NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Vladimir Dimitrijević
Svet sledbenika krišnaizma

Krišnaisti mogu da varaju svoje sledbenike do mile volje, i to zato što im je uzor Krišna, varalica nad varalicama. Da nam ne bi zamerili da smo neobjektivni, citiraćemo Svami Prabhubadu, osnivača „Pokreta za svesnost Krišne“. Komentarišući Krišninu izjavu iz „Bagavad gite“ koji kaže da je on, Krišna, „među prevarama kockanje i sjaj blistavih stvari, pobeda, avantura i snaga snažnih“, Prabhubada veli: „U čitavom univerzumu ima mnogo vrsta prevaranata. Od svih načina varanja kockanje je najbolje i zato predstavlja Krišnu. Kao Svevišnji, Krišna može varati bolje od bilo kog čoveka (podvlačenje naše, nap. prir“.) Ako Kršpš hoće nekoga da prevari, niko ga ne može u tome nadmašiti (podvlačenje naše, nap. prir.) Njegova veličina nije jednostrana, već svestrana/…/ Niko ga ne može nadmašiti u varanju, niko ga ne može nadmašiti u sjaju, niko ga ne može nadmašiti u pobedi, niko ga ne može nadmašiti u hrabrosti i niko ga ne može nadmašiti u snazi“.
U knjizi „Krišna – vrhovna božanska ličnost“ o Krišni se piše kao „plejboju“ među induskim bogovima. Tako je, na primer, da bi se oženio, Krišna oteo devojku Lakšmanu; oženio se, takođe, nekolikim hiljadama žena pošto je ubio demona Bhaumasuru… Krišna svojim suprugama govori: „Morate znati da ja nisam naročito hrabar; ja sam kukavica u odnosu na njih (druge prinčeve, nap. prir.)… Mada sam stekao kraljevstvo ubijajući svog ujaka Kamzu, kraljevstvo je prešlo mom dedi; tako da ja, u stvari, ni nemam kraljevstvo. Uz to, nemam ni jasan cilj u životu… Čudim se kako ste mogle da odaberete ovakvog muža – vagabunda. Nisam ni naročito uglađen, čak ni kad je u pitanju društvena etikecija. Čovek bi trebalo da se zadovolji jednom ženom, ali vi vidite da sam se ja mnogo puta ženio, i da imam više od 160 000 žena, te ne mogu da zadovoljim sve kao uglađeni muž. Moje ponašanje sa njima nije naročito fino, i mislim da ste vi vrlo svesne toga. Nekad napravim situaciju zbog koje moje žene nisu naročito srećne… Iz praktičnog iskustva otkriva se da žene koje slede moj put ili koje ja privučem plaču zbog toga celog svog života“.
U poglavlju Gopije privučene frulom“ opisuje se Krišnina svirka na koju „padaju“ ne samo neudate cure, nego i venčane lepotice koje zbog Krišne takođe gube glavu. Gopije se opisuju kao požudne tamnopute ženske velikih grudi koje njihovi ljubavnici ne mogu da zadovolje, ali koje doživljavaju zadovoljstvo kad prašinu islod Krišninih stopala stave na svoje grudi ili kad on svoje stopalo drži na njihovim grudima.
U poglavlju „Krađa odeće neudatih gopija“ opisuje se kako je Krišna krao odelo čobanica koje su se kupale u reci. Kad je trebalo da izađu, Krišna se popeo na drvo i rekao im da prilaze jedna po jedna i traže odeću, jer hoće da „gleda njihovu lepotu“. Pošto su one skrivale svoju golotinju rukama, Krišna ih je prevario i naveo da dignu ruke. Tek tada im je vratio odeću. Poglavlje se završava „duhovnom poukom“: „Svako čija je svesnost potpuno adsorbovana u Meni, čak i u stanju požude, biva uzdignut“. Primer gopija se savremenim krišnaistima nudi kao uzor baktine predanosti Krišni!
U poglavlju „Rasa ples“ opisuje se celonoćna plesačka orgija Krišne sa udatim i neudatim gopijama. Posle plesa i dodirivanja, Krišna i njegove drage ulaze u vodu reke Jamuna „kao slon koji ulazi u vodu sa mnogim ženkama koje ga prate“.
Nakon svega ovoga, Svami Prabhubada piše da je Krišna to radio bez ikakve požude, mada je bila jesen, kad je požuda naročito jaka. Uz to, on poučava krišnaiste: „Osnovni vedski stav je da se nikom ne dozvoljava da uživa seks osim sa svojom suprugom. Krišnin odnos sa gopijama izgleda kao direktno kršenje ovih pravila…“ Zašto Krišna krši vedski zakon? „Mudri“ Prabhubada odgovara sledeće: „Prestupanje religijskih načela od strane njihovog vrhovnog nadziratelja svedoči njegovu veliku moć… Vrhovi nadziratelj katkad može da prekrši svoje zapovesti, ali to može da čini samo on lično, a ne i njegovi sledbenici“.
Krišnaistička pravila nalažu da se seks ograniči samo na muža i ženu, i to jednom mesečno, onda kad se pouzdano zna da bi žena mogla da zatrudni, i samo zato da bi se imalo dete. Seksualnom odnosu prethodi sedam do osam sati ritualne pripreme. Uživanje u seksu nije preporučljivo jer treba uživati samo u Krišni. Što se odnosa prema ženama u krišnaizmu tiče, bivši sektaš A. Pergler iz Južne Australije veli da se žene među krišnaistima tretiraju kao „duhovni građani drugog reda. Takav pogled na njih pojačava se verovanjem da svaka žena mora biti ponovo rođena, makar jednom, kao muškarac, da bi mogla da se oslobodi točka reinkarnacije.“ Sam Prabhubada u tumačenju „Bagavad Gite“ kaže: „Prema „Ćakaji Panditi“ žene uglavnom nisu jako inteligentne i stoga nisu vredne poverenja. Zato trebaju slediti razne porodične tradicije koje se sastoje od religioznih aktivnosti“.
U vrbovanju sledbenika, krišnaisti ističu da oni doprinose svačijem duhovnom razvoju, i da će, ako im se pridruži, „musliman postati bolji musliman a hrišćanin bolji hrišćanin“, jer sve religije imaju zajednički stav: „Ja nisam ovo telo“.
Za krišnaizam je vrlo važno mantranje. Prabhubada u svom tekstu „O pevanju Hare Krišna“ kaže: „Nema potrebe da se razume jezik mantre, niti ima potrebe za mentalnom špekulacijom ili intelektualnim proveravanjem… Ona je automatska… Na početku može da ne bude svih transcedentalnih ekstaza. Njih ima ukupno osam:
1. Zaustaviti se u stanju onemelosti;
2. Preznojavati se;
3. Doći u stanje naježenosti kože;
4. Izmena glasa;
5. Drhtanje;
6. Mršavljenje tela;
7. Vrištanje u ekstazi;
8. Trans.

Ali nema sumnje da pevanje u toku izvesnog vremena trenutno dovodi do duhovnog nivoa i prvi simptom toga je kad neko ima neophodnost da igra ponavljajući mantru“.

Gospodin Ćeitaija, koji je prethodnik (drevni, doduše) Svami Prabhubade opisuje efekte „duševnog zdravlja“ koji se postižu pevanjem krišnaističke mantre. On veli: „Po zapovesti svog Duhovnog Učitelja pevam sveto ime Krišne i lud sam za tim imenom. Kad god ga proiznesem, zaboravljam na sebe; nekad se smejem, nekad plačem, a nekad igram kao ludak. Mislim da bih mogao da poludim u toku pevanja ovog svetog imena… Moj Duhovni Učitelj me je tada obavestio da je pravi efekat pevanja svetog imena proizvođenje transcendentalne emocije, a to je retaka pojava. Transcendentalna emocija je znak ljubavi Boga što je krajnji cilj života“.
Zato nije lako pomoći krišnaistima. To su često dobri mladi ljudi koje su mantranje i indoktrinacija upropastili, tako da oni žive u paralelnom svetu i ne shvataju šta im pričate. Drugo, njima gurui vele da će ih ljudi ismejavati zbog vere u nemoralnog „boga“ kakav je Krišna; ako podnesu ismevanje, biće još miliji Krišni. Sećam se jednog razgovora sa mladom Bugarkom Vladislavom u Sofiji. Pitao sam je: „Da li bi ti volela da tvoj mladić ima još neku devojku pored tebe? Da li bi to bilo moralno?“ Ona je rekla da ne bi. „Kako onda veruješ da „bog“ može biti toliko nemoralan da bludniči sa 16000 žena?“ Ona mi je odgovorila: „Ti to ne razumeš. To je rečeno u duhovnom smislu“. U razgovoru s jednim našim krišnaistom postavio sam mu pitanje kako to da bludničenje smrtniku donosi lošu karmu, a Krišna može da bludniči do mile volje. I ovde je odgovor bio jasan: Krišna je „sa one strane dobra i zla“.
Zato u krišnaizmu postoji koncept „nebeske obmane“: ljude možete lagati da biste ih uvukli u sektu. Prema tome, treba biti jako oprezan kad se krišnaista slaže sa vama – on možda misli nešto sasvim drugo, s obzirom na činjenicu da mu je uzor „najveći prevarant u kosmosu“ – Krišna. To jest, avaj, sam satana, koga Gospod naziva „lažovom i ocem svake laži“ (Jn. 8, 44). Zato su krišnaisti teški bolesnici kojima treba duhovnog lečenja – pre svega, od „laži na spasenje“.
Logika košmara
Za Prabhubadu krišnaisti kažu da je bio sjajan dijalektičar, i da ga u raspravi niko nije mogao pobediti. Međutim, to je tačno samo ako su njegovi sagovornici bili toliko naivni da primitivne logičke smicalice nisu mogli uočiti. Evo jednog primera. Majk Robinson pita Prabhubadu o tome kako se može znati da životinja ima dušu. On odgovara: „Ovo je naučni dokaz: životinja jede, vi jedete; životinja spava, vi spavate; životinja ima seks, vi imate seks; životinja se isto tako brani, a i vi se branite. Kakva je onda razlika između vas i životinje? Kako možete reći da vi imate dušu, a životinja nema?
Robinson: To potpuno shvatam, ali hrišćanski spisi kažu…
Prabhubada: Ne mešajte nikakve spise! Ovo je zdravorazumska tema! Pokušajte shvatiti. Životinja jede, vi jedete; životinja spava, vi spavate; životinja se brani, vi se branite; životinja ima seks, vi imate seks; životinje imaju decu, vi imate decu; one imaju mesto za življenje, vi imate mesto za življenje. Ako se telo životinje poseče, pojavi se krv; ako se vaše telo poseče, pojavi se krv. Dakle, sve te sličnosti postoje. E sad, zašto poričete ovu sličnost, prisustvo duše? To nije logično. Proučili ste logiku? U logici postoji nešto što se zove analogija. Analogija je izvlačenje zaključaka pronalaženjem mnogo sličnosti. Ako ima tako mnogo sličnosti između ljudskih bića i životinja, zašto poricati jednu sličnost? To nije logika. To nije nauka.
Robinson: Ali, ako uzmete taj argument i upotrebite ga na drugi način…
Prabhubada: Nema drugog načina. Ako ne dokazujete na osnovu logike onda niste razumni (podvlačenje naše, nap. aut.).
Robinson uopšte nije povukao analogiju između biljaka i ljudi: biljke se hrane, ljudi se hrane; biljke spavaju, ljudi spavaju; biljke se brane (ruža), ljudi se brane; biljke imaju seks (tučak i prašnici), ljudi imaju seks; one imaju prostor za život, kao i ljudi. Ako se biljka poseče, teče njena „krv“. Ovaj argument, međutim, Prabhupadi bi smetao, s obzirom da su krišnaisti vegetarijanci, i dopuštaju ubijanje biljaka.
Kada krišnaista pokuša da razmišlja (a to je opasno, jer ga može odvesti od logičkog sistema sekte), uvek mu se javi pomisao da je razmišljanje – „špekulacija“. Ne treba razmišljati – treba samo mantrati. Logika ni na šta ne obavezuje. Recimo, Prabhubada stalno tvrdi da je Hristova zapovest o neubijanju nešto što se odnosi i na životinje, a Hrišćani imaju klanice. Na tvrdnju da u Bibliji piše da je Hristos takođe jeo meso, Prabhubada odgovara ovako: „To je u redu. On može jesti bilo šta, jer je moćan (podvlačenje naše, nap. prir.) Ali on je naredio: „Ne ubij“. Moraš prestati sa ubijanjem. On je moćan, on može pojesti ceo svet. Ali ti se ne možeš upoređivati sa Isusom Hristom. Ne možeš ga oponašati; moraš slediti njegove zapovesti: „Ono što mi kaže, to ću uraditi“. Ne možeš ga oponašati“…
Ovakva zamena teza je nešto što je dopustivo samo u kafanskim dijalozima. Očito je da krišnaisti ljude na svoju stranu ne privlače putem logike, nego putem psiho-manipulativnih tehnika. Zato je neophodno učenicima stalno naglašavati da su potčinjeni, i da ih Bog poseduje kao robove. Evo guruovih reči: „Uživanje znači raznolikost. Bog se ekspandira radi svog uživanja, a naš položaj je da smo uživani (podvlačenje naše, nap. aut.) To je naš prirodni položaj i svrha našeg postojanja“.
Totalitarna logika se vidi i iz sledećeg. Učenik kaže guruu da ima ljudi koji su malo svesni Boga, ali veoma dobri i pošteni – ni od koga ne kradu. Evo guruovog odgovora: “ Onaj ko misli da ne krade, takođe je lopov, jer ne zna da sve pripada Krišni /…/ Čak i ako piješ vodu ne znajući kome pripada, ti si lopov. Možeš misliti: „Ja sam pošten“, ali u stvari si lopov. Moraš se setiti Krišne. „Oh, Krišna, to je Tvoja kreacija, zato budi ljubazan pa mi dopusti da pijem.“ To je poštenje. Zbog toga bakta uvek misli na Krišnu. U svim aktivnostima. „Oh, to je Krišnino“. To je poštenje.
Prema tome, bez svesnosti Krišne, svako je nitkov, lopov, razbojnik i pljačkaš. To su njegove odlike. Stoga je naš zaključak da svako ko ne razume Krišnu nema dobrih odlika. Nije pošten, niti ima znanje. Zato je trećerazredni čovek“. Ranije ga je sagovornik pitao: “ Ako neko živi grešnim životom, ali se moli da postane bogat, da li ipak može postati bogat?“ guru odgovara: “ Da. Moliti se Krišni nije zlo /…/ Na neki način, on se moli Krišni, pa zato ne možeš reći da je zao“.
Sve je dozvoljeno ako se poveže sa bogovima. „Put savršenstva“ kaže: „Ako želite jesti meso, jednostavno obožavajte boginju Kali i za nju žrtvujte kozu. Tek onda možete jesti meso. Ne možete jesti meso kupujući ga u mesnici. Ne, mora postojati žrtva ili ograničenje. Da bi žrtvovala boginji Kali, osoba mora izvršiti pripreme za određeni dan i upotrebiti određenu parafernaliju. Ta vrsta pudže ili obožavanja je dopuštena u noći tamnog meseca, što znači jednom mesečno“.

Nebeska obmana

Za krišnaiste, ljudi su grešnici – karmiji, niža bića, trećerazredna. Zato ih treba lagati i obmanjivati – u slavu Krišne. U „Savršenim pitanjima – savršenim odgovorima“ guru veli: „Ako nekom imućnom čoveku kažem: „Ti nisi vlasnik, Krnšna je vlasnik. Zato eav svoj novac potroši za Krššu“, on će se valjutiti/…/ „. „Ako poučiš nitkova, on će se nal>utiti“. Mi zato ljudima prilazimo kao prosjaci: „Dragi moj gospodine, vi ste jako dobar čovek. Ja sam Jaluai prosjak i želim sagraditi hram. Možete li mi udeliti malo novca?“ Tako će on misliti: „Oh, evo prosjaka. Daću mu malo novca“ (Smeju se.) Ali ako kažem: „Dragi gospodine, na raspolaganju vam stoje milioni dolara. To je Krišnin novac. Dajte ga meni, ja sam Krišnin sluga“. Oh, on će… (Svi se smeju) Neće biti jako zadovoljan. Ali ako mu priđem kao prosjak, daće mi nešto novca. A ako mu kažem istinu, neće mi dati ga paru (smeju se).
Uveravamo ga kao prosjaci, iako to nismo./…/ To je znanje. Na primer, dete ponekad uzme neku važnu stvar i onda mu moramo laskati. “ Oh, ti si tako dobar. Molim te uzmi ove bombone i daj mi taj papir. To nije ništa; to je samo papir“. A ono će reći: “ Oh, da, uzmi. To je fino“. Bomboni koji koštaju dar dinara ukusni i slatki. Na to smo prisiljeni. Zašto? Zato što će čovek uzimajući Krišnin novac otići u pakao. Zato na neki način od njega treba da uzmemo malo novca i upotrebimo ga za širenje pokreta svesnosti Krišne.“ Sagovornik pita: „I onda neće otići u pakao?“ Prabhubada kaže: „Da. Spasavaš ga od odlaska u pakao. Zato što se računa i najmanji novčić potrošen za Krišnu, „Oh, ovaj čovjek je dao malo novca“. To se naziva „ažnata – šukrti“ (duhovna aktivnost koju osoba vrši ne znajući.) Ljudi su veoma tuli. Zbog toga im svete osobe prilaze samo da bi ih malo prosvetlile (podvlačenje naše, nap. aut.) Da bi im pružile priliku da služe Krišnu. To je dužnost svete osobe“.

Značaj gurua

Verovanja krišnaizma su često ne samo nelogična, nego i krajnje nepristojna. U drugom delu osmog pevanja „Šrimad Bagavatama“ opisuje se Šivina želja da vidi Krišnu u ženskom obličju. On mu se tako pokaže – kao Mohinimurti. Raspaljen požudom, Šiva je jurio za njom kao „poludeli mužjak slona“, prosipajući seme, od čega su „nastali rudnici zlata i srebra“! Tek tada se shvatio da je prevaren, i poklonio se Krišni. Odmah posle slike požudnog ludila, Prabhubada hvali položaj tzv. „bramaćarje“, to jest potpunog Krišninog posvećenika, koji se uzdržava od svakog polnog odnosa. Kao primer predanog bakte, navodi se Prahlada, sin demona Hirajakašipua, koga je Krišna ubio javivši se kao Narasimhadeva, polučovek, polu – lav, sa mnoštvom zmijskih glava. Evo kako izgleda molitva „pravog bakte“ ubilačkoj inkarnaciji Krišne: Tospodine moj, koga niko nikad nije pobedio, ne plašim se tvojih usta i jezika, tvojih očiju sjajnih poput sunca ili tvojih mrkih obrva. Ne plašim se tvojih oštrih zuba, tvog venca od creva (Krišna se obmotao vencem od creva svoje žrtve, nap. aut.), tvoje grive poprskane krvlju ili tvojih uzdignutih ušiju nalik na klin. Ne plašim se tvoje divlje rike koja nagoni slonove da pobegnu na udaljena mesta ili tvojih noktiju kojima ubijaš tvoje neprijatelje“… Da bi bakta bio odvraćen od čulnih, štetnih zadovoljstava savremenosti, u usta uzoritog Prahlade se stavlja ova rečenica: „Mada je pun, stomak želi da jede još više, a uvo, ne pokušavajući da sluša o tebi, obično želi da sluša pesme iz filmova (da li je u ono doba bilo filmova, ne znamo, ali ako Prabhubada tako prevodi sanskritski tekst, učenik mu mora verovati.)
Da bi se ovo shvatilo i prihvatilo, čovek se mora odreći svog uma. Najbolji vodič je guru. On svom sagovorniku u knjizi „Savršena pitanja – savršeni odgovor“ govori o značaju gurua, ističući da guru ne pati zbog svojih grešnih dela, nego zbog grešnih dela svojih učenika. Sam Prabhubada je rekao da je jedini njegov greh što je prihvatio izvestan broj učenika koji su budale. U „Nauci o samospoznaji“ Prabhubada veli: „Kad odajemo poštovanje guruu baš kao da odaje Bogu, ali guru nikad ne misli, moji učenici mi odaju isto poštovanje kao Bogu, dakle, postao sam Bog./…/ Bog je obožavani Bog, a guru je obožavalac Boga.“ Zato se guru oslovljava rečju Prabhubada. Reč „Prabhubada“ znači „onaj koji je uzeo položaj Gospodina“ (to jest, Boga, nap. aut.).
Posle smrti, guru biva obogotvoren. U krišnaističkom časopisu „Atma“, povodom stote godišnjice rođenja Prabhubade, piše da je određeno da se 6. septembra 1996. u svim krišnaističkim centrima širom sveta proslavi ovaj datum. Ceremonija dostiže svoj vrhunac u kupanju idolske figurice Prabhubade vodom iz 1008 svetih mesta…
Svet krišnaista je veoma zatvoren. Sa njima je teško razgovarati. Još kad su prišli sekti, u glavu im je ubačen stav da je „Hrist“ – bakta, i da raspeće nije ništa više od bičevanja krišnaističkog junaka Haridese Takure na 22 pijace, ili napada nekih Džagaja i Madaja na Nitjanandu, Krišnšog pratioca. Tvrcci se da je „Hrist“ – guru, i da mu krišnaisti „odaju pošgovanje“ kao takvom. Pošgo je na srbskom terenu lrisutan i obred krsne slave, krišnaisti se nude da ga zamene slavama svojih polubogova. Tako 5. broj „Atme“ donosi tekst o Šivi i aegovoj slavi. Šiva, bog zla i uništenja, u stvari nije niko drugi do Krišna. Evo šga krišnaista kaže: „Obožavam prvobitnog Gospoda Govindu – Gospoda Šri Krišnu – koji se pojavljuje u obliku Šive kako bi uništio ovu materijalnu kreaciju“.

Usta ada

Na primeru krišnaističkih sledbenika može se videti kuda vodi usvajanje indijske mitologije kao ličnog verskog sistema. Govoreći o induizmu, Mirča Elijade piše: „Vedska „tajna istorija“ otkriva sa jedne strane, srodstvo deva i asura (bogova i demona, nap. aut.), činjenicu da su dve klase nadljudska bića potekle iz istog načela; e druge strane, ona razotkriva jedinstvo suprotnosti u dubinskoj strukturi božanstava koja, naizmeničio ili istovremeno, pokazuju svoj blagonakloni i zastrašujući, tvorački i rušilački, solarni i zmijski (to jest, pojavni i virtuelni) vid /…/ Važno je uočiti da je u nekim tekstovima srednjovekovnog višnuzima (a Višnu je Krišna, nap. prir.), arhidemon Vritra postao Brahman, uzoran ratnik, pa čak i svetac!
Demon Ravana, koji je zarobio Situ i odveo je na Cejlon, smatran je i autorom jedne rasprave o dečjoj magijskoj medicini, Kumaratantra. Demon kao autor rasprave koja sadrži antidemonske formule i obrede! Boginja Hariti stekla je pravo da proždire decu zbog svojih zasluga u jednoj prethodnoj egzistenciji! A to nije izuzetak: mnogi demoni zaslužili su svoj demonski prestiž dobrim delima koja su izvršili u prethodnim egzistencijama! Drugim rečima dobro može služiti da se čini zla (podvlačenje naše, nap. aut.). To je, u stvari, hinduizam; to je i krišnaizam. Dobro i zlo su relativni, i mogu imati nekog smisla samo ako se povežu sa služenjem Krišni.
Krišna je, očito, sam satana. Jedan od prevoda mantre „Hare Krišna“ kaže da ona znači „crna blagodat“. U XI pevanju „Bagavad Gite“, kada mu Krišna pokaže svoj „kosmički oblik“, Ardžuna u strahu kaže: „O Gospodine snažnih ruku, gledajući tvoj veliki oblik, sa mnogo lica, očiju, ruku, bedara, nogu i trbuha i sa mnogo tvojih strašnih zuba, sve planete sa njihovim polubogovima su uznemirene, a tako i ja./…/ Dok gledam tvoja otvorena usta i tvoje velike sjajne oči, moj um je uznemiren strahom./…/ Dok gledam tvoja plamteća lica nalik na smrt i strašne zube, ne mogu ostati spokojan. Zbunjen sam gde god da pogledam./…/ Vidim kako svi ljudi punom brzinom srljaju u tvoja usta, kao što noćni leptiri ulaze u plamteću vatru da bi bili uništeni“.
Na pravoslavnim ikonama ad se predstavlja kao čudovište u čija usta ulaze grešnici i otpadnici da bi zauvek bili prožderani. „Sveproždrljivi ad“ – to je jedan od izraza pravoslavne himnografije. Taj ad je nekad progutao i Raspetog Sina Božijeg – i prevario se: Hristos je satro državu smrti, i duše pravednika vezanih u adu bile su oslobođene. Došlo je vreme kada deca srbskog naroda, ne znajući šta ih čeka iz šećerlemskih pričica o Krišnaloki i „rajskim planetama“, punom brzinom srljaju u usta ada kao leptirovi u vatru. Gospode, spasi duše njihove! Obrati ih Sebi i urazumi ih po Svojoj velikoj milosti!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *