NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Vladimir Dimitrijević
Guru pokret Šri Ćinmoja, to jest: ko „trči za mir“?

Karl Luis, olimpijski šampion u sprintu, smatra da mu je Šri Ćinmoj dao „blagoslov“ da postigne svetski rekord u trčanju staze od 100 metara. Gitarista Džon Meklaflin ga naziva „božanskim bićem“. Razgovarao je, kao guru „mira i ljubavi“, sa papom rimskim, a u Ujedinjenim nacijama vodio je meditaciju za zvaničnike svetske organizacije. Godine 1990. pozvan je u Rusiju gde se sreo sa Mihailom Gorbačovim, kome je poklonio knjigu svojih ljubavnih pesama. U SAD je stigao 1964, da bi doneo „sjedinjenje sa Svevišnjim“, putem upražnjavanja hatajoge, meditacije, vegetarijanstva i potpunog predavanja svom guruu. Za njega propagandisti kažu da je „duhovni učitelj, pesnik, slikar, borac za svetski mir“, da „podučava putu srca“.
Rodio se 1931. godine u Bengalu i stupio u ašram u svojoj dvanaestoj godini. Izvesno vreme bio je „đak“ Šri Orobinda. U ašramu je proveo dvadeset godina, i meditirao „po četrnaest sati dnevno“. Pisao je poeziju, slikao i muzicirao, bavio se atletikom – i došao na bogati Zapad, da bi postao guru koji svoje sledbenike ima.u SAD, Kanadi, Australiji, Evropi…
Ujedinjene nacije su ga primile kao svoga zato što je u okvir svoje „teologije“ ubacio tvrdnju da je UN sastavni deo „Božje namere“ za čovečanstvo, da su one „Bogom dana“ organizacija koja će stvoriti svetsku harmoniju, to jest „novi svetski poredak“. Zato su mu omogućili da svake godine organizuje „Trku mira“ koja, sa znanjem i odobravanjem naše vlasti, prolazi i kroz srbske zemlje. U „Trci mira“ nosi se buktinja, drevni gnostički inicijatički simvol, i predaje se iz ruke u ruku sportista, a građani mesta kroz koje trka prolazi obaveštavaju se o ovome kao znamenju svetske saradnje i razumevanja, pri čemu se odbija saopštavanje činjenice da je Ćinmoj na čelu totalitarne verske sekte koja ispira mozak svojim sledbenicima, služeći se, između ostalog, i tvrdnjom da je njihov guru – guru Ujedinjenih nacija (to nije tačno; mada ima pristup „Sobi za meditaciju“ UN, Ćinmoj nije zvaničnik organizacije.)
Ispiranje mozga u ovoj sekti, kao i u ostalim dalekoistočnim grupacijama, pre svega se zasniva na apsolutnoj poslušnosti guruu i upražnjavanju joga – meditacije. Guru sebe smatra božanskim bićem. Godine 1994, 27. avgusta, poslao je svojim učenicima sledeću poruku povodom svog rođendana:
„Deco moja, od Mene možete zavisiti. Na Mene se možete osloniti. Deco moja, na Mene možete računati, Ja sam pouzdan. U ovoj inkarnaciji ću biti u stanju da dokažem svima i svakom od vas i jedno i drugo, da se na mene možete osloniti i da sam pouzdan.
Ja sam takođe i neophodan – ali samo u srcima koja se sama predaju, srcima onih kojima je potrebno moje neuspavljivo i bez daha blagosloveno vođstvo. Ja sam neophodan samo onima koji dopuštaju da dišem srećno i neophodno u njihovim srcima. Sada ne govorim o ljudskom u meni nego o božanskom u meni (podvlačenje naše, nap. prir.), koje je nerođeno, koje je besmrtno. Ako ste u skladu sa mojom božanstvenošću, onda sam vam sigurno, sigurno, sigurno neophodan, jer smo Svevišnji i ja jedno, večno jedno“ (to jest, Šri Ćinmoj za sebe kaže da je Bog, nap. prir.)
Posle ovoga sledi dalje propagiranje svoje božanstvenosti i zahtev za apsolutnim predavanjem:
„U domenu fizičkog, prevalio sam šezdeset i tri leta. U domenu duhovnog, moje je postojanje bez rođenja i bez smrti. Ako ste u jedinstvu sa Miom, u Meni i za Mene, ako mi dozvolite da vas prisvojim kao svoje sopstvene (podvlačenje naše, nap. prir.), i ako vi mene prisvojite kao svog sopstvenog, onda ćete zauvek i zauvek ostati moji najodabraniji instrumenti (roboti, drugim rečima, nap. prir.) – ne samo ovde na zemlji, već i tamo na Nebu“.
Šri Ćinmoj povodom svog rođendana obećava: Neću izneveriti svoju decu mog srca koja me vole bezuslovno i kojoj sam potreban bezuslovno. Što dublje možete da zaronite suzama zahvalnosti svog srca, pre ćete otkriti Moju Univerzalnu Ljubav i Moju Transcendentalnu Samilost, Moj Univerzalni Vapaj i Moj Transcendentalni Osmeh“.
U svojoj knjizi „Meditacija“, guru dodaje: „Ja sam duhovni otac za svoje učenike. Ako mi date nešto dobro i pozitivno – nešto ljubavi, nešto radosti, nešto zahvalnosti – odmah ću vam zauzvrat dati beskrajnu ljubav, radost i zahvalnost. Daću vam beskrajno više nego što ste mi ponudili“ (podvlačenje naše, nap. prir.)
U istoj knjizi, guru preporučuje svojim učenicima da meditiraju na njegovu fotografiju, jer je to vrhunska meditacija, s obzirom na to da je on „jedno sa Svevišnjim“, to jest da je “ bog“. On tvrdi da učenici njega moraju primiti kao člana svoje dorodice (zato nije nimalo slučajno da ogroman broj talentovanih mladih ljudi odlazi od kuće i napušta školu kad se sretne sa guruom – „bogom“, i to „bogom“ koga su „blagoslovile“ Ujedinjene nacije.)
Veoma je važno da guru svojim sledbenicima preporučuje da u slučaju straha od njega dopuste da on uđe u njih (svi gurui to žele – apsolutnu kontrolu, pravo zaposedanje nesrećnih žrtava induskih basni o „prosvetlenju“.) Da bi se opravdao pred ljudima kojima je jasno kuda vodi njegov put, Ćinmoj ovako brani meditaciju pred svojom fotografijom: „Oni koji mi nisu učenici, misle da je meditacija na moju sliku poslednja budalaština. Možda osećaju da sam besramno uobražen. Uveravam vas, međutim, da fotografija napravljena kad sam bio u veoma visokoj svesti, u kojoj sam potpuno jedno sa Svevišnjim, ne predstavlja moje fizičko telo ili ljudsku ličnost. Ona ne prikazuje Ćinmoj Kumar Goša. Kad moji učenici meditiraju pred mojom fotografijom, osećaju da ne meditiraju preda mnom, već pred svojim pravim Guruom, a to je Svevišnji./…/ Prema tome, kad meditirate na moju fotografiju, molim vas da o njoj ne mislite kao o fotografiji ljudskog bića./…/ Za moje učenike ta fotografija predstavlja, u najmanju ruku, nekog ko je postigao jedinstvo sa Najvišim /…/ Oni koji su mi pravi učenici ne bi trebalo da meditiraju ni na jednu fotografiju osim moje“ (podvlačenje naše, nap. prir.)
Jedan od učenika kaže guruu da ga poneka od učiteljevih slika plaši, na šta mu Ćinmoj odgovara: „Čak i ako osećaš da sam mrak, ja sam sunce, ništa zato. Sunce koje sija u meni je unutrašnje sunce koje prosvetljuje./…/ Molim te, molim te, nemoj nikada da me se plašiš. Možeš da se plašiš bilo čega na svetu, ali se ne plaši mene“. Učenik nastavlja: „Moja prijateljica nije učenik, ali je počela da meditira na tvoju sliku i sada se jako plaši“ (naravno, oseća da je iza ovog prevaranta đavo, čovekoubica od iskoni; ne kaže slučajno svetootačka izreka: „Beži od onoga koga se boji duša tvoja“). Na to guru odgovara da strah potiče od „vezanosti za zemaljsko“, i nespremnosti da se predaju njemu: „Ljudi veoma često kažu da ih moja slika plaši (podvlačenje naše, nap. Prir.)… Strah se javlja samo kad čovek nije voljan da odustane od svog dotadašnjeg života ili je nesiguran što se tiče prihvatanje novog načina života“.
Za kraj, da navedemo „sportsku meditaciju“ koju Šri Ćinmoj preporučuje svojim žrtvama:
„Možete puno toga da naučite od tenisa. Kad god ja igram, molim vas, posmatrajte me veoma duševno. Kad ja udarim loptu, vidite kako se ona predaje i ide tamo gde ja želim. Kako se ona predaje svaki put kada ja udarim loptu. Molim vas da se poistovetite sa loptom i osećate kako se predajete volji Svevišnjeg u meni (podvlačenje naše, nap. prir.) Na spoljnem planu, možete ponavljati reč „predaja“. I bez obzira gde da uputim loptu, ona bezuslovno ide tamo. Osećajte da tako svoju predaju činite bezuslovnom. Onda dok serviram osećajte da servirate Svevišnjem u svom guruu (podvlačenje nape, nap. prir.) Uvek kada ja serviram molim vas da vi osetite kako vi servirate Svevišnjem u meni a potpunom ljubavlju i predanošću. Ako možete da radite ove dve stvari, moći ćete da steknete ogromnu radost i napravite veliki napredak dok ja igram tenis“.
Suštine poruke: ljudi, postanite lopte koje će Šri Ćinmoj udarati teniskim reketom svog guruističkog ludila veličine!
Šri Ćinmoj je napisao „790 knjiga, koji sadrže drame, poeziju, priče, eseje, komentare, i odgovore na pitanja o duhovnosti. Naslikao je hiljade slika mističkog sadržaja i komponovao preko 700 duhovnih pesama“, kažu njegovi propovednici.
Ovaj „genije“ je i kod nas prisutan.[1] Poeziju mu je našem čitalaštvu preporučila Sai Babina učenica Vesna Krmpotić, nazivajući je „ekstatičkim poklikom i žudnjom za sveispunjenjem i svepostojanjem“ (zbirka „Moja flauta“). Njegovi učitelji drže meditaciju po Srbiji, a naročito u Beogradu. Kod nas su gostovale njegove muzičke grupe „Akaša“ (pet devojaka iz Švedske) i „Mauntin sajlens“. Za „Akašu“ njegov učenik Narada Majkl Valden kaže da su to „glasovi angela“ (ili onoga koji voli da svoj podzemni glas maskira u angelski.)
Ćinmojeva „Trka za mir“, sa svojom inicijatičkom bakljom, trči se i dalje u našim zemljama. Ćinmoj lovi duše naše dece i pretvara ih u svoje „teniske lopte“.
Ovaj lik, lik demonski gordog i umišljenog čoveka, čoveka koji čvrsto veruje da je on – „Svevišnji“, opominje nas da je vaistinu najsvetija vrlina pravoslavnih sveto smirenje, koje je Hristos blagoslovio na Gori rečima: „Blaženi ništi duhom, jer je takvih Carstvo Nebesko“. To jest, blaženi oni pšenični klasovi, koji povijaju svoje glavice jer su prepuni ploda; samo prazan klas diže glavu… A gordost je, po Svetom Jovanu Lestvičniku, „odricanje Boga, pronalazak demona, nipodaštavanje ljudi, majka osuđivanja, potomak pohvala, znak duhovne jalovosti, proterivanje pomoći Božje, preteča ludila (zar su slučajne kobne posledice obitavanja u induskim sektama, nap. prir.), vinovnik padova, podloga epilepsije, izvor gneva, vrata licemerstva, podupirač demona, čuvar grehova, uzročnik nemilosrđa, neznanje za samilost, surovi islednik, nečovečni sudija, protivnik Boga, koren hule“. I još dodaje veliki Učitelj: „Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata“.
Tek kada pročitamo ovakve izjave „duhovnih učitelja“ sa Istoka postaje nam jasno kako će antihrist, „guru“ grešnog čovečanstva u poslednja vremena, sebe proglasiti za boga, preuznoseći se nad svime što je svetinja. Preteča antihristov, Šri Ćinmoj, na čiji fotos njegovi sledbenici meditiraju, sobom nam pokazuje kakva će otprilike biti samosvest poslednje zveri u ratu protiv Hrista, Jagnjeta Božjeg.


NAPOMENE:

  1. Kod nas je Šri Ćinmoj bio veoma široko reklamiran. U tekstu „Put dug 145 000 kilometara“ objavljenom u „Politici“ 23. februara 1993, opisana je „Trka za mir“ kao nešto naročito bitno u međunarodnim razmerama. „Trka“ se organizuje od 1987. U početku je bilo teškoća, ali pošto je to „trka za spas planete“, u njoj su učestvovali sportisti Karl Luis, Emil Zatopek, Markus Rifel, Pirmin Curbrigen… Pokrovitelji su joj bili Željo Želev, Perez de Kueljar, Frančesko Kosiga. Korason Akino, Leh Valensa, švedska kraljica Silvija i naš predsednik Borisav Jović. Novinar dodaje: „U međuvremenu, učitelj meditacije (na svoj fotos, nap. aut.), filozof, slikar, pisac, kompozitor i sportista Šri Ćinmoj ispleo je oko zemlje nevidljivu mrežu „Centara za mir“ čiji je cilj da organizuju „Trku mira“ i da neprestano rade na zbližavanju ljudi, nacija, zemalja, putem sporta. pre svega trčanja“.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *