NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Profesor Aleksandar Dvorkin
Totalitarne osnove međunarodnog krišnaizma

Jedna od najaktivnijih sekti koje deluju na teritoriji naše zemlje je „Međunarodna organizacija svesnosti Krišne“ (MOSK).
Do glave obrijani mladi ljudi u dhotiju od šafrana koji igraju i pevaju „Hare Krišna“, već su postali obeležje našeg svakodnevnog života. Isto tako i civilno obučeni krišnovski skupljači priloga, koji agresivno trguju po ulicama, prodajući knjige sa šarenim koricama. Krišnaite prikazuju u bioskopima, o njihovim besplatnim obrocima za beskućnike i izbeglice govori se na televiziji, piše se do novinama.
Bavljenje javnog mnjenja krišnaitskim poslovima daje i rezultate: danas ih običan čovek smatra bezopasnim čudacima, vegetarijancima i pacifistima koji mrava ne bi zgazili, a pritom se bave humanitarnim radom. Samo ljudi bliski onima koji su upali u „MOSK“ znaju za izvanredno žestok sistem kontrole uma, koji caruje u zatvorenim krišnaitskim komunama, kao i u „gurukulazima“ – dečjim domovima sličnim gulagu, u kojima, i pored živih roditelja, borave deca krišnovaca. Samo bogoslovi upoznati sa tom sektom znaju da humanitarnost krišnovaca nije besplatna: oni veruju da se svako ko okusi njihovu osvećenu hranu „prasadu“ – pričestio Krišnom i postao deo njega. Samo specijalisti – sektolozi znaju da je istorija „MOSK“a zapravo istorija neograničene vlasti i neograničene korupcije, finansijskih mahinacija, trgovine narkoticima i oružjem, razbojničkih napada i ubistava.
Istina, u poslednje vreme krišnovci su, pokušavajući da stvore novi oblik svoje sekte, počeli su čitavim nizom senzacionalnih priznanja, priznajući da su u prošlosti imali mnogo grešaka, ali su sada to ispravili. Sada oni više nisu kult, već legitimna religija koja daje svoj doprinos razvoju savremenog pluralističkog društva. Znači da se tako prema njima treba i odnositi. Krišnaiti se uporno pozivaju na društvenu savest, na slobodu religije i na druga nrava čoveka, tvrdeći da su u Rusiji proganjani zbog svojih religijskih ubeđenja. Tako se članak u časopisu „Novo vreme“, u kome je pisalo kako su u Rostovu na Donu ubili nekoliko krišnaita, licemerno zvao „Za koja od mojih dobrih dela me proganjate?“, koristeći tako, u bezbožničkom maniru, za interese jedne antihrišćanske grupice, reči koje je Spasitelj izgovorio o Sebi Samome.
Ipak, uz svu svoju „samokritičnost“, krišnaiti se ne odriču svoje osnovne doktrinekoncepcije Varnašrama, koja je i dodanašnjih dana ostala „svetom kravom“ krišnaizma. Ta koncepcija novog društva i države bila je formulisana u knjizi „Varnašramamanifest socijalnog razuma“ (NjujorkLos AnđelesVadusBombaj, 1981. god; stranice citata date prema nemačkom izdanju).
Njen autor je Njegova Božanska Milost Om Višnupada Paramahamsa Parirajakarja Astotarasata Šri Šimad Harikeši Svami Maharaja Višnupada, Ahraja „MOSK“a. Harikeši Svami, Amerikanac po nacionalnosti, član „MOSK“a od 1970. godine, posle smrti osnivača „MOSK“a, Šrila Prabhupada, 1979. godine, zauzeo je mesto guruavođe i upravnika imovine. On je vrhovni guru svih ruskih krišnaita i sva njegova mišljenja i odluke su obavezujuće za njih. Stoga je svaki domaći krišnait obavezan da Varnašramu smatra božanskim poretkom društva i da teži njenom sprovođenju svuda u celom društvu. Upoznavanje nekrišnaita sa ovom koncepcijom je vrlo komplikovano. Rukovodioci sekte skrivaju je od „spoljnih“ ljudi, smatrajući da oni nisu dovoljno prosvećeni da bi je shvatili i primenili i da bi se skandalizovali ako bi se bliže upoznali sa njom.
U čemu se sastoji ta koncepcija? Pre svega, ona opovrgava osnove demokratije, tj. one same principe na kojima krišnaiti insistiraju, braneći svoje pravo na postojanje u pluralističkom društvu: “ Ako je ljudsko društvo obezglavljeno, onda će bezumni ljudi, koji nisu bramani, uvesti svet u mučno samouništenje… sve dotle dok na čelo čovečanstva ne stanu bramani, neće biti mira, ni sreće, ni zadovoljstva.“ (str. 106).
Religiozna neutralnost države, lažno nazvana ateizam, proglašena je krivcem za opšti pad, koji se može ispraviti samo brzim uvođenjem u čitav svet kastinskog sistema Varnašrame, na čijem će čelu biti rukovodeći kršpnaiti. Reč je o svojevrsnom osvajanju vlasti, koje se može ostvariti kroz pokoravanje intelektualne elite raznih zemalja i odlučan uticaj na SMI (sredstva masovnog informisanja): „Savremeni društveni sistem, kome se ljudi osećaju privrženim, može biti bezbolno promenjen ako se primene ispravni socijalni ciljevi koje sadrže pravi vaišnavski i vedski tekstovi“ (str. 133). Harikeši Svami je želeo da iskoristi informacionu mrežu društva u cilju „širenja saznanja o božanstvenom“ (str. 136), tj. da pretvori SMI u instrument propagande svesti Krišne, nadajući se, ne bez osnova, da će perestrojka brže od svega nastati u onim društvima u kojima se veliki broj informacija može širiti bez prepreke. Danas se informacioni kanali mogu zloupotrebiti tako što se njima pleni um čoveka materijalnim ciljevima. Informativni sloj vaišnavaca može produhoviti te kanale, pri čemu će ih oni koristiti za to da bi izazvali duhovne promene u društvu“ (str. 134).
U novom društvu pred preuređenim SMI biće postavljeni drugi zadaci: „U društvu Varnašrama informacioni tok nalaziće se pod kontrolom bramana. To znači da će svake informacije, koje širi SMI, morati da odgovaraju duhovnom standardu… Društvo Varnašrama potpuno zavisi od intelektualnog vođstva bramana. Zato društvo Varnašrama ne može da ostavi SMI pod kontrolom drugih snaga“ (str. 146).
Sve ključne položaje u SMI zauzeće viša kasta bramana: „Pred bramanima je zadatak da obuče narod uz pomoć informacione mreže. Bramani će postati savetnici ljudima i određivaće karakter društva“ (str. 118). Glumci, komentatori, reditelji i sl. naprotiv, ostaće kao šudreniža kasta najamnika, radnika za novac. Ipak: „Svi oni koji odlučuju koje znanje i informaciju treba raširiti: urednici, novinari, scenaristi ili reditelji moraju biti bramani koji su obučeni da upravljaju društvom. Pod rukovodstvom bramana SMI će služiti istom cilju, kao i pod sadašnjim materijalističkim rukovodstvom, i time će upravo podržavati društvenu stabilnost. Ipak, to neće biti društvo koje je zapalo u materijalistički ćorsokak, već progresivno duhovno društvo“ (str. 148).
Ideali društveni sistem – to je teokratija uzdignuta na dotad neviđenu visinu, koja ne podleže kritici i zasnovana na kastinskoj osnovi. Sistem Varnašrama „MOSK“ proizilazi od „Svesavršenog Svevišnjeg… Najviši Gospodin je opunomoćio svoje predstavnike da bi preko njih u ovom svetu ostvario svoje svete spise… Najviši Gospodin želi da stvori Svoj savršeni društveni sistem (Varnašrama – dharma) koji će biti standard za ljudsko društvo.“ (str. 73, 88 i 81)
To društvo karakteriše kastinski sistem. To je – veoma autoritativno društvo. Čak Harikeši Svami samokritično priznaje „Vlast Varnašrame, to treba shvatiti, nije fašistički, ali je surov režim“ (str. 208).
Često se može sresti „organski“ opis idealnih sistema. Mnoge fašističke ideologije vole da upoređuju državu s organizmom, koji ima glavu (upravljačka elita), ruke (kasta policije i vojske), stomak (kasta trgovaca i bankara) i noge (radnički deo stanovništva). „Na čelu društva stoji zaista umna glava koja donosi odluke, saglasne apsolutnim principima“ (str. 88). Ta rukovodeća elita jesu „vaišnave“, vaišnaveakarje, tj. oni su krišnaistički monasi i njihove vođe. Nikakvi izbori nisu potrebni, jer „ako prost narod vidi kako oni rade i čuju šta oni govore, onda je potpuno očevidno da će im se priključiti i slediti za tim visokokvalifikovanim, ispunjenim blagodaću i duhovnošću, ljudima koji se izuzetno brinu o najvišem blagostanju naroda“ (str. 82).
Krišnaitski guru izrekao je svoje mišljenje i o radnicima koji čine više od polovine stanovništva u njegovom sistemu društva. Evo šta on o njima misli:
„Profesionalnim sklonostima šudra odgovara fizički posao ili usluge… Šudre opslužuju tri druge društvene klase… Njihov dohodak zavisi od zadovoljstva koje njihov rad donosi korisnicima usluga… Ljudi koji imaju sposobnost da budu šudre predodređeni su da rade pod kontrolom tri više društvene grupe… Njihov osnovni interes je da zadovolje sopstvene interese, njih stalno nešto vuče zabranjenim gnusnim stvarima kao što su meso, riba i jaja i, naročito, hrana podložna truljenju. Šudra se održava pomoću vina, viskija, piva i cigareta, često je on narkoman. On može da prokocka sav svoj novac radi zadovoljenja sopstvenih čula. Šudra nije u stanju da izdrži ograničenja čulnih naslada čak ni na momenat i prvom prilikom će sa ogromnim olakšanjem da se preda zovu naslade. Njegovo omiljeno zanimanje je – seksualni život. Nezadrživo gonjen svojim genitalijama, on radi danonoćno da bi stvorio pogodnu situaciju koja odgovara njegovim pohotnim željama… Šudre se uvek nalaze pod kontrolom nekog drugog i to odgovara njihovim naklonostima. Najbolje za njih je da se potčine kontroli u sistemu Varnašrama. Tada će, konačno, biti zadovoljni“ (str. 215, 217, 227).
Treba primetiti da, za razliku od kastinskog sistema u Indiji, gde se pripadnost kasti stiče rođenjem, članovi novih kasta biraće se još u ranim fazama školskog obrazovanja: „Niko nije sasvim lišen ličnih kvaliteta i niko ne može a da ne radi u skladu sa svojom prirodom. To je samo pitanje vremena kada će se kod deteta ispoljiti tipični simptomi određene društvene klase“ (str. 143). Na taj način čovekovu sudbinu određuje ne neki nepravedan slepi slučaj, već vladajuća elita.
Svaka kasta dobiće obrazovanje koje striktno odgovara njenom položaju u društvu: „Učenici dovoljno sposobni da bi se obučavali za bramane, dobijaju dovoljna znanja iz svih filosofskih i intelektualnih predmeta. Za druge društvene grupe to je nepotrebno i neumesno. Uporedo sa budućim bramanima, prolazni kurs učenja pohađaju još samo kšatrije, koji će kasnije zauzeti visoke rukovodeće položaje. Ostali članovi društva dobijaju obrazovanje koje odgovara njihovoj kasti i posle toga će biti pogodni za profesionalno ispunjavanje svog socijalnog duga…“
Kada dostigne otprilike 12 godina, dečak napušta svoju osnovnu školu i dalje dobija produženo obrazovanje u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima. „Ako učenik ima sposobnosti šudre, naučiće ga da radi određeni posao. On će posećivati školu dotle dok ne dobije dovoljno znanja za obavljanje tog posla; ne više od toga. Zatim će napustiti školu da bi se bavio društveno korisnim radom.
Učenik koji pokaže sposobnosti vajšije, dobiće duže školsko obrazovanje, specijalizujući se u oblastima vajšističkih profesija, kao što su: trgovac, bankar ili seljak. Te profesije ne iziskuju široko obrazovanje.“ (str. 144)
U školi neće biti mesta religioznom pluralizmu. U svim školama ovog društva učiće se samo krišnaizam: „Što se tiče pogrešnih i besmislenih principa ateista, o njima ne treba informisati decu koja posećuju školu Varnašrama, da ne bi saznala u šta drugi veruju“ (str. 141)
Bez obzira na stalne izjave krišnaita o njihovom stremljenju ka miru i redovnih „festivala mira“ koje oni sprovode, u sistemu Varnašrama najvažnije funkcije poverene su vojnoj kasti – kšatrijama. U društvu budućnosti predviđeni su i „kšatriatomi“, u čije zadatke ulazi da „…duhovno ili uz pomoć elektronike… oružjem i opremom sliste neprijatelja sa lice zemlje…“ (str. 180) Nosilac božanske svesti, kao glavni u Vladi, mora da ima mogućnost da vodi, kako odbrambeni, tako i osvajački rat i da vodi vojsku u pobede. „On je dužan da napadne (neprijatelje društva, A. D.), da ih porobi, da neutrališe njihovo delovanje i rđavo ponašanje, a zatim da u njihovoj zemlji ustroji društvo socijalne svesti“ (str. 163).
Pred nama su globalni planovi: „Ako jedno društvo može da se promeni i da prihvati duhovne vrednosti, veoma je važno da rukovodioci učvrste interese tog duhovnog društva u celom svetu. Oružani otpor će pružiti samo demonske ličnosti, koje su se svim srcem prilepile uz ateizam i materijalizam. Upravo take ljude treba uništiti. Tada će se svet osloboditi njihovih zahteva“ (str. 163).
„Šta znači glupi i sentimentalni ideali „živeti i uživati“ u svetu koji je jasno ispoljio sklonost ka samouništenju“ (str. 181).
Neraskidivi deo „idealnog društva“ – to je lik neprijatelja. MOSK naziva svoje neprijatelje „demonima“: „U ovom svetu žive tri vrste ljudi: bogom izabrani, demoni i nevini. Bogoizabrani su zauzeli svoje mesto službenika Najvišeg. Demoni aktivno rade na tome da unište svako saznanje o Bogu. Nevini obrazuju stado koje sledi za onim ko je na čelu društva“ (str. 158).
Svi građani će proći kroz obavezan sistem ispiranja mozga. „Ispravne mere, koje je započeo moćni čelnik Varnašrama neće se ograničavati samo na razne vidove vojnog mešanja. Građani onih društava koja su zatrovana ateizmom, dobijaće instrukcije od bramana, da bi im se lično objasnila neophodnost sistema Varnašrama… Lako se mogu odvojiti korisni elementi društva od nekorisnih: svima će biti upućen poziv na zajedničko pevanje mantre „Hare Krišna“. Uz zajedničko pevanje mantri, mnogi ljudi koji su sada prestupnici, mogu se pročistiti i kao takvi ispuniti važan posao za društvo. Ako se neki ljudi, bez obzira na to što je put pročišćenja bio svakome dostupan, i dalje ponašaju kako ne treba, neophodno je da se policija kšatrija oštro pozabavi sa svakim od nepodobnih.“ (str. 163,177)
Evo kako treba diskutovati sa kritičarima sistema: “ Zavidljive, a naročito neosnovane kritičare treba pozvati na diskusiju sa bramanima samo zato da bi se podstakao duh naroda. Kao krajnje sredstvo bramani će pozvati kšatrije koji će dovesti u red takve agitatore“ (str. 165). Izvanredno interesantna je i teorija o kažnjavaju neistomišljenika:
„Pošto će se ljudi u društvu Varnašrama još od rođenja učiti visokim obrascima ljudskog ponašanja, za njihove prestupe nema nikakvog opravdanja. Zato će policija Varnašrama biti dovoljno stroga prema prestupnicima i surovo će ih kažnjavati… Posle prvog pokušaja da se stave na pravi put istine oni koji prvi put greše, policija kšatrija mora da protera ili ukloni okorele prestupnike… Primena smrtne kazne ne podleže raspravi. U savremenom društvu na smrtnu kaznu gledaju kao na besmislenu surovost; skoro svugde ona je ukinuta. Ali ukidanje smrtne kazne samo je dokaz nesposobnosti i neznanja rukovodilaca društva, a nikako milosrđa prema ubicama… Ako, u skladu sa religiozšm zakonom ubica bude kažnjen smrću, onda će on, saglasno zakonu karme, biti oslobođen posmrtne kazne.
Kazne će služiti kao sredstvo zastrašivanja. Bolje bi bilo, kad bi se sentimentalne pristalice individualnih sloboda uzbuđivale zbog toga što bezrezervna podrška pravu i poretku ne uzima u obzir socijalno poreklo i okruženje prestupnika“ (str. 176177).
I tako, društvo svesnosti Krišne negira slobodu. Kada kritičari totalitarnih sekti govore o odsustvu slobode unutar sektaških opština, onda ih optužuju za neobjektivnost. Teorija Varnašrama je – teorijska osnova zabrane slobode, koja proizilazi iz usta samih sektaša. Za propagandu i ostvarivanje odgovarajućih koncepcija u društvu, poput njima sličnih sektaša, krišnaisti se rado služe pravom na slobodu svesti i mišljenja. Ipak, nedopustivo je zloupotrebljavati jedno od osnovnih prava čoveka, pravo na slobodu savesti, da bi se ograničila ostala osnovna prava. Kao što smo videli na primeru koncepcije Varnašrame, u krajnjoj liniji to dovodi i do likvidacije prava na slobodu savesti.
Potpuno je očigledno da je MOSK surova grupa za osvajanje vlasti, ustanovljena na strogo totalitarnim principima i koja mašta da te principe proširi na čitavo stanovništvo zemaljske kugle. Izgleda da je to jedan od pokušaja najbližih preteča Antihrista da pripreme teren za njegovu vladavinu u celom svetu.

(Prevodi sa nemačkog izdanja
„Manifesta socijalnog uma ‘Varnašrama“ su delo P. Čipliva)

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *