NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
ŠESTA GLAVA
 
1. I u one dane, kada se množahu učenici, podigoše jelinisti viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deljaše pomoć svaki dan (u originalnom tekstu: kod svakodnevnog služenja).
 
Ne u te iste dane, nego nekoliko dana posle toga; takav obrt reči uobičajen je u Pismu. Jelinistima se, prema mom mišljenju, nazivaju lica koja su govorila jelinski (grčki) jezik.
Kod svakodnevnog služenja: Pod služenjem se podrazumeva davanje milostinje. Zaboravljanje udovica nije poticalo od rđavih osobina nego od propusta naroda. Čim je briga o njima predložena (narodu) i njihova nevolja se prekratila.
 
2. Onda Dvanaestorica, sazvavši mnoštvo učenika, rekoše: ne dolikuje nama da ostavivši reč Božiju služimo oko trpeza 3. Potražite, dakle, braćo, između vas sedam osvedočenih ljudi, punih Duha Svetoga i mudrosti, koje ćemo postaviti na ovu službu. 4. A mi ćemo u molitvi i u službi reči prilježno ostati. 5. I reč ova bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, čoveka ispunjenoga verom i Duhom Svetim, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu, prozelita iz Antiohije. 6. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu položiše ruke na njih. 7. I reč Božija rastijaše i veoma se množaše broj učenika u Jerusalimu, i veliko mnoštvo sveštenika pokoravahu se veri.
 
Nisu sami apostoli izabrali, nego su izbor prepustili narodu, koji je i trebalo da ima koristi od služenja đakona. Narod ih bira i imenuje. Ne dolikuje nama da ostavivši reč Božiju služimo oko trpeza, jer ono što je neophodno treba pretpostaviti onome, što nije neophodno.
Osvedočeni ljudi, ispunjeni Duha Svetoga. Pisac ih ne naziva jednostavno duhovnima nego ispunjenima Duhom i premudrošću, jer je i prihvatanje žalbi udovica bilo delo najveće mudrosti. I pomolivši se Bogu položiše ruke na njih. Pogledaj, kako nema nijedne suvišne reči. Ne govori kako su bili rukopoloženi, nego kaže samo da su bili rukopoloženi s molitvom. Na čoveka se polažu ruke, i u tome se sastoji hirotonija (rukopoloženje). Sve, međutim, savršava Bog. Kakvu je hirotoniju dobilo ovih sedam ljudi? Da li đakonsku? Ja, međutim, mislim da su oni imali ime i dostojanstvo prezvitera. Bili su rukopoloženi upravo za to delo, odnosno, da vernima obezbede ono što im je neophodno.
I veoma se množaše broj učenika u Jerusalimu. Nije jednostavno govorio o tome, nego tako da pokaže kako je velika sila milostinje i ustrojstva.
 
8. A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika u narodu. 9. Tada ustadoše neki iz sinagoge koja se zove Libertinska, Kirinska i Aleksandrijska, i od onih iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom. 10. I ne mogahu protivstati mudrosti i duhu kojim govoraše. 11. Tada podmetnuše ljude koji rekoše: Čuli smo ga da govori hulne reči na Mojseja i Boga. 12. I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše pred Sinedrion. 13. Pa izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj čovek ne prestaje da huli na ovo sveto mesto i na zakon. 14. Jer smo ga čuli gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin razoriće ovo mesto i izmeniće običaje koje nam predade Mojsej. 15. I pogledavši na njega svi koji seđahu u Sinedrionu, videše lice njegovo kao lice anđela.
 
Pogledaj kako je među sedmoricom jedan bio pretpostavljen ostalima. Iako je hirotonija bila zajednička, jedan je zadobio veću blagodat. Obrati pažu i na to, da on do tog doba nije tvorio čudesa, nego da je počeo da ih tvori kad se istakao (kao izabrani i rukopoloženi, hiroto-nisani), a da bi pokazao da sama blagodat nije dovoljna nego da je potrebna i hirotonija. Tako je (kroz rukopoloženje) došlo do izobilovanja Duhom, jer je i pre hirotonije, prilikom izbora, o njemu posvedočeno da je ispunjen Duhom. Međutim, darovi Duha su različiti.
Ustadoše neki iz sinagoge. Ustajanjem se naziva njihova razjarenost i gnev. Sinagoge su bile različite.
Prepirahu se sa Stefanom. Prepirali su se zbog toga, da bi ga primorali da nešto kaže. On je, možda, otvoreno besedio i govorio o okončanju zakona ili pak, što je tačnije, nije govorio nego je nagoveštavao. Naime, da je otvoreno govorio, ovima ne bi bili potrebni lažni svedoci. Zapazi, međutim, da on sebi nije dao za pravo da poučava, nego su ga na to naveli oni, što su se s njim prepirali.
Tada podmetnuše ljude koji rekoše… Oni što su se s njim prepirali ne svedoče sami, jer bi ih istog časa razobličili da zbog zavisti klevetaju Stefana, nego potkupljuju druge, da (ostali) ne bi to delo shvatili kao (njihovu) želju da mu naškode. Ne plaše se Boga i skrnave sebe ubistvom, a svoje poglede obraćaju ka mišljenju ljudi. Pa izvedoše lažne svedoke koji govorahu… Svuda lažno svedočenje. Nisu hteli jednostavno da ga ubiju nego posle presude, računajući da će time iskoreniti dobro mišljenje o onima, koje su ubijali.
Za Stefana nisu rekli da huli, nego: Ne prestaje da huli… Čuli smo ga gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin (Nazarećanin se kaže zbog uvrede) razoriće ovo mesto. To su govorili i o Hristu: Ti koji hram razvaljuješ (Mt. 27; 40), jer su osećali veliko strahopoštovanje prema hramu. Optužba je pak bila dvostruka: da hoće da ukine običaje i da uvede nove. I pogledavši na njega svi koji seđahu u Sinedrionu, videše lice njegovo kao lice anđela. Bog je njegovo lice učinio oblagodaćenim, jer je trebalo još nešto da kaže.
Da bi ih odmah zaprepastio svojim izgledom, Bog je ozario njegovo lice. Lica onih, koji su ispunjeni duhovnom blagodaću, prijatna su onima što ih ljube, dok kod neprijatelja izazivaju poštovanje.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *