. Kad vam nije zgodno ili kad nemate vremena da upražnjavate molitvu na svaki način čuvajte u sebi u svakom svom poslu molitveni duh, t.j. sećajte se Boga i na sve načine se trudite da Ga umnim očima vidite ispred sebe sa strahom i ljubavlju i osećajući Ga pred sobom, s pobožnom pokornošću u svim svojim delima predajte sebe Njegovom Svedržiteljstvu, Svemoći, Sveviđenju i Sveznanju tako da se u svakom vašem delu, reči i pomisli sećate Boga i Njegove svete volje. Evo u čemu se ukratko sastoji molitveni uh! Neophodno je da ljubitelj molitve ima ovaj duh i da koliko je moguće svagdašnjom srdačnom pažnjom podvodi svoje razumevanje pod Božiji razum i da Mu se pokorno i sa strahopoštovanjem pokorava; takođe i svoja htenja i želje treba podvoditi pod Božija htenja i svecelo se predati Božijem razumu i Božijem htenju. Na svaki način se treba boriti protiv duha samovolje ili želja i poziva da čovek deluje ničim se ne ograničavajući. Ovaj duh došaptava: ovo prevazilazi moje snage, za ovo nemam dovoljno vremena, ili ovoga ne mogu da se latim, treba pričekati, ili sprečavaju me obaveze poslušanja i mnogo toga drugog. Ko ga sluša nikada se neće navići na molitvu. U prijateljstvu s ovim duhom je duh samoopravdavanja koji pristupa i počinje da deluje nakon što neko, obuzet duhom samovolje i tvrdoglavosti učini nešto zbog čega ga uznemirava savest. Tada se duh samoopravdanja na različite načine dovija da prevari savest i da svoje nepravde pokaže kao pravde. – Neka vas Bog sačuva od ovih zlih duhova! (Shimonah Agapije).
 
II Apostol piše: „Pohvala naša – čistaja sovjest.“ Simeon Novi Bogoslov kaže: „Za ovo se daje umna i srdačna molitva, a bez toga čovek nema uspeha ni u kakvim duhovnim podvizima“ (Iguman Varlaam).
 
III Sa sveštenim strahom, tajno tvori molitvu imena Isusovog na sledeći način: „Gospodi Iisuse Hriste; Sine Božij, pomiluj mja grješnago!“
Trudi se da udubiš ovu molitvu u svoju dušu i srce; tvori je umom i mišlju, i ne dopuštaj joj da se ni za malo vremena udalji od tvojih usta; sjedinjuj je kako možeš, sa svojim dahom (disanjem) i koliko imaš snage, trudi se pritom da se primoravaš na srdačnu skrušenost, i nemoj se bez suza kajati za svoje grehove. Ako pak nema suza, moraju biti, makar skrušenost i jecaji srca“ (Iguman Nazarije).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *