Младост и страсти
Србија у доба Новог Содома
Налазимо се у универзуму у коме има све вшпе информација, а све мање смисла”, вели постмодерниста Бодријар. Медији обавештавају о свему, то јест ни о чему: лишене логосне осе, информације које добијамо су – безначајне. Оне само хладе човека, претварајући га у екран који емитује ледену светлост равнодушности. Оживљени паганизам, паганизам који прожима све поре данашњица, који човека принуђује да се мири са грехом и злом, као да је несавладив. Људи су на изазове савремености отупели и препуштају се стихијама и вртлозима идеја и до-гађаја чија је суштина – антихришћанска и антихристовска.
Свет, већ поодавно Нови Вавилон, затровао је све изворе чистоте и чедности који су крепили човека сголећима; Србство, и само саблажњено сластима овога света (при чему пре свега мислимо на Запад, који је кључни чшшлац убрзане секуларизације човечанства), утонуло је у небивали духовни и морални глиб, из кога се мора подићи ако жели да остане у заједници са Богом Живота. На жалост, о томе се код нас у црквеним круговима углавном ћути. А истини се ипак мора погледати у очи.
