ТАЈНА СПАСЕЊА

 

ТАЈНА СПАСЕЊА
 
Чиме се разликује патња од сентименталности?
 
Патња је заснована на љубави према човјеку -љубав чини другога јединственим са собом, као са својим другим “ја”. Сентименталност се пак заснива на љубави човјека према самом себи; сентименталног човјека не жалосте туђе патње, већ лично искварено расположење; она тежи не да потискује патњу у миру, већ да уклони слике патњом и поља свога видокруга.
Умјетност и књижевност навикавају човјекову душу на подражавање и па емоционалну укљученост у ситуацију, Човјек, навикавајући се да преживљава душевно стање личности из позоришних комада, тв серија, романа, на крају почиње сам да “игра живот” као глумац на сцени. Умјетност развија високу пластичност психе, која често долази до патологије и емоционалног приписивања лика који се замишља у свијести. Љубав навија за другога; њој је болно зато што је болно човјеку. Сентименталност навија за себе; њој је болно зато што се негативни лик патње увукао у свијест и изазвао негативне амбицијe.
Љубав је заснована на жељи да други људи живе у благостању. Сентименталност на жељи за властитим душевним комфором; патње других она прихвата као непријатни несклад у свом душевном миру. Сентименталан човјек не може вољети, он се може заљубљивати, стварати себи идоле, служити им и тим идолима испунити своју душу.
Супротна страна сентиметалности јесте окрутност. Она што је ван граница непосредних осећања, сентименталном човјеку је туђе и небитно. У бајци Егзеперија “Мали принц” аутор се истрчава: ако се угаси моја звијездица, шта ће ми читава васељена”, другим ријечима, звјездица у коју сам ја заљубљен дража ми је од читаве планете.
Сентименталан човјек је спреман плакати кад види болесног пса и истовремено остати глух и равнодушан кад пате милиони људи, само да он не види њихове патње. Сентименталност није љубав, већ болесна осјећајност, то је хронична пригушена хистерија, која замјењује љубав; сентиментализам је стварно либерализам са њиховом луциферовском савршеношћу. Већ у прошлом вијеку један писац је рекао да нема љуће звијери од либерала[1]. Ми бисмо додали: од свих звијери крокодил највише личи на либерала који, прождирући своју жртву, горко плаче.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. М. Салтиков – Шчедрин

Comments are closed.