МЛАДОСТ И СТРАСТИ

 

Младост и страсти
 

 
САВЕТИ ОЛИМПИЈАДИ
Св. Григорије Богослов
 
Шаљем ти, кћери моја, овај добри пок-лон, шаљем ти га је, Григорије, а савет очински је најбољи савет.
Није, Олимпијадо, злато помешано са драгим камењем, украс женама. На свој царски образ не мећи руменило, ту срамоту која се допада, да тиме не изгубиш свој прави лик. Црвене, златне, блештеће и шарене хаљине осгави другима, које нису украшене светлим животом. А ти се постарај о чистоти, о лепоти, која је достојна дивљења за унутрашње очи. Добре су врлине најбољи украс код жене која има сталну, непроменљиву лепоту достојну прослављања.
Прво поштуј Бога и затим мужа – око твога живота, руководитеља твојих намера. Њега јединог воли, њему једином весели срце и нарочито и више штогод је он љубазнији и нежнији према теби, везама једнодушности чувај нераскидиву привезаност. Не допуштај себи такву слободу, какву изазива љубав твога мужа, него каква је пристојна, зато што у свему може бити пресићености. Мада и у свему бива пресићености, ипак је боља она љубав, која то не зна.
Родивши се женом, немој себи присвајати особине које су својствене мушкарцу и не поноси се родом, не гизди се хаљинама и не поноси мудрошћу. Твоје је мудрост покоравање законима супружанства јер веза брака све чини општим код жене са мужем.
Кад је муж срдит дај му за право, а кад је уморан, помогни му нежним речима и добрим саветима. Јер и укротитељ лавова не умирује раздражену звер силом, него је укроћује гладећи је руком и изговарајући ласкаве речи.
Ма колико да си нерасположена и узнемирена никада не укоревај мужа за оно што си претрпела, јер је он сам за тебе најбоља добит. Не кори га ни зато, што је резултат његовог рада супротан његовом предузећу. Ово би било неправично, јер због демонске вештине често пута и добронамерна предузећа не достижу своје циљеве.
Немој хвалити онога, кога не воли твој муж, са лукавом намером да га на сваки начин речима уједеш. Благородним мужевима и женама, а нарочито женама, и у сваком другом случају, доликује простота срца.
Радости и све жалости мужа сматрај као заједничке. Нека старања код вас буду заједничка, јер кроз ту слогу напредује дом.
И твој савет може имати место, али мужевљев нека је над њим.
Кад муж жали пожали и ти са њим донекле (сета другова служи као пријатан лек у жалости), али ускоро после тога, разведри лице и растерај му тешке мисли, јер ожалошћеном и узнемиреном мужу је најпоуздашгје пристаниште – жена.
Твоје занимање нека буде преслица, вуна и поука у Божјој речи а старање о спољашњим делима остави мужу.
Не излази често на кућна врата за време народних весеља и непристојних зборова. Тамо се и од сгидљивих краде стид, тамо се измењују (нечисти – прим. прев.) погледи, а губитак стида почетак је свих порока.
И у добра друштва и скупове наређујем ти идеш са благоразумним лицима, да би у твојој памети остала која добра реч, која би искоренила у теби неки порок или те јаче привезала врлини.
Дом твој је за тебе и варош и шума. Не допуштај да те гледају туђинци, осим исправних рођака, или свештеника или сединама украшених стараца. Не показуј се и женама које високо држе главу и иду откривене. Не показуј се ни побожним мушкарцима, чак и које много уважаваш, ако твој муж не жели да их види у својој кући. Јер, ко ће ти допринети толико користи, ако не добар муж само ако њега јединог волиш?
Буди високо мудра, али не и горда.
Хвалим женскиње, које чак и не знају мушкарца.
Не хитај на брачно или које друго весеље где је пијанство, игре и загушљиво осећање. Ово доводи и потпуно исправне до кварежи као год што сунчани зраци растапају восак.
Код своје куће не приређуј закуске и пијанке ни у присуству благонаклоног мужа ни у његовом одсуству. Ако је желудцу одређена мера, можда ћеш победити страсти. Ненаситог желудца бојим се ја а брји се и твој муж.
На лицу твоје не треба да буде ни похот-љивих покрета ни гневних трзаја. То је стидно за сваког човека а нарочито за жене јер им пра-ви лице безобразним.
Не кити уши бисером него навиком да слушаш добре речи а за рђаве речи да их затвараш кључем разума. Уши твоје нека буду увек целомудрени слушаоци. Нека девичанска стидљивост у присуству твога мужа под веђама разлива чисто руменило. Зацрвени се кад те гледају други, а сама се старај да не гледаш ни на кога и обарај очи земљи. Ако ти је необуздан језик, увек ће те мрзети муж. Оштар језик често је чинио зло и невинима. Боље је ћутати кад и сами предмет изазива реч, него ли говорити када и време не даје места нескромној речи. Твоја реч треба да буде предмет жеља.
Ноге које иду брзо непоуздани су сведоци целомудрености, јер у самом ходу има хечега дрскога.
Саслушај и ово: немој се предавати рас-паљивој телесној љубави, не тражи у свако време задовољства брачне постеље; убеди мужа да поштује празнике, зато што је лику Великог Бога (човеку – прим. прев.) својствено покоравати се законима. Јер сам бесплотни Син, дајући нашем роду брачни закон, указао је творевини Своје руке ту помоћ, да кад једни одлазе а други долазе, тиме продужи поколење. Променљиви род људски личи на реку, која не стоји на једном месту и увек је, због неизбежности смрти и рођења, пуна, тече и живи.
Али зашто да говорим подробно о свему? Могу ти дати, драга моја, савет но и њега имаш боље у Теодосији – том Хирону међу удатим женскињем. Она је за тебе живи пример сваке речи и дела; она те је примила од оца и однеговала је у теби добре врлине. То је једноутробна сестра беспрекорног архијереја Амфилохија, громогласног весника истине, мој украс, кога сам заједно са непорочном Теклом спровео Богу.
А ако си и од мене старца примила неку високо мудру реч, онда наређујем да је чуваш у дубинама свога срца. Овим ћеш добити благоволење свога мужа, доброга превазићи славом.
Ево теби мога поклона! А ако је потребан бољи поклон, онда ти желим да постанеш многоплодном њивом децама деце, те да се ве-ћим бројем људи у песми прославља Велики Бог, за Кога се рађамо на свет и Коме треба да се приближујемо по утврђеном закону.
 
(Превео прот. Мих. М. П.)

Comments are closed.