NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Od Boga nedopušteni načini otvaranja čula

Samovoljno otvaranje čula koje se u okultizmu zove „otvaranje čakri“ ili „centara“, istočna mistična učenja nude u obliku okultizma, joge, agni-joge, tibetanskog budizma i drugih učenja.

a) Radža-joga

Izvesni Saharov – ruski emigrant iz Prvog svetskog rata i učitelj joge, izdao je 50-tih godina na zapadu knjigu „Duhovno streljanje iz luka ili otvaranje trećeg oka“ (22) gde opisuje u radža-jogi usvojenu praksu razvoja vidovitosti, a koju je lično isprobao. Razvijena vidovitost pretpostavlja mogućnost da se vidi ono što je na velikom rastojanju, kako prošlih tako i budućih događaja. Na određenom stupnju svoje prakse, učenik počinje da viđa svetlosno lice nekog „učitelja“ koji nastavlja da rukovodi putem vizija i duhovnih pouka, njegovim „duhovnim“ razvojem.
Sam Saharov priznaje, da je viđenje prošlog i budućeg, kao i vidovnjaštvo, praktično nedostižan cilj za običnog čoveka, i zahteva natprirodne napore, izvanrednu koncentraciju, usmeravanje pažnje, naročit režim života, dijetu, itd… itd… Zaista, ono što Gospod besplatno daruje onome ko je Njemu ugodan nedostižno je ljudskim naporima, i onome ko Mu nije ugodan. Takvu razliku još više ističe izveštače-nost svih napora da se svojevoljno dostigne, ono čega nas Gospod, našeg dobra radi, lišava.

b) Mantra-joga

Mantra-joga je metod krišnaita, tibetanskih budista, transcendentalne meditacije, i drugih učenja.
Ako Saharov, u svom izlaganju radža-joge, postavlja kao glavni cilj sticanje znanja i viđenje stvari na velikoj udaljenosti, a kontakt s „učiteljem“ (duhom iz nevidljivog sveta) pokazuje se kao „dodatak“ u procesu razvoja ove natprirodne osobine, to mantra-joga nedvosmisleno nudi neposredno viđenje i opštenje s „božanstvom mantre“ (npr. sa Krišnom), ili plodove ovog opštenja u vidu sticanja blaženstva, sreće, bogatstva, natprirodnih sposobnosti i dr. Za svaku potrebu postoji mantra: svaka u sebi sadrži ime božanstva induskog panteona, čije značenje obuhvata određenu sferu života, koja zanima korisnika mantre.
Šta je to mantra? Reč „mantra“ sastoji se od dve reči: „man“ – misliti, i „tra“ – zaštita ili sloboda od „robovanja pojavnom životu – samsari“ (31, s. 10). Prostije rečeno: to je sanskritska fraza, reč ili čak spoj zvukova. Govore da se mantre uzimaju iz Veda – svetih induskih spisa.
Ime svakog božanstva hindu-skog panteona izgovara se mantrom, i onaj koji dugo i uporno ponavlja mantru biće udostojen posete tog božanstva, opštenja s njim i zadovoljavanja svojih želja. Mantre su „konkretne“ (sadrže imena konkretnih božanstava) Krišne, Šive, Višnua, Sarasvati i drugih; i „apstraktne“, one koje se obraćaju bezličnom Apsolutu, koji daruje oslobođenje u stašu samadija, „sjedinjenju s Apsolutom“.
Poznati jogan Šivananda, u knjizi „Đapa-joga“ (đapa znači ponavljanje mantre) kaže da se svaka mantra odlikuje osobenim ritmom, koji, ako se ponavlja, uklanja prepreke i čoveka dovodi do viđenja „božanske mantre“ (31, s. 7). Drugačije rečeno, odstranjuju se „kožne haljine“ u koje je čovek obučen od Samog Gospoda Boga zbog predostrožnosti, da ne bi došao do pogubnog opštenja s duhovima zlobe. Sam Šivananda govori o naličju svake mantre, božanstva ili „deve“ označavajući ga kao „vrhovnu stvarnost, višu ili nižu“ koja se pojavljuje kao izvor prizvan „silom mantre“ (31, s. 7)
Ne skriva se da mantra može prizvati „nižu“, tj. zlu stvarnost, pravoslavno rečeno – demone. Osim toga, saglasno hinduskom učenju, sva ta božanstva nisu besmrtna, i ganu zajedno sa čitavim kosmosom na kraju velikog kosmičkog ciklusa, kad će sve stvoreno biti uništeno, i rastvore-no u vrhovnom božanskom padu u „san“. Potom će se ono opet probuditi i stvoriti sve iznova, i tako bez kraja i konca (28, s. 34).[1]
Činjenicu da je mantra-joga neistiniti put spasenja potvrđuju pravila pomoću kojih se mantra-joga sprovodi u praksu. Tako, npr. krišnaiti smatraju dovoljnim za uspešno praktikovanje mantre ispunjenje četvorostrukih pravila:

1) ne jesti meso, ribu, jaja;
2) ne uzimati narkotike (ovde spadaju čaj, kafa, čokolada, crni i beli luk);
3) ne uzimati učešća u hazardnim igrama;
4) izbegavati polne odnose van braka;

Kao što vidimo, i ovde nema reči o pokajanju, o savesti čoveka, reč je uglavnom o telesnim pravilima. U vezi sa ovim navešćemo reči apostola Pavla, o vezi između Starog i Novog Zaveta. Govoreći o prvoj skiniji, apostol Pavle piše: „Koja je praslika za sadašnje vrijeme, kada se prinose darovi i žrtve, koje ne mogu da usavrše savjest onoga koji služi, a propisana su samo za jela i pića, i razna pranja i obrede tjelesne, do vremena obnove… koliko li će više krv Hrista, Koji Duhom Svetim prinese sebe neporočna Bogu, očistiti savjest našu od mrtvijeh djela, da bi služili Bogu živome i istinitome?“. (Jevr. 9, 9-14)
Istine radi, treba napomenuti da je, osim gore navedenih četvorostrukih pravila, u knjigama krišnaita moguće naći i druge zahteve, koji bi se mogli odnositi na prirodno-duhovnu sferu, a ne samo na telesnu. Navešćemo osamnaest zahteva, koji čine „postepeni proces“, zahvaljujući kome će biti dostignuto „potpuno znanje“ (6. s. 48):

1) svako je dužan da teži besprekornom životu, i da ukazuje dužno poštovanje drugima;
2) ne treba verovati samo zato da bi se postigla slava, ili da bi smo se mogli nazvati vernicima;
3) ne treba biti izvor nevolja za druge ljude;
4) treba se naučiti trpljenju;
5) treba izbegavati dvoličnost u odnosima sa ljudima;
6) neophodno je naći duhovnog učitelja;
7) treba verovati učenjima svetih knjiga;
8) treba odlučno slediti njihova uputstva;
9) treba se uzdržavati od svega što nanosi štetu samorealizaciji;
10) ne treba činiti velike napore samo radi održavanja tela;
11) ne treba se opterećivati svojim fizičkim telom;
12) dok živiš u telu moraš imati na umu da ćeš trpeti stradanja, bolesti, starost i smrt;
13) ne vezuj se za dela, osim za ona koja su neophodna za duhovni napredak;
14) ne treba se vezivati za ženu, decu, i kuću više nego što dozvoljavaju svete knjige;
15) ne treba sebe smatrati srećnim ili nesrećnim u zavisnosti od ispunjenih želja;
16) predaj se vrhovnom božanstvu Krišni, i služi mu;
17) neophodno je živeti usamljenički;
18) treba postati istraživač duhovnog znanja.

Jednim pogledom se može videti šta su glavne razlike prethodnih zapovesti (njihov prizemni ljudski karakter) nasuprot zapovestima koje nam je dao Gospod Isus Hristos. Ovde nema ni reči o ljubavi prema Bogu i ljudima, nema reči o nošenju bremena jednih drugima, ili polaganja duše svoje za prijatelje. Mogu se uočiti suprotnosti: s jedne strane ispunjenje ljudske „umerenosti i urednosti“ kao podloge egoizmu i samozadovoljstvu (obećava se potpuna spoznaja, sve drugo se proglašava nevažnim), a sa druge strane se čuje priziv na podvig i samoodricanje.
Koliko je krišnaita koji će krvlju zapečatiti svoju predanost Krišni? Hristovi sledbenici su krvlju potvrdili svoju predanost Hristu hiljadama hrišćanskih mučenika. I to je potpuno razumljivo: patos krišnaizma je – blaženstvo, naslađivanje sa Krišnom, a ne spasenje od večne pogibli kroz raspinjanje sebe sa Hristom.
Gore rečeno nas navodi da uočimo da glavno razmimoilaženje između pravoslavnog i drugih nehrišćanskih učenja jeste u tome, što poslednja ocenjuju stanje savremenog čoveka kao normalno, kao „nultu tačku“ od koje se kreće ka savršenstvu, dok hrišćanin smatra da je njegovo stanje nešto negativno. Ljudi žive u negativnim stanjima koja treba savladati na putu do željene „nulte tačke“, i sav zemaljski život jeste upravo put do tog „izlaza“. Savršenstvo, razvoj nat-prirodnih sposobnosti i čudesnih sila, zbiva se u večnom životu.

v) Agni-joga

Samovoljnom otvaranju čula stremi se i praktikovanjem agni-joge, pri čemu su zahtevi, koje ona postavlja zarad samousavršavanja, takođe malobrojni. Delimično su nejasni, delimično jasno određeni. Tako, npr. govori se da se na putu agni-joge može naći samo onaj ko uporedo s praksom joge „nije uzimao učešća u lažnim fenomenima religija“. (Ovo je značajno jer predstavlja, u stvari, priznanje privlačnosti Crkve i sila njenih Svetih Tajni) i „dobio napeto tražeći Više, nevidljivo oku“. (11, s. 98) Etape ulaska u agni-jogu su sledeće:
1) Pročišćenje misli. Treba razmišljati o opštem dobru i odašiljati u svet misli: „neka celom svetu bude dobro“. O nedostacima ovakvog očišćenja misli smo već govorili.
2) Poznanje svoje tri najgore osobine i spaljivanje istih u plamenoj koncentraciji.
Postavlja se pitanje: zašto samo tri osobine? Mi znamo od Svetih Otaca da je samo jedan greh dovoljan da uništi sve plodove dobrih dela. Šta bi moglo značiti „spaljivanje u plamenoj koncentraciji“? Da to „spaljivanje“ ne bude ilu-zija pri kojoj će nama samima biti ostavljeno da odlučimo da li smo „spalili“ loše osobine? A mi, kao što znamo, duhovno smo slepi, i ne možemo sebe poznati bez pomoći Božje.
3) Izbor učitelja na zemlji (tj. čoveka a ne Boga).
4) Upoznavanje učenja i osnaženje tela pranajamom (vežba disanja). Ova etapa je mešanje u fiziološke procese.
5) „Viđenje duhovnih zvezda“. Ova etapa označava situaciju kad čovek odjednom u prostoru vidi bljesak svetlosti u obliku svetlećih tačaka raznih boja. Autor ovog teksta je imao prilike da vidi „sve zvezde“
čitajući knjige agni-joge, i to bez prolaska navedenih etapa.
6) Viđenje „vatrom očišćenih centara“. Centri, – to su organi, kojima se po učenju joge, prenosi nevidljiva energija, i kroz koje se na nevidljivi svet istovremeno deluje. U klasičnoj jogi ovi centri se zovu čakre.
7) „Slušanje glasa nevidljivog učitelja“. Slušanje glasova koji prenose znanje jeste opšta osobenost svih okultnih učenja. Svima dobro poznati iscelitelj, Alan Čumak, izjavio je da svake noći čuje glas koji ga obučava isceliteljstvu. Džuna je takođe rekla da i nju u snu poučava neki starac u beloj odeći. Nije se teško dosetiti od koga dolaze ovi glasovi.
8) Projavljivanje unutrašnjeg plamena, sjedinjenje svesti ličnosti sa svešću univerzuma. Ova etapa, kao što vidimo, označava potpuno cepanje „kožnih haljina“ i puno otvaranje čoveka nevidljivom svetu
(11, s. 91-101).
Gorepomenuta javljanja i glasovi, veoma su dobro opisana u „Dobrotoljublju“.
„Brižljivo i razumno pazi, bogoljubivi, kada, zanimajući se svojim delom, ugledaš svetlost ili oganj spolja ili unutra, ili lik kakav – čak i Hrista – ili Angela – ili koga drugog, ne primaj to da ne bi pretrpeo štetu“ (Glave o molitvi i tihovanju Sv. Grigorija Sinaita, gl. 10)… „prelešćuju se i oni, koji vide svetlost telesnim očima, osećaju mirise čulima svojim, čuju glasove ušima svojim, i sl. Neki od takvih su pobesneli i bezumni idu iz mesta u mesto. Drugi su se prelestili primivši đavola preobraženog koji se javlja u vidu Angela svetlosti, a oni to nisu prepoznali i ostali nepopravljivi do kraja, ne slušajući savete nijednog brata. Neki od tih, sami su sebe lišili života podstaknuti od đavola; neki su se bacili u ponor, neki udavili“ (Slovo o tri vida molitve Sv. Simeona Novog Bogoslova) (8, t. 5, s. 330).
Autoru lično, poznat je slučaj jednog samoubistva, kad je čovek uporno primenjujući jogu i meditaciju dostigao „otvaranje trećeg oka“ (vidovnjaštvo) i „podizanja kundalini“, ovladavši nesumnjivim natprirodnim sposobnostima i uspostavivši kontakt s nevidljivim bićima, neočekivano zaključio da njegovom telu nije potrebno dalje usavršavanje. Verujući u reinkarnaciju, odlučio je da uništi telo, radi ubrzanja svog spiritualnog razvoja, kako bi što pre dobio novo telo, rodivši se ponovo. Bacio se pod točkove voza dugo se pripremajući da pobedi strah od smrti. U džepu je imao cedulju: „Otišao sam po novo telo“.
Na ovom primeru vidimo kud nas mogu odvesti napori samovoljnog otvaranja čula, koje nam nude ne-Hrišćanska i ne-Pravoslavna učenja. Saveti Svetih Otaca nedvosmisleno opominju na pogubni uticaj na našu dušu i njenu budućnost mističnih tehnika koje nam nude istočna i okultna učenja.
Vratićemo se na agni-jogu, pomenuvši jedan zanimljiv dokument, koji dovoljno jasno svedoči, da je izvor učenja agni-joge svet palih duhova, demona. Godine 1926. porodica N. K. Rerih, došla je u Moskvu i predala sovjetskoj vlasti „Pismo mahatmi“. N. K. Rerih i njegova žena zvali su mahatmama tajanstvene učitelje skrivene u Himalajima, koji su telepatskim putem izdikti-rali mnoge knjige pod opštim imenom „Živa etika“, u kojima je izloženo učenje agni-joge. Ovi učitelji nekad su im se javljali u viziji „angela svetla“, nekad opipljivo, telesno. Rukovodili su razvojem natprirodnih sposobnosti J. I. Rerih, koja je zapisala svoje tomove agni-joge, i zadobila titulu „majke agni-joge“.
Ranije, isti učitelji, pod istim imenima, diktirali su telepatski J. P. Blavackoj – osnivaču teosofije – sadržaj grandioznog okultnog dela „Tajna doktrina“, koje je J. I. Rerih prevela na ruski jezik.
Evo sadržaja „Poruke učitelja“: „Na Himalajima mi znamo sve što činite. Vi ste ukinuli Crkvu, koja je postala rasadnik laži i sujeverja. Vi ste uništili tamnicu vaspitanja. Vi ste uništili porodicu licemerja. Vi ste spalili vojsku robova. Vi ste zgromili paukove samoživosti. Vi ste zatvorili vrata noćnim prikazama. Vi ste izbavili zemlju od izdajnika punih para. Vi ste priznali, da religija jeste učenje o sveobuhvatnosti materije. Vi ste priznali ništavnost lične svojine. Vi ste predvideli evoluciju društva. Vi ste ukazali na značaj spoznaje. Vi ste se poklonili pred lepotom. Vi ste podarili deci svu moć Kosmosa. Vi ste otvorili prozore dvoraca. Vi ste uvideli neodložnost ustrojenja domova Sveopšteg Dobra.
Mi smo zaustavili ustanak u Indiji, kad je on bio prevremen, takođe smo priznali pravo vreme Vašega pokreta i šaljemo Vam svu pomoć, potvrđujući jedinstvo Azije! Mi znamo, mnogi poduhvati izvršiće se u godini 28-31-36. Pozdrav Vama, koji tražite Sveopšte Dobro!“ (26. s. 237)
Zajedno sa poslanicom bio je predan sandučić sa himalajskom zemljom, i zapis „Za grob brata našega Mahatme Lenjina“. O Lenjinu u jednoj od knjiga „Živa Etika“ pisalo je: „Poštujemo Lenjina sa svim razumevanjem… Srce Lenjina živelo je podvigom naroda. Nije imao straha, a reči „bojim se“ nije bilo u njegovom jeziku… Rušeći, gradio je svest naroda“ (26, s. 238).
Iz nedavno objavljenih dokumenata, znamo kakav je bio istinski lik Lenjina. Satanska, antihristova priroda boljševičke vlasti, ovaplotivši se u grandioznom sistemu logora, natopila je svu zemlju krvlju novomučenika hrišćanskih – a temelj sistemu postavio je baš on. Koji to „učitelji“ u svojim poslanicama iz nevidljivog sveta njega zovu svojim bratom? Zaista, to su pali duhovi, sluge satane.
Ovim povodom korisno je pomenuti proročanstvo velikog ruskog svetitelja, pravednog Jovana Kronštatskog, koji je još 1905. godine rekao: „Rusijo, ako otpadneš od svoje vere, kao što su od nje otpali mnogi intelektualci, više nećeš biti ni Rusija, ni Sveta Rusija. I ako se ruski narod ne pokaje – kraj sveta je blizu. Bog će ti uzeti blagočestivog cara, i poslati bič u liku bezbožnih, žestokih, samozvanih vlastodržaca, koji će zaliti svu zemlju krvlju i suzama“ (29, s. 124)
Sadržaj „poruke učitelja“ navodi na razmišljanje. Satanska gordost čita se između redova. Ona počinje ukazivanjem na sopstveni značaj („Na Himalajima mi znamo…“) i završava hvalisanjem („Mi smo zaustavili u Indiji… Šaljemo vam svoju pomoć…“) Hvale rušenje Crkve, porodice, postojećeg sistema vaspitanja, koje mi nastojimo da vratimo, i Rusiji povratimo bivšu slavu kulturne zemlje, i plodove rušenja koje mi u Rusiji dobro osećamo iz gorkog iskustva zadnjih sedamdeset godina. I ono najvažnije, poruka nudi ateizam, odricanje od Boga, govoreći da je religija „učenje o sveobuhvatnosti materije“. Ova deklaracija sveobuhvatnosti materije jeste poricanje postojanja nestvorenog sveta, samog Gospoda, nestvorene sfere postojanja, u kojoj Bog obitava.
Zaista, „po plodovima njihovim poznaćete ih“ (Mk. 7, 16). I ova poruka je „plod“ koji razobličava agni-jogu, vodeće ideje i sadržaj samog učenja.


NAPOMENE:

  1. Krišnaiti za vrhovnog boga smatraju Krišnu; drugi religiozno-filozofski sistemi imaju drugog boga. Sa pozicije krišnaita, Krišna je tvorac svih tvari, no on stvara (to je zajednička ide-ja koja objašnjava panteizam hindusa, predstavu da su stvoreni svet i bog – jedno te isto) iz samoga sebe. Kao što pauk plete mrežu iz sastava svog tela, tako i Krišna „izdiše“ iz sebe sav svet. Sa hrišćanskog gledišta, Bog i svet su različite realnosti. Suštastvo Božanske prirode nedostupno je paloj ljudskoj prirodi, umu, čulima. Postoji svet, stvoren od Boga ni iz čega, koji obuhvata sferu vidljivog i sferu nevidljivog. Za hrišćanina, prihvatanje ideje da su Bog i stvoreni svet jedno, i da su isti po suštini, znači pri hvatanje Boga kao stvorenog. Ne poznajući ličnog boga, božanstvo u istočnim religioznim i filosofskim sistemima deluje kao princip različitih svojstava svega stvorenog. Npr. kineski „Tao“, označava „put svih stvari“, ili kineski „Tai-ći“, označava „Veliku granicu“, tj. krajnje uopštenje zakonitosti zemnog bivstvovanja, koje održava dualistički karakter poslednjega, stalnu smenu dana i noći, svetlosti i tame, toplog i hladnog, dobra i zla. Takva cikličnost procesa poznatog nam sveta – bilo da je to smena dejstava apstraktnih načela Jin i Jang u kineskoj filosofiji, ili Krišnino zaspivanje i buđenje kod Hindusa – u sebi nosi bezizlaz beskonačnog povratka besmisla, onoga što se u našem narodu kaže: „Đavo ga u krugu vrti“. Zapravo, satana i ne može voditi napred „po istini“, nego se vrti u krugu beskonačno ponavljajući besplodnu raznovrsnost sopstvene laži u granicama koje je on sam sebi ome-đio, svojim otpadanjem od jedine slobodne životvorne vodeće i neponovljive sile – Boga!
    Božanstva mantri jesu tvarna bića, i imaju veze sa angelskim svetom. No istiniti Angeli Božji ne čine ništa protivno volji Gospoda, i zato se ne javljaju ljudima, samovoljno prelazeći granice postavljene od samog Boga; onda je jasno da su mantre obraćanje palim duhovima i opštenje sa njima, a ne sa izaslanicima Oca Nebeskog.
    U Bagavad-giti – svetom tekstu krišnaita – Krišna otkriva svome učeniku Ardžuni svoj stvarni lik, „svevišnji božanski lik“, koji se inače može nazvati demonskim. Ardžuna je rekao: „… vidim te sa mnogobrojnim rukama, stomakom, očima, ustima, beskonačno mnogolikog: nigde nemaš početka, ni sredine, ni kraja ne vidim, o gospodaru mnogoobraznog lika… lik ti je ogroman, s mnogobrojnim očima, o moćnoruki, s mnogobrojnim rukama, bedrima, mnogim koracima, s mnogobrojnim ustima, mnogobrojnim pokličima, svetove vidim kako drhte, i sebe u njima… u nastupu pokliča tvojih čeljusti ti videh, slična ognjenom plamenu sveuništavajućeg vremena, i ja ne znam tvoj pravac, ne vidim spasenje; o milosrdni, o gospodaru bogova, o utočište svetova. Svi sinovi Dritaraštre zajedno sa mnoštvom gospodara zemlje… nestaju žurno u tvom ždrelu sa užasnim kricima, sa izrazom strave, zakačivši se među zubima tvojim vide se smoždenih glava… Odasvud ti obuhvataš svetove, gutajući ih plamenim ustima; ispunjavajući blještavim sjajem sav svet, tvoj užasni plamen ga zahvata… Reci mi, ko si, o gospodaru užasnog lika… jer ja ne sagledavam sva projavljenja tvoja. Ja jesam vreme – odgovara Krišna; rastući ja rušim svet; uništavajući svetove napred se krećem… (Mahabharata, knj. 1)
    Iz reči apostola Pavla mi znamo da je poglavar „države smrti“ kakvim se ovde predstavlja Krišna, – đavo (Jevr. 2,14). Bog jeste „Put, Istina i Život“ (Jn. 14, 16). Zanimljivo da „Krišna“ znači „crni“ (30, s. 323), a po predanju on je imao tamnu kožu. Kontrast predstavljaju reči Spasiteljeve: „Ja sam svetlost svetu“ (Jn. 12,46).
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *