ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 651 – 700
 
651. Питање. Исти (брат) је питао истог старца: „Оче мој, ја се понекад радујем кад чујем да ава говори о врлинама старца и тешим се његовим речима које назиђују. Понекад, опет, мислим да нису душекорисне, него да саблажњавају (оне који их слушају) будући да он сам хвали своје оце. Због тога сам тужан? Смућујем се и због других отаца, сматрајући да су њихове речи бескорисне. Молим те, оче мој, да ми објасниш о чему се ради и да се помолиш како бих се избавио од зле помисли“.
Одговор Јована: Брате, нека ти Бог помогне да слушаш, разумеш и на делу испуниш оно што ти се говори. У томе што си ми написао има и самооправдавања и осуђивања. Самооправдавања – јер себе сматраш достојним да слушаш те беседе, а осуђивања – будући да говориш: „Зашто то (ава) прича“. Ти се не сећаш да Дух дише где хоће (Јн.3,8). Можеш ли ми рећи због чега је Господ неколицини од оних које је исцелио забранио да било коме говоре [о исцељењу], док је другоме, [опет], ради његовог очишћења, рекао: Иди и покажи се свештенику (Мт.8,4), или: Ради сведочанства њима (Мт.8,4), и још: И кажи им шта ти је Господ учинио (Мк.5,19). Оно што ава чини служи на корист онима који слушају са страхом Божијим, али и на осуду онима који (његове речи) не примају са вером. Ти, пак, још не можеш о томе да расуђујеш, будући да је срце твоје подложно промени. Апостол говори: Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан? Јер ми нисмо као многи они који тргују речју Божијом (2.Кор.2,15-17). Ти си [можда] у недоумици око разлога због кога је старац теби забранио да говориш (о њему) а ави није. Ти, заправо треба да претпоставиш да постоји неки посебан разлог за тако нешто и да се смириш, говорећи: „Мени је старац забранио због моје недостојности, а ави је, као достојноме, дозволио да говори ради користи оних који слушају“. Приметимо како нас старац на сваки начин приводи смирењу и самоукоревању, мисли да смо недостојни, док ми нећемо да савијемо свој врат. Стога будимо смирени и Бог ће нам открити своје тајне како бисмо и ми могли говорити где је потребно и свагда ћутати где није потребно, те како би и једно и друго послужило на корист нашу и оних који нас слушају. Ми не треба да осуђујемо оне који говоре да не бисмо, уместо утврђивања, пожњели осуду. Јер, ако запитамо своју помисао: „Да ли знамо како говори онај ко говори – по дејству Духа, (или не)“, наћи ћемо да нам [његова намера] уопште није позната. Према томе, мислимо [само] добро, а не зло, будући да зли мисли зло, а добри добро у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
652. Осећајући телесно страдање, један други христољубиви човек је послао поруку истом старцу Јовану да се помоли за његово исцељење. Старац је одговорио: „Господ ће те убрзо исцелити“. Међутим, брзо исцељење није дошло. Он се зачудио, будући да је имао веру у старца, говорећи: „Шта то значи? Старац не лаже, с обзиром да Бог говори преко њега. Међутим, ја нисам добио исцељење“. Он је дошао и о томе питао великог старца.
Одговор Варсануфија: „Како је могуће да ниси добио оно што си желео уколико верујемо да Бог не лаже и да је ономе ко верује све могуће? Да не живи у теби можда, тајно неверје? Ја уистину верујем да ће се испунити све што ти је Бог преко брата Јована рекао. Молим твоју христољубиву љубав да ме не вуче на коњске трке, јер сам већ остарео. То ти кажем с обзиром да ти, као што сам тврдиш, имаш једнодушност са нама. Међутим, нико не дели душу на двоје, остављајући један део за једно дело, а други за друго. Знај да нећу престати да се молим Богу све док те, заједно са мном, не уведе на своја врата са исповедањем и у дворове своје са песмом (Пс.99,4)“. Чувши одговор, христољубиви човек се зачудио због старчевог помињања коњских трка (које је заиста посећивао) и прославио Бога. Од тог времена он се удаљио од штетних призора.
 
653. Питање истог истом великом старцу. Имао сам вољеног и једнодушног друга који је живео у туђој земљи. Ми смо одрасли као браћа, имајући све заједничко. Ја сам се сада оженио, али је наш ранији однос је остао исти. Ипак, напада ме помисао која ми говори да је (можда) мој брак изазвао недоумицу у његовом срцу и да више према мени нема раније расположење.
Одговор Варсануфија: Ако хоћеш да сазнаш шта му је на срцу, учини следеће: испитај своје сопствено срце и утврди да ли и поред брака има раније расположење према њему. Уколико нађеш да га немаш, ни он га неће имати. Уколико је, пак, твоје расположење остало исто, знај да ћеш, уз помоћ Божију, увек обрести по срцу свом.
 
654. Питање истом. Други христољубиви човек је послао молбу иштући од истог великог старца да га Господ помене у Царству своме.
Одговор: Ето, Господ наш Исус Христос није посрамио моје лице него ми је даровао спасење твоје душе и благодат помена у Царству своме. Добивши такву благодат, потрудимо се да је сачувајмо као благодарни и немојмо се уподобити свињама које не могу да праве разлику између драгоценог бисера (и ђубрета). Ти знаш да човек не треба да бешчасти онога ко га поштује. Добивши од Бога част и не будући је достојни, постарајмо се да сами себе учинимо достојним. Поштујмо га чувањем Његових заповести, будући да је сам рекао: Ако сам Отац, где је част моја, а ако сам Господар, где је слава моја (Мал.1,6)? Нека ти сам Бог Сведржитељ помогне, сине мој, да чујеш и очуваш оно што је корисно.
 
655. Питање. Неки људи желе да узму поље које припада мојим сродницима који живе далеко одавде (да би на њему направили) молитвени храм. Мени је наложено да се са њима договорим оцени. Међутим, ја имам две помисли. Једна ми говори да поље треба поклонити за свето место, а друга ме подстиче да са тачношћу испуним жељу оних који су ми наложили да за њега узмем одговарајућу суму. Не знам на шта да учиним. Бојим се Бога, али такође сматрам да је грех да оштетим продавце. Како да поступим, оче мој?
Одговор: „Ти кажи праву цену поља, говорећи: „Ви знате да смо сви дужни нашим владикама, светима. Пред вама је колико ће вам Бог саопштити да им смањите цену“. Тако им напиши. У њиховој власти ће бити да ли ће испунити савет. Ти, међутим, већ нећеш потпасти под прекор [у вези] са том ствари. Узети оно што припада по правди не оптерећује (савест) и није грех, чак и кад се даје за дом Господњи. Ипак, власнику ствари је корисније да по својим моћима дарује дом Божији. Уколико, пак, није у могућности да да, Бог од њега тражи само добру вољу“. Чувши одговор, христољубиви човек се удаљио са радошћу, благодарећи Бога.
 
656. Питање. Оче мој, хтео бих да узмем слуге, али сам у недоумици да ли ће ми бити од користи. Кажи ми да ли треба да их узмем. Како да поступим?
Одговор: Сећајмо се да и ми имамо Владику. Уколико му се будемо повиновали и Он ће учинити да нам се слуге наше покоравају. Ето, чуо си. Иди и узми их у име Господње.
 
657. Питање. Шта треба чинити када закон Господњи наређује једно, а закон овог света друго? Помисао ми говори да неправедно поступа онај ко нарушава светске законе, с обзиром да се друштво заснива на њима.
Одговор: Закон Божији је важнији, будући да говори о спасењу душе. Закон, пак, светски, као телесан, говори телесним (људима).
 
658. Питање. Шта је смисао речи: Сиромаха не поштеди на суду (Изл.23,3)?
Одговор: Те речи значе да је судија дужан да исправно суди о стварима и да не нарушава праведност под изговором да [жели да] поштеди сиромаха. Међутим, замолити супротну страну да укаже милост није неправда.
 
659. Питање. [Дешава се] да ми неко од светих отаца, према коме имам велико поверење, нареди да употребим власт по питању неке ствари на начин који мени изгледа неправедан. Шта да радим да не бих преступио дату заповест?
Одговор: Духовни оци ништа не говоре без циља. Напротив, они све говоре ради спасења душе. Према томе, објасни му своју недоумицу. Затим поступи онако како ти каже, нимало не нарушавајући заповест. Јер, праведно и корисно је оно што је Богу угодно.
 
660. Питање. Један други христољубиви човек је имао немирног слугу, који је најзад побегао од њега. После неког времена слуга је опет дошао код њега. Тај човек је питао старца Јована да ли да га задржи. Старац је рекао да га отпусти. Међутим, слуга је поново почео да се исправно понаша. Господар је, жалећи да га отпусти, још једанпут старцу послао питање.
Одговор Јована: Задржи још код себе тог слугу поучавајући га, а и себе преко њега. И, ако се исправи – добро. Уколико, међутим, почне да се понаша по пређашњем и ти га претрпиш Бога ради – биће такође добро, с обзиром да ћеш добити награду за трпљење. Међутим, ако видиш да немаш снаге да га трпиш, већ трпиш штету, ти га отпусти, сећајући се речи једног светог: „Ономе ко се дави у реци пружи своју палицу а не руку своју, како и тебе не би повукао за собом. Уколико га будеш могао спасти помоћу палице, биће добро. Ако, пак, не успеш, испусти жезал како не би погинуо заједно са дављеником“.
 
661. По истеку неколико дана, слуга је усхтео да ожалости свог господара крађом једне ствари. Међутим, по молитвама светих, Господ је господара сачувао и слуга је (поново) побегао. Дошавши старцу, господар му је захвалио за указану (молитвену) помоћ и прекорео себе што слугу није хтео да отпусти одмах после првог одговора. Старац му је рекао следеће:
Одговор: Ја ти нисам саветовао да га отпустиш из презира према њему, него због немоћи твојих помисли, будући да не можеш да подносиш увреде. И ми сами смо грешни, због чега није наше дело да одбацујемо било кога. Кад би могао да трпиш његову лењост, ти би имао награду. Неки оци су у присуству аве Пимена говорили о једном старцу који је стрпљиво подносио лењост свог ученика. Ава Пимен је рекао: „Да сам на његовом месту, ја бих му и јастук ставио под главу“. „Какав би одговор дао Богу за такав поступак“, питали су други. Ава Пимен је приметио: „Ја бих Богу рекао: „Господе, ти си сам рекао: Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога““ (Мт.7,5).
 
662. Питање. Да ли је старац добро учинио што није исправио свог брата?
Одговор: Брате, старац га није једноставно оставио без прекора. Он га је много пута поучавао, али [ученик] није примао његове поуке. Видећи да се он не исправља, он је ствар оставио суду Божијем, говорећи: „Бог зна шта је корисно. Сам брат је бољи од мене“. Тако су поступали савршени, не смејући никога да осуде, на срамоту оних који су сами ништавни, а све осуђују.
 
663. Питање. [Дешава се] да мој слуга сагреши и ја хоћу да га казним. На који начин да то учиним?
Одговор: [Казни га] у духу љубави по Богу како би се кроз казну исправио, престао да греши и како би му послужила на спасење душе. Не треба кажњавати са гневом, будући да се од зла не рађа добро. Уколико ти се помисао смути, сачекај док не прође смућење. Тада га казни са сажаљењем и страхом Божијим.
 
664. Питање. Када хоћу да га казним, помисао ми говори: „Ти сам си још више сагрешио. Како ћеш да кажњаваш другога, кад се сам не исправљаш“. То ме задржава од кажњавања.
Одговор: Ту помисао ти нашаптава ђаво како би твој слуга остао без исправљења, а ти дао одговор за неисправљање. Реци тој помисли: „Очигледно је и несумњиво да ја више грешим. Па ипак, не могу да дајем одговор и за себе и за њега, с обзиром да Бог захтева да га исправљам“. Казнивши га снисходљиво и са страхом Божијим, сам себи кажи изреку апостола: Зар ти, дакле, који учиш друге, себе не учиш (Рим.2,21). Према томе, исправљајмо га са смиреноумљем.
 
665. Питање. Кад видим да неко омаловажава светињу или хули на свету веру, ја се наводно из ревности смућујем. Шта то значи?
Одговор: Већ си чуо да се исправка не врши путем зла, него путем добра. Према томе, са кротошћу и дуготрпељивошћу опомени онога ко тако чини, уразумљујући га са страхом Божијим. Ако, пак, видиш, да се сам смућујеш, немој говорити ништа.
 
666. Питање. Дешава ми се да се сретнем другог (човека) и да га погледам страсно, рањавајући се у души. Уколико се јави потреба да са њим поговорим, ја не смем да га гледам, дајући му [повод] да помисли како га презирем. Дешава се чак да затварам очи, не будући у стању да га гледам. Ја сам тужан, не знајући шта да радим. Помоли се за мене, владико. Реци ми слово живота и лекарство из свог човекољубља.
Одговор: Твоја љубав ме је питала о разлогу за страсно посматрање оног ко стоји пред тобом. Очигледно се ради о ђаволском нападу. Он је присутан и при бављењу ума [тим стварима]. Треба да се сећаш труљења и смрада наше природе, те наше промене у гробовима. И зашто да ти говорим о распадању? Зар не би пре требало себи пред очи да представиш будући Страшни суд? Какав ће бити удео оних који тако поступају? Како ћеш моћи да издржиш стид при откривању наших дела пред анђелима и арханђелима, пред свим људима и пред праведним Судијом? Како ће се тада затворити уста оних који врше таква дела? Убојмо се онога који је рекао: Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници… неће наследити Царство Божије (1.Кор.6,9-10), и: [Свако који погледа на жену са жељом за њом], већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт.5, 28), те: Ако те око твоје саблажњава, ископај га (Мт.5,29). Ти треба да се сећаш реченога и да не биваш често са људима који у теби распирују такву борбу. Такође, немој им открити због чега се удаљујеш од њих како им не би дао повод за разне помисли. Уколико буде неопходно да се са њима поговори, призови свето име Божије у помоћ, говорећи: „Владико Исусе, покриј ме и помози мојој немоћи“. И већ се немој бојати. Он ће сломити лукове непријатељске, будући да од Његовог имена зло постаје неделотворно. Уместо да говориш много, говори мало и немој дати слободу слуху и помислима. Пристојно се понашај и без смућивања, како нико не би приметио оно што се дешава. Ако на тај начин добијеш силу, ипак немој бити смео према непријатељима, будући да су бестидни. Макар и хиљаду пута били побеђени, они изнова приступају борби. Ипак, Бог Победилац помаже човековом смирењу. Он је ради њега, по сопственој вољи, усхтео да се оваплоти.
 
667. Питање. Шта значи речено: „Пази да те не обузме блудна помисао“?
Одговор: То се не односи само на блудну страст, него и на остале. Ум се томе подвргава услед расејаности. Кад се то деси, човек треба да опомене самог себе, говорећи: „Господе, опрости ми ради светог имена свог. Ја сам се томе подвргао због свог нерада. Избави ме од расејаности и од сваке замке непријатељске, јер је твоја слава у векове. Амин“. Знак по коме можеш да препознаш заведеност јесте расејавање ума и његово преношење на нешто друго при разговору (са другим). То је заведеност. Исто тако, онај коме при раду мисао прелази на [нешто] друго, по својој заборавности или квари ствар или прави нешто што није потребно. И то је заведеност. Дешава се да човек разговара са [неким] другим и да му непријатељ одвуче ум од богоугодног трезвоумља. Као последица, јавља се блудна жеља. И то је заведеност, премда се не јавља због размишљања или сећања. Код ње се (човек), павши у заборав, распршује. Такав човек је сличан путнику који скрене са правог пута (због невоље која му се деси) и који се одједном нађе на другом [путу]. Дошавши себи, човек треба да се призове, по напред реченом, и да прибегне милости Божијој. Господ је штедар и примиће га као блудног сина. Ми знамо са каквим милосрђем га је Он примио. Када, пак, борба никне у помислима и без расејаности, треба бити трезвоуман, не наслађивати се помислима и не задржавати се на њима, већ што брже прибећи Владици Богу.
 
668. Питање. Како да поступим када будем морао да поговорим са женама? И како да говорим? Кажи ми да ли треба да узимам учешћа у њиховим пословима под изговором благочастивости или саосећања.
Одговор: У сваком случају нам изгледа да је неразумнима у делу Божијем штетно да разговарају са женама. Удаљуј се од њих колико је могуће и не упуштај се у разговоре са њима. То ти није корисно, па макар и биле добре наравствености [тј. владања]. Међутим, пошто се још нисмо избавили од света и неопходност нас приморава да понекад поговоримо са њима о пословима или о нечем другом (потребном), благовремено узмимо [себи] за пример човека који се приближује огњу да би [нешто] неопходно учинио. Он се на сваки начин чува да се не опече ватром. Тако се и ми у свакој прилици односимо према женама као према огњу. Ми треба да се потпуно утврдимо у страху Божијем да нам се не би десило да уместо наводне користи од њих, претрпимо велику штету. Ако ли, пак, Бога ради хоћемо да избегнемо такве разговоре, остваримо по мери могућности оно што је потребно преко другог лица. Немојмо тек тако гледати на жене. Немојмо давати слободу својима очима и не задржавајмо се у разговорима са њима: од тога се рађа огањ похоте. Пре се постарајмо да се брзо удаљимо од њих, молећи Бога да нас у тај тешки час спасе од замке ђавоље, која је разапета над нама. Непрестано се сећајмо Бога, јер Његова велика сила (може) да покрије нашу немоћ у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
669. Питање. [Један] други христољубиви човек је питао великог старца да ли му је корисно да остави своју жену и ступи у манастир.
Одговор: Сине мој, не треба сам да је остављаш, будући да ћеш нарушити заповест апостола који говори: Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш (1.Кор.7,27). Јер, ако она сагреши и почне рђаво да живи, грех ће бити на теби. Можеш је, међутим, оставити једино у случају да се она сагласи и пошто се посаветујеш са њом. Ипак, остави ту ствар Богу. Он ће учинити како је угодно Његовом човекољубљу.
 
670. Питање. [Један] други христољубиви човек је питао истог великог старца: „Шта да радим, будући да ме лако плене страсти“.
Одговор: Немој склапати савез са њима и одвраћај очи своје да не виде испразност (Пс.118,37). [Одвраћај] руке своје од лакомости и Бог ће те избавити од страсти. Понашај се пристојно и остављај и јело и пиће пре ситости. Те страсти ће се смирити у теби и имаћеш спокојство.
 
671. Питање. Један христољубиви човек, учитељ светске мудрости, питао је истог великог старца да ли ће бити добро да заузме виши положај.
Одговор: Немој се држати високоумља и задобићеш благодат од Бога и људи, те ћеш бити веома задовољан, ма где се нашао.
 
672. Питање. Исти је о истоме питао другог старца.
Одговор: Сада Бог изабра оно што је понижено пред светом (уп. 1.Кор.1,27). Имај смирење и Бог ће ти убрзо помоћи.
 
673. Питање. Исти је молио истог старца Јована да се помоли за једног ђавоиманог.
Одговор: Нека он пости и моли се колико може, те ће и они који се моле за њега бити услишени, с обзиром да је много моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). А и Господ је рекао: А овај се род не изгони осим молитвом и постом (Мт.17,21).
 
674. Питање. [Један] христољубиви човек је питао старца: „Због грехова мојих у кућу су ми долазили лопови. Уосталом, они нису ништа узели од мене. Да ли да их пријавим или да случај оставим без пажње“.
Одговор: Уколико заиста мислимо да су нам због грехова наших упали лопови, немојмо се сами светити. Бог им, по свом човекољубљу, није допустио да нам учине зло. Стога, све оставимо Богу који говори: Моја је освета,ја ћу вратити (Рим. 12,18). Да се бојимо Бога ми бисмо били дужни да лоповима, видећи да нешто трпе, помогнемо по својим могућностима. Међутим, пошто дотле нисмо доспели, немојмо им барем чинити ни зло ни добро, него принесимо благодарност Ономе који нам није учинио по мери наших грехова.
 
675. Питање. Како је требало да поступимо да им је пошло за руком да нешто украду?
Одговор: Савршени се не брине ни за шта. Они који се налазе на нижем степену, сами преотимају оно што им је узето или трпе мали губитак, с обзиром на тешкоћу и недостатак оних од којих траже [украдено]. То понекад омогућава да се са безумницима поступи по закону. Ми, пак, треба да знамо да је такав поступак изданак среброљубља и да нам наноси душевну штету. Онај ко тако поступа, нарушава заповест која говори: И који хоће да се суди са тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину (Мт. 5,40).
 
676. Питање. Како то, оче мој? Зар сам ја дужан да моју одећу одмах дам ако неко усхте да је узме? Колико ће се наћи злих и лукавих људи који ће бити готови на отимање. Када би могли, они би човека оставили потпуно нагим.
Одговор: Заповест не каже да се одећа даје свакоме ко једноставно хоће да је узме, него ономе ко хоће да се суди са тобом, што указује на одсуство човекољубља и жељу за парничењем, од чега се рађа штета за душу. У сличном случају не треба гледати на телесно, него на душевно стање, будући да је речено: Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди (Мт.16, 26).
 
677. Питање. Има људи опитних у судским делима. Они не трпе толико штете од тога колико неискусни. Да ли је боље искусним људима поверавати такве послове?
Одговор: Иако су они искусни у судским делима, ипак им ми дајемо повод за повреду. Ако се упореде рђаве последице, видеће се да се не ради о мањој штети. За нашу, пак, душу је штетно да се бавимо таквим пословима. Јер, уколико, слично нама, претрпе штету, ми ћемо бити узрок њихове повреде. Грех прелази на нас и ми трпимо исту штету, као што је речено у Писму: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе преко кога долазе (Лк.17,1). Онај, пак, ко се не задовољава избављењем од зла, него се још стара да његови супарници претрпе зло, чини оно што је горе од свега и много гневи Бога који је наредио да не узвраћамо зло за зло (Рим.12,17), и који је рекао: Опраштајте и опростиће вам се(Лк.6,37).
 
678. Питање. [Како да поступим] ако треба да сведочим о провереном убици? Да ли да слажем да бих га избавио од смрти?
Одговор: Ако никада не лажеш, немој ни тада слагати, будући да је у Писму речено: Сиромаха не поштеди на суду (Изл.23, 3). Ако није воља Божија, (убица) неће умрети. Онај, пак, ко лаже у другим случајевима и усхте и овде да слаже, слагаће по свом обичају. Који чини грех, говори Писмо, и безакоње чини (1Јн. 3,4): са таквим ја немам посла. Ако немаш нужде да о њему говориш, не треба ништа да кажеш. Ту је корисна пословица: „Ако кажеш: „Не знам“, неће те бацити у тамницу“.
 
679. Питање. Да ли се може узимати камата од богатих дужника? Да ли узимати натраг новац од сиромашних дужника?
Одговор: Писмо каже да праведник сребра свога не даје на добит (Пс.14,5). То значи да ми треба да узмемо само оно што смо дали.
 
680. Питање. Ако неки од њих осиромаше?
Одговор: И о томе је речено: Ако осиромаши брат твој, немој га жалостити потраживањем (Сир.31,37).
 
681. Питање. Шта ако смо обојица сиромашни? Зар ћу да погрешим ако тражим од њега оно што ми је неопходно?
Одговор: Нећеш сагрешити. Ипак је добро по могућности не жалостити брата који није у стању да врати дуг.
 
682. Питање. [Дешава се] да претрпим губитак и да се срцем не ожалостим. Помисао ми, међутим, говори: „То је неосетљивост. Ти треба да жалиш, али истовремено и да си благодаран“. Да ли ми исправно говори помисао?
Одговор: Због ствари овог века уопште не треба бити жалостан, већ само због греха.
 
683. Питање. Шта значи радовати се са радоснима и плакати са онима који плачу (уп. Рим.12,15)?
Одговор: Радовати се са радоснима значи бити радостан са онима који успевају у врлини по Богу и веселити се због наде на будућа добра. Плакати, пак, са онима који плачу значи саосећати са онима који греше у њиховом покајању због греха.
 
684. Питање. [Може се десити] да човек кога волим остане без сина или неке ствари и буде жалостан. На који начин треба да учествујем у његовој тузи, будући да је човек кога волим?
Одговор: Треба бити жалостан заједно са њим како не би измислио нешто штетно за своју душу, предајући се силној тузи и не подносећи случај са благодарношћу.
 
685. Питање. У Писму је речено: Блажени миротворци (Мт. 5,9). Да ли је добро старати се о миру свих?
Одговор: Боље је умирити сопствено срце. То свакоме приличи. Блажен је онај ко то чини. Мирити, међутим, оне који се свађају не приличи свакоме, него само онима који могу да се снађу без штете (за себе саме). Немоћни, међутим, треба да се радује због мира свих. Он себе не треба да чини посредником измирења међу свим људима, изузев оних које по Богу воли, и то уколико сам неће имати душевне штете.
 
686. Питање. [Дешава се] да ме људи понижавају кад нешто радим по Богу. Ја сам тада тужан с обзиром да их, изгледа, саблажњавам.
Одговор: Немој се жалостити ако те неправедно понижавају. Ђаво завиди добру и жели да га пресече, побуђујући (друге да те жалосте). То ће, међутим, проћи и Бог ће ствар извести на славу. Ти себи наносиш срамоту када грешиш, па те други понижавају. Ако се, пак, покајеш, имаћеш радост.
 
687. Питање. Један други христољубиви човек се пожалио истом великом старцу да од извесног човека трпи вређање.
Одговор: Чини му добро.
 
688. Питање. Док је он испуњавао речено, тај човек га је опет увредио. Он је опет јавио о томе старцу, говорећи: „Ето, ја му чиним добро, а он не престаје да ме вређа“.
Одговор: Ти не чиниш добро њему, него себи. Господ је рекао: Чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају (Мт.5,44). Свако ће добити по делима својим (Рим.2,6).
 
689. Питање. Један христољубиви човек је указивао гостопримство оцима. Он је питао истог старца: „Шта да радим? Ја сам увек тужан, с обзиром да немам неопходне ствари којим би их послужио оце кад ми дођу“.
Одговор: Та помисао је од ђавола. Довољно је да их послужиш са оним што имаш, по реченоме: Будите задовољни оним што имате (Јев.13,5). Бог ће их све једно уверити (у твоје усрђе). Онај ко жели такве ствари, не може бити гостопримљив, него у ствари жели да му нико не долази. Ако имаш шта да предложиш оцима, али зажалиш због шкртости, њихово срце неће стећи уверење (у твоју усрдност) па макар се и хиљаду пута постарао да им угодиш. Изузетак ће бити уколико се деси да ти је та ствар потребна за неко друго дело, или, можда, да је понудиш болеснима или важнијим лицима. Све треба чинити са расуђивањем и страхом Божијим. Када се деси да пођеш негде, немој очекивати да нађеш покој па се нећеш смутити. Уколико, пак, узмашташ да ћеш га наћи, па га не нађеш, осуђиваћеш онога ко те је примио. Међутим, осуђивање је смрт за душу. Захваљуј за све: у томе састоји духовна и душекорисна храна и покој.
 
690. Питање. А шта ако ме уопште не приме, иако сам уморан од пута и гладан?
Одговор: Сети се да се Бог стара за све и да све храни. Према томе, Бог ће их надахнути [мишљу] да те приме уколико му буде било угодно да те нахране. А ако те не приме, очигледно је да Богу није било угодно. Због тога људи нису криви. Све што се са човеком дешава бива ради његовог испитивања и ради његовог спасења, тј. да би трпео и у свему себе прекоревао као недостојног.
 
691. Питање. Један други христољубиви човек је питао истог старца Јована: „Помисао ми наводи страх, говорећи: „Ђаво може да учини да сагрешиш чак и да не желиш, будући да си му постао покоран“. Ја сам веома тужан због тога“.
Одговор: Немој мислити да ђаво има власт над било ким. Узрок греха налази се у нашој слободној вољи, а не у принуди онога који је (над нама) стекао власт. Човек се не принуђује ни на спасење, ни на грех. Да ли је ђаво преварио Еву користећи власт или савет? Нигде се не види (његова) власт. Када би он имао власт, нико не би могао да је избегне. Ми смо, међутим, слични човеку који је слободан, али се добровољно предао у ропство другоме, те [само] повремено долази себи и каје се. И он се неће моћи избавити уколико не прибегне јачем од њега. Уколико му прибегне, (његов наводни господар) неће смети ништа да му учини због Свесилног. Јер, он зна да он није његов властити роб. Према томе, очигледно је да ђаво нема власти над човеком. Стога реци својој помисли: „Тачно је да сам дужник, али сам прибегао Ономе који може да ме спасе и који ме је призвао говорећи: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мт.11,28)“. Ти треба да си увек бодар како не би опет пао у руке непријатеља. Помисао ти поново може рећи: „Пошто непријатељ не може да те принуди да сагрешиш, значи да си безгрешан“. Уколико те непријатељ буде оптерећивао таквим помислима, ти му реци: „Макар ми ти говорио да сам безгрешан, ја нећу веровати све док не достигнем (небески) град. Јер, човек који пређе скоро сав пут и коме остане још једно поприште до града, неће имати никакве користи уколико се заустави, будући да се још налази изван града“. Положимо немоћ своју пред Бога и Он ће уништити непријатељске замке молитвама свих светих својих. Амин.
 
692. Питање. Скакавци уништавају моје њиве. Међутим, ако их будем терао, суседи ће се свађати са нама. Уколико их, пак, оставим, претрпећу штету. Како да поступим?
Одговор: Узми свету водицу и покропи своје њиве. Грех нећеш учинити ни уколико са миром и без свађе отераш или побијеш (скакавце). Уколико, пак, произиђе свађа, боље је, ради користи своје душе, да ствар препустиш Богу. Шта буде, биће по Његовој вољи.
 
693. Питање. Како то, владико? Зар треба да одстрањујемо од себе гнев Божији? Зар нећемо тиме разгневити Бога?
Одговор: Савршени га не одстрањују од себе будући да сву наду полажу на Бога. Ми, пак, као телесни и као они којима су потребне земаљске ствари, осуђујмо сами себе као оне који греше и одстранимо од себе гнев Божији молитвом и псалмопојањем, молећи Бога да нам опрости. Унапред се, пак, постарајмо да му захваљујемо. Јер, пошто невоља прође, наши греси ће навући на нас [нешто] још горе и ми без покајања и без милостиње нећемо моћи да прекратимо беде које нас постижу. Писмо говори: Блажени милостиви, јер ће бити помиловани (Мт.5,7). Немој рећи: „Зашто Бог, кад већ попушта на нас гнев ради нашег кажњавања, трпи оне који се не кају и који одстрањују Његов гнев“. Бог нас опомиње гневом својим да бисмо се покајали. Он трпи када га ми одстрањујемо од себе и у дуготрпљењу свом чека наше обраћење. Међутим, уколико останемо у истом, премда и удаљимо од себе гнев Божији, подвргнућемо се нечем још горем и на нама ће се испунити реч Писма: Лечисмо Вавилон и не исцели се(Јер.51, 9). И нама неће остати ништа друго него да очекујемо вечне муке, таму најкрајњу, неуспављивог црва и шкргут зуба.
 
694. Питање. Вино које бих хтео да исцедим у свом подруму припада Јеврејима. Да ли ће бити грех ако то учиним?
Одговор: Уколико Бог шаље кишу на твоју њиву, а јеврејску прескаче, онда ни ти немој цедити вино за Јевреје. Међутим, зашто хоћеш да си нечовечан, а не пре милосрдан, кад је Бог човекољубив према свима и даје кишу праведнима и неправеднима. Најзад, сам Господ је рекао: Будите милостиви као што је Отац ваш милостив (Лк.6,36)?
 
695. Питање. [Дешава се] да ми неко повери неку тајну и замоли ме да је никоме не кажем. Међутим, како да поступим када ме [неко] други преклиње да му је кажем? Ако кажем, ожалостићу онога који ми је поверио, а ако не кажем, ожалостићу онога који ме пита. А бојим се и његовог заклињања.
Одговор: Грех ће бити на ономе ко те заклиње да кажеш. Ти не треба да објављујеш тајну под изговором заклетве. Ти му реци: „Зар би теби било пријатно да откријем тајну коју си ми ти поверио? Кад би теби тако нешто било непријатно, немој тражити да ти откријем речи брата. Јер, речено је: Што не волиш да теби буде, немој чинити ближњему своме (Тов.4,5), и још: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк.6,31).
 
697. Питање. [Дешава ми се] да ми је срце надмено када са неким разговарам о животу светих и њиховим одговорима. Кажи ми како да разговарам са смиреноумљем, те коме треба да говорим о томе и са каквим циљем.
Одговор: Када говориш о животу светих отаца и о њиховим одговорима, треба да осуђујеш себе, говорећи: „Тешко мени. Ја говорим о врлинама отаца, а сам нисам ништа стекао нити ишта напредовао. Ја живим поучавајући друге ради њихове користи, иако се на мени може испунити оно што је апостол рекао: Зар ти који учиш друге, себе не учиш (Рим.2,21)“. Ако будеш тако говорио, твоје срце ће обузети умиљење и твоје речи ће бити смирене. Међутим, ти треба да знаш коме говориш. Ако знаш да онај ко слуша стиче корист, поговори са њим. У супротном, немој ни да говориш, будући да је речено: Блажен је онај који говори ушима које слушају (Прич.25,12). Иначе ће се десити да дајеш светињу псима и бацаш бисер пред свиње (уп. Мт.7,6).
 
698. Питање. Два христољубива човека су се искрено волела у Господу. Они су се у у свом животу руководили поукама отаца. Један од њих се у разговору изјаснио о трећем човеку. Други је, међутим, повевши се за ђаволским нашаптавањима, помислио да се речено односило на њега и веома се смутио. Иако му је први објаснио о чему се ради, он није прихватио објашњење. Из тога се међу њима развила мала препирка. Они су заједно отишли оцима и објавили о ствари истом оцу.
Одговор: Као једнодушан са вама, говорим вам сву истину пред Богом. Обојица сте дужни да принесете покајање Богу и то не са лењошћу, него из свег срца, како би вам опростио молитвама светих отаца ваших. Ти, као оклеветан, ниси поднео прекор, премда је требало. [Био си дужан] да кажеш: „Ја сам сагрешио и сав грех је на мени будући да се због мене смутио брат мој“. Он је, међутим, (крив стога) што није расудио пре него што ти је упутио укор за суд који се [уопште] не односи на њега и [што је превидео] да ти до саме смрти ниси хтео било шта увредљиво о њему да кажеш. Тако се показало да ни један ни други немате трпљење. Ипак, нисте ви криви. Заправо смо ми узрок зла, будући да немамо молитву. Кад бисмо је имали, ви бисте били сачувани од лукавог који међу вас сеје плеву да би вас искушао. Ми смо, наиме, обавезни да се молимо да ви будете сачувани. Зар се ви не бојите Суда Божијег због људи који се саблажњавају о вас, говорећи: „Ето и духовна деца отаца немају трпљење и устају једни на друге“? Уколико се ви стидите да се од срца поклоните један другоме, ми ћемо се поклонити за вас. Јер, ми смо заслужили такву срамоту. Нека вам Господ опрости и нека вас сачува од лукавог, те нека га брзо сатре под ноге ваше (уп. Рим.16,20). Будите једнодушни и једномислени и једноверни у Господу. Нека вас Господ утврди да бисте били непоколебиви у страху Његовом. Амин.
 
699. Питање. Неки други христољубиви човек, који је указивао гостопримство оцима, послао је писмо истом старцу са питањем да ли му је корисно да се одрекне од света и да ступи у монашки живот. Старац му је у одговору написао да је удаљавање од света савршеније (од гостопримства). Помисливши да му је то речено као заповест, он се веома ожалостио и решио да више ни о чему не пита оце. Сазнавши Духом за његову скорб, старац је наредио да му се напише следеће:
Одговор: Пре свега, поздрављам љубав твоју у Господу и молим да одбациш сваку жалосну помисао, те да са радошћу и страхом Божијим прочиташ и схватиш оно што ти је написано раније, у првом писму. Ми ти нисмо написали заповест, научени од апостола који говори: Не да вам наметнем замку (1.Кор.7,35), него расуђујући о разлици једне и друге ствари. Као што смо сви чули, Спаситељ је у Јеванђељу потврдио оно што је написано у Закону: Не убиј, не учини прељубу и остало. Затим је ономе ко га је питао: Све ово сачувах… шта ми још недостаје, рекао и о савршенству: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш (Мт.19,18; 20; 21) и остало, што ти је познато. Међутим, мрзитељ добра увек иде за нама, ометајући свако добро дело. Видећи да вам је написано нешто корисно, он је, још и пре него што сте разумели његов смисао, пожурио да смути вашу помисао. Чудно је како он помрачује ум и вара човекову помисао да би му засметао да стекне корист. Он му не допушта да се упита због чега се смућује или да каже себи: Због чега си тужна душо моја, и због чега се смућујеш. Уздај се у Бога јер му се исповедамо (Пс.41,6) и остало. Он то чини да би човека навео [да помисли да нису свети они који му пишу]. Јер, да су свети, [мисли он под ђавољим дејством], написано би му донело корист, а не смућење и искушење. Онај, пак, ко је трезвоуман, присећа се да су се апостоли смутили неверјем угледавши свог Владику, Спаситеља и Христа. Он је то открио, рекавши им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша (Лк.24,38). После тих речи одмах је дошла тишина. Уколико, дакле, са безмолвијем у срцу прочитамо написано, и ми ћемо наћи да треба да принесемо плод по тридесет, ако већ не можемо по сто и по шездесет (Мт.13,23). Треба да знамо да нам је написано у сваком случају донело корист. Јер, ако и не успемо да испунимо оно што је савршено, ипак се учимо да не мислимо високо о садашњем делу гостопримства. [Јасно ћемо схватити] да не чинимо нешто велико, будући да нисмо у могућности да испунимо оно што је савршено. Ми вам оно што садржи писмо нисмо написали да бисмо одбацили оно шта сада чините, него да бисте или прешли ка већем, или да бисте, остајући при ономе у чему се сада упражњавате, имали смирену мисао (о себи). Не чудите се искушењима. Ми имамо заповест: Сваку радост имајте… када паднете у различна искушења (Јак.1,2). Једном је један брат питао једног светог оца: „Аво, дешава се да се пре сна много помолим и оградим крсним знаком и да се баш ту ноћ деси блудно искушење у сну. Кад се, пак, не молим и не оградим крстом, искушења нема. Шта то значи“. Старац му је одговорио: „Демони поступају са лукавством да би те удаљили од молитве и крсног знака. Они, наиме, знају да човек од њих прима помоћ“. Тако и ти чини. Чак ако те демони привремено смуте [у вези са смислом] одговора отаца на твоја питања, немој престајати да им постављаш питања. Оци ништа тешко не налажу. Они су, наиме, ученици Онога ко је рекао: Јарам је мој благ и бреме је моје лако (Мт.14,30). Касније ћемо ми од њих обрести плод користи. тада ћемо са псалмопојцем узвикнути: Обратио си плач мој у радост (Пс.19,13) и остало.
 
700. Питање. Дешава се да се мој ум изненада расеје док са неким разговарам. Тада изгледа као да сам ван себе и као да заборављам о чему смо говорили. То се, међутим, не дешава због тога што се мој ум пребацује на нешто друго, него стога што падам у извансебност. Шта то значи, оче мој. Шта да радим? Ја сам врло жалостан.
Одговор: Та борба је од ђавола који хоће човека да постиди пред присутнима. Уколико им то отворено објасниш, говорећи: „Ђаво ме је навео на расејаност“, он ће се постидети и борба ће престати. Убудуће разговарај пажљиво. То се може сматрати безначајним. Међутим, оног ко не схвата тако нешто може довести до великог стида. Помињање имена Божијег у потпуности ће уништити све зло и укрепити немоћ нашу. Амин.

3 коментар(а)

  1. Pingback: Разликовање помисли – Подвижничка слова

  2. Pingback: Најбоље правило – Подвижничка слова

  3. Pingback: О вољи Божјој, људској и демонској – Подвижничка слова

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *