Свети Мардаријe љешанско-либертивилски и свеамерикански – прва струна светосавско-косовског завета у Америци и Канади

ПРВИ УСТАВ

 Као што смо видели, Преосвећени Владика Мардарије је намеравао да још током пролећа 1927. године сазове црквено-народни сабор ради доношења Устава Српске Православне Цркве у Америци. Зато је поручио неким истакнутијим свештеницима као и лаицима да израде нацрт Устава Епархије.[1]

„Према Записнику првога дана сабора било је 100 делегата, од којих 34 делегата црквено-школских општина, 11 добротворних друштава и 14 од Савеза као и 4 делегата разних других организација, 20 свештеника и 13 чланова Привременог Епархијскога савета … Владика Мардарије је рекао да је нацрт Устава рађен по угледу на Црквену уредбу Карловачке Митрополије, Босанско-херцеговачке аутономне Цркве и према црквеним уредбама које важе за Краљевину Србију, при чему је унето и неколико параграфа који се односе на овдашње прилике.“

Недаће са којима се сусретао Владика Мардарије при уређивању стања у eпархији су убрзале његов рад на томе да Америчко-канадска епархија чим пре добије свој Устав. Поред свега горе наведеног, успео је да састави нацрт за први Устав који је Епархија америчко-канадска имала већ 1927. године.[2] Устав је примио први, према томе и историјски, српски црквено-народни сабор.

У писму патријарху Варнави, Владика Мардарије истиче да, „у Епархији американско-канадској данас имамо 32 парохије и 23 парохијска свештеника“.[3]

„Сабор у Чикагу и Либертивилу успео је у потпуности. Сабор је отворио Владика американско-канадски Мардарије уз присуство преко 500 делегата из свију наших насеобина. Наш конзул г. Радоје Јанковић у своме опсежном говору изнео је читав програм рада за будућност наше епархије у Америци. Одушевљено су поздрављени говори три представника наших Савеза и проте Јована Крајновића. Донета је једногласна одлука у којој је изражена мисао о потреби здружене акције свих исељених Срба на просветно-верском пољу.

 

Владика Мардарије са свештенством и верним народом

На банкету је присуствовало преко 600 особа. Одушевљење се развило до врхунца. Материјални успех је неочекиван. Свечаност у манастиру Либертивилу је одлично посећена била. Силан се народ слио из свију делова ове земље. Изабран је Народни црквено-просветни савет од 23 члана, представника свију Срба у Америци. Уређење епархије схваћено је као животно питање Срба у Америци…“[4]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Американски Србобран, мај 17, 1927.

[2] Епископ Сава Шумадијски: „Овај први Устав, који је постао регулатором црквено-народног живота у Америци и Канади, доживеће, током наредних година, разне измене и допуне, али ће се у њему, све до наших дана, осетити дух Рескрипта, наметнутог Српској Православној Цркви од стране аустријског цара Фрање Јосифа” (Историја Српске Православне Цркве у Америци и Канади 1891–1941, Каленић–Крагујевац, 1994, стр. 230).

[3] Епископ Сава Шумадијски, Историја Српске Православне Цркве у Америци и Канади 1891–1941, стр. 459.

[4] „Сабор у Чикагу и Либертивилу“, Американски Србобран, 2. јун, 1927. година.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *