ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
ПИТАЊА 751 – 800
751. Питање. Помисао ме подсећа на недостатак неопходних ствари, нашаптавајући ми да нећу моћи да прехраним себе и своје укућане. Шта то значи?
Одговор: То је људска жалост. Кад бисмо имали наду у Бога, Он би нама управљао по својој вољи. Према томе, положи на Господа жалост своју (Пс.54,29): Он је моћан да теби и твојим укућанима подари (све неопходно) без жалости и невоље. Реци му: “Нека буде воља твоја” и Он те неће оставити у жалости и невољи. Господ нека те помилује и покрије десницом својом. Амин.
752. Питање. Ава је замолио једног христољубивог схоластика, кога су оци општежића волели, да испуни једно неопходно дело које није могло да се одложи. Он је, наиме, имао обичај да Бога ради усрдно испуњава њихове молбе. Међутим, по ђаволском дејству се десило да се он олењи да испуни ствар. Жалећи због тога, ава је питао истог старца шта треба да му напише.
Он је наредио да му се напише следећи [одговор]: “Знамо да ти наносимо жалост и тескобу досађујући ти због наше ствари. Међутим, и ти си нас ожалостио будући да си се олењио и ниси ништа учинио. Кажи нам отворено да ли те оптерећујемо. У том случају те убудуће нећемо оптерећивати. Бог може и преко другог да испуни нашу потребу. Постарај се око наше ствари или нам, пак, реци (да нећеш). Тада ће се (сам) Бог постарати. Моли се за нас”. На тај одговор срце схоластика се запалило као огањ, те се он искрено потрудио на ствари коју су тражили. На молитве отаца, он је ускоро постигао успех, чиме је дотична потреба била намирена. Дошавши касније оцима, он је направио поклон иштући опроштај.
Толико је моћна реч силног, реч која произилази од Духа Светог. Она све брзо завршава. Јер, речи мудрих су, како говори Писмо, као жалац (Проп.12,11). Дело је завршено, а душа тог човека се исцелила од лењости, која је мајка свих зала.
753. Питање. Један брат је питао истог старца: “Под какву осуду потпада онај ко врши дело Божије са немаром, услед чега се [ствари] штете или потпуно пропадају”.
Одговор: Такав је сличан ономе ко је украо неку ствар или ју је употребио насупрот вољи Божијој. Због тога су им и осуде једнаке.
754. Питање. Да ли ће потпасти под осуду и онај ко се стара да врши дело Божије марљиво, али се, мимо његове воље, деси да ствар пропадне?
Одговор: Он треба себе да прекорева и да моли опроштај од Бога као онај ко није био довољно марљив.
755. Питање. [Дешава се да] човек при делу Божијем сумња у некога (од сарадника). Докле он треба да је чека уколико не бива разуверен у својој сумњи?
Одговор: У сумњи не треба пребивати уколико наноси штету души. Ако, пак, не наноси штету, човек не треба да упада у униније, нити да оставља бригу (за дело), иначе ће бити осуђен као лењивац. Нека је проклет, говори Писмо, ко са немарношћу обавља дело Божије (Јер.48,10). Он треба од Бога да моли да му пружи помоћ и избављење на корист душе.
756. Питање. Приликом сређивања рачуна са неким, помисао ми понекад нашаптава да макар мало [средстава] задржим из пристрасности. Да ли да га обманем?
Одговор: Постарај се, напротив, да му даш нешто више, тј. колико ти неће бити на терет – барем један новчић, како би избегао злу похлепност. Онај ко се стара да да нешто више удаљује се од греха грамжљивости. Од малог човек напредује ка већем, као што и од малих страсти произилазе велике. Нека те Господ уразуми у страху своме.
757. Питање. Како да поступим кад после завршеног рачуна приметим да сам ненамерно узео нешто више?
Одговор: Ако се ради о нечем великом, врати му. Уколико би сам желео да ти врати (у случају да се деси супротно, те да ти њему даш нешто више), онда и ти њему врати оно што ти је дао. Ако, пак, сам не би желео да ти врати оно што би му [грешком] дао више, ни ти не мораш да му враћаш (уколико ти да вишак), осим ако није веома сиромашан, с обзиром да ће он и нешто незнатно одмах осетити. Тада треба да му даш оно што је праведно.
758. Питање. Да ли је грех да се било шта ради недељом?
Одговор: Чинити нешто у славу Божију није грех. Јер, апостол је рекао: Дан и ноћ радимо да не бисмо били на терету икоме од вас (1.Сол.2,9). Грех ће бити ако се ради нешто што није по Богу, тј. са презиром (према недељи), или из лакомости и ниског користољубља. Уосталом, корисно је да се у недељни дан, на Господње празнике и на дане спомена светих апостола уздржавамо од послова посећујући цркву. Томе нас учи предање светих апостола.
759. Питање. Да ли је добро давати нешто од благослова отаца иноплеменику или сиромаху?
Одговор: Немој се устручавати да сиромаху даш оно што су оци благословили: и то је милостиња. Исто тако се (не устручавај да даш) и иноплеменику, будући да благослов не трпи штету. Напротив, он ће и на њега пренети благослов. Чак се може десити да кроз благослов, који има Божију силу, и он дође до познања истине. Један музикант, по имену Филимон, намеравао је да принесе жртву идолима уместо светог мученика Аполонија. Желећи, исто тако, да се сакрије од гледалаца, он је обукао на себе његову одећу. Дејством њене силе он се изменио (изнутра), те је и сам постао мученик.
760. Питање. Да ли ће бити неразумно да позовем неког да мом магарцу, у случају да се разболи, бајањем одагна (болест)?
Одговор: Бајање [тј. врачање] је Бог забранио. Њега ни у ком случају га не треба употребљавати. Јер, нарушавање заповести Божије јесте душевна погибао. Боље је да лечиш своје магаре на други начин. Најзад, питај лекаре за савет. У томе нема греха. Можеш га покропити и освећеном водицом.
761. Питање. Да ли ће ми се уписати у грех уколико мој слуга без мог знања оде.онима који врачају?
Одговор: Неће се теби урачунати у грех, него њему. Међутим, чим сазнаш за оно што се десило, постарај се да га уразумиш и посаветујеш да то више не чини.
762. Питање. [Дешава се да] видим како неко иде врачару.
Да ли кажем да не иде, будући да се ради о богопротивном делу? Одговор: Ако се ради о твом вољеном у Христу брату, треба да кажеш: “Брате, ти штетиш својој души и гневиш Бога који је забранио ту ствар”. Уколико те, пак, не послуша, сам ће видети (последице). Ако се, пак, ради о неком са стране, не треба да се бринеш, све док те сам не пита. Тада си дужан да кажеш истину, с обзиром да ћеш бити осуђен уколико је не кажеш. Саул је намеравао да пође врачари, те је питао свог сина Јонатана. Он му је одговорио да иде, због чега је [касније] био осуђен. Онога ко је под твојом влашћу ти си дужан да опоменеш, па чак, у случају непослушања, и да казниш.
763. Питање. Да ли је грех препирати се о већој или мањој цени при продаји неке ствари?
Одговор: Нема греха давању и узимању за (различиту) цену по узајамној сагласности, наравно све док је договор без принуде и по слободној вољи. Међутим, онај ко зна да је стекао више (него што вреди ствар), сам треба да врати (вишак): тиме ће учинити добро дело за које ће заслужити захвалност. Онај ко се договара са оним који је под његовом влашћу треба да пази да не користи присилу. У супротном ће имати грех. Напротив, он треба да му унапред каже: “Ја се нећу увредити, брате, ако се не сагласиш са оним што ти предлажем. Међутим, ја немам намеру да дам више”. Уосталом, чини како ти је угодно и како знаш.
764. Питање. Ви учите да је добро у сваком случају укоревати самог себе. Међутим, како да поступим (у случају) кад ме неко осуђује као кривог, премда ја не знам своју кривицу? Јер, ако усхтем да признам да сам крив, он ће наћи потврду свог огорчења, због моје наводне кривице. Уколико, пак, станем да се правдам пред њим, говорећи да је ствар другачија, упашћу у самооправдавање. Како да примим оптужбу? Уразуми ме, оче свети, како да поступим.
Одговор: Најпре укори себе у срцу и учини поклон брату, говорећи: “Опрости ми, Господа ради”. Након тога да би га излечио и избавио од подозрења (а не да би оправдао себе) ти можеш са смирењем да му кажеш: “Оче мој, није ми познато да сам хтео у било чему да те ожалостим или да ти у било чему сагрешим. Стога (те молим) да не мислиш о мени на тај начин”. Ако се он и после тога не разувери, ти му реци: “Сагреших, опрости ми”.
765. Питање. [Дешава се да] заиста некоме сагрешим. Ако сазна за сагрешење, он ће се ожалости. Да ли је добро да од њега сакријем истину како би од њега удаљио жалост, или треба да признам свој грех и иштем опроштај?
Одговор: Уколико је он сигурно сазнао за сагрешење и знаш да ће се ствар испитати и открити, реци му истину и тражи опроштај. Јер, твоја лаж би га још више раздражила. Уколико, пак, не зна (сигурно) и видиш да се ствар неће подврћи испитивању, неће бити неприлично да прећутиш како се не би развила скорб. Пророк Самуило је био послан да Давида помаже за цара. Он је (уједно) хтео да принесе и жртву Богу бојећи се да Саул не сазна за његову праву намеру. Господ му је рекао: Узми са собом јуницу и реци: “Идем да принесем жртву Господу” (1.Цар.16,12). Тако је пророк сакрио своју праву намеру, откривши само другу. И ти прећути о непријатном (за ближњег твог) и ствар ће се безболно завршити.
766. Питање. Како ја могу себе укоревати ако је очигледно да нисам сагрешио другоме, него је, напротив, он сагрешио мени? Како ја могу сам себе да укоревам уколико ме, на пример, на путу сретне човек кога никада нисам познавао и (при сусрету) ме без разлога удари, премда му ништа нисам рекао?
Одговор: Можеш, тако што ћеш рећи: “Крив сам што сам пошао овим путем. Јер, да нисам њиме пошао, не бих се срео са тим човеком и он ме не би ударио”. Видиш ли да и у том случају можеш себи приписати кривицу?
767. Питање. Шта да радим уколико не видим да сам очигледно сагрешио или уколико не налазим разлог да се укорим?
Одговор: Ти реци: “Несумњиво је да сам сагрешио, иако је тренутно сакривено од мене”. То значи укоревати се.
768. Питање. Један други христољубиви човек често је долазио у општежиће отаца. Једном је прошло доста времена пре него што је поново дошао. Ава му је са веселим лицем рекао: “Па, ти си раније знао пут довде”. Он је одговорио: “Аво, да сте се молили за мене, не бих закаснио да дођем. Ипак, молим те да о томе обавестиш старца”. Чувши, старац му је одговорио:
Одговор: Ти си нам открио да спавамо и да ништа не можемо учинити. Но, ни ти се ниси показао марљив да дођеш и да нас пробудиш. То си могао учинити, по примеру Спаситељевих ученика. Када се дигла бура, они су му приступили и пробудили га говорећи: Учитељу, изгибосмо (Лк.8,24). И уставши, Он их је спасао.
769. Питање. Чувши одговор, он је поновио оно (што је рекао и раније). На то је старац рекао: “Опрости ми, у препирању нема смирења”. Чувши речено, он је осетио умиљење и, стекавши корист, отишао.
770. Питање. Један христољубиви човек је питао истог старца: “Бог је човека створио слободним. Међутим, Он сам говори: Без мене не можете чинити ништа (Јн.15,5). Како, дакле, усагласити нашу слободу са [спознајом] да без Бога ништа не можемо чинити”.
Одговор: Бог је човека створио слободним да би могао да тежи добру. Стремећи ка добру својом вољом, међутим, он не може и да учини добро без помоћи Божије. Јер, написано је: Није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује (Рим.9,16). Према томе, човек треба своје срце да приклања добру и да Бога призива у помоћ. Видећи његово добро усрђе, Бог му даје силу да дела. На тај начин имамо и једно и друго – и слободу човека и помоћ коју добија од Бога. Јер, добро проистиче од Бога, а извршавају га свети Његови. На тај начин се Бог слави у свима и сам све прославља.
771. Питање. Ја у свету имам сроднике. Једни су знатни и налазе се близу, а други су сиромашни и живе далеко. Сиромашни понекад долазе да нас посете. Да ли да кажем истину уколико ме неко пита о њима. Јер, ако је откријем, (овдашњи) би могли да се ожалосте, стидећи се бешчашћа.
Одговор: Без нарочите потребе не треба откривати оно што другима наноси жалост. Када те, пак, насамо питају ти треба разумно да одговараш, како се ствар не би открила. Напротив, ако знаш да се нико неће ожалостити или оскорбити, не треба да скриваш истину. Кажи, дале, ко су, иначе ћеш пружити прилику за сујету. Сви смо ми саздања Божија. Велико достојанство, пак, поседује само онај ко испуњава заповест Божију. Таштина, међутим, прави разлику међу људима. Уосталом, треба чувати савест других од немоћи њихових помисли. Тада није неопходно да им све откријемо.
772. Питање. Имам губавог слугу. Да ли да га држим код куће или не?
Одговор: Не треба да га задржиш у кући зато што не могу сви издржати да живе са њим. Када би могли, било би то благочастиво дело. Међутим, не треба друге скорбити због њега. Смести га у дом за губаве и снабдевај га храном и одећом сагласно потреби и у довољној количини. Пружи му и постељу како му ништа не би недостајало.
773. Питање. Да ли да му дозволим да уз свој удео прима и од део онога што разна лица са стране доносе у дом? Он иначе од мене прима све што му је неопходно за тело, као што си ми наредио.
Одговор: Немој му давати: то ће га оптеретити. Међутим, немој га ни ометати да не би почео да ропће или да псује. Нека ради како сам хоће. Када и ти донесеш прилог (за дом), дај му да узме (свој део) ако зажели.
774. Питање. Мој отац по телу често разговара са мном о телесним стварима које нису од користи за душу. Слушајући га, ја се узнемиравам, али не смем да га прекинем у разговору. Шта да радим?
Одговор: Биће добро да се умом за време разговора удаљиш у молитву или у сећање на речи Божије и учења светих отаца. Њему, пак, остави да говори шта хоће. Уколико ниси у стању, барем се постарај да га са кротошћу замолиш да прекине разговор или да га промени на нешто корисније. Иначе можете упасти у непријатељску замку. [Непријатељ], наиме, преко једне речи може неочекивано да спреми замку, уколико примети да слушаш са задовољством.
775. Питање. За време бербе грожђа неки долазе и беру оно што остане. Да ли ће бити неумесно да им забраним да долазе у виноград? Да ли да их претресем ако посумњам да су украли грожђе? Како да поступим кад код њих нађем нешто? Да ли да им отмем нађено како други не би чинили исто? Моја помисао се тиме смућује.
Одговор: Није неумесно да им се забрани улазак у виноград. Ако подозреваш да је неко узео грожђе, премда ниси сигуран, [боље је] да га не претресаш несмотрено. Јер, уколико не нађеш ништа свакако ћеш се посрамити. Ако, пак, сазнаш да је узео и опростиш му, поступићеш добро. Ако не опростиш, барем га отпусти без вређања.
776. Питање. [Дешава се да] учиним неку неправду, али се затим исправим. Тада моја помисао пада у високоумље, нашаптавајући ми како сам учинио нешто добро. Шта треба у том случају да јој кажем?
Одговор: Кажи јој: “Онај ко поступа неправедно бива кажњен, док онај ко се исправља од своје неправедности, избегава казну и заслужује похвалу”. Једно је – чинити добро, а друго – поступати неправедно. Једним се угађа Богу и припрема вечни покој, а другим се гневи Бог и припрема вечна мука. И Давид говори: Склони се од зла и чини добро (Пс.33,15). Међутим, без Бога не можемо чинити ништа добро. Он је, наиме, рекао: Без мене не можете чинити ништа (Јн.15,5). И апостол говори: Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио (1.Кор.4,7)? Према томе, ми не можемо високо да мислимо о себи ни када чинимо добро. Утолико мање ћемо моћи о себи да мислимо високо када се само удаљавамо од зла. Велико је безумље урачунавати себи у похвалу чињеницу да не грешимо. Пази на себе, брате, да те не преваре лукави демони. Нека их Господ уништи молитвама светих својих. Амин.
777. Питање. Ја сам болестан и лекар ми је наложио да се окупам у купатилу. Да ли ће то бити грех? Да ли уопште треба да се показујем лекару?
Одговор: Световњацима у случају потребе није забрањено купатило. Због тога онај ко у [случају] болести иде у купатило нема греха. Здравоме ће, пак, купатило послужити само на угађање телу и на раслабљење. Њиме се у тело уноси немир. Сачувај оно што је неопходно – срце и језик, тј. немој никога осуђивати. Купање, пак, световњаку не служи на осуду. О показивању лекару (ћу рећи): Дело савршеног је да све препусти Богу. То је, међутим, тешко. [Дело], пак, немоћног је да се покаже лекару. Уосталом, тако нешто не само да није грех, него је и знак смирења. Јер, човека као немоћан жели да се покаже лекару. Међутим, и тада треба сматрати да без Бога лекар не може ништа учинити. Ако буде било угодно Богу, болесни ће повратити здравље.
778. Питање. Ја не излазим често на трг и не мешам се у светска дела. Због тога неки, на подстрек ђавола, мисле да сам побожан. Осим тога, када ради телесне потребе бивам принуђен да се, после дужег некупања, најзад окупам, ја увек осећам стид. Тада ми се чини да ће се саблазнити они који мисле да се ја из побожности удаљујем од купатила. Шта то значи, оче мој?
Одговор: То је таштина. Ти си световњак. Купатило, пак, као што смо рекли, световњаку у случају потребе није забрањено. Сатана некима нашаптава да сматрају да си пророк како би твоју помисао увукао у високоумље. Изгледа да и ти (сам) хоћеш да потврдиш лажно мишљење о себи. Човек треба да се стиди преступања заповести Божије, тј. блуда, среброљубља и сличног. То у себи садржи саблазан: за то ће свако дати одговор, и то не само за себе, него и за штету која се нанела ближњем. Купати се у купатилу из обести, а не из потребе јесте грех и заиста служи на саблазан. Саблазни, пак, нема уколико се човек купа из потребе, а не из надмености. Онај ко се и због тога саблажњава, сам себе подвргава осуди. Стидети се тога јесте знак демонске сујете.
779. Питање. Оче мој, рекао си да онај ко преступа заповест Божију заиста саблажњава [друге] и потпада под суд за штету коју наноси ближњем. Међутим, апостол ономе који једе од идолских жртава каже: Што се пак тиче једења идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету… Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умре (1.Кор.8,4; Рим.14,15). Он га тиме окривљује за нешто што није забрањено Христовом заповешћу, те извињава онога ко се саблажњава због своје немоћи.
Одговор: Брате, апостол је то још раније наредио и нико не треба да је знатижељан преко тога, него треба да се повинује наредби као закону Божијем. Уосталом, објаснићу ти како ја схватам. Ту су и место и дело били за осуду: идолиште је било припремљено за службу демонима и идолска жртва се приносила демонима. Због тога се немоћноме она заиста чинила жртвом демонима. Видећи да и верни једе од ње, и он се усуђивао да једе идолску жртву, скрнавећи своју савест. Верни је, међутим, није сматрао идолском жртвом, него светом храном коју је саздао Бог (1.Тим.4,4), те је јео мирно и са чистом савешћу. Ипак, апостол му забрањује да једе некорисну храну будући да његова вера немоћном даје повод да повреди своје срце, сматрајући је идолском жртвом. То је било страно хришћанској љубави. Једењем (од те хране) не испуњава се никаква заповест Божија, као што се ни не једењем не преступа никаква [заповест]. Стога апостол и захтева од њега да корист брата претпостави храни. Што се тиче купања, (рећи ћу): Само по себи није неприлично, нити забрањено купати се у купатилу. Онај ко се саблазни о купање сам ће понети осуду што се саблазнио. Уколико се световњак стиди да се купа у купатилу (нарочито када има потребу), зазирући од презира људи, присутна је сујета која наноси штету. Према томе, уколико је неопходно, окупај се са страхом Божијим Међутим, немој се купати из обести, што је страно страху Божијем и штетно за душу.
780. Питање. Свака храна има природну сладост. Да ли она штети ономе ко узима храну?
Одговор: Владика је свакој врсти хране дао сладост. Онај ко је прима благодарно нема штете. Пристрашћа се, пак, увек треба чувати: оно наноси штету души.
781. Питање. Да ли је неприлично да [неки посао] радим чисто, на пример, кад зидам зграду или штогод друго?
Одговор: Није неумесно неку ствар радити тако да буде чиста и лепа за употребу. Јер, и Господ се радује свакој чистоти, уколико је слободна од пристрасности. Уколико, пак, у себи примећујеш пристрасност према некој ствари, сети се њеног краја, тј. да ће пропасти. Тако ћеш се успокојити. Јер, нема ни једне ствари која би остала трајна у једном и истом облику, него је све трулежно и промењиво.
782. Питање. Један други христољубиви човек је питао истог старца: “Дешава се да ме Јеврејин или незнабожац позове на празнични ручак или да ми пошаље поклон. Да ли да прихватим такве понуде”.
Одговор: Немој их прихватати: то је противно правилима Свете Цркве. Ти не треба да идеш код њега.
783. Питање. Шта да одговорим ако се ради о знаменитом и драгом човеку, кога ће одбијање ожалостити?
Одговор: Реци му: “Љубав твоја зна да су они који се боје Бога дужни да испуњавају оно што је Он наредио. То се може видети и из ваших властитих обичаја. Јер, ни ти никада из љубави према мени не би стао да нарушаваш оно што је заповеђено вашим предањем. Из тога ја, [наравно], нећу закључити да си презрео љубав према мени. И ми имамо предање од Бога [дато] преко наших светих отаца и учитеља да не једемо ништа са празника иновераца. Тиме, уосталом, ја никако не нарушавам љубав коју сам ти дужан”.
784. Питање. Неки од иновераца су трговци и на своје празнике продају своје производе. Да ли ће бити пристојно да од њих купујемо оно што нам је потребно?
Одговор: То није неприлично. Све што се продаје на тржишту (1.Кор.10,25), по речима апостола, треба куповати за своје потребе без икакве сумње.
785. Један христољубиви човек, учитељ светске мудрости, имађаше сина који је био на самрти. Он је питао истог старца, аву Јована, да ли ће преживети. Он му је одговорио: “Биће жив”. По речима старца он је заиста остао жив. После неког времена, његов други син је такође био на самрти,. Он је опет дошао старцу и питао и за другог сина. Старац му је одговорио: “Ми се молимо, а на Богу је да учини милост. Принеси вољу своју на жртву Богу и благодари му за све”. Чувши одговор и не разумевши суштину одговора, он је помислио да ће његов син остати међу живима. Када се вратио кући, нашао га је погруженог у виђење. Он је пред собом је видео свете старце. Своме оцу је рекао: “Видиш ли и ти свете старце који стоје поред нас”. Пошто је отац одговорио да ништа не види, он је рекао: “Ето, они стоје и говоре ми: “Зашто твој отац долази и одлази, узнемиравајући нас молбама да још поживиш у телу. Ми смо се помолили за тебе Богу и Он је пресудио: ,Већ је време да се његова душа одреши од тела'””. Затим је продужио: “Ето, оче мој. Они су ме уграбили из руку неког Сарацена који ме је преварио и одвели ме на веома светло и неизрециво прекрасно место, где сам видео невину децу, која су ми рекла: “Ради прозби твог оца ми смо се помолили Богу да будеш одређен на ово место”. Ето, они врше саборну службу и причешћују се”. Изговоривши те речи, он је почео да чита велику молитву: Оче наш који си на небесима, и: “Слава Оцу и Сину и Светоме Духу”. Са тим речима он је предао свој дух.
786. Његов отац се због тога веома утешио, будући уверен у спасење његове душе. Дошавши старцу, он му је све изнео и замолио да му објасни због чега му није наговестио смрт другог сина, као што му је раније рекао да ће први син остати међу живима. Старац му је одговорио: “Ја сам ти рекао: “Одсеци своју вољу Бога ради”, предсказујући ти телесну смрт твог сина. Ти сам схвати зашто ти нисам отворено о томе рекао. Ето, ти си учитељ мудрости овог света и имаш ученике. Шта ће се десити када наредиш да неки од њих напише писмо? Да ли ће он написати оно што ти хоћеш или оно што сам пожели? Наравно, написаће оно што ти говориш, а не што сам пожели. Тако је и код светих. Они не говоре сами од себе, већ Бог говори у њима како му је угодно, понекад прикривено, а понекад откривено. Ако желиш да се увериш у речено, погледај шта је сам Господ рекао својим ученицима: Нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашег говорити из вас (Мт. 10,20). Он говори како је Њему угодно, а не како они хоће.
787. Чувши одговор и уверивши се, он је рекао: “Зар ми у житијама светих отаца не читамо да су они добијали све што би тражили од Бога”. Старац му је одговорио: “Нису они добијали све што су тражили од Бога. Они су нама написали само о ономе што су примали. Нека те у то увери јеванђелска реч која каже: Приступи му човек… говорећи: Помилуј сина мога јер је месечар… И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцелити (Мт.17,19; 21)”. Тај човек је опет питао: “Због чега свети не добијају све што траже у својим прозбама”. Старац је одговорио: “Бог све чини на корист људима. Он боље зна шта им је корисно и потребно. Будући да људи сами не знају шта је корисно за њих, Он је заповедио да на молитви не говоре оно што је излишно, те да не траже оно што не треба тражити. Он говори: Јер зна Отац ваш шта вам треба пре него што заиштете од њега (Мт.6,8). Као што Бог штеди тебе, тако штеди и свете своје. Тебе Он штеди да се не би узнео, добивши очигледно оно што си тражио. Свете [штеди] да се и они не би надули због откривења која им се дају. Они нису већи од Павла који је рекао: И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости (2.Кор.12,7). Иди и пази на себе. Помолимо се Богу да ти да тврдо срце и непоколебиву веру. Немој се саблажњавати о свете. Јер, не греши Свети Дух Божији који говори у њима. На њима се испуњује речено: Дух твој благи упутиће ме на земљу праву (Пс. 142,10)”. Чувши одговор, он се уверио у Господу, те је отишао радујући се и благосиљајући Бога који прославља свете своје.
788. Питање. Један други христољубиви човек је питао истог старца: “Бесан пас је ујео мог дечка. Кажи ми да ли ће умрети. Неки кажу да онај кога уједе бесан пас умире за четрдесет дана”.
Одговор: Не бој се. Са њим се неће десити никакво зло. Боље размисли о ономе што је написано: Ни један врабац не пада на земљу без Оца вашега (Мт. 10,29).
789. Чувши одговор, он је помислио да дечко неће умрети. Међутим, он је кроз два дана умро. Знајући да старац није могао слагати и имајући велику веру према њему, тај господин се зачудио. Он није могао поверовати да је дечко умро. Због тога је, дошавши старцу, питао говорећи: “Ми смо у недоумици, тј. не знамо да ли је дечко умро или је жив. Шта ти кажеш, оче мој”.
Одговор: Умро је.
790. Питање. Како си ми био рекао да се са њим неће десити никакво зло?
Одговор: Ти си мислио да ће он свакако умрети од уједа пса. Ја сам желео да покажем да то није нетачно. Ја сам рекао да се са њим неће десити никакво зло, с обзиром да смрт коју шаље Бог заиста у себи не садржи ништа зло. Да бих ти показао да он треба да умре смрћу која је од Бога, ја сам те подсетио да ни птица не пада у замку без Оца нашега. Човек, наиме, не може умрети без наредбе Божије, па макар био уједен и од хиљаду отровних животиња.
791. Питање. Због чега сте дали нејасан одговор?
Одговор: Немој се чудити што ти нисам рекао [нешто] одређено. Јер, о таквим стварима не треба увек говорити јасно. Ономе који говори оне доносе штету, а не корист. Зар ти не знаш да је Спаситељ, да би показао своје човештво, употребљавао смирене речи, говорећи: Где сте… метнули (Јн.11,34) Лазара, и: Колико хлебова имате (Мт.15,34), те: Ко се дотаче мене (Мк.5,31) – Тиме је Он и свете своје учио да не употребљавају увек високе (речи). Због тога они говоре трудећи се да одговор и њима самима служи на корист. Они који се можда саблажњавају [због тога], нека чују Павла који говори: Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот (2.Кор.2,15-16). Такви (одговори, дакле), вернима служе на корист, с обзиром да их разумеју, а неверним као повод да нас понижавају, чиме сами стичемо корист.
792. Много пута се дешавало да је старац Јован из смирења питања која су њему постављали слао великом старцу, ави Варсануфију, нарочито када је требало учинити велико и чудно дело. И старац Варсануфије је увек давао одговор који је био сагласан са његовом мишљу. Због тога је један христољубиви човек једном рекао старцу Јовану: “Зашто се ти шалиш са нама, оче Јоване, те нас шаљеш да питамо светог и великог оца Варсануфија? Та и ти имаш једнаку силу Духа”.
Одговор: Ја сам човек који не значи ништа. Чак и кад бих био нешто, мој поступак не би био подсмех. О изругивању би се радило кад бих вас ја слао њему, а он не би потврђивао моје речи. Вама је корисно да се двоје моле за вас: Бољи су двоје него један (Проп.4,9). Може се видети да је и Господ слично поступао, говорећи: Отац мој већи је од мене (Јн.14,28). Онај ко је сам могао да чини дела Оца свога и који је говорио да сам чини све што види да Отац чини (уп. Јн.5,19), [ипак] је много пута своје ученике слао Оцу, говорећи: Што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн. 16,23), и још: Ја ћу умолити Оца и даће вам (Јн.14,16), и још: Речи које вам ја говорим не говорим од самог себе, него Отац који пребива у мени, он твори дела (Јн.14,10).
793. О чуду које су обоје учинили. Један човек, веома христољубив и гостољубив, који је у делу гостопримства подражавао Авраама, беше у опасности да умре од болести. Лекари су већ били изгубили наду у његов живот. Неки од људи које је волео у Господу су питали старца Јована да ли му је близак крај, како би могао знати да ли да направи завештање.
(Ава Јован) им је одговорио: “Његов крај се приближио и он треба да направи завештање о свом дому”. Одговоривши, он је свом служитељу рекао: “Отиђи до светог старца (Варсануфија) и замоли га да се помоли да Господ (болеснику) продужи године живота због доброг дела гостољубља. Јер, уколико замоли Бога, старац ће добити благодат”. Служитељ је отишао и старцу пренео молбу. Он је узнео молитву, али није ништа рекао. Ава Јован га је слао светом старцу и други и трећи пут. Старац би се, као и раније, помолио и отпуштао га не говорећи ништа. Схвативши, ава Јован је рекао свом ученику: “Тај човек још неће умрети од болести, будући да је старац од Бога добио дар”. Ава је све пренео онима који су молили за болесника. Човек се изненада избавио од опасности и добио савршено исцељење молитвама светог и великог старца Варсануфија и његовог подражаваоца и сапрегаоца, аве Јована. Сазнавши о околностима свог исцељења, човек је почео још више да се труди у гостопримству у славу Божију.
794. Очекујући понижење од моћних људи, неки христољупци су питали истог старца Јована да ли да прибегну другим, још моћнијим лицима и за новац стекну заступништво.
Одговарајући, он им је рекао: “Немојте куповати заступништво смртног и трулежног човека, који данас јесте, а сутра га нема. Може се десити да нешто дате, а да ваш заступник умре. Тада бисте своје [новце] изгубили заједно са заступништвом. Хоћете ли да купите нетрулежно заступништво? Купите заступништво бесмртног и нетрулежног Цара Бога преко сиромаха. Јер, Он прима оно што је учињено сиромасима: Огладнех и дадосте ми да једем (Мт.25,35). [Осим тога], знајте да се Бог неће заузети за вас уколико купите људско заступништво. Ви ћете се можда питати: “Због чега ми видимо да су неки од отаца имали људе као заступнике”. Они, међутим, нису куповали заступништво, већ су их сами заступници, из љубави по Богу, молили за заштиту, са радошћу и по вери својој их примајући (под своје покровитељство). Погледајте боље и наћи ћете да ништа није било потрошено на куповину таквог заступништва. Осим тога, земаљски заступници од њих нису тражили ништа осим њихових молитви Богу, које су драгоценије од сваког злата и сребра. Шта то значи? (Они су били уверени) да ће се оци помолити за њих уколико их постигне гнев Божији. Према томе, погледај и уверићеш се да је од почетка до краја та ствар уређена по Богу.
795. Питање. Избили су немири у Светој Божијој Цркви. Неки христољупци су очекивали да ће по царској наредби бити рукоположени неки од оних који не опште са Црквом и да ће настати гоњење. [Због тога] су питали истог старца да ли треба и сами да оду и да сакрију своју имовину.
Он је рекао: “Има ли кога силнијег од Бога? Зашто да се бојимо уколико смо у руци Божијој и уколико певамо са Давидом: У руке твоје полажем дух свој (Пс. 30,6)? Зар Бог није наредио да се сруши град Ниневија (Јон.3,4)? И да ли га је разрушио? Није, него га је ради покајања Ниневљана поштедео. Због тога се и ми покајмо пред Богом и Он ће све умирити. Осим тога, зар је тај земаљски цар силнији од Навуходоносора? Међутим, Данило и три младића су умолили небеског Цара Бога и Он им је покорио цара (вавилонског). Ваше питање показује да вас је обузела двострука напаст: једна од страха, а друга од среброљубља. Ми смо у руци Божијој и Он има власт да испуни своју вољу. Због тога немојте бежати, нити скривајте ишта од своје имовине.
796. Питање. Исти су питали истог старца: “Због чега је написано: Ако вас потерају у једном граду, бежите у други (Мт.10, 23)”.
Одговор: Међутим, нас још нису потерали.
797. Питање. Једног презвитера [тј. свештеника] су грађани изабрали за епископа. Он је истом старцу послао питање [у коме изражава жељу да сазна] да ли ће Бог благоволети да он буде епископ.
Одговор: Брате, питаш ме о ономе што је изнад мене. Ја сам најнезнатнији човек и нисам достигао такву меру. Зашто си оставио апостола и питаш мене који још нисам ни започео са монаштвом. Шта говори апостол? Ако ко епископство жели, добро дело жели. Али епископ треба да је без мане (1.Тим.3,1-2). Међутим, Писмо као од лица Божијег говори синовима Израиљевим: Ако у име моје питате и лажног пророка и достојни сте да чујете истину, положићу истиниту реч у уста лажног пророка да вам каже. Стога и ја теби кажем: Уколико си добро украсио дом свој и припремио срце своје за примање благоуханог мира [тј. миришљавог уља], сагласно учењу апостола, Бога ти је припремио епископство, будући да не лаже Онај ко је рекао: Даће ти Господ по срцу твоме (Пс.19,5).
798. Питање. Неки хороепископ[1] је питао истог старца да ли да остави хороепископство и да се удаљи у манастир.
Одговор: Ми ти не саветујемо да оставиш старање о Светим Божијим Црквама, које ти је поверено. Ти у страху треба пазиш на душу своју и да ни од кога не узимаш поклоне, да не судиш неправедно, те да из стида пред лицем силног не оправдаш кривог, осудивши невиног. Удаљи од себе среброљубље, које је корен свих зала (1.Тим.6,10) и које се другим именом назива идолослужење (Еф.5,5). Оно то заиста и јесте. Немој високо мислити [о себи], како би био ученик апостола који говори: Немојте гордо мислити него се дружите са смиренима (Рим.12,16). Немој бити човекоугодник будући да знаш шта је њему спремљено. Он је туђ служењу Христу, будући да апостол говори: Кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов (Гал.1,10). Покори се Господу који говори: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим (Мт.11,29). Угаси у себи гнев, који представља човеков пад. Све чини по Богу и у Њему ћеш наћи помоћника, Бој се смрти увек, с обзиром да ће нас сустићи. Мисли на час свог исхода и нећеш сагрешити пред Богом. Уколико достигнеш безмолвије, обрешћеш покој и благодат, ма где безмолствовао.
799. Питање. Један епископ [из реда] монаха имађаше велику веру према старцима. Он се великом старцу обратио са питањем да ли да остави свет и да се врати на усамљенички живот. Он је уједно тражио његове молитве, благослов и помоћ.
Одговор: Овде приличе речи апостола: Постадох безуман хвалећи се. Ви ме натерасте (2.Кор.12,11). Међутим, пошто је наведено речено по Богу, а не по људском премиљшању, и мени ће бити дозвољено да кажем оно што је рекао Његов угодник Мојсије: Или уведи у живот вечни и духовног сина који ми је дат, заједно са мном, или и мене избриши из књиге твоје (Изл.32,32), и: Нека не видим лице Јакова, оца Јосифова ако Венијамин не буде са мном (Пост.44,26). Верујем у Његово свето име да неће одбацити моју молбу, будући да је спасење оних који се спасавају радост Свете Тројице и светих анђела. Стога не престајем да молим Бога све док ме не обрадује твојим спасењем. Пази на себе да речено не ослаби твоју помисао [приводећи те] нераду. Изнад свега сећај се да свет пролази (1Јн.2,17), да је слава његова привремена, а наслада пропадљива. Боље изабери за себе да страдаш са народом Божијим, неголи да имаш привремену насладу греха (Јев.11,25). Исто тако, (сећај се) да ћемо невољно оставити овај свет и да овај живот наш није дуг. Јер, шта је живот човеков, нарочито кад не можемо бити уверени да ћемо проживети од јутра до вечери! [Боље] својом вољом оставимо (земаљске) ствари како бисмо имали награду. Уколико желимо да се јавимо пред лицем Божијим (Пс.41,3), изаберимо за себе безбрижан однос према земаљским стварима. Тада ћемо смети храбро да ускликнемо: Изведи из тамнице душу моју да се исповеда имену твом (Пс.141,8). Послушај и иди брже док је још дан и док није дошла ноћ у којој ће плакати лењиви и мрзовољни, кајући се већ без користи. Схвати да време не касни и да у свој час весник смрти бива неумољив. Ко га је молио и био услишен? Он је истински слуга истинског Владике, који у тачности испуњава Његову наредбу. Уплашимо се страшног дана и часа, у који нас неће заштити ни брат, ни сродник, ни начелство, ни власт, ни богатство, ни слава. [Тада] ће се појавити сам човек и његово дело. Продајмо трулежне ствари које нас вуку у дубину погибли и купимо себи брачну одећу. Дођимо до савршенства. Дошавши до њега, постићи ћемо и савршенство љубави која изгони страх напоље (1.Јн.4,18). Тада ћемо радосно запевати са апостолом Павлом: Љубав никад не престаје (1.Кор.13,8). О, нека бих те угледао у Царству Бога мог, сине мој истински, у Христу Исусу, Господу нашем. Поздрављам те, најчаснији, у Духу Светом!
800. Питање. Други епископ је молио истог старца Варсануфија да му да налог.
Одговор: Шта да кажем вашем богољубљу? Рећи ћу да слузи не приличи да даје поуку господару. Међутим, ја се све до сада нисам ослободио своје таштине, како бих могао да се признам слугом свих. Према томе, у недоумици сам, не налазећи себи извињење. Остаје ми једино да прибегнем речи: Опрости ми, Господа ради, и помоли се за мене да не будем осуђен за ваш долазак код мене, да разумем шта је Бог, да се постарам да испуним заповести Његове те да будем помилован.
НАПОМЕНЕ:
