ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА
– Ћ –
ЋУТАЊЕ
ЋУТАЊЕ
• Свети Оци саветују ћутање када је за то време, а и сами су се трудили да га чувају. Потпуно и свагдашње ћутање сачували су само они угодници Божији који су од мноштва благодати непрестано пребивали у стању духовног усхићења. „Савршенство безмолвија, каже свети Исак, јесте ћутање о свему“ Тако је заћутао и Велики Варсануфије који је имао дар пророштва и дар чудеса; ћутање пак страсног буди подозрење да је шарлатанство. 16.129-130 (в. МОЛИТВА ИСУСОВА – Живот)
Кључне речи: Свети ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов
Читала сам то више пута, али узалуд, нисам видела егоизам у себи. Нисам видела да ја свуда намећем своје Ја. Тек пошто су ме ближњи разобличавали и пошто сам молила Пресвету Богородицу за помоћ, мало сам се освестила. Човек егоиста не види своје стање. Очајник. Он јадан мисли да је с њим све у реду. Да га други неправедно оптужују и да му се чини неправда. А и грехе других према себи види огромним, а своје не види.