Младост и страсти
Да ли је рукоблудије “олакшавање”?
Има оних који рукоблудије правдају тобожњом потребом за олакшањем, за пражњењем “вишкова”. Међутим, Господ је та пражњења регулисао несвесним ноћном истечењима, која се дешавају без икаквих блудних слика и снова.[1] (Снови су, ако се јаве, знак да је блудна страст озбиљније присутна у души, и они су углавном израз несавладаних дневних похота).
Свима који о рукоблудију мисле као о “олакшању напетости”, одговара Свети Атанасије Велики, пишући писмо монаху Амуну, објашњавајући му суштину природних, бестрасних ноћних полуција: “Кажи ми, најљубазнији мој, шта има у себи грешно или нечисто природно једно истечење? То би било исто, као кад би неко преступом сматрао мокроте које из ноздрва излазе (дакле, слине – нап. аут.), или пљувачку из уста, а можемо показати још и на више, наиме, на празнење утробе, које је живом бићу потребно живота ради. Свему живом дати су неки неопходни пролази, кроз које сваки уд на нама гобацује из себе сувишак. Такви су вишци онога што се од косе одељује (зној, нап. аут.), и оно што се чисти из утробе; а оно (истечење, без страсти, у сну – наш. аут.) је вишак семена”. Дакле, рукоблудничити ради “олакшања” уопште се не мора. Бог је дао начина да се вишак одстрани.
НАПОМЕНА:
- Кад се каже да је истечење семена – осквернење, то не значи да је семе само по себи прљаво и скверно. Како би то могло бити, ако је, као што смо рекли, у њему заметак будућег живота? Истечење је скверно управо због тога што се мушко семе не сеје тамо где би требало да се сеје ради рађања, него се излива негде другде. То је суштина овог осквернења.
