МЛАДОСТ И СТРАСТИ

 

Младост и страсти
 

 
О љубави
 
„Љубав је осећајна надградња полног нагона“.
Јасно је да је утицај оваквих „лекара“ на савременике огроман… Чак и родитељи, обезбожени и расцрквењени, својој деци дају тзв. „слободе“ у сексуалном понашању, често их, свесно или несвесно, развраћајући. При томе мисле да им чине добро. Од малих ногу мајке и очеви својој дечици постављају питања типа „Имаш ли девојку/момка?“ или „Јеси ли се за љубила?“
Кад одрасту (а то, нажалост, бива већ у 12. или 13. години), пуштају их да живе како хоће и раде шта хоће: чак се и радују кад виде да им син или кћи имају неког с ким се „за-бављају“ или „иду“…
Млади траже љубав. Гладни су је и жедни. Не знајући за Бога Љубави, они се упу-штају у авантуре промискуитета, често у потрази за оним правим, за оним с ким би се могло живети у браку. Из искустава описаних у књши „Иза затворених врата“ види се да млади (нарочито девојке) своје прве ванбрачне односе доживљавају као насиље, уз страх и опирање. Душа се боји преступа, не жели га. Једна девојка причала је о својој одвратности према младићу кога је волела и који ју је, у име тога присиљавао на блуд. „Шта је он у мени волео, ако је уопште волео?“ пита се она.
„Жену? Моју наивност, или му је можда годила моја велика љубав? Независно шта је од овога волео у мени једно је сигурно: да то нисам била ја, Наташа. А то је оно што је највише болело, јер ја сам му припадала свим бићем. А он је то злоупотребио, злоупотребио је моју љубав, инстанцу љубави, човечност и уценио ме тиме“.
„Волети неког“ говорила је руска песникиња Марина Цветајева, „значи видети га онаквим каквим га је Бог замиспио, а родитељи га таквим нису учинили“. Волети значи потпуно поштовати ја вољеног… И не само поштовати, него у заједници са Христом и својим брачним другом победити емрт.
Као мото за своје тумачење снова, Фројд је узео Вергилијев стих из „Енеиде“: „Ако не могу да досегнем небеса, покренућу реку паклену“ („Flectere si nequo superos, Acheronta movebo“). Паклена река је покренута; један по један, потапају се њеним бујицама спратови живота, светлости, истине… Човек, од Адама и Еве склон лажним надама о рају без Бога, на ивици је на само метафизичког, него и физичког самоуништења…

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.