МЛАДОСТ И СТРАСТИ

 

Младост и страсти
 

 
Побачај
 
Велика је тајна родитељства: њоме је човек обдарен да би превазилазио самог себе и тајну љубави крунисао потомством. Колико је Србски народ везан за породични живот, не мора се много причати: довољно је погледати поезију коју је изнедрио и људе које је историји дао. Раније је, упркос сиромаштву и страдалннштву, деце је било много – и за рат, и за рад. Храњена су „на преслици и десници руци“, и васпитавана по образу чојства и јунаштва.
Сматрало се да је бездетна кућа несрећна, и да је човек који децу не воли – „баксуз“. Али, вре-мен& А схватања се мењају. Пошто је у Србском народу победио комунизам, будећи у људима најниже себичне страсти и инстикте, а све у име „високог стандарда“, на брак се почело гледати као на друштвено – економски уговор, а не као на извор свеколике људске радости и окрепљења. Продрли су нови обичаји: породична тврђава узајамности под њиховим налетом полагано ое рушила.
Разводи и свађе, деца без родитеља препуштена улици, новац уместо родитељске љубави – допринели су брзом распаду моралних, али и социјалних вредности. Потомство више није било међу врховним смисловима постојања. Ускоро је Србски народ и физички угрожен: пад природног прираштаја једна је од најболнијих чињеница нашег садашњег тренутка. У урбаним срединама све је ближе доба када ће наталитет коначно изгубити трку са морталитетом. Старост и смрт односе победу над младошћу и животом. За то време наши непријатељи се множе и освајају нам земље.
Један од најутицајнијих момената у паду наталитета је енормно велики број побачаја, еуфемистички названих „прекиди трудноће“. Наше време, заборавивши да циљ телесног односа није само полно задовољство, него пре свега и изнад свега рађање деце, нашло је читав низ оправдања за абортус; као да фетус одстрањен насилним путем није зачетак људског бића, него некаква малигна израслина које се треба ослободити.
Православна Црква то назива дете-убиством, јер по њеном учењу душа се у плоду човечијем обликује и „расте“ заједно са телом; зато су побачај наши преци сматрали великим грехом, због кога Бог кажњава народ. Аборту-си су (сада) „нормална“ ствар: до трећег месеца трудноће се обављају рутински, а са посебном дозволом то је могуће и после учинити.
При томе нико не обраћа пажњу на основне биолошке чињенице: срце се код заметка људског јавља између 18 и 25 дана трудноће; основе нервног сестема присутне су након три седмице; за шест недеља обликује се цео скелетић и јављају се рефлекси; мождани таласи уочавају се после месец и по дана, а мозак и сви телесни системи формирани су после два месеца. Абортусом се, дакле, прекида читав један мали живот, а побачаја је толико да са сигурношћу можемо тврдити како су на овај начин Срби после рата уништили више своје деце но што су то урадили њихови непријатељи у Другом светском рату.
Шта бива са побаченим замецима? У Швајцарској је објављена књига „Трговци нерођеним бебама“ у којој су наведени многи подаци о употреби људских ембриона у различите сврхе. Пре 13 година, рецимо, Јапанци су објавили податак да Јужна Кореја у САД извози 4000 фетуса годишње да би они били употребљени у експериментима за утврђивање дејства бактериолошког рата на организам. Затим се сазнало да позната козметичка фирма из Кана производи крему чији су основни састојци издвојени из фетуса; ова крема је рекламирана као средство за подмлађивање старе коже и против бора.
Почетком 1982. у Француској је основана банка људских ембриона, који се чувају у фрижидерима заједно са телећим. Докле се стигло у овој „хуманој“ делатности, сведочи и чињеница да је Друштво за заштиту животиња Немачке успело да издејствују забрану коришћења живо-тињских фетуса у научним огледима; човечије заметке нико не штити. Они су уз то и најјефтинији, јер – од заметка говечета може се добити говече, а говече, зна се, даје млеко и месо.
Све у свему, стање прираштаја у нас забрињава. Морално заслепљени, у великој друштвеној и економској кризи, „принуђени“ смо да се унапред одричемо своје будуће деце. Ипак, треба размислити, пре но што се на тај корак одлучимо: можда абортусом онемогућујемо да се у свету појави нови Тесла, Пупин или Карађорђе.
Смемо ли убити оне који би могли бити бољи од нас? Смемо ли убити било кога?
Господе, умудри нас!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.