NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
ČETVRTA GLAVA
 
1. Tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Božijih.
 
Mi, učitelji, nismo ništa drugo do sluge. Zašto se vi, napustivši Gospodara, nazivate imenima slugu? Nazvavši apostole i učitelje Hristove upraviteljima (tačnije domostrojiteljima, ikonomima) tajni Božijih, pokazao je da ne mogu svi, bez razlike, predavati učenje, nego onaj, tada i tako, onome, onda i onako, kako je potrebno. Ono što je tajna ne bi trebalo svima otkrivati, jer tako ne postupa razborit upravitelj (ikonom).
 
2. A od upravitelja se, dakle, traži da se svaki nađe veran.
 
Odnosno, zahteva se da upravitelj (ikonom) ne prisvoji ono što pripada gospodaru i da ničim ne raspolaže kao gospodar, nego da svim raspolaže kao tuđom, gospodarskom imovinom; ono, što pripada gospodaru ne naziva svojim nego, naprotiv, i ono što je njegovo smatra gospodarevim.
 
3. A ja najmanje marim što me sudite vi ili čovečiji dan.
 
Korinćani su stradali od sledeće bolesti. Oni, koji su se zbog učitelja međusobno podelili, postavili su se kao sudije, pa su ismevali i odbacivali pobožne ljude zbog njihove neukosti. Naprotiv, poročne ljude su prihvatali zbog njihove krasnorečivosti, brzopleto iznoseći sledeće prigovore: taj i taj je bolji od toga i toga, ovaj je niži od ovoga, onaj prevazilazi onoga a ovaj pak ovoga. Kad je Pavle rekao da se od upravitelja (ikonoma) zahteva da se svaki nađe veran, činilo se da je time dao povoda da sude o životu svakoga od njih, zbog čega bi došlo do još većih nesuglasica. Želeći da predupredi ovo zlo i da Korinćane uzdrži od suda, kaže: a ja najmanje marim. Time kao da kaže: smatram svojom sramotom da podležem vašem sudu. Da ih ne bi uvredio i pokazao da ih prezire, dodaje: ili kako mi sudi čovečiji dan. Neka, uostalom, niko ne optuži Pavla za nerazboritost, jer on to govori o samome sebi (njemu niko nije sudio): da ne bi sudili drugima, on to prihvata na sebe i time izvršava ono što je neophodno.
 
A ni sam sebi ne sudim, 4. Jer ne osećam ništa na svojoj savesti, ali zato nisam opravdan. A onaj koji me sudi jeste Gospod.
 
Nemojte misliti, kaže, da ja vaš sud odbacujem zbog prezira prema vama ili prema svima ostalima. I ja samoga sebe smatram nesposobnim za takvo ispitivanje. Ne znam ni za jedan svoj greh, jer nisam u stanju da sudim istinito i pouzdano.
Time, međutim, nisam opravdan, odnosno, ja nisam čist od greha i moguće je da sam u nečemu sagrešio a da ni sam ne znam za to. Jedino Gospod može da sudi istinito i nepogrešivo. Zaključi odatle koliko je pouzdan budući Sud.
 
5. Zato ne sudite ništa pre vremena, dok ne dođe Gospod.
 
Vidiš li da Pavle, zabranjujući Korinćanima da sude o drugima, ne istupa u svoje ime? On svagda prenosi na sebe ono, što se tiče drugih, i u svom liku poučava onome, čemu namerava da ih pouči.
 
Koji će i osvetliti što je skriveno u tami i objaviti namere srca.
 
Sada su, kaže, rđava dela sakrivena (njih podrazumeva pod izrazom skriveno u tami), i bezbožan i razvratan čovek često izgleda kao vrlinski. Tada će, međutim, Bog sve otkriti, pokazaće se i same namere srca. Neko, na primer, preuznosi ovde drugoga pohvalama, i to je dobro delo. Međutim, moguće je, da je njegova namera rđava, jer ga, možda, ne hvali s dobrim ciljem. Drugi, naprotiv, ovde nekoga razobličuje, ali ne s namerom da ga ispravi, nego nameravajući da pokaže slabosti bližnjeg. Tada će pak biti otkrivene sve slične namere srca.
 
I tada će biti svakome pohvala od Boga.
 
Trebalo je da kaže: „ili kazna, ili pohvala“, ali je apostol obratio njihovu pažnju na bolju stranu.
 
6. A ovo, braćo moja, primenih na sebe i Apola (Apolosa) radi vas, da se od nas naučite ne mudrovati više od onoga što je napisano…
 
A ovo… tj. ono što je prethodno rečeno o razdorima, i ono što je zatim usledilo. Ja sam to, kaže, primenio na sebe i na Apolosa, da biste vi od nas naučili da ne mudrujete više od onoga, što je napisano. A Pismo nas uči da se ne preuznosimo, govoreći: Koji hoće da bude prvi neka bude poslednji (Mk. 9; 35) i Koji se uzdiže, poniziće se (Mt. 23; 12). U njemu ima i mnogo drugih, sličnih pouka. O tome, da ne sudimo drugima, kaže se ovako: Ne sudite, da vam se ne sudi (Mt. 7; 1).
 
Da se ne bi radi nekoga nadimali jedan na drugoga.
 
To govori narodu, unoseći različitost i u pouku i upravljajući slovo ponekad učenicima, a ponekad učiteljima i starešinama, kao što i sada postupa. Naime, Korinćani su se jedan pred drugim gordili svojim učiteljima, odnosno, učenik jednog učitelja preuznosio se pred učenikom drugog, jer je svog učitelja pretpostavljao drugome. Dobro je takvo učenje nazvao nadimanjem, izjednačujući ga s izraslinom ili otokom (tumorom) i uporedivši ga sa telom, naduvenim od rđavih sokova ili od vazduha.
 
7. Jer ko te ističe? Šta imaš, što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?
 
Opet upravlja slovo ka učiteljima i kaže: ko te ističe, i ko te smatra dostojnim pohvale? Čovek? Međutim, čovečije rasuđivanje je varljivo. Neka i imaš nešto, što je dostojno pohvale; to, međutim, ne pripada tebi, nego onome koji ti je to dao. Ti si to dobio, i nisi sam savršio. Ako si pak dobio, zašto se gordiš kao da nisi dobio i kao da si postigao sopstvenim trudom? Onaj, koji je dobio, ne sme se preuznositi onim što je dobio, jer je to tuđe.
 
8. Već ste se nasitili; već se obogatiste…
 
Reči ispunjene negodovanjem. Vi ste, kaže, vrlo brzo sve zadobili! Ništa vam nije potrebno! Već ste se nasitili, za kratko vreme ste dostigli savršenstvo i zadobili sve bogatstvo, poznanje i darove! Savršenstvo se dostiže tek u budućem veku a vi ga, reklo bi se, imate već sada! U suštini, vaše slavoljublje pokazuje da ste se vi tobože uzdigli do samog vrha savršenstva. Ovim rečima pokazuje da su oni nesavršeni, čim se ponašaju na takav način.
 
Bez nas se zacariste.
 
I to govori u istom raspoloženju duha, pokazujući njihovu nesavesnost i kao da kaže: udostojivši se takvih darova, vi ne dopuštate da mi, koji smo se trudili zbog vašeg dobra, postanemo učesnici u njima.
 
O, da se zaista zacariste, da se i mi s vama zacarimo!
 
O, kad biste se vi, kaže, zaista zacarili, tj. kad biste uistinu dostigli savršenstvo! Da ove reči ne bi izgledale kao izrugivanje, dodaje: da se i mi s vama zacarimo, tj. da i mi s vama dobijemo ista dobra: vaša slava je i moja, pošto svaki učitelj priželjkuje savršenstvo svojih učenika.
 
9. Jer mislim da Bog nas apostole pokaza poslednje, kao na smrt osuđene.
 
Reči kakve su svojstvene ožalošćenom čoveku ili, bolje rečeno, onom koji želi da navede druge da se zastide. Kao što, kaže, vidim iz vaših postupaka, samo je nama, apostolima, Bog poverio da budemo poslednji od svih i osuđeni na smrt, tj. spremni za smrt. U stvari, iz toga, što ste se vi zacarili, mogu da zaključim da je nama određeno da budemo poslednji i kao osuđeni, mi, apostoli, tj. oni, koji su toliko stradanja podneli Hrista radi.
 
Jer postasmo prizor i anđelima i ljudima.
 
Mi nismo izloženi stradanjima samo u nekom uglu, nego po svim krajevima zemaljskim. Budući da naši postupci nisu nevažni, na nas ne motre samo ljudi, nego i angeli. Naime, naši podvizi su toliko veliki, da su dostojni i angelskog posmatranja (dosl. sozercanja), jer se mi ne borimo samo s ljudima, nego i sa silama zlih anđela.
 
10. Mi ludi Hrista radi, a vi mudri u Hristu.
 
Opet govori da bi ih postideo. Dok su apostole tukli i prezirali Hrista radi, Korinćani su bili poštovani i smatrali su ih mudrima, i još su se hvalili da je sve to u Hristu. Zbog toga kaže: kako je moguće, da se takve suprotnosti pojave među ljudima, koji razmišljaju na isti način? To nije moguće. Mora se dopustiti da ili naš ili vaš način razmišljanja nije u Hristu. Međutim, nedostojno je apostola Hristovih da njihov način razmišljanja nije u Hristu. Prema tome, vi ste u zabludi.
 
Mi slabi a vi jaki; vi slavni a mi prezreni.
 
Drugim rečima, nas progone, a vi se naslađujete sigurnošću (slabošću svagda naziva iskušenja). I opet, vi ste plemeniti i slavni, a mi smo prezreni. Sve to govori usled velikog negodovanja. Smisao je sledeći: kako je moguće da mi stradamo, a da se vi naslađujete sigurnošću i da sretno živite? Očigledno je, dakle, da vi niste u dobrom stanju. Naprotiv, vaše sadašnje ponašanje je bezbožno i nedostojno apostola, otuda sledi, da ne bi trebalo da se gordite time.
 
11. Do ovoga časa podnosimo i glad i žeđ i golotinju…
 
Što, kaže, da pominjem ono pređašnje? Pogledaj kako je sada – na to kako se vi utapate u nasladama, a mi – sasvim suprotno.
 
I udarce.
 
Odnosno, nas biju. Ovo govori protiv nadmenih.
 
I potucamo se.
 
Nas progone, a mi bežimo. To govori protiv bogatih.
 
I trudimo se, radeći svojim rukama.
 
Time postiđuje one, koji su se drznuli da propovedaju radi sticanja koristi.
 
Kad nas grde, blagosiljamo, kad nas progone, trpimo. 13. Kad hule na nas, molimo.
 
Najzad, kaže, što je najvažnije, mi u takvim nedaćama ne smatramo sebe nesrećnima. A odakle se to vidi? Odatle što onima, koji nas vređaju, uzvraćamo suprotnim. Mi blagosiljamo one koji nas grde a one, koji nam nanose teže uvrede (to znači huliti, jer je to najteža uvreda), molimo, tj. uzvraćamo im blagim i krotkim rečima (to znači moljenje, tj. blaga i krotka reč). Zbog takvog ponašanja, hrišćane smatraju bezumnima!
 
Postasmo kao smetlište sveta, svima smeće do danas.
 
Šta je smeće? Sve, što se čisti ili briše kao nepotrebno, Ako, na primer, neko sunđerom čisti nešto prljavo, on kaže da je to smeće. Smeće je, dakle, ono što se uklanja s nekog predmeta. Apostol, dakle, kaže: dostojni smo da nas odbace i da nas smatraju za smeće, ne samo vi, nego čitav svet i svi ljudi, i to ne u neko vreme, nego sve do sada. Zapazi kakav hrišćanin mora da bude, zapazi, da on mora da se bori (da se podvizava) sve do samog kraja.
 
14. Ne pišem ovo da vas posramim, nego vas poučavam kao svoju milu decu.
 
Ne govorim vam ovo, kaže, zato, da bih vas postideo, niti sa zlim i rđavim namerama, nego vas poučavam kao svoju milu decu. Ne samo kao decu nego kao milu decu. Oprostite mi ako sam rekao i nešto uvredljivo: i to je od ljubavi. Nije rekao:“ da vas prekorim“, nego: da vas poučim. A ko ne bi mogao da podnese očinsku pouku?
 
15. Jer ako imate i hiljade učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca.
 
Šta to znači, reći ćete vi, zar nas drugi ne ljube? Ljube, ali ne onako kao ja: oni su učitelji, a ja sam otac. Iako deca imaju jednog oca a mnogo učitelja, njihova naklonost prema deci neuporedivo je manja u poređenju s ljubavlju onog jednog, tj. oca. Zapazi da je, između ostalog, reči: u Hristu vezao za učitelje, da ih ne bi sasvim omalovažio. Uostalom, iako je njima (učiteljima) pripisivao ono što je teže (jer je takva dužnost učitelja), prevashodstvo ljubavi ostavio je za sebe.
 
Jer vas u Hristu Isusu ja rodih evanđeljem (blagoveštenjem).
 
Objašnjavajući na koji im je način on otac, kaže: uz sadejstvo Hristovoga vas rodih evanđeljem (blagoveštenjem), odnosno, ne pripisujem sebi to delo, kao mnogi među vama, nego Hristu. Nije rekao: „ja sam vas naučio“, nego: ja vas rodih. Ukazujući na prirodu, pokazuje im svoju ljubav prema njima, kao i to, da su oni njegovi najbliži učenici, i tu misao izražava u čitavoj ovoj poslanici.
 
16. Molim vas, dakle, ugledajte se na mene.
 
Ugledajte se, kaže, u svemu na mene: ne preuznosite se niti mudrošću, niti bogatstvom, i ne budite neprijatelji svojoj braći, nego i mudrost i bogatstvo pokazujte u ljubavi prema Hristu i braći. Zapazi dobrotu srca: on moli, a ne zapoveda. Davati samoga sebe kao uzor za ugledanje jeste znak velike odvažnosti.
 
17. Zato vam poslah Timoteja, koji mi je čedo ljubljeno i verno u Gospodu.
 
Zato, što se o vama brinem kao o deci, poslao sam vam Timoteja. Želeo sam da sam dođem i da vaspostavim mir među vama. Međutim, kako to nisam mogao da ispunim, poslao sam njega, moje ljubljeno čedo. Rekao je to zato, da bi pokazao koliko ih ljubi, kad je odlučio da se zbog njih rastane s Timotejem i da im, istovremeno, napomene da poštuju Timoteja.
Verno (čedo) u Gospodu, tj. ne u žitejskim (= svetskim) delima, nego u delima vere Hristove. Zbog toga će i u onome, što se bude ticalo vas, verno služiti.
 
On će vas podsetiti na puteve moje koji su u Isusu Hristu, kao što svuda u svakoj crkvi učim.
 
Nije rekao: on će vas naučiti, da se ne bi uvredili (jer je Timotej bio mlad), nego: on će vas podsetiti da ono, što ste ranije znali, obnovite u svom sećanju. Putevima naziva odluke, pravila, običaje, i božanstvene zakone, koji su sjedinjeni s propovedima. Da vas podseti kako se ja ponašam, odnosno, da se ne gordim, i da ne uvodim razdore i svađe.
U Hristu, tj. u tim putevima nema ničega čovečijeg, nego je sve u Hristu, ili se savršava uz pomoć Hristovu. Timotej će vam reći i to, kako poučavam u svakoj crkvi. Ja vam nisam rekao ništa novo nego, naprotiv, svima predajem jedno isto. Stidite se, što ste se samo vi u Crkvi udaljili od mojih puteva.
 
18. Neki se naduše kao da ja neću doći vama.
 
Pošto je rekao: poslao sam vam Timoteja, želi da ih spreči da usled toga postanu još nemarniji i kaže: iako sada ne dolazim, moje odsustvo je nekima dalo povoda da se pogorde. Upravo iz tog razloga ja ću doći kasnije. Pokazuje nezrelost njihovih razmišljanja, jer je samo deci svojstveno da stvaraju pometnju kad učitelj nije među njima. Ko su ti, koji su se pogordili? Saučesnici preljubnika, koji je bio i mudar i bogat. Oni su se gordili, kao da ih Pavle neće razobličiti.
 
19. Ali ja ću vam doći uskoro, ako Gospod hoće.
 
Tim rečima ruši gorde i podstiče ih na trezvenost (budnost, trezvenoumlje). Dobro je dodao: ako Gospod hoće, jer se sve dešava prema Njegovom odobrenju.
 
I neću gledati na reč onih nadmenih, nego na silu, 20. Jer Carstvo Božije nije u reči, nego u sili.
 
Uzdajući se u krasnorečivost, Korinćani su prezirali Pavla kao neukog čoveka. On zbog toga kaže: „Neću gledati na vašu krasnorečivost, jer ona nije neophodna, nego ću gledati na silu, koja se projavljuje u znakovima. Carstvo Božije nije propovedano i utvrđeno kitnjastim rečima, nego znakovima koji su savršavani silom Svetoga Duha.
 
21. Šta hoćete? Da dođem vama s prutom, ili sa ljubavlju i duhom krotkosti?
 
Prutom naziva kaznu. On, dakle, kaže: od vas zavisi da li ću kod vas doći s jednim ili s drugim. Ako ostanete nemarni, ja ću doći i kazniću vas kao Elimu (v. Dela ap. 13; 8-11). Postoji u njemu i duh strogosti i kažnjavanja, ali ga on imenuje s bolje strane, slično kao što i za Boga kaže da je blag i milostiv a ne da kažnjava, iako je Njemu i to svojstveno.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *