NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Staklene oči Indije – Pravoslavlje i duhovnost dalekog istoka

Pravoslavni put spasenja i orijentalno-okultna učenja
O. Vladimir Jelisejev

Budizam i Pravoslavlje

U budizmu sredstva i putevi spasenja („marga“) po opisu S. Čaterđija i D. Data jesu:

1) Ispravni pogledi

Neznanje je glavni uzrok naše patnje. Ako odstra-nimo uzrok nesreće nestaće i patnja. Ispravan stav – to je pravilno razumevanje „četiri uzvišene istine“ koje je formulisao Buda:
1) Život u svetu je pun patnje; 2) Postoje uzroci patnje; 3) Postoji mogućnost prekida patnje; 4) Postoji put koji vodi izbavljenju od patnje.

2) Ispravna odlučnost

Za izbavljenje od patnje potrebno je: a) odricanje od svega zemaljskog; b) odricanje od loših namera; v) odricanje od mržnje prema drugim ljudima; g) čvrsta rešenost da se život saobrazi prema istini.

3) Isiravno učenje

Neophodno je uzdržavanje od laži, klevete, grubih reči i bestidnih razgovora, – to jest, kontrola sopstvenog govora.

4)Ispravno ponašanje

Neophodno je odreći se od uništenja svakog života, od nepravilnog udovoljenja čulima, od lopovluka, itd.

5)Ispravan način života

Neophodno je živeti časno i pošteno, ne pribegavajući nedozvoljenim sredstvima čak ni radi opstanka.

6)Ispravan napor

Postojano iskorenjivanje iz sebe starih ideja i navika, prihvatajući nove i umnožavajući znanje usva-janjem novih ideja.

7)Ispravno nastrojenje uma

Neophodno je stalno imati na umu da su stvari po prirodi prolazne. To je potrebno radi toga da bismo se oslobodili od vezanosti za predmete i žalosti zbog gubitka istih.

8)Ispravno usredsređenje

Ovde se ima u vidu psihotehnička praksa udub-njivanja (meditacija) sa ciljem dostizanja stanja oslobođenja od patnje (nirvana).
Ova praksa se sastoji od četiri stepena:
a)osmišljenost i sprovođenje istine čistim i nepomućenim umom, uz otklanjanje sumnje u četiri plemenite istine.
b)postajanje svesnim radosti duhovnog spokojstva koje se rađa iz nepomućenog rasuđivanja.
v)iskustvo ulaska u stanje ravnodušja, tj. odricanje radosti usredsređivanja.
g)dostizanje savršene nepomućenosti, ravnodušja i samosavladavanja (28, s. 116-121).

Razmatrajući ovih osam stupnjeva budističkog učenja mi ne nalazimo u njima ništa slično pokajanju, iako jasno vidimo isto ono uzgajanje nepomućenosti, ravnodušja, samosavladavanje. I ovde na nalazimo ljubav – onu ljubav u kojoj čovek polaže dušu svoju za druge, kao što je Hristos raspet za nas. Osim toga, budizam odriče postojanje Boga, i budista nema pred kim da se kaje. Ideal budizma je suprotan idealu hrišćanstva: to je ideal egoiste.
Istine radi, potrebno je reći nekoliko reči o jednoj grani budizma, mahajana-budizmu, koji propoveda ideal bodisatve. Bodisatva označava takvo stanje čoveka koji je dostigao nirvanu kada se on, pokrenut sapatnjom, odriče ulaska u nirvanu da bi spasao ljude koji ostaju u neznanju. Žrtvujući lično „spasenje“ on postaje propovednik ravnodušja, kao suštinskog leka od života. To je slično preporuci bolesniku da umesto leka za ozdravljenje uzme otrov koji će prekratiti bolest zajedno sa životom.
Gospod je rekao: „Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju„. (Jn. 10, 10). Ideali istočnih učenja i hrišćanskog učeša su suprotstavljeni. Istok teži izbavljenju od života, a hrišćanstvo stremi preobraženju istog, oboženju.
Interesantno, što je u opažanju prisutnija hladnoća rasuđivanja i intelektualizam, svojstveni jogi i budizmu, sami njihovi metodi više liče na ,drugi vid molitve“, opisan kod Svetog Simeona Novog Bogoslova. Takvih vidova molitve ima tri, i samo je jedan od njih pravilan. Evo šta on kaže.
„Drugi vid molitve je taj, kad neko svodi um svoj u sebe odvajajući ga od svega čulnog, čuva svoja čula, prikuplja pomisli da ne bi lutao po taštim predmetima ovoga sveta, ispituje svoje pomisli, proniče u smisao izgovorene molitve, čuva svoje pomisli da ne bi postale đavolskim plenom pristankom na nešto sujetno i zlo (sve to sa velikim trudom i samopregorom!); nastoji da dođe do sebe samog da ne bi bio pobeđen nekom strašću. Odlika ovog podviga je što se sav odvija u glavi: pomisao se sa pomišlju bori.
Imajući takav podvig i takvu borbu sa samim sobom, on nema mira od sebe samog nikad, i ne nalazi vremena da se zanima tvorenjem vrlina, da bi zadobio i venac pravde. Takav čovek je sličan borcu protiv neprijatelja u noćnoj tmini, koji čuje njihove glasove, prima udarce od njih, ali ne može da ih vidi… Zato što on sam prebiva u glavi a zle pomisli iz srca izlaze…
Beskoristan je trud njemu nesrećniku, i čak, sasvim gubi platu svoju, zato što ne primećuje da je savladan taštinom, i uobražava da dobro poznaje sebe. U svojoj gordosti on druge prezire i osuđuje ih, a sam sebe hvali, mašta da je dostojan da bude pastir ovcama slovesnim, da ih rukovodi – a liči na slepca koji vodi druge slepce“ (8, t. 5, s. 330-331).
Danas je veoma rasprostranjena agni-joga (joga ognja). U hrišćanstvu, pokajanje se javlja kao glavno sredstvo očišćenja od greha. O očišćenju govori i klasična joga. Spoznaja o unutrašnjoj čistoti postoji i u agni-jogi. Agni-joga je tesno vezana sa tradicijom okultizma. Zato je važno reći kako se ovde shvata ta unutrašnja čistota. Evo šta piše tim povodom „majka agni-joge“ – Jelena Rerih, u pismima svojim učenicima:
„Odbacite svaku nečistotu misli, zamenivši je dobrim mislima. Požurite da očistite duh izgrađujućim mislima o čudesnom budućem“ (16. s. 46). O efikasnosti takvog „očišćenja duha“ mi možemo suditi na primerima bivših komunističkih državnih rukovodilaca kojima „izgrađujuće ideje o čudesnoj budućnosti“ nimalo nisu smetale da prolivaju krv nevinih ljudi u vreme revolucije, građanskog rata i masovnih represija. Samo pokajanje pred Gospodom očišćava, ali se ono u agni-jogi ne spominje. Hristos je za njih običan čovek, koji je ličnim naporom dostigao nad-čovečanski nivo; Bog je Apsolut koji se ne meša u zemaljske stvari i potpuno je ravnodušan u odnosu na ljudsku sudbu na ovoj grešnoj zemlji. U ovom učenju očigledno je prisutan budizam, koji je uticao na formiranje stava Nikolaja i Jelene Rerih.
Govorili smo o intelektualnom i racionalnom karakteru budizma, ali ova osobina nije prisutna u svim njegovim raznovrsnim oblicima. U zen-budizmu vlada suprotna tendencija – poricanje intelekta – dok se akcenat stavlja na psihička stanja koja se zovu ozarenja, prosvetljenja, satori. Međutim, i ovde se um preobražava zato da bi čovek dostigao potpuno pra-žnjenje uma od svake misli i sagledao prvobitnu svetlost „nestvorenog uma“. Za ovo pustošenje uma primenjuju se tipično intelektualne zagonetke koje se zovu „koani“. Cilj koana je – uvođenje učenika u stanje mentalnog šoka, kad on, posle višednevnih i bezuspešnih napora, konačno „ubode“ pravilan odgovor, um mu se otvori i on oseća „prazninu“.
Operisanje umom ne donosi spasenje. Sveti Grigorije Palama kaže: „Onaj koji projavljuje dejstvo uma i prosvećuje se svetlošću razumevanja ili umnim ozarenjem, ako se zbog toga smatra pročišćenim, prelašćuje sebe upavši u laž, i putem samoobmane široko otvara vrata onome koji svagda nastoji da nas prelasti“ (8. 2. 5, s. 326).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Hvala na ovom tekstu. Pomogli ste mi da razrešim mnoge nedoumice i dali smernice za dalje.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *