МЛАДОСТ И СТРАСТИ

 

Младост и страсти
 

 
Расте број побачаја и развода
 
Србски православни народ је вековима живео и мислио Христом и Његовим Еванђељем, а то је Еванђеље чедности и чистоте. Срби су знали да се једино чедношћу бива чедо Божје, а да је образ важнији од земаљског живота. За чистоту се живело и мученички страдало! Чистоти су се певале песме и њоме се надахњивало.
Свети Владика Николај, говорећи о србском народном дому, вели и ово: „Србски дом постао је прави манастир, са једним додатком освештане брачне везе ради множења народа Божјега и са скраћеним правилом молитвеним по нужности, но крје се надокнађивало већим трудом. Вера, поштење, послушаније и трпљење, то је укратко био типик сваког србског дома“ (Србски народ као теодул, мисао 67).
Ожењени Србин и удата Србкиња своју децу васпитавали су на узвишеним примерима свештене историје Старог и Новог Завета, као и на ликовима србске хришћанске повеснице. Народ је пред очима стално имао Светог Саву и Светородне Немањиће, Мати Јевросиму и Косовку девојку, као и Марка Краљевића, који штити своје посестриме од поганих похота црног Арапина. Зато је Лаза Косгић са правом приметио да србски идеап никада није била сладуњаво – еротична западњачка Вечна Женственост него огњена, по узору на Богомајку, Вечна Девственост.
На жалост, ниво србске моралности почео је да опада још пре Другог светског рата, када су се многи окренули Европи, „Белој демонији“, тражећи у њој нове обрасце понашања и живљења. Број побачаја је порастао, развода бракова било је све вшпе, а народна душа је трпела притисак од свакојаких изрода, који су пропагирали нови „сексуални морал“ и на делу га спроводили – прво у оквиру својих партијских ћелија, а затим у партизанско-комунистичким јединицама у тзв. „народноослободилачком рату“.
У доба Титове страховладе, све свето и честито међу Србима било је обречено на распеће, а медији су отворено позивали да се раскрсги са патријархалним „предрасудама“ (Сетимо се само серије “ Љубав на сеоски начин“ која је у целини посвећена исмејавању стидљивости и чедности младог Милорада, сељачета које одбија да се уклопи у „сексуалну револуцију“ што је захватила и србско село)[1]…
Садашње стање нашег, негда хришћанског народа је, благо речено, претешко: дефинитивно смо постали Запад, са свим његовим малигним изопачењима и у потпуности његове палости… Чланак који стављамо на увед читаоцу има за циљ да пружи опис те, у нас небивале ситуације…
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Реч „љубавник“, данас тако опогањана, у прошлом веку значила је добар, љубазан и свима омиљен човек. Како се времена мењају…

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.