НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

 

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА
 

 
А
 
АД
АКАТИСТ
АНАТЕМА
АНЂЕЛИ
АНЂЕО ЧУВАР
 


 
АД
 
• Изричући пресуду Адаму приликом његовог протеривања из раја, Бог је најпре набројао земаљске казне за преступника рајске заповести, а потом је објавио да ће Адам тим казнама бити подвргнут све дотле док се не врати у земљу из које је узет. Јер си земља рекао му је Господ и у земљу ћеш се вратити (Пост. 3,19). Овде није речено да ће Адам у земљу поћи само телом: пресуда ономе који се дрзнуо да устане против Бога страшнија је него што се чини на први и површан поглед. Праведници Старог Завета, као што је очигледно из Светог Писма, недра земље увек су сматрали за место ада. С тугом ћу у ад сићи за сином својим (Пост. 37,35) говорио је свети патријарх Јаков кад су му донели лажну вест о смрти његовог љубљеног сина Јосифа. Престани дакле и окани ме се мало моли Бога праведни, многострадални Јов окружен са свих страна искушењима пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и мрачну, у земљу вечне таме, где нема светлости, нити се види живот људски (Jов. 10,20-22). Богонадахнути законодавац Израиљаца Мојсије објављивао је народу гнев Божији на Кореја и његову дружину говорећи: Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ. Но ако ли што ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у ад, тада знајте да су ови људи увредили Господа… Икад изговори ове речи саопштава даље Свето Писмо раседе се земља под ногама њиховим… и сиђоше живи у ад (Бро. 16,29-35). Пророк Давид је певао Господу: Јер je милост Твоја велика на мени, и избавио си душу моју од ада најдубљег (Пс. 85,13).
.. .Исто место за ад одређује и Свето Писмо Новог Завета. Најављујући силазак у ад Својом Душом и Божанством неодвојивим од ње Богочовек је рекао: Биће Син Човечији у срцу земље три дана и три ноћи (Мт. 12,40). Објашњавајући Спаситељеве речи блажени Теофилакт Охридски каже да је Господ испунио то Своје обећање „сишавши у подземље до ада“. По речима светог апостола Павла, Господ сиђе у најдоња места земље (Еф. 4,9), a пo речима апостола Петра сиђе и проповеда духовима у тамници (1. Пет. 3,19). „Обожена Душа Христова каже свети Јован Дамаскин силази у ад зато да би светлост обасјала и оне који су под земљом и пребивају у тами и сени смрти, баш као што је онима на земљи засијало Сунце правде“ (Тачно изложење православне вере). 3. 89 -91
 
АКАТИСТ
 
• За почетнике је корисније да на молитви читају акатисте и каноне него Псалтир. 6. 299
• Акатист Господу Исусу Христу за почетника је кориснији од других молитвословља. Читајте га једном недељно, стојећи или седећи, како Вам буде угодније, али обавезно са пажњом и без журбе. 6. 526 (види: МОЛИТВА, ПРАВИЛО, ЦРКВЕНА МОЛИТВА)
 
АНАТЕМА
 
• Речју анатема означава се одлучење, одбацивање. Када Црква предаје анатеми неко учење, значи да то учење садржи у себи хулу на Духа Светога и ради спасења мора да буде одбачено и одстрањено, као што се отров удаљава од хране. Када се човек предаје анатеми то значи да је он неповратно усвојио богохулно мишљење и да њиме лишава спасења и себе и оне ближње са којима дели свој начин размишљања. Када човек донесе одлуку да остави богохулно учење и прихвати учење кога се држи Православна Црква, он је обавезан, према правилима Православне Цркве, да преда анатеми лажно учење кога се дотле држао и које је било погубно по њега, отуђујући га од Бога, држећи га у непријатељству према Богу, у хули на Духа Светога и у општењу са сатаном.
Значење анатеме јесте значење духовног црквеног лека против болести у људском духу која доноси вечну смрт. Вечну смрт доносе сва људска учења која у Богооткривено учење о Богу уводе сопствено умовање, добијено из лажно названог разума, из телесног мудровања тог заједничког наслеђа палих духова и људи. Људско умовање уведено у учење хришћанске вере назива се јерес, а следовање томе учењу зловерје. 4. 79
 
АНЂЕЛИ
 
• Реч Анђео значи „весник“. Тај назив анђели су добили због начина свога служења спасењу људског рода, ради чега их употребљава Свеблаги Бог и што они испуњавају са светом ревношћу и љубављу. Апостол Павле је рекао: Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење? (Јевр. 1,14).
Време стварања Анђела у Светом Писму није тачно означено; али према учењу општеприхваћеном у Светој Цркви, стварање Анђела претходило је стварању материјалног света и човека. Анђели су створени ни из чега. Какву су само благодарност, љубав и поштовање осетили према Творцу, Који им је даровао битије и уједно духовну насладу, када су себе одједном угледали створенима у чудесној лепоти и блаженству! Сазерцавање и славословље Творца постало је њихово непрестано занимање. Сам Господ за њих је рекао: Кад створене беху звезде, хваљаху Me гласом великим сви Анђели Моји (Job. 38,7). Овим речима Светог Писма на најјаснији начин се доказује да су анђели створени пре нама видљивог света и да су присуствујући његовом стварању прослављали премудрост и силу Творца. Њих је, као и сав видљиви свет, створила Реч Божија (Логос Божији): Јер Њиме   вели свети апостол Павле би саздано све што је на небесима и на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано (Кол. 1,16).
Апостол овде под престолима, господствима, началствима и властима подразумева различите анђелске јерархије. Света Црква познаје три врсте таквих јерархија. Свака јерархија састоји се од три чина. У прву спадају Серафими, Херувими и Престоли; у другу  Господства, Силе и Власти; у трећу Началства, Арханђели и Анђели. Учење о овој подели Анђела изложио је свети Дионисије Ареопагит, ученик светог апостола Павла, који у својим делима набраја неке од чинова. Најближи Престолу Божијем су шестокрили Серафими, као што је видео пророк Исаија у своме виђењу. Видех   вели он   Господа где седи на престолу високом и преуздигнутом, и испуни се Црква славе Његове. Серафими стајаху око Њега, шест крила један и шест крила другu: са два крила покриваху лица cвoja, са два ноге своје, a са два лећаху. И клицаху један другоме гoвopeћu: Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуна је сва земља славе Његове (Ис.6,1 3). Иза Серафима пред Престолом Божијим стоје Богомудри многооки Херувими, потом Престоли и по реду остали анђелски чинови. Анђели пред Престолом Божијим стоје са великим побожним страхом који им улива непојмљива узвишеност Божанства; не (стоје) са страхом који осећају грешници када се кају и који бива замењен љубављу, него са страхом који је вечан и представља један од дарова Духа Светога   са страхом којим је Бог страшан за све око Себе. Од постојаног сазерцавања безмерне узвишености Божије они се налазе у непрестаном блаженом усхићењу и опијености, што изражавају непрекидним славословљем. Пламтећи љубављу према Богу они налазе неисцрпну и бесконачну насладу у самозабораву у коме више не постоје у себи, него у Богу. 9. 305- 306
• Јављајући се људима Анђели су се увек показивали у људском обличју. Свето Писмо не спомиње ни једно јављање Анђела у било ком другом виду. Саопштавајући о јављањима Анђела у људском обличју, Свето Писмо нигде не говори посебно о њиховом изгледу, што би свакако било учињено када Анђели не би имали никакав облик или када не би имали људски облик. Ми немамо никакво право да Анђеле доживљавамо другачије но што их представља Свето Писмо. 3. 227
• Место пребивања светих Анђела је небо. To нам је открио Господ. Анђели на небесима рекао је Он стално гледају лице Оца Moгa Небеског (Мт. 18,10). О васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као Анђели Божији на небу (Мт. 22,30). И из многих других места Светог Писма види се да је небо обитавалиште Анђела. Они обитавају на небу, а Бог их шаље на земљу ради испуњавања различитих наредаба Божијих, као што смо видели из наведених места Светог Писма. Шаљу се и да би помогли свима који се спасавају, као што је рекао свети апостол Павле: …духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење(Јевр. 1,14). 3. 230- 231 (в. ДУША)
 
АНЂЕО ЧУВАР
 
• Црква нас учи да сваки хришћанин на крштењу од Бога добија светог Анђела чувара, који хришћанина невидљиво чува и поучава на свако добро дело током читавог његовог живота, подсећајући га на заповести Божије. Тако и кнез таме, који жели да читав људски род повуче за собом у пропаст, додељује човеку једнога од лукавих духова, који се, пратећи човека свуда, труди да га увуче у свакојаке грехе (Догматско Богословље Православне саборне источне Цркве). На основу овде изложених појмова јасно је да је хришћанин током читавог свог живота дужан да бди над собом, испуњавајући се истовремено страхом и храброшћу. Он је дужан да стално буде на опрезу и у страху пред својим непријатељем и убицом, а уједно да постојано пребива у храбрости и бодрости због убеђења да се у његовој близини непрестано налази његов силни помоћник свети Анђео. Преподобни Пимен Велики је рекао: „Велика помоћ Божија ограђује човека; али њему се не допушта да је види“. He допушта му се да је види свакако зато да човек не би, уздајући се у ту помоћ, занемарио и оставио подвиге који су по његовој мери. 5. 322 -323

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *