ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 801 – 850
 
801. Питање. За време великог спора око вере цар је послао епископа код великог старца и писмено га питао како да поступи. Јер, он је сматрао да се наопака мишљења крију и код неких силника овог света, те да немају исправно схватање о вери.
Одговор: У вези са оним што смо сазнали од вашег посланика, ми се присећамо да је заједно са избављењем из јаме (Дан.14,39-42) Данило, уз помоћ Божију, стекао и царско пријатељство. Имајући наду у Бога, који спасава слуге своје и који је близу свих који га призивају у истини (Пс.144,18), Данило се није уплашио претњи и невоља које су га очекивале због царске наредбе. Он се чак није устрашио ни самог цара. Утврђен вером (Јев.11,33) Христовом, он је због те вере био прослављен од Бога. Срце царево је у руци Божијој. Бог ће, дакле, његово срце приклонити нама (Прич.21,1) уколико пожелимо да поступамо исправно.
 
802. Питање. Један епископ је оптужен за среброљубље и друге падове. Због тога га народ није подносио. Он је био осуђен од помесног сабора и по изобличењу је дао отпусно писмо. После тога је, по општој пресуди, оставио престо. Житељи тог града су били у недоумици око избора: три човека су сматрали достојним епископства. [О томе] су послали питање великом старцу Варсануфију.
Одговор: Сами не бирајте ни једног, него избор оставите архиепископу. Он ће вам поставити онога на кога му Бог укаже.
 
803. Питање. Један христољубиви човек је питао истог старца да ли ће им Бог неизоставно дати једног од та три човека.
Одговор: Уколико они са једномисленошћу, исправношћу срца и вером у Бога желе [доброг епископа], Бог ће им дати не само једног од њих, него и анђела са неба, тј. равноангелног човека, с обзиром да не може слагати Онај ко је рекао: Иштите и даће вам се… Јер сваки који иште, прима (Мт.7,7-8). Онима, пак, који траже некорисно, речено је: Иштете и не примате, јер погрешно иштете (Јак.4,3).
 
804. Питање. Између њих тројице један је бољи од других. Да ли ће им Бог њега дати?
Одговор: Уколико избор једног од њих житељи препусте архиепископу, Бог ће им дати оног који ће за њих бити најкориснији. На пример, Он ће им дати најстрожије (од тројице), уколико још имају потребу за строгошћу ради свог исправљања.
 
805. Питање. Шта ће се десити уколико се град тим поводом раздели, те једни траже по вери, а други из пристрасности, иако су предложени од обе стране достојни људи?
Одговор: Бог ће удовољити онима који ишту по вери, а не оним другим. Јер, Он не одбацује онога кога су предложили, него њихово зло искање.
 
806. Питање. Шта ако онај ко није предложен по вери буде кориснији од оног који је предложен по вери?
Одговор: Срцезналац Бог ће, гледајући на добру намеру оних који су добро тражили, послати онога кога су предложили други. И Он то неће учини због њиховог предлога, будући да је био руковођен злом помишљу, него ради добре намере [првих], који су хтели да узму бољег, премда га из незнања нису предложили.
 
807. Питање. [Понекад] и они који се (у свом искању) руководе неисправном помишљу добијају добро, премда не по достојности. Због чега се речено дешава?
Одговор: Ради достојних Бог милује и недостојне. Јер, Он даје дажд праведнима и неправеднима (Мт.5,45). Он нам је то открио преко Божанственог Писма, говорећи Аврааму: Ако нађеш десеторицу праведних у граду, нећу погубити то место ради њих (Пост.18,31). Кад је ради десет праведника био готов да поштеди град, утолико пре ће ради многих поштедети и друге.
 
808. Питање. Шта ће се десити уколико они по доброј вери неког предлажу за епископа, али ни један од предложених неће бити користан. Да ли ће им Бог онда сам од себе дати некога?
Одговор: Пошто су достојни доброчинства, Бог неће учинити по њиховом избору. Он ће, након извесног времена, њих саме надахнути да изаберу другог, или ће онога ко има власт рукоположења подстаћи да им постави другог, кориснијег од онога кога су они предложили.
 
809. Питање. Шта ће бити ако сви траже на основу неисправне помисли, премда им и пође за руком правилан избор? Да ли ће им и тада бити пружена достојна личност?
Одговор: Видећи унапред да ће се покајати, Бог ће им дати баш њега. Они ће га се удостојити због будућег покајања. Уколико, пак, види да ће остати без покајања, Он им га неће дати због њихове недостојности.
 
810. Питање. Ти си, оче мој, рекао да недостојни бивају учесници добра које се дарује због достојних, чак и ако се град подели у мишљењу. Како ће се онда испунити Писмо: Свако царство које се раздели само у себи, опустеће (Мт.12,25)? Јер, ето, град се разделио, али због добрих (грађана) остаје цео!
Одговор: У наведеном се мисли на случај у коме обе стране скрену на зло. Тада се дешава опустошење. Очигледно је, пак, да стајање у добру не производи поделе. Јер, апостолско учење је једно. И апостол је рекао: Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји (1.Кор.7,15). Шта, зар ћемо рећи да ће Црква нестати само стога што се раздвојила? Не било тога! Јер, Господ је рекао: И врата пакла неће је надвладати (Мт.16,18). Од ње ће се одвојити онај ко не истраје у добром делу. Онај, пак, ко истраје неће се одвојити.
 
811. Грађани су поступили сагласно одговору који им је дао старац. Они су предложили она три човека и за епископа им је био постављен свет и богоугодан човек. Ранији епископ је, уздајући се у новац, пошао у Византију да моли да му се врати епископски престо. Пошто се по граду пронела вест да је успео у намери, грађани су се узнемирили и послали [неке] да питају старца како да поступе. Они су се, наиме, бојали да цару дају на знање да су се обманули у својој нади, те да наведу о штети у Цркви. Старац им је објавио:
Одговор: Пошаљите молбу која би могла уверити цара да је изгнање епископа било учињено правилно. Пошаљите му и свитак отпусног писма у коме се он одрекао престола, те благодарење за избор (новог епископа). [Јер, све је] то било дело Божије, а не људско. На тај начин ће се цар приволети да откаже наклоност ранијем среброљубивом епископу. Они који ствар хоће злонамерно да спроведу, уопште неће успети. Они ће само узалуд потрошити новац, да би се затим постидели. О црквеној штети велим као што је речено у Писму: Отиде Сампсон са иноплеменицима (Суд.16,30).
 
812. Добивши одговор, они су се олењили да пошаљу молбу. Међутим, епископ је дошао у митрополију код управитеља области са царском наредбом да му се врати пређашњи престо. Када је произашло велико смућење и немир у граду, (грађани) су [неколицину] послали старцу, смирено га питајући за [савет].
Он им је одговорио: „Лоше сте поступили што сте се олењили да цару дате на знање [оно што се десило]. Јер, Бог не воли лењост. Уосталом, говорим вам у име Господње да тај епископ неће ући у град, чак и да дође до градских врата. Бог то неће допустити“. Обласни управитељ је дошао у град да испуни царску наредбу, због чега су сви били у тузи и страху. Међутим, изненада је дошла вест о смрти цара, те се све неочекивано распало. Епископ се удаљио без успеха, узалудно потрошивши сребро, као што је предсказао старац. Тако се предсказано потврдило на самом делу. По речи Господњој, оно што је везао на земљи, биће свезано и на небу (Мт.18, 18).
 
813. Питање. Сматрајући се недостојним свештенослужења и неспособним за управљање црквеним пословима, постављени епископ је помишљао да се удаљи. Он је о томе послао питање великом старцу.
Одговор: Радуј се у Господу, слуго Божији и свештенослужитељу Светих Тајни! Ти знаш шта је написао свети апостол: Сваки, браћо, у чему је позван, у томе нека остане пред Богом (1.Кор.7,24). Ја верујем да си ти постао епископ мигом Божијим. Због тога ниси најамник, него пастир. Према томе, не тражи да се удаљиш да не би наљутио Бога, који је рекао: Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи (Мк.13,31). Немој се бојати. У Писму је речено да се Исусу Навину (који се по смрти Мојсија уплашио да поведе народ у обећану земљу) јавио анђео и утешио га: Храбри се и крепи се, не бој се јер као што бејах са Мојсијем, тако ћу и са тобом бити (Ис.Нав.1.6-7). И од мене недостојног чуј исту реч: Храбри се и крепи у Господу!
 
814. Питање. Исти је питао другог старца: „Оче мој, кога треба рукополагати за свештенослужитеља? Какав он треба да је по животу“.
Одговор: Ради служења светим Божијим жртвеницима треба рукополагати врлинске људе достојне Бога, нарочито оне који су, сагласно Писму, од многих посведочени (1.Тим.З,7; Дап. 22,12). Треба да се старате да рукополажете достојне и да их по рукоположењу надзирете судом својим. Бог ће, наиме, и за црквени суд од вас тражити одговор, тј. потврду о обављању своје (обавезе). На тај начин ви ћете Богу показати своју добру намеру да Црквама Божијим рукополажете достојне људе.
 
815. Питање. [Дешава се да] оци некога посведоче достојном рукоположења. Да ли треба да се задовољим њиховим сведочанством, не захтевајући одобрење многих?
Одговор: Треба да сматраш довољним сведочанство отаца. Јер, они говоре по вољи Божијој. Њих Бог жели да има као служитеље. Уколико твоја помисао негодује и после таквог сведочанства, знај да се ради о ђаволској плеви.
 
816. Питање. Шта да се радио уколико онај за кога сведоче оци одбија да прими рукоположење, или се, пак, после рукоположења удаљи?
Одговор: Уколико се он одриче, треба га посаветовати. Уколико се, пак, и по савету уклони од рукоположења, прекор ће пасти на њега с обзиром да је одбацио вољу Божију, премда је био дужан да испита себе и да се потруди на предложеном делу. Уколико нађе да не може (понети предложени терет), нека, као растворен сољу Божијом, пита свете и затим учини по њиховом савету. Јер, многи од светих су се устезали, али их је Бог принудио. Мојсије је рекао: Види да изабереш другог способнијег (Изл.4,13). И Јеремија говори: Ја сам дете и не могу говорити (Јер.1,6). И други оци су избегавали рукоположење. И кад су их [ипак] узели и рукоположили, они су истрајавали у служењу ради имена Божијег. Онај ко се одриче, иако га присиљавају, бежи од послушања. Међутим, Писмо говори: Послушност је боља од жртве (1.Цар.15,22). Људе који безмолствују и који се удаљују од општења са људима уопште не треба позивати на службу међу људима. Онога, пак, ко општи са људима и не одриче се да, по потреби, излази у села и градове, епископ треба и против [његове] воље да узме и рукоположи, уколико, наравно, о њему посведоче као о врлом и способном човеку. Јер, такви могу донети користи и својој души и другима. Због тога је апостол Павле и наредио Титу да по свој Цркви поставља презвитере, тј. оне који су достојни дела. Такав је био, на пример, Тимотеј. Свети Григорије (Богослов) и њему слични су били постављени уз наговор. Кад би се испитало, и у наше време би се нашле многе друге слуге Божије који су на сличан начин постављени. Они су на себе примили труд, премда и са великом жалошћу. Уосталом, они су се бојали да одбију вољу Божију. За онога, пак, ко неразумно одбије, треба чинити молитве како му одрицање не би било на штету душе. Јер, дешава се да сатана самооправдавањем саплиће човека. Нека га Господ уклони далеко од душа наших и од свих који га се боје. Амин.
 
817. Питање. Исти (епископ) је желећи да са страхом Божијим Цркви рукоположи ђаконе и да неке уведе у црквено достојанство. Међутим, не знајући како да сагласно са вољом Божијом изабере [људе], он је истом старцу послао писмо које је садржало имена клирика и [замолио га] да изабере најподесније. Старац је изабрао неке који су, судећи по људски, изгледали неспособни за управљање. Епископ се зачудио и почео да се о њима распитује.
Одговор: Старац је одговорио: „Зар сам ја нешто рекао сам од себе? Најпре сам се помолио, а затим сам рекао оно што ми је Бог открио. Одговор ти није дат стога што сам себе сматрао достојним избора, него што би Бог, кад би требало, и магарцу отворио уста (Бр.22,28)“.
 
818. Питање. Исти је послао [човека] код истог старца Јована да пита како ће они да врше дела или да обављају неопходне налоге кад су невешти у речи и презрени у очима људи.
Одговор: Реци господину епископу: Уколико (по вери) будеш био сличан Аврааму, Бог ће ти и од камења подигнути децу (Мт.3,9). При свом старању, ти [треба] сву наду да полажеш на Господа. Тада ће Бог људе које постављаш за економе и екдике учинити способнијим од управитеља, чак и ако су невешти у говору и неразборити. Кад их пошаљеш по [неком] налогу, ти ћеш све што желиш извршити преко њих у славу имена Његовог. А без (наде у Бога), десиће се да се и [највештији] беседници (које пошаљеш као заступнике) врате само са оним са чиме су првобитно и пошли. Синови Израиљеви су имали првенство у односу на друге (народе). Међутим, они су побеђивали непријатеље само док су имали исправно срце. Напротив, када се нису бринули о свом спасењу, њих су побеђивали непријатељи.
 
819. Питање. Како ја могу бити сличан Аврааму?
Одговор: Ја нисам рекао: „Ако будеш у свему сличан Аврааму“, него: „Постарај се да му подражаваш у одсецању своје воље, чак и кад би требало да својом вољом принесеш на жртву сина свога“. Он је имао многе врлине и ми му не можемо постати слични. Међутим, уколико не можемо у свему, постанимо му слични барем у ономе што нам је јасно.
 
820. Питање. Ја сам уверен да је све што нам саветујете од Бога. Стога се сматрам обавезним да га неизоставно испуним. Међутим, шта да радим у случају кад сматрам да ће се сви који припадају Цркви саблазнити о мене (због сличног избора), тј. Кад се моја помисао оптерећује? Да ли да црквене ствари поверим онима на које сте ви указали или онима који нам се чине способним?
Одговор: Господ је рекао: Ако неко… не мрзи оца свога, и матер, и жену, и децу… па и живот свој, не може бити мој ученик (Мк.14,26). Замрзети душу [тј. живот], значи пребивати у подвижништву и одсецати своје прохтеве. Такав човек више не обраћа пажњу ни на људске речи, ни на човекоугађање, него [само] на богоугодна питања и одговоре који излазе из уста светих. Онај ко пита треба да верује да Бог, сходно његовом срцу, полаже (реч) у уста оног кога пита, будући да је речено: Даће ти (Господ) по срцу твоме (Пс.19,5). Ето, показало се да смо само људи и да не можемо да трпимо увреде и скорби од других. Онај ко би пожелео све да васпита, не би имао успеха, с обзиром да не желе сви [људи] исто. Питао си ме о савршенству, тј. о томе да се све препусти Богу и да се изабере онај ко му је угодан. Међутим, чувши (решење), ти ниси могао да га поднесеш. Ти не знаш да људи не гледају (на ствари) као што гледа Бог. Људи суде само по спољашњем, додајући и своју вољу, а Бог зна оно што је сакривено, види дубине срца и прозире будуће као садашње. Велику корист нам је донела спознаја да у нама још има људског [тј. пристрасног расуђивања]. Стога схватимо своју меру и своје место да бисмо се смирили и заслужили благодат смирених. Помолимо се Богу да благоизволи да снисходи немоћној вољи нашој, као што је и пророку Језекиљу уместо кала човечијег дао говеђу балегу (Јез.4,15), и као што је Израиљцима дао цара када је видео да га хоће. Ето, сишла је благодат Његова и изменила Његову (ранију) вољу. Отуда, уколико прекоримо себе, говорећи: „Ми још једемо зеље“, Бог ће нас удостојити и тврде хране, која приличи савршеним у Христу.
 
821. Питање. Код мене се налази један писар, врло побожан и користан, о коме сви добро сведоче. Међутим, ја се нисам решио да га рукоположим како се неко не би саблазнио што рукополажем свога. Шта ми наређујеш да учиним?
Одговор: Ти ниси праведно расудио у вези са твојим писаром. Твоје расуђивање би било праведно кад би он био рђав и неспособан човек и кад други не би добро сведочили о њему. Међутим, о њему сведоче као о добром и искусном човеку. Стога ради самооправдавања немој да преступаш заповест апостола, који заповеда да се такви рукополажу. Саблазан ће се тешко јавити уколико [човек] поступа по страху Божијем, не приклањајући се срцем уз људска (мишљења). Чак и ако и дође, она неће трајати дуго и неће никога повредити. Та саблазан произилази од ђаволске зависти. Наиме, зло дрво не рађа добре плодове, као што ни добро не рађа зле (Мт.7,17). Молим вас, опростите ми, Господа ради, и помолите се за мене.
 
822. Питање. Један монах, схоластик, се упињао да буде рукоположен у чин презвитера у цркви светог града Јерусалима. Повевши се за заступништвом неких, епископ га је рукоположио у ђакона, имајући у виду да је схоластик [тј. научник]. Потом су га молили да га рукоположи у презвитера. Међутим, он се покајао због учињеног. Он је послао питање истом старцу [у коме је изразио жељу да сазна] да ли је добро поступио што га је поставио за ђакона, те да ли да га рукоположи за свештеника.
Одговор: Старац је одговорио: „Оно што је учињено јесте свршено. Немој се жалостити због тога. Бог је моћан да брата по својој вољи приведе у познање истине. Међутим, пази се да га сада не учиниш презвитером. Када покаже плодове достојне тог дела, Бог ће (те) известити о њему. Он, наиме, није далеко од нас (Дап.17,27). Ти не треба да обраћаш пажњу на име схоластика или једино на светску мудрост: она је бескорисна уколико је не прати духовна мудрост која се даје одозго. Уколико, пак, има и једну и другу, он је блажен. Писмо говори: Сваки књижевник који се научио Царству небескоме јесте као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо (Мт.13,52). Чувај се да се не заносиш сваким ветром (Еф.4,14). Зли разговори кваре добре обичаје (1.Кор.15, 33).
 
823. Питање. Како треба да поступим у случају да не знам какве [људе] треба да рукополажем за сеоске цркве?
Одговор: [Поступај] сагласно сведочанству домаћина. Уздајући се у њихово сведочанство и полажући на њих суд [тј. одговорност] њиховог сведочанства, рукополажи оне које ти предложе. Они ће одговарати за последице, а ти ћеш бити невин.
 
824. Питање. [Дешава се да] село има довољан број клирика, али да његови становници сведоче и о другима, желећи да и они постану клирици. Да ли их треба слушати и (те људе) рукополагати, премда не постоји потреба?
Одговор: Уколико Црква има довољан број клирика, не треба постављати друге како не би дошло до смућења. Где их је довољно, не треба слушати људе који сведоче о другима. Јер, шта уколико у селу има још десет достојних и народ сведочи о њима. Зар они због тога треба да буду рукоположени? Не, него све треба чинити сразмерно. Уколико (житељи села) имају стварну потребу за другим клириком, треба им га поставити. И треба им поставити онога за кога сведоче, чак и да он одбија.
 
825. Питање. Село коме је потребан клирик сведочи о двојици. Један је у другом браку и богат, а други сиромах. Кога треба поставити?
Одговор: Ви не треба да рукополажете оне који су у другом браку. То је противно [17. апостолском] правилу. Поставите сиромашнога. С обзиром да је ништи, ви ћете Бога ради размислити како да му саберете средства (за издржавање).
 
826. Питање. У селу већ постоје клирици који служе и које смо ми рукоположили. Међутим, има и таквих који су рукоположени другде и које је избор житеља прибројао у [месни] клир. Има, опет, и таквих који су прибројани захваљујући настојању моћних [људи]. Да ли сви они треба да подлежу и светској и личној служби и данку?
Одговор: Они који су рукоположени по избору села не треба да потпадају под личну службу, нити да дају данак. Они, пак, који су постављени на настојање или молбу неких [моћника], не треба да потпадају под личну службу, али треба да дају новчани [данак], нарочито ако се чује да су рукоположени уз помоћ поклона. Тај поступак у извесном степену може да се отрпи, при чему ће постављени сам понети осуду.
 
827. Питање. Рукополажући (клирике), ја сам оставио једног, на кога сам био огорчен. Сада ми је и самом жао, будући да нисам сигуран да сам добро учинио.
Одговор: Уколико си се праведно ожалостио због његовог немара или неког другог очигледног сагрешења, учинио си добро (што си га оставио). Међутим, ако си га казнио тек тако, огорчивши се због телесног мудровања, треба да се покајеш и да га рукоположиш (и без његовог искања).
 
828. Питање. Многа лица ме узнемиравају и моле за рукоположење извесних [људи]. Ја сам стога расудио да никог не рукополажем. Међутим, сада један христољубиви човек (кога волимо и који нам је веран, који се много трудио Бога ради, заступајући нас код моћних) моли да рукоположимо неког световњака о коме сведочи као о врлинском човеку. Да ли треба да га рукоположимо њега ради?
Одговор: Да си сву своју наду положио на Бога, не би ни због кога бринуо. Све док ти је потребна људска помоћ, тј. све док примаш доброчинства и сам си дужан да враћаш доброчинствима. Јер, у је Писму речено: И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк.6,31). Уосталом, ако је, (као што говориш), онај ко те моли врлински човек као и онај о коме сведочи, ти не треба да се смућујеш ни због сведочанства, ни због рукоположења. Јер, осуду ће понети онај (ко је сведочио). Ако, међутим, знаш да је човек за кога моле недостојан рукоположења и уколико се о њему у било ком смислу проносе рђави гласови, ти не треба да слушаш молбе и не треба да га учиниш (клириком). Јер, тада ћеш сам дати одговор пред Богом.
 
829. Питање. Показало се да су извесни [људи] манихејци. Они су се, избегавајући казну, удаљили на друго место како би се крстили произвољно, (а не како треба). Шта наређујеш да учиним?
Одговор: О нескривеним манихејцима треба да напишеш [посланицу] у којој ћеш онима који би можда хтели да их крсте забранити [да било шта предузму], објашњавајући им ко су они у ствари. Тада [ће већ] од њих зависити да ли ће их крстити. Јер, нису сви подједнако пажљиви и не знају сви да је њима неопходно велико усрђе, пуно времена, слушање божанствених речи и оглашење од благочастивих свештеника како би били примљени (у Цркву). Они не могу одмах и било како бити примљени у Цркву, с обзиром да се ради о страшној ствари. Где нема жеље по Богу, треба призивати у сећање речи нашег Владике: Не дајте светиње псима (Мт.7,6) и остало.
 
830. Питање. Цар је обнародовао наредбу којом се незнабошцима и расколницима забрањује да светкују своје празнике. Већ после Свете Пасхе неки су дошли да се крсте, а други да би се присајединили Цркви. Да ли их треба примити и када их треба удостојити крштења и Свете Причести?
Одговор: Оне који желе да се просвете светим (крштењем) треба прихватити. Крстити их треба у Свету Четрдесетницу или на Свето Вазнесење Спаситељево. Та седмица ће им послужити уместо празника. [Вероватно је] да ће се открити да неко приступа са рачуном или, просто речено, из страха од царске наредбе. Њему треба рећи: „Грех је приступати из рачуна. Уколико, пак, [приступаш] са страхом Божијим, ради (вечног) живота, обрешћеш два добра, тј. корист (вечног) живота и телесну (корист). Исто треба рећи и онима који желе да се присаједине Цркви, тј. онима који кажу: „Ми приступамо Бога ради“. Њих треба примити одмах, с обзиром да су Хришћани.
 
831. Питање. Неко од иноверних је ухваћен на територији верних (као злочинац). Многи говоре да га треба убити или спалити. Да ли је тако нешто добро?
Одговор: Не треба га ни убијати, ни спаљивати: то није хришћанско дело. Казнити га, пак, телесно, јесте људско дело. Међутим, можемо га поверити и некоме ко се боји Бога како би га научио путу Божијем и просветио га.
 
832. Питање. Оче мој, мене много оптерећују људи који су брзи да увреде ближњег. Противречећи им, постајем им непријатељ, а помоћи немам ни од кога. Скорбим се и помишљам да оставим своју Цркву.
Одговор: Кажи ми да ли је грех преступати заповест апостолску? Очигледно је да је грех. Међутим, ти треба да знаш да апостол говори: Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш (1.Кор.7,27). Ти си себи узео Цркву за жену и не тражи да је оставиш. Иначе ћеш се свакако подврћи искушењу и кајати за свој поступак. Претрпи храбро све што те задеси, па ћеш добити милост од Бога. Јер, Он говори: Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). Успротиви се злу и Господ ће да покори непријатеље твоје под ноге твоје. Тада ће они постати твоји пријатељи. До смрти се подвизавај за истину и Господ Бог ће се борити за тебе (Сир.4.32). Немој тражити упорно помоћ од људи. Јер, онај ко има наду на човека брзо пада. Помоћ Божија је јача од помоћи безбројног мноштва људи, будући да Писмо говори: Господ је мени помоћник, и нећу се бојати, шта ће ми учинити човек (Пс. 117,6). Стога утврди срце своје у Господу. Храбри се, крепи се и Господ ће бити са тобом.
 
833. Молба истог великом старцу: „Владико, ја се не противим томе што говориш. Ти се помоли да добијем помоћ од Бога и да ме покрије од искушења која устају на мене“.
Одговор: Знам да сам ништаван и да немам молитву коју Бог хоће. Уосталом, онај ко иште молитву треба и сам да присаједини свој мали труд уз напор онога ко се моли за њега, с обзиром да је написано: Много је моћна усрдна молитва праведника (Јак.5, 16). Према томе, ваш анђео треба да зна да те је Бог знатно покривао и још те покрива молитвама светих. Ђакон се моли за тебе, произносећи апостолске речи: Који право управља речју истине (2.Тим.2,15). Стога и ти право управљај. Немој се стидети (моћног) човека и немој бити човекоугодник ни пред ким, те ћеш обрести благодат од Бога и људи. Такође, немој размишљати само људски, будући да је свако дело човечије (које се не врши по Богу) мрско пред Богом. Нека (твоја) Црква никог не огорчи, већ нека буде образац сваке праведности. Тада ће Бог бити у теби и ти у Богу. И Он ће те сачувати од сваког зла и од свих замки непријатељских. Господ наш Исус Христос (нека буде) са духом твојим. Амин.
 
834. Исти се ожалостио с обзиром да је, угађајући извесним (лицима), превидео нека права Цркве. Стога је, по попуштењу Божијем, упао у искушење. Он је о томе послао питање истом великом старцу.
Он му је одговорио: „Без воље Божије једноставно није могло да се деси посрнуће. Стога треба да испитајмо своје срце, тј. да видимо коју смо заповест Божију преступили. Тада ћемо схватити због чега смо били предани (искушењу)“.
 
835. Молба истог: „Знам, свети оче, да сам нанео штету својој души и Светој Цркви Божијој. Њу су оптеретили многи тешки послови. И они који устају на њу су многобројни и силни. Уколико усхтем да им се успротивим, долази до штете. Судећи по људском, ја не видим поправку. Ипак, Богу је све могуће (Мк.10,27). Према томе, молим те, владико, да ми испросиш опроштај. Помози мени и (Цркви) и промени жалост на добро: ти то можеш учинити“.
Одговор: Уколико верујемо да је Богу све могуће, узвратимо му сходно нашим могућностима, те ће Он истребити оне који устају на нас. Он растура договоре незнабожаца и одбацује умишљаје кнезова. Опредељење Божије остаје навек (Пс.52,10-11). Заузми се за истину и подвизавај се за њу, па ће те Бог заштитити од њених противника. Они ти се супротстављају телесно, а ти им се супротстави духовно, тј. молитвама и мољењима за сваку ствар, иштући од Бога помоћ. Покарај са смелошћу, запрети, утеши (2.Тим.4,2), као што приличи духовном учитељу. И немој их се бојати. Они који су са нама многобројнији су од оних који су са њима (4.Цар.6,16). Они су са ђаволом и са њима сличним страсним људима, а ми смо с Богом и светима Његовим. Ми се надамо у Бога који говори: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јев.13,5). Он ће учинити и неупоредиво више од онога што ми иштемо или мислимо (Еф.3,20). На нама ће се испунити [речено]: Блажен је онај коме је помоћник Бог Јаковљев, ко има наду у Господа Бога свог (Пс.145,5). Они, пак, имају наду на људе, од којих нема спасења (Пс.145,3) – Према томе, немој попустити ни пред ким, чак ни кад се деси мања непријатност. Ми [једноставно] треба да је презремо. Немојмо се постидети пред лицем човечијим, иначе ћемо прогневити Бога. Истрајмо крепко у истини и противници ће убрзо пасти пред ноге твоје. И најзад ће се прославити Бог кога увек славе свети Његови. Нека свети буду помоћници ваши, молећи се Богу за вас. Правилно управљај речју истине као епископ Божији, као што ти је и предато. Људи ће пасти пред тобом као пред истинским слугом Божијим са страхом, трепетом и љубављу. Јер, они који се боје Бога страшни су људима, као и Његови анђели ђаволима. Немој се бојати, будући да је с тобом Бог и Његова благодат. Прими силу с висине, коју су примили свети апостоли, благодаћу Христа Бога нашег. Благодат Његова ће бити са тобом до последњег издисаја. Поздрављам те у Духу Светом и подсећам да се помолиш за мене љубави ради.
 
836. Питање. Оче мој, моја Црква је, по вашим речима, примила велику помоћ од Бога. Неки од људи који су је вређали и нападали траже мир и уједно обећавају да ће загладити неправде које су нам нанели, те укротити оне који устају на нас. Да ли наређујеш да их примимо?
Одговор: Ако траже, прими их ради Онога који је наредио да праштамо једни другима (Лк.6,37). Њих треба казнити, премда не немилосрдно и безосећајно. Њих треба их штедети, дајући им пример (умерености) како би се свачија права очувала.
 
837. Питање. Да ли је добро водити црквене рачуне?
Одговор: Водећи црквене рачуне, ти водиш Божије рачуне. Ти си економ (Цркве) Божије и обавезан си да водиш црквене рачуне. При сувишку ти треба да храниш сиромашне и ниште, који имају Бога као Оца и Хранитеља (Пс.67,6), те да им подижеш куће. Уколико, пак, нема вишка, ти треба да се постараш о увећању (прихода). Уколико поступиш другачије, ти не водиш црквене рачуне, већ имаш у виду једино сопствену корист. Међутим, при таквом поступању рачуни ће бити угодни ђаволу, а не Богу. Све чини по Богу и стећи ћеш награду од Њега.
 
838. Питање. Лишавања која смо поменули су се поновила више пута. Ја сам тужан, немајући у рукама (ни најнеопходније). Како да поступим?
Одговор: Писмо говори да онај ко вас вређа, у ствари не вређа вас, него Духа Светог који живи у вама. Према томе, немој се жалостити због лишавања које долази од људи. Господ те, наиме, неће лишити онога што ти је потребно. Зар Он није рекао: Зна Отац ваш шта вам треба пре него што заиштете од њега (Мт. 6,8)? Ишти, пак, Царство Божије, чини богоугодна дела и ово ће вам се све додати (Мт.6,33). Ако чак и будеш унеколико жалостан због недостатка ствари, ипак ћеш, по вољи Божијој, у изобиљу наћи добра Његова пред собом. Сети се да је написано: Који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени (2.Тим.3,12). Апостол такође говори: Сваку радост у Господу имајте када паднете у различна искушења (Јак.1,2). У томе се и састоје гоњења и искушења. Подноси их храбро и са вером и Бог ће се прославити преко тебе. Јер, трпљење доводи човека до искуства, искуство до наде, а нада не постиђује (Рим.5,4-5). Моли се за мене.
 
839. Питање. Сакупљачи пореза који долазе у наш град увек траже дарове од Цркве. Ја сам у недоумици како да поступим. Уколико им пошаљем, бојим се да не погрешим пред Богом што неприлично трошим оно што припада сиромасима. Уколико, пак, не пошаљем, они ће ме оговарати пред управитељима. Шта наређујеш да учиним?
Одговор: Порезници су слуге људских власти. Слати им (дарове) значи имати страх од људи. Уколико хоћеш да их се не бојимо, стојимо тврдо у истини са страхом Божијим, слушајући апостола који говори: Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње (Рим.13,3) – О оговарању се не брини. Писмо говори: [Страха се њиховог не бојте… имајући добру савест] да се у ономе за што вас клеветају као злочинце постиде они који куде ваше добро владање у Христу (1.Пт.З,16), и још: Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов (Гал.1,10).
 
840. Питање. Неке сељаке епархије су злостављали војници [једног] војсковође. Њих су [често] одводили ван граница Светих Цркви. Градске старешине места су се саветовале са епископом да ли да их пријаве цару. Они су се бојали војсковође да их не озлоједи. Због тога су претходно послали питање великом старцу.
Он им је одговорио: Уколико верујете да има Бога који милује убоге, храбро стојте у самој ствари. Јер, Онај ко милује убоге на сваки начин штити и оне који се труде за њих. Зар Он није рекао: Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт.25,40). Чувајте се да се на вама не испуни (реч): Почевши Духом, сад телом завршавате (Гал.3,3). Или, [можда] не знате да се ради о делу Божијем? Не старате се само ви о наведеној ствари, већ се и многи други са вама подвизавају кроз своје молитве. Знајте да ће и вас оставити уколико оставите дело Божије. Нека вас не плаши власт, будући да нико не може да се противи вољи Божијој. Увек се сећајте да треба да се до саме смрти подвизавамо за истину. Нека се Господ заузме за вас у борби (Сир.4,23).
 
841. Исти епископ је питао: „Оче мој, молим те да ми кажеш да ли је добро што се свакодневно старам да држим пост до вечери? И да ли се може чинити било шта пре молитве“.
Одговор: У вези са постом (ћу рећи): Пипни срце своје [да видиш] да ли је покрадено од сујете. Ако није, пипни поново [да видиш] да ли те пост чини немоћним за вршење дела. Та немоћ, наиме, не треба да је присутна. Ако ни ту немаш штете, твој пост је исправан. Молитва, пак, јесте светлост. Сваки Хришћанин треба да се моли пре него што почне било шта да ради. Утолико пре то [правило] важи за свештеника Божијег. Немој угађати људима, па ћеш добити благодат Божију. Јер, (човекоугодници) су туђи Богу: у њима нема Духа Божијег. Имај Духа Божијег и Он ће те свему научити: без Њега не можеш ништа чинити. Чувај се смућења и гнева. Ономе ко се смути на тебе, са смирењем и љубављу разумно објасни истину. Тада ће га Бог укротити молитвама светих. Амин.
 
842. Питање. Да ли треба да урадим неку ствар уколико сам у недоумици? (Како да поступим)?
Одговор: Кад ти предстоји нека ствар, ти се три пута помоли Богу, иштући у молитви да се не удаљиш (од Његове воље). Уколико и након тога помисао продужава да те подстиче да учиниш ствар, већ можеш да оствариш оно што помишљаш. Јер, биће очигледно да је помисао од Бога, а не од тебе самог. Уосталом, учини на тај начин уколико немаш могућности да питаш оце.
 
843. Питање. [Понекад се деси] да ми оци кажу нешто што мени изгледа другачије. Услед тога (у мени) ниче борба неверја. Ја, међутим, увек противречим помисли, (говорећи себи): „Мора бити да је онако како говоре оци“. Да ли је то [знак] вере или неверја?
Одговор: Одговарати помисли на тај начин јесте [знак] вере. Ипак, када ти оци нешто кажу, потруди се да …[1] и да без Бога ништа не говоре. Треба имати велико трезвоумље. Јер, (на пример), сада Бог говори да се поступи на тај начин. То је сагласно са постојећим околностима ствари. Међутим, после извесног времена долази до промене ствари. Онај, пак, ко није утврђен у вери може да се саблазни. Тако је и у односу на свете. Не знајући силу и домострој Божији који се преко њих остварује, извесни увек говоре: „Зашто свети нису рекли да следи промена, него говоре сагласно са постојећим (околностима ствари). Уколико их питају после промене, они говоре другачије. И њихов Учитељ је најпре наредио да дође гнев на Ахава. Међутим, када се он променио, Он је одстранио свој гнев, говорећи: Нећу навести гнев за дана његових (З.Цар.21,21; 29)“. Шта ће ти неразумљивци рећи о Богу? (Зар) ће и Њему приписати незнање? Варају се они и не знају да су судови Божији велики бездан (Пс.35,7), који се не може обухватити. У те тајне верују само верни. Њих не могу сви примити. Схвати, брате, да се истински оци не жалосте кад их извесни људи (који не знају тајне Божије) сматрају лажљивцима. Њима то не доноси користи, али им свакако и не штети. Исто тако, они ни славу не присвајају за себе, следећи свога Владику.
 
844. Питање епископа другом старцу Јовану: „Знаменити грађани хоће да уведу новост у односу на Цркву, тј. да узимају порез од вина које стиже у њено пристаниште. Други нам саветују да сав тај порез узмемо на корист Цркве, што би јој донело велики приход. Да ли нам наређујеш да га узмемо“.
Одговор: Не приличи да Црква узима порез. То је ствар светских људи. Ти им реци: „Уколико смо Хришћани, ми не треба да слушамо људска мишљења. Ми треба да идемо за самим Спаситељем, који каже: Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима (Мт.7,12). Знајте да је оно што припада Цркви посвећено Богу. Због тога вам неће бити корисно да смањујете било који (од њених прихода). Према томе, тешко ономе који јој наноси штету у било чему“.
 
845. Питање. Један христољубиви човек је питао истог старца: „Да ли ће бити добро да господину епископу предложим оно што сматрам добрим“.
Одговор: Нека ти срце буде чисто пред Богом. Тада ти предлог неће шкодити. Имати, пак, чисто срце значи никоме ништа не говорити из освете, него једино имајући у виду добро. Немој речено сматрати клеветом, будући да ниједно дело које води исправљању није клевета.
 
846. Одговор великог старца Варсануфија оцима општежића: Емануил значи: са нама Бог. Према томе, испитајте сами себе и видите да ли је заиста Бог са нама. Уколико смо се удаљили од зла и постали туђи његовом проналазачу – ђаволу, заиста је Бог са нама. Уколико нам је постала горка сладост злих дела и уколико се наслађујемо жељом за добрим делима, уколико је наш живот увек на небесима – одиста је Бог са нама. Уколико на све људе гледамо подједнако и уколико су сви дани (и жалосни и успешни) за нас једнаки – уистину је Бог са нама. Уколико оне који нас мрзе, вређају, укоревају, презиру, чине нам штету и угњетавају волимо [као што волимо] оне који нас хвале, доносе нам добробит и успокојавају нас – стварно је Бог са нама. Човек који је достигао савршену меру увек има Бога са собом: и Бог је увек са њим. Онај, пак, са којим није Бог, свакако нема Бога са собом. Међутим, тада свакако са собом има [Њему] супротног. Одатле је, пак, онима који имају ум разумљиво и све остало.
 
847. Исти су о истоме питали и другог старца. Он је одговорио: „Пазите на себе. Ни војвода, ни цар се неће избавити на Дан суда. Немојте слабити у делу (о коме је говорио велики старац) како бисте имали наду да ћете добити милост од Бога. Немојте се бојати, будући да дело не вршите ви (својом силом), него [га врше] Бог и старац. Уколико учините оно што треба по силама својим, бићете судеоници награде. Уколико, пак, не учините, понећете осуду. Помолите се за мене.
 
848. Напиши му следеће[2] 40) : Нама и свима који се боје Бога донело је не малу радост ваше ступање у веру Христову. Међутим, она ће се још више увећати уколико угледамо да у вама расту духовни плодови. Јер, биће заиста радосно да видимо како се на вама испуњавају јеванђелске речи: Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима (Мт.5,16). Као што је познато вашем достојанству, новонасађено дрвеће доноси многе и лепе плодове. И ви, као новокрштени, покажите многе и прекрасне плодове на утврђење свих, у славу Свете и Једносушне Тројице и на похвалу христољубивим царевима, од којих сте се удостојили великог дара просвећења (светлошћу вере). Који духовни плодови могу бити бољи од подвизавања за веру Христову и мир Хришћанства? Њега је, додуше, утврдио Христос, али Бог хоће да испита расположење људских срца, како би се у потпуности открило куда стреме. Црква не може да се разруши, с обзиром да је Бог обећао: На том камену сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати (Мт.16,18). Требало је да дође до доброг дела, али је блажен човек преко кога се остварује. Отимајте, христољупци, такво блаженство. Хоћу да је још нешто познато вашем благородству: у случају да је онај коме је поверена власт незнабожац и противник вере и да делује (у том духу), нама не би преостало ништа друго осим да затворимо цркве, све док их не би [поново] отворили христољубиви цареви.
 
849. Питање. Црквена правила забрањују касне представе и позоришта која бивају на незнабожачке празнике. Међутим, управитељ хоће да их наруши. Шта наређујеш да му напишем?
Одговор: Напиши му: „По речи апостолској, ти си слуга Божији (Рим.13,4) и имаш наредбу да испуњаваш заповести Његове. И ја имам исту наредбу. Стога нама приличи да чувамо права и предности Цркве у славу Божију и на нашу похвалу. Волећи вас као свог пријатеља, подсећам вас на обавезу. Јер, Хришћанима и христољупцима, као што сте ви, не приличи да људско увесељавање, које штети души, претпостављају служењу Богу“.
 
850. Питање. Један знатан и моћан човек, наш грађанин, који је раније живео у Цариграду, веома се стара да код нас уведе позориште. Да ли ми наређујеш да му нешто напишем? Помоли се да нам не учинити неку штету, уколико му се јави таква намера.
Одговор: Напиши му: „Сине мој, сва наша молитва се састоји у томе да Бог умножи веру Христову и страх свој (у људима), те да подигне рог Цркве своје. Он је нада нашег спасења. Постави себи питање: „Откуда ми добијамо помоћ у време невоље? Зар не од Цркве и молитава светих“. Они који им припадају, налазе (помоћ и молитве) у тешко време. Позоришта, пак, нису ништа друго до ђавоље радионице. Онај ко се стара да их оснује отпада од Христовог стада и постаје плен ђавољи. Ми знамо да сте ви чеда Цркве Христове и да се свагда старате да учините оно што је Њему угодно. Вас не треба поучавати, већ само опоменути. Ви не треба да уђете у општење са онима који се труде да успоставе ђаволска позоришта. Јер, она у време невоље не могу донети никакве користи. Она само погубљују оне који стреме ка њима. Уколико нам је срце обраћено Богу и уколико смо расположени да успостављамо оно што му је угодно, ми са смелошћу можемо да га призивамо у дан туге: услишиће нас Онај ко свакоме даје по делима његовим. Ви знате да пролази обличје овог света (1.Кор.7,31) – Вера, пак, Божија остаје навек“.
Напиши му тако. Подвизавајући се за веру Божију и имајући Бога за помоћника, немој се бојати штете од људи. Јер, онај ко му се противи, бива потопљен као фараон у Црвеном мору. Онај, пак, ко му несумњиво верује, непоколебиво стоји на тврдом камену.
 
Крај одговора светих отаца Варсануфија и Јована, а Богу коме се у Тројици клањамо – слава. Амин.
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. На овом месту у изворном рукопису је оштећен краћи део текста.
  2. Питање за овај одговор недостаје.

 
 

 
 

3 коментар(а)

  1. Pingback: Разликовање помисли – Подвижничка слова

  2. Pingback: Најбоље правило – Подвижничка слова

  3. Pingback: О вољи Божјој, људској и демонској – Подвижничка слова

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *