ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 251 – 300
 
251. Питање истог истом великом старцу. Кажи ми, оче мој, како да постигнем сасецање своје воље и да закличем: Ето ми смо оставили све и за тобом пошли (Мт.19,27). Ја сам за своје издржавање оставио мали посед зато што сам немоћан.
Одговор великог старца: Одсецање своје воље је крвопролиће. Да би га човек достигао треба да се потруди до смрти, одбацујући своје прохтеве. Реч, пак: Ето ми смо оставили све и пошли за тобом, односи се на савршенство: (ту се подразумевају) не само поседи и мала имања, него и помисли и жеље. Ти још ниси достигао такво савршенство. Када се будеш њему приближио, чућеш шта треба да радиш. За сада ти једно кажем: Остави све бриге о стварима. Тим поседом за сада управљај ради свога издржавања. Господ Исус Христос нека те доведе до неизрециве радости, будући да је вечна Светлост. Амин.
 
252. Исти брат је питао истог старца: “Мене силно напада блудна страст. Бојим се да не паднем у очајање, јер због немоћи тела не могу да се уздржавам. Помоли се за мене, Господа ради, и кажи ми, оче мој, шта да радим”.
Одговор: Брате, ђаво је из зависти заподео борбу са тобом. Чувај своје очи и не једи до ситости. Вино само незнатно употребљавај због немоћи тела о којој говориш. Стекни смирење које растрже све непријатељске замке. И ја ћу се, ништавни, по сили својој, потрудити молећи Бога да те избави од сваког искушења и сачува од сваког зла. Немој се повлачити пред непријатељем, брате, и немој се предавати очајању, које је велика радост за ђавола. Моли се непрестано говорећи: “Господе Исусе Христе, избави ме од срамних страсти”. И Бог ће те помиловати, те ћеш стећи силу молитвама светих. Амин.
 
253. Будући нападан блудном страшћу, [исти брат] је молио истог великог старца да се помоли за њега и да му каже како да распозна да ли је искушаван својом похотом или га искушава непријатељ.
Одговор: Брате, без труда и срдачне скрушености нико не може да се избави од страсти и да угоди Богу. Човек се искушава својом похотом кад је немаран према себи и своме срцу дозвољава да размишља о ономе што је раније чинио. Тада човек сам на себе навлачи страст кроз похоту. Његов ум, мало по мало ослепљиван страшћу, неприметно и за њега самог, обраћа пажњу на оног према коме осећа привлачност. Он разговара са њим и изналази разлоге да би са њим поразговарао и поседео, на сваки начин се трудећи да испуни своју жељу. Ако својој мисли дозволи да се оснажи, борба ће се продужити до пада, ако и не телом, но [свакако] духом – тј. у сагласности са помислима. И показаће се да такав човек пали огањ у сопственој природи. Трезвен и благоразуман човек који жели да се спасе марљиво се чува од злих сећања и од оног што му штети, не заносећи се страсним мислима. Он се удаљава од сусрета и беседа са онима према којима осећа привлачност као и од сваког повода за грех, бојећи се да сам у себи не распали огањ. Ето борбе која произилази од властите похоте или прохтева. Она, пак, која произилази од ђавола бива другачија: срце онога ко жели да се спасе боји се да у себе не прими (непријатељско) семе. У том случају човек трезвено чува себе од злих сећања да се не би повео за страсним помислима, као и од сусрета, разговора и сваког повода за општење. Ако је и неопходно да се због нечега [сусретне с лицем према коме осећа привлачност], боље је да остави дело да не би погинула душа. Буди бодар, брате, јер си смртан и кратковремен. Не жели да због незнатног времена (насладе) изгубиш вечни живот. Какву корист доноси смрад и нечистота греха? Само стид, срамоту и саблазан. Уздржање, напротив, доноси победу, венац и похвалу. Укроћуј свог коња уздом знања. Иначе ће он тебе, свог коњаника, распаљујући се похотом према женама и мушкарцима, свргнути на земљу. Моли се Богу да одврати очи твоје да не виде сујету (Пс.118,37). А када стекнеш храбро срце, борба ће те оставити. Чисти себе као што вино чисти ране и немој дозволити да се у теби скупљају смрад и нечистота. Стекни плач да би од тебе удаљио слободу у обраћању која погубљује душе оних који су је усвојили. Не бацај оружје без кога се не може обрадити плодна земља. То оруђе, сачињено Великим Богом, јесте смирење: оно искорењује сву плеву са поља Владике и даје благодат онима који обитавају у њему. Смирење не обара, већ подиже оне који га поседују. Заволи свим срцем плач: и он је саучесник те врлине. Потруди се да у свему одсецаш своју вољу. То се човеку урачунава у жртву, сходно речима: Ради тебе се умртвљујемо сваки дан, и сматрамо се као овце за заклање (Пс.43,23). Немој слабити себе разговорима, који спутавају напредак у Богу. Са напором обуздавај органе својих чула: вида, слуха, мириса, укуса и додира па ћеш успети, уз благодат Христову. Без мучења (нико) не бива мученик, као што је и Господ рекао: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19). И апостол говори: У трпљењу многом, у невољама (2.Кор.6,4) и остало. Пази да Халдејцима не покажеш ризнице свог дома (Цар.20, 12-18), иначе ће те узети у заробљеништво и одвести те Навуходоносору, цару вавилонском (Цар.24,13). Увек се уразумљуј мојим одговором и сатири страсти да не би сатрле тебе и присилно ти учиниле зло. Бежи од њих као срна од замке (Прич.6,5), да те не би заклале као јагње. Немој се бојати, будући да немају силу: Господ наш Исус Христос их је раслабио и учинио немоћним. Немој се, пак, предавати сну. Јер, премда изгледају полумртве, страсти ипак не спавају. Немој бити немаран, с обзиром да су оне марљиве. Макар мало пружи руку својим оцима који желе да те извуку из смрадног блата. Сећај се да је много моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). Немој судити, немој вређати и немој саблажњавати никог. Никоме не приписуј оно што не знаш за сигурно: то је душевна погибао. Пази на себе и очекуј смрт. Говори себи речи блаженог Арсенија: “Арсеније, зашто си изишао (из света)”. Учи се ономе што си и хтео да научиш, дошавши овде. Иди ка Исусу да би га и достигао. Ако хоћеш да се спасеш, иди брзо да би ушао у добру скупину светих стараца. Ако хоћеш да успеш, труди се. Пожели да се прославиш са светима у неизрецивој слави, а не да будеш са посрамљеним демонима у неизрецивом мучењу. Пожели да будеш у небеском Царству, а не у геени огњеној. Пожели да чујеш: Ходите благословени Оца мога (Мт.25,34), и: Слуго добри и верни (ст. 23) и остало, а не: Идите од мене, проклети (ст. 41), и: Зли и лењи слуго (ст, 26). Господу слава у векове. Амин.
 
254. Питање истог истом великом старцу. Имајући много грехова, ја хоћу да се покајем. Због телесне немоћи, међутим, ја не могу да се подвизавам слично оцима. Молим те, кажи ми како да поставим почетак? Одреди ми било шта и објасни шта значи оно што си рекао у претходном одговору: “Не показуј Вавилоњанима ризнице дома твога, иначе ће те узети у заробљеништво и одвести у Вавилон”.
Одговор Варсануфија: Брате, има сиромаха које ублажава Господ стога што су одбацили све своје имање, тј. све своје страсти и оголили се од њих ради Његовог имена. Такви су уистину сиромашни и њима припада блаженство. Постоје и други сиромаси који не стекоше ништа добро и које Господ опомиње, говорећи: Идите од мене, проклети (Мт.25,41). Онај ко је стекао таква имања, треба да их одбаци да би био без бриге. Према томе, ако хоћеш да положиш почетак покајања, погледај шта је учинила блудница: она је својим сузама умила ноге Владике (Лк.7,38). Плач омива сваки грех. Човек, пак, плач достиже трудом, посредством напорног изучавања Писма, те трпљењем, размишљањем о Страшном суду и вечном стиду, као и кроз самоодрицање, следећи Господа који је рекао: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мт.16,24). Одрећи се себе и узети крст свој значи одсецати своју вољу у свему и сматрати себе ништавним. Пошто си рекао да си немоћан телом и да не можеш ништа да радиш, труди се колико можеш једући хлеб и пиће унеколико мање од потребног, будући да је Бог примио две лепте удовичине и обрадовао се због њих више неголи због свега другог. Научи се да се не обраћаш слободно и спашћеш се. Држи се мојих ранијих одговора и овог последњег као зенице ока. Моје речи: “Не показуј ризнице своје Вавилоњанима”, значе да мој одговор не треба да обзнањујеш људима, с обзиром да ћеш га на тај начин показати и демонима. Видећи то, беси ће се раздражити против тебе и нападаће те сујетом, док ће просте слушаоце саблажњавати, због чега ћеш претрпети осуду и за једно и за друго. Онима, пак, који могу да их чују и сачувају, (моје речи) ће принети радост и корист. Труди се да сакријеш свако доброчинство: то је корисно за тебе. Нека те Господ уразуми молитвама светих. Амин.
 
255. Питање истог истом великом старцу. Помоли се за мене, оче мој, јер ме много узнемиравају помисли блуда, унинија и страха. Помисао ми говори да поразговарам са братом према коме осећам привлачност када га сретнем, да му ћутањем не бих дао повод за подозрење. Такође, осећам као да ме ђаволи даве и упадам у страх.
Одговор: Брате, ти још ниси научио да се бориш са непријатељем. Стога ти и долазе помисли страха, унинија [тј. чамотиње] и блуда. Успротиви им се тврдим срцем. Наиме, борци који се не боре, не увенчавају се, и војници који цару не покажу своје искуство у биткама, не примају почасти. Сети са какав је био Давид. Не певаш ли и ти: Провери ме Господе и испитај ме, отвори унутрашњост моју и срце моје (Пс.25,2). И још: Ако се наоружа на мене пук, неће се уплашити срце моје. Ако устане на мене борба, у Њега ћу се уздати (Пс.26,3). Такође и о страху: Ако пођем и сенком смртном нећу се убојати зла јер си ти са мном (Пс.22,4). О унинију, пак, [речено је]: Ако се дух властодршца подигне на тебе, не остављај место своје (Проп.10,4). Зар ти нећеш да будеш искусан? Човек који није испитан искушењима јесте неискусан. Борба човека чини искусним. Дело монаха састоји се у томе да подноси борбу и да се противи храбрим срцем. Међутим, све док не упознаш лукавства непријатеља, имаћеш помисли страха које раслабљују срце. Треба да знаш да Бог на тебе није попустио борбу и искушења која превазилазе твоје силе. Томе те учи и апостол говорећи: Веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете (1.Кор.10,13). Брате, и ја сам у младости својој много пута и снажно био искушаван демоном блуда. Ја сам се трудио, подвизавајући се против таквих помисли, противречећи им и не слажући се са њима, стављајући себи пред очи вечне муке. Пет година сам тако поступао свакодневно и Бог ме је растеретио. Ту борбу прекраћује непрестана молитва уз плач. Ђаволи те, пак, даве из зависти. Кад би могли, они би те изагнали из келије. Међутим, Бог им не дозвољава да завладају тобом, те немају такву власт. Бог би могао брзо да те ослободи од тога. Међутим, тада се ти не би противио другој страсти. Нека те не раслабљују демони [свраћајући те] да обраћаш пажњу на брата (који те привлачи) и [наговарајући] те да разговараш са њим. Уколико се и деси да се неочекивано сретнеш са њим и против своје жеље, задржи свој поглед са страхом и пристојношћу и не слушај пажљиво његов глас. Уколико пак, тај брат из незнања сам поговори са тобом или седне поред тебе, ти се вешто удаљи од њега, премда и не изненада, него пристојно. Реци својој помисли: “Сети се Страшног суда Божијег и стида који ће постићи оне који су обузети тим срамним страстима”. Притешњуј своје помисли и добићеш помоћ молитвама светих, те ће те Бог помиловати. Не буди дете умом, него детињи злоћом (1.Кор.14,20). Умом, напротив, брате, буди савршен. Пази како ћеш срести Бога. Амин.
 
256. Исти брат је питао истог великог старца, говорећи: “Помоли се и за мене, оче мој, јер сам окајан у свему и имам потребу за твојим великим човекољубљем. Помисли које у мени ничу говоре: “Иди у страну земљу и тамо ћеш се спасти”. Нека Господ твојим молитвама не дозволи да мноме овладају такве помисли”.
Одговор: Брате, нека буде проклет онај ко је у срцу твом посејао такве мисли о напуштању места. Јер, то води преступању заповести. То је ђаво. Он ти то подмеће под привидом правде, да би ти се изругао и учинио те предметом саблазни за многе, тј. да би ти натоварио осуду и за њих. Уосталом, то је последица твог нерада и таштине. Ти говориш: “Ако одем у страну земљу, ја ћу подносити увреде”. Због чега се сада, чувши да је твој брат нешто рекао против тебе, твоје срце смућује и нећеш да било ко зна о твом сагрешењу? Уз немар и таштину додају своје замке и демони како би погубили твоју душу. Буди уверен у Господу: да нема помоћи Божије и молитава истинских слугу Божијих, који се налазе овде, ти не би могао ни целу годину да проборавиш у манастиру. Међутим, као што слепи ништа не види, тако ни ти не видиш доброчинства која ти Бог указује и не престаје да ти указује молитвама светих и блаженог Аврамија, који је теби и твоме брату рекао: “Ако останете на овом месту, ја ћу вам бити заступник”. Брате, марљиво пази на себе. Подвизавај се против помисли да не би упао у немар и таштину, да не би чинио ништа својевољно и да не би, уз самооправдање, примао мисли које ничу у теби. У супротном случају грубо ћеш пасти. Знај свакако да ма куда пошао (макар прошао читаву земљу од краја до краја), нигде нећеш добити већу корист неголи овде. Што је сидро за брод, то је за тебе молитва овдашњих отаца. Стекни чврстину која ће од тебе да удаљи слободу у приступању ближњима (тј. узрок свих зала у човеку). Остави све (спољашње) бриге, па ћеш слободно служити Богу. Умри за све људе: у томе се састоји странствовање. Немој сматрати себе нечим посебним и твоја мисао се неће смућивати. Немој мислити да си учинио ма шта добро и твоја награда ће се сачувати у целини. Изнад свега се сећај да нећеш дуго остати у телу. Старај се да узмогнеш да са смелошћу у онај час кажеш: Припремих се и не смутих се (Пс.118,60). Брате, није могуће живети без труда и нико се не венчава без подвига. Присиљавај се да се подвизаваш за своје спасење и помоћи ће ти Бог који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1.Тим.2,4). Нека те Он помилује, сине мој, како би могао са усрдношћу да приступиш и да му угађаш. Јер, Његова је милост и сила и слава у векове векова. Амин.
 
257. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, шта значи реч да ја не бих могао ни годину дана да проборавим у манастиру? [Осим тога], помоли се за мене, Господа ради, будући да ме за време сна напада демон и дави ме. Ја имам потребу за твојим човекољубљем.
Одговор: Ја сам рекао да без молитава отаца ти не би могао ни годину дана да проборавиш у манастиру мислећи на монаштво. Јер, нису сви они који су у манастиру уједно и монаси, већ само они који испуњавају монашко дело. Господ је рекао: Неће свако који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21). Брате, зашто ти, будући у невољи, дозвољаваш непријатељу да ти се руга? Ти питаш, али се не стараш се да испуниш оно што ти је речено. Ти затим опет питаш и речено сујетно преносиш другима из човекоугађања, сам себе ометајући у бржем напредовању. Због тога се и подвргаваш искушењима у сну и демон те напада и дави те. Бог је то допустио да би се уразумио и да би укоревао себе, као што приличи монаху. Ти, међутим, брате, то не схваташ. Време нам је да бисмо испитивали своје страсти, плакали и ридали. Ако се, пребивајући у келији, расејаваш помислима, кори себе и положи своју немоћ пред Бога. Он ће ти помоћи и укрепити те да напредујеш у Њему. Амин.
 
258. Питање истог другом старцу праћено искањем молитве. Господа ради, помоли се за мене да се избавим од срамних страсти и од сујете. Оне ме скрнаве у свему што чиним у сврху добра. Такође те молим да ми кажеш са којом намером треба вршити спомен светих и како из себе избацити унутарње зло.
Одговор Јована: Ако хоћеш да се избавиш од срамних страсти, ни са ким не општи слободно, особито са онима према којима срце твоје осећа наклоност због страсти похоте. Тиме ћеш се ослободити и од сујете. Јер, уз сујету се везује човекоугађање, а уз лицемерје иде дрскост. Дрскост, пак, јесте мајка свих страсти. Онај ко помиње свете без сујете, сматрајући да чини по Божијем указању, а не по својој памети, постаје њихов судеоник и добија награду од њиховог Владике. Брига о спасењу душе и љубав према Богу помажу свакоме да из себе избаци унутарње зло и да се искрено покаје. Послушај ме, сине мој, и из видљивог закључуј о невидљивом. Када си унеколико нездрав телом, ти се уздржаваш од оног што је штетно. Због чега се онда не стараш да се уздржиш кад си болестан душом? Неопходни су нам многи трудови и зној, као што апостол говори: Изнуравам тело своје и савлађујем га (1.Кор.9,27). Учини по својој сили и Бог ће ти помоћи уз молитве твојих отаца. Наиме, Онај ко се самим собом заклео да неће смрти грешника него да се обрати и буде жив (Јез.ЗЗ, 11), жедан је нашег спасења. Велика сила се узноси са места где су молитве истинских Божијих слугу, које се приносе Богу за све нас. Верујем да их Господ неће постидети. Додај уз њих и своје две лепте и обрадоваћеш Господа, исто као и јеванђелска удовица. Привежи натоварену лађу своју уз брод отаца својих и они ће те управити ка Исусу који може да дарује смирење, силу, разум, венац и весеље. Амин.
 
259. Питање истог великом старцу. Ја сам млад и неразуман, а служба моја превазилази моје моћи. Због тога те молим, оче мој, испроси ми од Бога разум да бих могао делити ствари сагласно потреби, да бих говорио кад је потребно и да бих оћутао у прави час, да бих усред сумњи призивао Бога, као и твоје молитве, те добио помоћ против застрањивања.
Одговор Варсануфија: Веома се радујем кад [човек] иште руковођен страхом Божијим. Нека се он смело нада да ће му се молба испунити. Међутим, чуј брате: пре него што узиштеш семе за своје поље, припреми га за сетву. Јер, о доброј и обрађеној земљи речено је да доноси стоструки плод (Лк.8,8). Ја ћу по својој сили учинити шта могу, ради заповести Божије. Међутим, ја знам своју немоћ и да не могу да дам оно што иштеш због своје недостојности. Уосталом, ако верујеш, добићеш по својој вери не само речено, него и све за чиме имаш потребу. Зна Отац ваш шта вам треба пре него што заиштете од њега (Мт.6,8). Према томе, немој сумњати и верујем да ће Бог учинити по твојој молитви, не мене ради него због твоје вере. Пре свега, смири се пред Богом, будући да Он смиренима даје благодат (1.Пт. 5,5) у Исусу Христу, Господу нашем коме слава у векове. Амин.
 
260. Исти брат је питао другог старца како да употреби силу старчевог одговора.
Одговор: Ако хоћеш да се научиш како да дејствујеш по сили одговора, поступи на следећи начин: када хоћеш да говориш са било ким или да учиниш нешто, призови име старца и Бог ће положити у срце твоје оно што треба да учиниш или кажеш. Ипак, (чини то) са смирењем да се не би лишио благодати.
 
261. Питање истог великом старцу. Оче мој, ти си показао милост на мени немоћном и дао ми савет да све чиним или говорим призивајући име Божије и твоје молитве, рекавши да ћу на тај начин имати успех. Ја се присиљавам да чиним и говорим саобразно са вољом Божијом, али се ипак дешава да понекад заборавим (да призовем име Божије и твоје молитве). Пошто ми се то дешава због моје немарности, молим те да ми испросиш од Бога трезвоумље и да ми не допусти да лутам својом вољом. Још те молим да ми кажеш како да поступам у случају када сумњам у погледу неког поступка, премда и призивам име Божије и твоје молитве. Такође [се дешава] да и пре него што успем да призовем Бога или размислим шта да кажем, онај ко ме пита захтева одговор. Шта да радим у случају неочекиваног питања? Молим те да се помолиш и да овладам својим очима, које много блуде.
Одговор: Онај ко прими заповест, савет или одговор о било чему од отаца и из заборавности или немара их заборави, треба да се, схвативши да је погрешио, покаје и Бог ће му опростити. Брате, зашто си писао само о трезвоумљу? Ја молим Бога да ти да сваки добри дар и да са тобом буде навек. Ако се деси да нешто радиш и призовеш Бога и молитве светих, али још увек сумњаш, ти заврши дело, будући да је сагласно са вољом Божијом, с обзиром да си одмах призвао Бога. У вези са одговарањем на неочекивано питање, [знај] да ништа није брже од ума. Узнеси га Богу и Он ће ти дати да одговориш без смућења. Смирење чува очи од расејаности и читавог човека од сваког зла. Ја иштем за тебе још веће дарове (о којима сам ти говорио), премда под условом да дејствујеш према својој моћи. Пази на себе па ће ти не само свети, него и сам Бог пружити руку (помоћи) и указати милост.
 
262. Молба истог истом великом старцу. Најмилостивији оче мој, ти видиш слепоћу моје душе. Због тога те опет молим да ми испросиш просвећење срца како бих могао да разликујем исправну помисао од потајне и штетне. Јер, ја се бојим да не поверујем потоњој. Много пута се дешавало да нисам чинио по страсти када бих поклонио [неку ствар]. Међутим, када бих нешто поклонио брату, али преко посредника (тако да не зна ко је дародавац), након испитивања се испостављало да поступак није одговарао мојој помисли. Такође се дешавало да наизглед делам или говорим бестрасно, али се за време давања ствари или говора [показивало] да се моја помисао наслађује. Тако дакле, шта да радим, окајани? И на други начин ме жалости исто дејство, или, боље рећи, моје славољубиво срце. Дешава се да ми понекад неко говори о неком делу, а моја се помисао, још пре него што заврши, саглашава и наслађује због схватања. Молим те, оче мој, испроси ми способност да ћутим, будући да се чудим што се наслађујем оним што је, као што зна моје срце, бескорисно и што човека лишава сваког добра.
Одговор Варсануфија: Без срдачног бола нико не може стећи дар разликовања помисли. Ја молим Бога да га теби дарује. Ипак, нека и твоје срце поболи мало, па ће ти га Бог дати. На сличан начин схвати и остало. Када ти Бог на молитве светих и на бол твог срца да одговор, бићеш у стању да разликујеш помисли Његовим Духом. Уколико видиш да предстоји случај самоистицања у знању, ти прећути, као што си већ чуо од мог у Богу истинског сина, кога си дужан да слушаш у вези са сваком твојом помисли. Јер, он не говори од себе, него изговара оно што му Бог даје ради опште користи. Бог нека те сачува и нека ти да способност да у свакој прилици ћутиш благоразумно, као и благодат да знаш када треба говорити без страсти. Јер, твоје срце још не зна у потпуности да многоговорљивост оскрнављује човека. У противном ти оно не би дозвољавало да јој се препушташ.
 
263. Питање истог истом великом старцу. Твоје велико милосрђе према мени грешноме опет ми даје смелост да те узнемирим. Уразуми ме, оче мој. Како, наиме, треба да се труди моје срце да би достигло дар расуђивања. Напиши ми, господине мој, и о непрестаном сећању (на Бога), [наравно], уколико [хоћеш да] ме удостојиш поуке. Утврди ме у томе, јер се моја помисао боји да нећу бити у стању да га сачувам. Због тога те молим, владико, да ми кажеш да ли је за мене корисно то дело. Ја верујем да твоја реч, која излази из твојих уста, даје силу моме срцу.
Одговор Варсануфија: Твој срдачни труд треба да се састоји од непрестане молитве Богу да не допусти да залуташ или пођеш за сопственим жељама. На тај начин ти ћеш достићи расуђивање. Што се тиче непрестаног сећања, тј. поучавања [у молитви], ти само започни и не бој се. Бог ће те утврдити и укрепити. Ти, пак, сеј са надом (1.Кор.9,10) да би и пожњео уколико не малакшеш (Гал.6,9). Благословен је Бог који те благосиља да поставиш почетак. Он ће ти дати снаге да га очуваш, сходно својој мери.
 
264. Питање истог истом. Много пута ми се раније десило да током неколико дана осетим танану топлину. Међутим, она би опет пролазила. И сада током једног часа са усрђем чувам сећање на Бога, а други већ са самоприсиљавањем. Плаши ме мисао да ће та незнатна топлина, као и раније, да се задржи само неколико дана и да ће ме затим оставити, те ће моја душа савршено да погине. Због тога те молим, добри мој оче, да ме не оставиш. Објасни ми шта у мени гаси то сећање и топлину. Измоли ми и чување чула, јер се много поробљујем преко њих, особито када срце моје тражи повод за грех. Оно и само од себе, без моје жеље, точи страсна и безумна сећања или неблаговремене помисли. Због тога те, као силног у Господу, молим, оче мој, да мени, слузи свом, дарујеш трезвоумље како бих раскринкао оно што улази у моје срце. (Кажи ми) како да поступим да се не би удаљило од твог благослова. Објасни ми још и да ли сам дужан да благодарим Богу уколико при чињењу и говору помоћу Божијом будем сачуван од греха? Да ли то води љубави Божијој? Или, напротив, уопште не треба мислити да се избегао грех, већ испитивати сагрешења кроз дотично дело или речи, те искати опроштај?
Одговор Варсануфија: Потруди се да срдачним болом стекнеш топлину и молитву: Бог ће ти их дати за свагда. Њих изгони заборав који је дете нерада. О чувању чула [ћу рећи]: сваки дар се добија преко пажње срца. Дар трезвоумља не дозвољава помислима да улазе. Ако, пак, не уђу, не могу ни штету да учине. Нека ти Бог дарује трезвоумље и бодрост. Заповеђено је: На свему захваљујте (1.Сол.5,18). Утолико пре треба захваљивати за оно што помињеш. Испитивати сагрешења и молити за опроштај веома је корисно.
 
265. Молба истог истом великом старцу. Молим те, оче мој свети, испроси ми код Бога силу. Јер, оно што заповедам себи када самујем, не испуњавам када се нађем међу братијом. Стога се бојим да се не привикнем на грешење, раскајавајући се без исправљања. [Бојим се] да на тај начин не останем у гресима и да не умрем [без исправљења]. Знам да ми је жалост због страсности корисна и да ће, можда, скрушити грубост моје душе. Ја безумни не смем да очекујем спокојство од њих. Стога те молим, оче мој, да ми својим заступништвом помогнеш да не будем често савлађиван (уколико је тако нешто мени корисно) и да због тога нисам жалостан у срцу.
Одговор: Нико никоме не може рећи: “Ја ћу се о теби постарати, а ти буди спокојан”. Јер, такав би био крив. Онај кога подржавају треба и сам да пружи сопствено старање, те да по својој сили чини оно што је дужан, пажљиво чувајући заповести својих отаца. Ако једном и падне, нека поново устане, и ако се једанпут превари, нека се постара да се исправи. Ја верујем Богу да се таквом човеку (падање и устајање) неће претворити у навику, те да њиме неће овладати немар, већ да ће га Бог брзо привести у настројеност усрдних (делатеља), те да неће узети његову душу све док га не доведе до високе мере, до човека савршена (Еф.4,13). Немој се опуштати, него, док имаш времена, делај, смиравај се, буди послушан и повинуј се. И помоћи ће ти Бог који даје благодат смиренима, а гордима се противи (1.Пт.5,5). Непрестано говори: “Исусе, помози ми”, и помоћи ће ти. Нека Бог избави твоју душу, сине мој, од срамних страсти.
 
266. Питање истог истом великом старцу. Клањам ти се, милостиви оче мој и лекару немоћне моје душе. Авај мени, шта си ми показао и чему си ме привукао? И где се ја налазим, будући као свезан својом лошом навиком? Ако се унеколико и ослободим, опет се враћам (на исто): наиме, и даље дајем и примам (разне ствари). Кад се не бих стидео благости Божије и твог милосрђа (јер, знам из каквог тешког положаја ме је Он привео ногама вашим), пао бих у очајање. Када ме ваше молитве чувају, пребивам у миру, а када сам унеколико остављен (да би се показала моја сопствена намера) одмах бивам побеђен. Од јутра се усамљујем у келији, али се деси да због потребе изађем из ње. По окончању дела, међутим, већ нисам у стању да се вратим у њу, него ми (непријатељ) даје разлог за разлогом у вези са пословима који могу и без мене да се заврше, све док ме не рани. На тај начин се у келију враћам касно, са великом непријатношћу, помрачен и малодушан, не знајући шта да радим. Због тога се, свети оче мој, разоткривам пред твојим срцем које види све. Поступи са мном по милости својој – како хоћеш и како знаш. (Уосталом), не знам шта бих ти рекао. Опрости ми Бога ради.
Одговор: Брате, не треба да очајаваш поводом наведеног. Када валови ударају у брод, крманош не очајава за своје спасење, него управља бродом све док га не доведе у пристаниште. Тако и ти: видећи да си се повео и расејао на делу, призови се ка почетку пута, говорећи са пророком: И рекох, сада започех (Пс.76,11) и остало. Размотри дела која треба да се учине: да ли могу да их испуне братија или [мораш] и ти. На тај начин нећеш скренути са пута. Брига Бога ради је духовно дело које се врши ради спасења душе. Старај се по својој сили да не излазиш из келије ради ништавних ствари: то је демонска лукавост. Буди разумно пажљив према себи и Бог ће ти помоћи, молитвама светих. Амин.
 
267. Молба истог истом великом старцу да понесе његове грехе.
Одговор: Брате, ти тражиш ствар која превазилази моје силе. Ипак ћу ти показати меру љубави која принуђује себе на оно што је изнад снаге. Сходно привржености узећу на себе да понесем твоје бреме, под условом да и ти узмеш на себе држање моје речи и заповести, који су спасоносни. Тако ћеш поживети непосрамљен.
 
268. Питање истог истом великом старцу о заповестима које му је дао и молба за молитвеном подршком да их испуни.
Одговор: Онај ко је укрепио наше оце, нека укрепи и твоју љубав, брате, те нека ти да духовни разум да би могао у свим делима да поступаш разумно. Уздржавај свој језик од празнословља, стомак од сластољубља и немој раздраживати ближње. Немој бити дрзак, немој сматрати себе за нешто, имај љубав према свима и свагда имај Бога у свом уму, сећајући се речи: Када ћу доћи и јавити се лицу Божијем (Пс.41,3). Испуни речено и твоја земља ће принети стоструки плод Богу, коме слава у векове. Амин.
 
269. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, шта значи не рачунати себе ни у шта?
Одговор: Брате, не рачунати себе ни у шта значи не упоређивати се ни са ким и не говорити о (своме) добром делу: “Ја сам то учинио”.
 
270. Молба истог истом [која] садржи питања о нарушавању заповести, о помоћи у покајању, о начину кајања, те о томе да ли се приликом преступа (заповести) уништава завет.
Одговор: У име Божије нека се, по твојој молби, испуни оно што си тражио. Када нарушиш заповест, пожури да се покајеш. Премда имаш завој за рану, ипак немој попуштати немару да ти не би било горе него раније. Све док се држиш мене, мој завет са тобом остаје ненарушен. У супротном, нека те Бог помилује да би чуо и испунио [заповести] у Христу. Амин.
 
271. Исти је од истог великог старца искао молитве, те да се ни у будућем веку не лиши његовог покрова.
Одговор: Сине мој, када би разумео оно што сам ти рекао, схватио би да сам већ дао залог спасења твоје душе. Ја не желим да те обманем или да те одвојим од оних који се спасавају, од истинских чеда мојих и од покрова Божијег. Међутим, ти се и сам постарај да се не одвојиш од таквог живота. Апостол није никог одбио, него је рекао: Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји (1.Кор.7,15). Нека се то не испуни на теби. Ја сам ти то поменуо само да бих те утврдио, да би пазио на себе, да би се постарао да не отпаднеш од очекивања и наде. Успевај у Господу који је својим ученицима рекао да ће примити силу са висине (Лк.24,29).
 
272. Питање истог друтом старцу. Шта да се мисли ономе ко себе сматра нижим од све твари, премда му дела не одговарају мишљењу?
Одговор: Дело које не одговара сазнању, није истинито. Ту се [ради о] демонском изругивању.
 
273. Питање. Оче мој, још нисам дошао дотле да сматрам себе нижим од све твари. Ипак, када испитујем своју савест, налазим да заслужујем да се сматрам горим од све твари. Зар је и то [последица] изругивања демона?
Одговор: Брате, тек си (сада) ступио на прави пут. То је сама истина. Нека те Бог доведе до мере да себе сматраш нижим од све твари. Буди здрав у Господу.
 
274. Питање истог истом. Кажи ми, владико мој, на који начин се може најсигурније стећи спасење. Да ли – трудом или смирењем. Како да се избавим од заборавности?
Одговор: Брате, истински труд не може бити без смирења, будући да је сам по себи узалудан и не рачуна се ни у шта. Писмо говори: Види смирење моје и труд мој и остави све грехе моје (Пс. 24,18). Онај ко сједињује смирење са трудом, убрзо ће достићи (циљ). Онај ко има смирење праћено (само)унижавањем, такође достиже [циљ], будући да унижење замењује труд. Онај, пак, ко има једино смирење, премда и успева, ипак [не успева] брзо. Онај ко истински жели да стекне смирење никако себе не треба да сматра нечим значајним. У томе се састоји истинско смирење. Онај ко прима огањ који је Господ бацио на земљу (Мк.12,49) не зна за заборав или поробљеност: он га свагда осећа. Узми пример чулног огња. Чак и ако се налази на самрти, човек ће осетити бол уколико му се приближи огањ. Ма чиме да је заузет, он не може да остане равнодушан уколико на њега падне ужарени угаљ. Брате, огањ се никада не гаси, иначе не би био огањ. Ти ћеш се избавити од заборава и поробљености једино стицањем духовног огња. Само од његове топлине ишчезава заборав и поробљеност [мисли]. Тај огањ се стиче богостремљењем. Брате, ти нећеш успети уколико твоје срце дан и ноћ са болом буде призивало Господа. Ти ћеш то и достићи уколико се, оставивши све, подухватиш [посла]. Јер, Писмо говори: Почините и схватите (Пс.45,11) и остало. Нека ти Господ помогне да разумеш, те да се подвизаваш.
 
275. Питање истог истом. Оче мој, шта је смирење, шта унижење, а шта скрушеност срца? Да ли смирење стиче онај ко сам себе у срцу унижава, или је неопходно поднети и спољашње увреде и поруге од људи и трудити се у омаловаженим пословима[1]. Да ли смиреноумни своје смирење треба да показује на речима или да се стара да буде смирен и у поступцима?
Одговор: Смирење се састоји у томе да човек ни у ком случају не сматра себе нечим [значајним], да у свему одсеца своју вољу, да се свима повинује и да без смућења подноси оно што му се дешава споља. Такво је истинско смирење у коме нема места за сујету. Смиреноумље не треба да тражи прилику да се истакне речима. Њему је довољно да говори: “Опрости ми”, или: “Помоли се за мене”. Такође, није неопходно да се сами нудимо да вршимо најниже послове. И једно и друго, наиме, води таштини, омета напредовање и више доноси штете неголи користи. Међутим, када нешто нареде, не треба противречити, него послушно испунити: то приводи успеху. Унижење јесте двојако. Једно – у срцу, а друго – од увреда које долазе са стране. Понижења која долазе споља су боља од срдачних, будући да је лакше самог себе вређати неголи подносити увреде других. Последње изазива много већи бол у срцу. Скрушеност срца састоји се у његовом чувању и избегавању некорисних помисли.
 
276. Питање истог истом. Зар онај кога хвале није дужан да одговори са смирењем?
Одговор: Много је корисније ћутати. Јер, чим одговара, човек прима похвалу: и то је већ таштина. Иако мисли да одговара смирено, код њега је присутна таштина. Он, наиме, не од другог може поднети речи које говори за себе.
 
277. Питање истога истоме. Дешава се, међутим, да се онај ко похваљује саблазни, из његовог ћутања закључујући да је примио похвалу. Како ту поступити?
Одговор: Непознато подвижник треба да остави Богу, тј. да Он сам увери онога ко слуша. Јер, може се десити да је онај ко га је похвалио добио корист од његовог ћутања, сматрајући да није примио похвалу, док он мисли да се саблазнио. Ако се, пак, саблажњени сам изјасни, треба му са смиреноумљем објаснити, говорећи: “Опрости ми, брате, ја на себи не видим ничег доброг. Због тога и нисам нашао шта бих ти одговорио. Ти се помоли за мене, Господа ради”.
 
278. Питање истог истом. Дешава се да је неко истински грешан, те говори истину са смиреноумљем, а не из сујете. Зар он ни тада не треба да одговара?
Одговор Јована: Не, чак и да је тако. Јер, чак и да је смирен на тренутак, ипак ће га онај ко слуша сматрати смиреним. То ће га, пак, оптеретити, будући да је Господ рекао: Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама (Лк.6,26), обраћајући се грешницима који немају дела, а примају похвалу.
 
279. Питање истог истом. Зашто су неки од светих на похвале одговарали са смирењем?
Одговор: Они су достигли меру о којој је Господ рекао: Тако и ви кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге (Лк.17,10). Они су заиста сматрали себе таквима, одговарајући сагласно свом мишљењу о себи. Ако би то и од другог чули, они не би негодовали, већ би га благосиљали као оног ко говори истину.
 
280. Питање истог истом. Шта да учини онај ко другоме учини добро те од њега добије похвалу као доброчинитељ. Зар и тада треба да ћути?
Одговор: Ћутање је увек добро. Међутим, да се не би показало да доброчинитељ одбацује благодарност која му се приноси, он са смирењем треба да каже: “Опрости ми, аво, и помоли се за мене Господа ради”. При томе он треба да зна у срцу да није ништа [добро] учинио, будући да Господ свима добро чини. Он је, уз то, дужан да моли Бога да не прими осуду за своје речи.
 
281. Питање истог истом. Помоли се за мене, оче мој, да се избавим од свог језика, од слободе у обраћању и од угађања стомаку.
Одговор: У вези са језиком, слободом у општењу и стомакоугађањем [ти поручујем]: као што иштеш од мене да ти помогнем, тако се и сам постарај да се по својим силама уздржаваш. Наиме, они се не могу обуздати без срдачног бола, трезвоумља и плача. [Треба се] сећати да је моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). Све страсти побеђује смирење које свако може да стекне трудом. Брате, нека ти Бог да снагу, сједињену са расуђивањем и страхом Божијим.
 
282. Питање истог истом. Ти си рекао да се то стиче плачем. Како ћу ја, међутим, имати плач када се налазим међу људима, када служим другима и старам се о томе шта коме болеснику да дам? Да ли постоји срдачни плач без суза?
Одговор: Не произилази плач од суза, него сузе од плача. Ако одсеца своју вољу налазећи се међу другима и не обраћа пажњу на туђе грехе, човек може да стекне плач. Јер, кроз то се сабирају његове помисли. Сабирајући се на такав начин, оне у срцу рађају тугу по Богу (2.Кор.7,10), а она – сузе.
 
283. Питање истог истом. Ја објашњавам своје мисли ави, али осећам да се неки жале на то. Како да поступим? Не трпим ли ја штету што пребивам у келији и што (како ми, исмевајући се нада мном, говори помисао) пазим на своје намере? И опет, како да извршим читаво то дело без штете чак ако ми намера, уз ваше покровитељство, и не буде страсна? Јер, ја сам немоћан и још увек немам мржњу према својим страстима? Због тога те молим (уколико и ти расудиш и ако ми је корисно) да више не будем посредник између аве и братије изван болнице, како не бих побуђивао завист и сам се поколебао. Душа моја је у твојим рукама, оче мој. Кажи ми како наређујеш да поступим.
Одговор: Уколико (ави о другима) говориш чистог срца и само ради користи, а не по страсти и из таштине, немој обраћати пажњу на људске речи. Подвизавај се уз помоћ светих све док не успеш да завршиш читаво дело без штете. Бити посредник не из страсти, као што сам рекао, јесте добро дело. Наиме, то не могу сви. Најзад, није свима ни корисно да говоре са самим авом. Када говориш по Богу, ти не говориш од себе и чиниш добро, те Бог дејствује у свему. А Божије добро не рађа завист. Ако се и појави на кратко, она ће се брзо угасити. Душе свих нас су у рукама Божијим. Он нас чува и укрепљује на корисно.
 
284. Питање истог истом. Да ли треба да кажем ако нађем да је нешто корисно за мене, премда ме и не питају? Да ли да кажем ави уколико је брат кога се то тиче старији од мене или клирик, или, пак, треба да прећутим? Како да одговарам када ме питају? Како да говорим када је корисно да и сам нешто кажем, а да не испољим [притворно] смиреноумље и да не испадне као да говорим са властољубљем?
Одговор: Оци су рекли да је добро говорити Бога ради, али да је добро и ћутати Бога ради. Њихове речи значе следеће: говорити бестрасно, као што сам рекао, није лоше, јер који говори на такав начин говори Бога ради. А ако неко види да хоће нешто да каже побуђен страшћу, учиниће добро уколико прећути, јер ће прећутати Бога ради. Ако хоћеш да говориш по Богу, не брини се шта ћеш рећи, иначе нећеш испунити заповест. Остави то Богу: Он ће положити у уста твоја шта ћеш рећи користи ради. Бог је моћан да нас немоћне опаше силом (1.Цар.2,4). Нека те Он укрепи, брате.
 
285. Питање истог истом. У чему треба одсецати своју вољу пред авом – у добром, у средњем[2] или у ономе што изгледа противно заповести Божијој? И да ли треба да одбијем његову наредбу ако превазилази моје снаге, да касније не бих упао у тугу и смућеност? [Понекад се деси да] ми ава каже да помогнем ономе ко од њега нешто тражи. Зар мој пристанак на тако нешто неће мом частољубљу дати храну, ([наводећи ме на мисао] да нешто значим)?
Одговор: Брате, онај ко хоће да буде инок више ни у чему не треба да испољава своју вољу. Учећи нас томе, Христос је рекао: Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју (Јн.6,38) и остало. Онај ко хоће једно да испуњава, а друго да одбија показује или да је паметнији од онога ко му наређује или да му се демони ругају. И тако, дужан си у свему да слушаш, макар ти се и чинило да ствар неће бити без грешке. Ава који ти назначује понеће и твој грех, будући да ће се од њега тражити одговор за тебе. Ако ти назначено дело изгледа тешко, обавести аву и остави да он расуди. И кад ти братија буде одређивала слично дело, а ти видиш или знаш да је штетно, или да превазилази твоје силе, питај аву и учини што ти каже. А ако [сам] будеш расуђивао не само о делима, него и о људима, навући ћеш невољу на себе. Све препусти своме ави: поступи како он расуди, па ћеш бити спокојан. Јер, ава зна шта ради и како да се побрине о твојој души. Веруј да ти он све говори по Богу, па ћеш се успокојити. Због благодати ти нећеш осећати тугу, с обзиром да свако дрво добро плодове добре рађа (Мт.7,17). Ако те неко у случају потребе замоли да му помогнеш код аве, [немој одбити]. Испуни то као заповест коју ти je дао ава. Јер, ако те он постави код врата и каже: “Говори ми о сваком ко дође”, ти већ не чиниш сам од себе, него испуњаваш заповест наредбодавца. Није твоје дело ако ти ава нареди да говориш.
 
286. Питање истог истом. Да ли да одговорим брату који ме пита о некој речи или делу које не познајем? Такође, да ли могу, уколико видим да се нешто не ради добро, макар једном да скренем пажњу ономе који рђаво ради, премда ме и не пита?
Одговор: За сва та питања одговор је један: чувај се да нешто не кажеш из сујете, него говори са смирењем и страхом Божијим. У свим случајевима (за које питаш) упути напомену, ако је потребно, премда само у свом манастиру, а не на другом месту. Јер, они који живе у једном општежићу јесу једно тело. Када се налазиш у неком другом месту, сам од себе не говори ништа, да се не би показао као учитељ. Када те, пак, питају, кажи са смирењем и Бог ће те уразумити, брате.
 
287. Питање истог истом. Рекао си ми да сам дужан одговарати са смирењем уколико ме питају или уколико нешто сам видим. Да ли, међутим, да прећутим када видим да се моје срце наслађује сујетом док говорим? Да ли да прећутим када видим се тренутно не наслађује, али знам да ће се касније наслађивати, или, напротив, да не прећутим?
Одговор: Рећи нешто са смирењем не значи говорити као учитељ, као што си сам слушао од аве и од отаца. Уколико је корисно нешто рећи брату, али ти сујета намеће да се тиме наслађујеш, знај да те непријатељ омета да учиниш корист брату. Уколико будеш слушао сујету, брат никада неће стећи корист од тебе. Стога одбаци сујету и презри је. Кад, пак, кажеш брату (оно што је потребно), покај се пред Богом, говорећи: “Опрости ми Господе, што сам говорио са сујетом”. У последњем случају поступи исто тако.
 
288. Питање истог. Оче мој, како да се усагласи речено? Ти си ми наредио да упозорим и пре него што будем питан уколико видим нешто некорисно. Оци, пак, говоре да не треба почињати разговор пре него што нас питају. Није ли ава Нистерој доводио друге до дивљења што је, обитавајући у општежићу, говорио: “Ја и магарац смо једнаки”. Кажи ми, такође, оче мој, шта значи мотрење на помисли. Да ли се тиме треба бавити у одређено време? И како то чинити?
Одговор Јована: Брате, старци одговарају саобразно (духовном) устројству човека. Постоји време у коме човек може да послужи: тада је дужан да укаже услуге другима. Но, настаће време када ће и њему други послужити. Тада његов духовни узраст већ неће бити исти као и раније. Савршенима се говори о савршенству, а онима који се налазе под законом даје се законско [правило] будући да их још испитује васпитач. Када и ти будеш мртав за свет, као ава Нистерој, моћи ћеш да кажеш: “Ја сам магаре”. Не мисли високо, јер ћеш тиме повредити себе. Оци су одредили време за пажњу над својим помислима, говорећи: “Изјутра испитај себе како си провео ноћ, а увече, такође, како си провео дан. И у подне, када се оптеретиш помислима, испитај себе”.
Тумачење
Богоносни отац показује да не може свако рећи: “Ја сам магарац”, него само смиреноумни и онај ко унижава себе. Јер, рећи тако нешто – није бешчашће, него, напротив, највећа част. Због тога и говори отац: “Не мисли високо”. Јер, кад човек достигне до мере магарца, он већ (примајући оно што је магарцу својствено да трпи) све подноси не противречећи, не памтећи зло и не смућујући се у срцу. Слично магарцу он у свему остаје нераздражљив, што и означава жељено двоструко и троструко умртвљење. Тада човек, можда, може да се осмели и да каже: “Ја сам магарац”. Ипак, и тада то може рећи са великим стидом, размишљајући о висини успеха. Међутим, мислим да ни тада он то неће рећи, будући да види да му много тога још недостаје. Стога се он неће осмелити да каже: “Ја сам магарац”. Он се неће усудити ни да помисли тако нешто, знајући да се ради о високоумљу у коме вреба пад душе и заиста савршена погибао.
 
289. [Питање] истог истом. Да ли треба да кажем оно што сматрам корисним уколико ме неко од великих стараца запита о нечему?
Одговор Јована: Није твоје да говориш будући да не знаш вољу Божију, односно да ли је нешто заиста корисно. Ако те, пак, неко од њих пита, ти са смирењем реци: “Опрости ми”, и: “Ја не знам”.
 
290. [Питање] истог истом. Како треба да поступим када брат чини нешто средње што, међутим, није сагласно са мојом вољом, те се скорбим због тога? Да ли да прећутим остављајући срце неспокојним, или да му укажем љубазно и избавим се од смућења? Да ли да кажем ради других, уколико та ствар другима причињава жалост, или ће се радити о узалудном мешању у туђе ствари?
Одговор Јована: Ако је ствар безгрешна, средња, и ти хоћеш да се умешаш само да би успокојио своје срце, препознаје се твој пораз: ти због своје немоћи не можеш да трпиш. Прекори себе и потрпи. А када брат другима чини жалост, кажи ави. Он ће или сам рећи брату или ће те уразумити шта да му кажеш: тада ћеш бити спокојан.
 
291. Питање истог. Како да поступим ако говорим ави у име других, али се досетим да се брат због тога смућује? Такође, да ли да брату кажем ради других када растужује и мене и друге, или да прећутим зато што и мене узнемирава? Да ли да кажем брату и ради себе, уколико знам да се неће растужити, или да оћутим?
Одговор Јована: Ако кажеш ави и брат се због тога смути, ти са тим немаш ништа. Када буде неопходно рећи нешто ради других, и бринеш се, кажи ради њих. Кад се, пак, ради о теби, принуди се да не говориш.
 
292. Питање истог. Помисао ми говори да ће ми брат који се смутио због мене постати непријатељ, сматрајући да сам га оклеветао пред авом.
Одговор Јована: То је зла помисао која смета исправљењу брата. Не уздржавај се, него говори ави, премда само по Богу а не из страсти. И болесници ропћу на лекаре који их лече. Они се, међутим, не обазиру на то знајући да ће им касније бити благодарни.
 
293. Питање истог. Да ли треба да оћутим кад видим да ме помисао побуђује да нешто кажем не ради користи брата, него да бих га оклеветао, или, пак, само да бих поговорио?
Одговор Јована: Уразуми своју помисао да говори по Богу, а не из страсти. Ако те савлађује жеља да оклеветаш (брата), повери је ави исповедајући му своју клевету. Тако ћете обојица добити исцељење: брат од греха, а ти од клевете.
 
294. Питање. Шта да радим ако ми помисао не допусти да се исповедим ави како говорим са намером да оклеветам брата? Да кажем или да не кажем?
Одговор: Не говори ништа и Господ ће се побринути о томе. Ти не треба да говориш по цену душевне штете. Господ ће исправити брата како му је угодно.
 
295. Питање: Дешава се да чиним нешто како треба али ме други исправља. На то му ја сујетно узвраћам. Како треба да поступим у сличним случајевима?
Одговор Јована: Ако не мораш да одговараш – ћути. А када те поступак брата доводи у сумњу, укори себе за сујету и исцели брата.
 
296. Питање. Понекад чиним нешто средње. Примећујем да се брат саблажњава уколико сазна да то чиним. Мене сујета подстиче да сакријем то дело и стидим се да ме брат види. Да ли треба да сакривам то дело ради избегавања саблазни или не треба да га сакривам ради избегавања сујете? Такође, како треба да поступим када нисам сигуран да ли се брат саблажњава, већ само подозревам?
Одговор Јована: Ако те срце опомиње да брату дајеш повод за саблазан, сакриј дело и немој му давати повод за сличне мисли. А када ниси сигуран, већ само подозреваш, немој се бринути.
 
297. Питање истог. Да ли треба да се покајем пред оним коме кажем заједљиву реч, премда није схватио о чему се ради? Или треба да оћутим да му не би дао [повод] за помисао?
Одговор Јована: Ако брат не схвати да си му рекао увредљиву реч, ти ћути и не смућуј га, него се постарај да се покајеш пред Богом.
 
298. Питање. Неко види да је брат сагрешио и саопшти ави. Како треба да се окривљени брат односи према ономе ко га је пред авом разобличио?
Одговор Јована: Ако је онај ко је сагрешио веран (Хришћанин) и живи по Богу, дужан је (чак и да се разобличитељ из непријатељских побуда обратио ави) да помисли: “Брат је то рекао желећи да ми донесе корист”. Тако ће се на њему испунити реч Писма: Добар човек из добре ризнице износи добро (Мт.12,35). Мислећи тако, он ће пре да заволи брата, неголи да га омрзне. Ко увек поступа на тај начин, напредује у Богу.
 
299. Питање истог. Ја осећам да због сујете своје унеколико црвеним када чиним поклон пред неким. Да ли да се постарам да се намерно поклањам пред другима или како се задеси?
Одговор Јована: Не треба да се стараш да се намерно поклањаш ни пред другима, нити кад си сам, него се саображавај случају.
 
300. Питање. Да ли треба да чиним поклон и млађима или да их лечим речима, како се са друге стране не би прикрала сујета?
Одговор Јована: Дешава се да и велики и поштовани људи бивају дужни малим и последњим. Они треба да дају дуг без сујете, уколико су дужни. Тако и ти: ако си дужан млађем од себе, поклони се без сујете, знајући да си његов дужник.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тј. онима који се сматрају ниским и понижавајућим.
  2. Тј. у оним стварима од којих нема ни штете ни суштинске користи.

Comments are closed.