ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 701 – 750
 
701. Питање. Један христољубиви човек, веома уздржљив и пажљив према својој души, послао је питање истом старцу. Он је питао о томе шта је човеку корисније да чини: оно што му се самоме чини добрим или оно што му саветују оци.
Одговор: Човек који сам по себи мисли да учини нешто добро и који не пита оце не иде по закону и ништа неће учинити по закону. Онај, пак, ко дела уз [претходно] распитивање, испуњује Закон и Пророке. Јер, [постављање] питања јесте знак смирења. Такав подражава Христа, који је унизио себе узевши обличје слуге (Фил.2,7-8). Човек који живи без савета јесте непријатељ самом себи. [Писмо], наиме, говори: Све чини са саветовањем (Сир. 32,21). И Јован Колов говори: „Ако видиш младог да по својој вољи узлази на небо, ухвати га за ногу и збаци назад“. Корисније је питати са смирењем, неголи ићи својеглаво. Ради смирења и исправности срца онога ко пита сам Господ полаже савет у уста онога ко одговара.
 
702. Питање. Дешава се да будем код отаца док они расправљају о вери са неким од кривомислећих. Да ли да и ја ступим у препирку или не? Јер, помисао ми говори да издајем веру уколико ћутим. Такође, да ли да кажем оно што знам ако се развије опширан разговор о догматима? И (најзад), како да поступим ако ме [нешто] питају?
Одговор: Никада се немој препирати о вери. Бог то од тебе не тражи. Ти једино веруј исправно, као што си примио од Свете Цркве при крштењу и испуњавај заповести Његове. Испуни то и спашћеш се. О догматима не треба разговарати. То је изнад тебе. Ти се моли за своја сагрешења. Нека се у томе упражњава твој ум. Чувај се да срцем не осудиш оне који воде такав разговор, с обзиром да не знаш да ли исправно говоре или не. Бог ће судити о тој ствари. Ако те питају, реци: „Опростите ми, свети оци. То је изнад мене“.
 
703. Питање. Да ли ће бити добро да и ја, сходно својим силама, кажем нешто у случају да јеретик приликом препирке речима доведе у недоумицу православног Хришћанина. Наиме, ја бих [хтео да помогнем] да се он, будући побеђен, не би поколебао у Православној вери?
Одговор: Ступајући у беседу, ти говориш пред Богом и људима и [твој говор] као да постаје поучавање. Међутим, реч онога који поучава без силе јесте неубедљива и бесплодна. Према томе, каква је потреба говорити без и најмање користи? Ако заиста желиш да укажеш помоћ, призови Бога у свом срцу: Он зна тајно и може да учини више од онога што иштемо (Еф.3,20). Тада ће Он учинити по својој вољи са онима који се препиру. Тако ћеш у тој ствари поступити са смирењем. [Поучи се из следећег] примера. Неко је, злоупотребљавајући своју власт, неправедно затворио извесну [особу]. Видећи оно што се десило, неко други је, немајући могућности да било шта сам предузме, отишао и неопазице саопштио ономе ко је силнији. Тада је он, по сили своје власти, ослободио затвореног. Онај ко је неправедно заточио ту [особу] свакако ће се смутити, будући да неће знати ко је обавестио јачега. Тако је и овде: приступимо Богу срдачном молитвом за веру и братију нашу. Онај ко се заклео собом да хоће да се сви спасу и дођу у познање истине (1.Тим.2,4) учиниће и са њима по својој вољи.
 
704. Питање. Да ли бар могу да испитам оно о чему расуђују како бих, сазнавши поуздано, избегао ступање у препирке?
Одговор: Немој испитивати ништа од оног што Бог не тражи од тебе. У разговору немој произносити речи које те доводе у опасност. Задовољи се, као што сам раније рекао, исповедањем праве вере и немој мудровати ни о чему што је преко тога.
 
705. Питање. Да ли да узмем учешће у разговору ако се поведе реч о нечему из Писма или да прећутим? [Дешава се] да је мени познато разрешење недоумице у коју су упали они који разговарају. Да ли да се изјасним о томе или не?
Одговор: Ћутање је боље. Уколико они сумњају и ти знаш чиме се може разрешити њихова сумња, можеш рећи неопходно са смирењем. Уколико, пак, не знаш, немој говорити ништа по својим сопственим помислима. Јер, то би било неразумно.
 
706. Питање. Да ли да прећутим када се разговор поведе о предметима који нису штетни за душу, или да узмем учешћа у њему?
Одговор: Није добро да почнеш да говориш пре него што те питају. И када те питају, кажи са смирењем и страхом Божијим оно што знаш. Немој се узносити уколико твоја реч буде примљена, нити се жалостити уколико је не прихвате: такав је пут Божији. Да те, опет, не би сматрали ћутљивим, кажи и сам по нешто што знаш, премда и скраћујући (реч своју). Тако ћеш се избавити од многоговорљивости и сујетног мишљења о себи.
 
707. Питање. Дешава се да говоримо о јеретицима, те да неко затражи да прокунем Несторија и њему сличне. Да ли да то учиним?
Одговор: Очигледно је да су Несторије и јеретици после њега под анатемом. Међутим, ти немој да се усуђујеш да било кога проклињеш. Јер, онај ко себе сматра грешним треба да оплакује своје грехе и ништа друго. Никога не треба осуђивати и проклињати. Нека [свако] сам себе испитује (2.Кор.13,5).
 
708. Питање. Шта да кажем ономе који на основу мог одбијања [да их прокунем] помисли да се ја са њима слажем?
Одговор: Кажи му: „Очигледно је да су јеретици достојни проклетства. Ипак, ја сам грешнији од сваког човека и бојим се да не бих, осуђујући друге, осудио сам себе. Јер, чак и да прокунем самог сатану, ја проклињем самог себе с обзиром да чиним дела његова. Господ је рекао: Ако ме љубите, заповести моје држите (Јн.14,15). И апостол говори: Ако неко не љуби Исуса Христа, нека је анатема (1.Кор.16,22). Према томе, онај ко не испуњава Његове заповести у ствари га не воли. Ко га, пак, не воли, налази се под проклетством. Како такав може друге проклињати“. Уколико, пак, он продужи по старом, ти прокуни тог јеретика да не би повредио његову савест.
 
709. Питање. Како да поступим кад не знам да ли је заиста јеретик онај кога, по његовом захтеву, треба да прокунем?
Одговор: Реци му: „Брате, ја не знам како мудрује тај о коме ти говориш. Изгледа да ће ми бити на осуду ако проклињем онога кога не познајем. Кажем ти да не познајем другу веру осим оне коју су (предали) 318 светих отаца. Онај ко не мисли онако како она учи, сам је себе анатемисао“.
 
710. Питање. Како да поступим ако започне гоњење? Да ли да останем или да се удаљим?
Одговор: Питај духовне оце и поступи како ти кажу. Немој ићи за својим разумом како због непромишљености не би упао у беду.
 
711. Питање. Како да поступим ако за време невоље не сретнем оце у које имам пуно поверење, те не могу да их питам [за савет]? Да ли да останем, како се не би показало да издајем веру, или да одем, из страха да ме не принуде да је издам?
Одговор: Стани на молитву и моли се из свег срца свог човекољупцу Богу, призивајући: „Владико, помилуј ме ради благости своје. Немој допустити да се удаљим од воље твоје и немој ме предати погибли у време долазећег искушења“. Учини тако три пута, као што је и Спаситељ учинио у час кад су га издали. Уколико после тога осетиш у себи несумњиво усрђе да останеш и да, уз помоћ Божију, претрпиш све долазеће невоље, па чак и саму смрт, онда можеш остати. Уколико, пак, осетиш страх у срцу свом, иди и немој мислити да издајеш веру. Бог од нас не захтева оно што је изнад наших сила. Јер, ако останеш иако осећаш страх, може се десити да, не будући у стању да поднесеш невоље и мучења која те снађу, постанеш издајник истине и да се подвргнеш вечној муци.
 
712. Питање. Како да поступим ако и против воље упаднем у искушење?
Одговор: Сву своју бригу положи на човекољубивог Бога, говорећи: „Владико, ја се нисам подвргао искушењу као онај ко може да га поднесе. Оно ме је сусрело против воље. Према томе, по благости својој и ради молитава светих твојих немој дозволити да издам свету веру“.
 
713. Питање. Како треба молити оце за опроштај грехова? Да ли говорити: „Опростите ми“, или: „Испросите ми опроштај“? И како треба да говорим када молим самог Господа?
Одговор: Говори следеће: „Помилуј ме, Владико, ради светих твојих мученика и ради светих отаца. Њиховим молитвама опрости ми сагрешења моја“. Јер, и пророк је говорио: Авраама ради слуге твога (Дан.3,35). И сам Господ је рекао: Заштитићу град овај себе ради и ради Давида, слуге мога (4.Цар.19,34).
 
714. Питање. Како да поступим када се задесим са светским људима и започне празнословље? Да ли да останем или да одем?
Одговор: Уколико немаш особите потребе, иди. Ако, пак, имаш потребе [да останеш], умом се окрени својој молитви. Њих, међутим, немој осуђивати, знајући своју немоћ.
 
715. Питање. Да ли ми наређујеш да разговор променим на неку кориснију тему, уколико су расположени према мени?
Одговор: Ако знаш да радо слушају реч Божију, испричај им нешто корисно из житија светих и скрени разговор на нешто душекорисно.
 
716. Питање. Да ли је добро призивати име Божије за време разговора?
Одговор: И за време разговора и пре разговора и после разговора и у свако време и на сваком месту треба призивати име Божије. Писмо говори: Молите се без престанка (1.Сол.5,17). Тиме се укида свако искушење.
 
717. Питање. Како човек може да се моли непрестано?
Одговор: Када је сам, човек треба да се упражњава у псалмопојању и да се моли наглас. Ако је на тргу или са људима, не треба да се моли наглас, него једино умом. Уз то, треба чувати очи да би се избегле помисли и ђавоље замке.
 
718. Питање. Да ли има користи од упражњавања у псалмопојању уколико не осећам силу изговараних речи услед неосетљивости срца?
Одговор: Ти можда не осећаш (силу онога што изговараш), али је осећају демони који слушају и дрхте. Стога немој престати да се упражњаваш у псалмопојању и молитви. Твоја неосетљивост ће, мало по мало, омекшати.
 
719. Питање. [Дешава се да] са оцима или световњацима седим близу цркве и чујем да да читају Трисвето. Да ли да устанем те да и другима који седе са мном скренем пажњу?
Одговор: Уколико се ради о оцима, учини што и они чине. Уколико се ради о световњацима и то старијим од тебе те знаш да ће се саблазнити (ако им напоменеш), боље је да сачуваш њихову савест и да поступиш онако како они поступе. Уосталом, ти можеш и седећи са њима рећи Трисвето у срцу своме. Ако те, пак, нешто омета, и само сећање може бити довољно. Уколико они који седе са тобом нису старији од тебе, устани и изговори Трисвето. Ако их тиме подстакнеш да устану, неће бити неумесно. Они, међутим, нека поступе како хоће.
 
720. Питање. Како да поступим када сам сам, али у рукама имам нешто што ме спречава да устанем?
Одговор: Немој бити тужан што не можеш да устанеш. Јер, све се може учинити мисаоно и са расуђивањем.
 
721. Питање. Понекад ме оци задржавају да останем код њих. Како да поступим ако, међутим, имам неопходан посао?
Одговор: Ако они по Богу расуђују о стварима, кажи им са смирењем: „Опростите, имам неодложан посао“. И већ без устезања поступи како ти кажу, верујући да ће речено у сваком случају бити корисно.
 
722. Питање. [Понекад] једем са неким од отаца, при чему неко од њих благослови постављену храну. Желећи да почнем са јелом треба ли да му поново кажем: „Благослови“, те да чекам да он изнова благослови (храну) или је довољан први благослов? Дешава се, такође, да је његов ум заузет нечим другим те касни да ми одговори, због чега сам увек тужан. Осим тога, да ли је добро да храну знаменујем крсним знаком пре него што је узмем?
Одговор: Он је једном благословио (храну) и не треба (очекивати други благослов). Исто тако, не треба закрштавати храну с обзиром да је благослов такође [известан] печат. Осим тога, тиме би могао да саблазниш онога ко је благословио или неког другог, наводећи га на помисао да не верујеш његовом благослову.
 
723. Питање. Да ли да послушам када ме оци код којих сам дошао принуђују да благословим храну?
Одговор: Немој послушати, него реци: „Ја нисам клирик и немам монашки образ. Ја сам човек из света и грешан. То превазилази моју меру. Опростите ми, Господа ради“.
 
724. Питање. Како да поступим када смо сви који седимо за трпезом световњаци и немамо никога ко би могао да нам благослови (трпезу)?
Одговор: И за световњаке је добро да благосиљају Бога када приступају трпези. Јер, сећањем на Бога се освећује храна. Уосталом, тај благослов нема значење које има благослов свештенослужитеља. Он је само славословље и сећање на Бога, с обзиром да свима приличи да се сећају Бога и да га славе. Због тога славословље могу изрећи и световњаци када међу собом немају никога ко би им могао благословити храну.
 
725. Питање. Како треба поступити када су они окупљени у недоумици ко ће да благослови и кад част уступају један другоме?
Одговор: Онај ко је изнео трпезу треба да именује онога кроз кога жели да прими благослов. Уколико нико неће на себе да прими [част], ради избегавања спора он сам треба да каже: „Молитвама светих отаца нека Господ на нама покаже (милост) своју. Амин“.
 
726. Питање. Рекли сте да је добро да и световњаци помињу Бога за време јела како би се сећањем на Њега осветило јело. Да ли наведени стих и молитву треба изрећи пре него што је хлеб постављен на трпезу?
Одговор: Молитва се може се изговорити (и раније). Ипак, пошто се у молитви тражи благослов за постављено, биће боље да се, сагласно са поретком, најпре хлеб постави на трпезу.
 
727. Питање. Како да поступим када ми оци предлажу да пресудим о некој ствари, иако се ја баш не уздам у себе. Да ли да одбијем или да се сагласим са њиховим (предлогом)? Да ли да кажем шта мислим или да најпре питам оне који знају боље од мене, те накнадно да пресудим?
Одговор: Ради наредбе отаца прими (суд на себе). Онима који се суде реци да ћеш судити онако како ти изгледа праведно. При томе се старај да своју мисао утврдиш на правди. Немој нагињати срцем ни према коме из страсти или расположења, већ кажи саму правду према својој савести. Јер, Бог, који једини зна истину, просуђује нашу намеру. Неће бити неумесно ни да упиташ оног ко зна боље од тебе.
 
728. Питање. Да ли да захтевам од њих да положе заклетву уколико ствар буде захтевала?
Одговор: Никада и ни од кога немој захтевати да се заклиње. Јер, Бог је забранио да се било ко куне (Мт.5,34). Ти једноставно реци: „Ова ствар захтева заклетву. У вашој је вољи да ли ћете речи потврдити заклетвом“. Уколико од виших власти добијеш наредбу да пресудиш, можеш захтевати да положе заклетву. Ипак, размотри да ли ће тај поступак бити користан. [Потом] захтевај заклетву ни мало не сумњајући.
 
729. Питање. Понекад седим поред старца или неког високог лица који чита и видим да греши у нагласку или изговарању речи, те да знам боље од њега. Да ли да му скренем пажњу?
Одговор: Уколико знаш да ће радо примити речи твоје, можеш му скренути пажњу. У супротном, не говори ништа. Пази на себе да у твојој помисли не никне таштина. Јер, неупоредиво је корисније да ћутиш, неголи да било шта кажеш са сујетом.
 
730. Питање. Један други христољубиви човек је питао истог старца: „Како да поступим када неки монах тражи да му помогнем у некој ствари која по мени није по Богу“.
Одговор: Ако ствар није по Богу, немој му помоћи. Одбиј га и реци му саму истину: „(Ја ти не могу помоћи) будући да, како ми се чини, од мене иштеш оно што није праведно“. Уколико је, пак, дело по Богу и не доноси никакву штету за твоју душу, ти му помогни сходно својој сили, те ћеш имати награду. Уколико ти предстоји штета, немој узимати удела у тој ствари. Јер, Бог од тебе не тражи да чиниш било шта што може бити штетно за душу.
 
731. Питање. [Дешава се] да видим да неко досађује монаху или да га вређа, те се смућујем. Да ли добро чиним?
Одговор: Ништа што бива са смућењем не може бити добро. Јер, оно произилази од ђаволског дејства и самооправдавања. Према томе, ако се смутиш, немој говорити ништа. Јер, и њега ћеш само још више смутити. Осим тога, зло се не уништава злом. Ако се, пак, не смутиш, реци му са кротошћу: „Зар се ти не бојиш греха, будући да неправедно вређаш аву? Зар ти не знаш да је образ који он носи Божији, и да ће се Бог разгневити на тебе“. Говорећи тако, говорићеш по Богу. Бог је моћан да га укроти како му је угодно.
 
732. Питање. Неки други христољубиви човек је питао истог старца: „Имам суђење са једним човеком у вези са једним послом. Како наређујеш да поступим? Да се са њим судим упорно, или да оставим упорност, те одустанем (од тужбе)“.
Одговор: Што пре се постарај да се повучеш, будући да само савршени људи могу да се не смућују од искушења која наилазе. Немоћни, пак, уколико не пожури да се избави од спора, доспева до раскајавања. Најзад, принуђен да оптужи самог себе, он долази до хуле на Бога и погубљује душу своју. Тада се на њему испуњује реч: Јер, каква је корист човеку ако сав свет задобије, а души својој науди (Мт.16,26).
 
733. Питање. Један човек ми је дужан. Уколико му ја унеколико не попустим, ми се нећемо никада помирити. Како наређујеш да поступим?
Одговор: Ко тражи мир, неће се лишити мира Божијег. Јер, ко је веран у најмањем и у многом је веран (Лк.16,10), и: Милост слави победу над судом (Јак.2,13). Молитва наша и треба да иште да нам Бог да мир како бисмо могли вршити дело Његово, како је посведочио и најсветији Чувар целе Цркве.
 
734. Питање. Да ли сам дужан да примам сваког монаха који са пута сврати код мене, не питајући (ко је и одакле је)? И како да га отпустим кад сам већ пожурио да га примим? Да ли треба да му дам нешто када одлази. Јер, неки имају потребу и за помоћу?
Одговор: Премудри је написао: Не уводи сваког човека у дом свој (Сир.11,29). Према томе, кад ти долази странац, најпре се помоли Богу и потом питај одакле је и куда иде. Ако се покаже да га можеш примити, прихвати га и, нахранивши га, отпусти, не дајући му ништа. Јер, уколико будеш хтео да указујеш гостопримство изнад своје мере, нећеш бити у стању да дуго издржиш.
 
735. Питање. [Понекад] странца задржавам код себе неколико дана, указујући му поверење. Како да поступим уколико усхтем да негде пођем али се стидим да га замолим да иде, како се не би саблазнио? Такође, како да поступим уколико напросто усхтем да ме остави?
Одговор: Кажи му срдачно: „Аво, не мислиш ли ти некуда поћи“. Уколико каже: „Да, намеравам да пођем“, ти реци: „И ја такође имам потребу да одем из куће“. Међутим, ако каже: „Не, не намеравам“, ти му одговори: „Шта мислиш? Ја треба да идем, а немам никога ко би ти послужио (у мом одсуству)“. На тај начин ће он у миру отићи.
 
736. Питање. Да ли је добро поспремати ствари по келији како се нешто не би изгубило, или их треба оставити вољи Божијој?
Одговор: Добро је поспремати ствари и то не само оне које су неопходне за гостопримство, него и оне које служе домаћој потреби, премда је потреба и намирена. Јер, ђаволу не треба давати повода за искушавање. Ако се деси да се нешто из заборавности или из лењости изгуби, немој бити жалостан, него прекори себе због своје лењости и моли опроштај од Бога. Нека те због тога (непријатељ) не одбије од доброг дела гостопримства. Упражњавај се у њему по силама својим, али не преко својих могућности, [све] чинећи са расуђивањем и бринући се да се не да место искушењу.
 
737. Питање. Господ је рекао: Блажени који плачу (Мт.5,4), а по речима апостола (треба) да смо увек радосни (1.Сол.5,17), и једни према другима весели и нежни. Кажи ми какво се дело човеку урачунава у плач, а какво у непрестану радост? Да ли могу и једно и друго да иду заједно?
Одговор: Плач је туга по Богу која рађа покајање. Знаци покајања су: пост, псалмопојање, молитва, поучавање у речи Божијој. Радост је веселост по Богу која се благопристојно пројављује при сусрету са другима на лицу и у речи. Нека твоје срце чува плач, а лице и реч пристојну веселост.
 
738. Питање. Дешава се да пријатељ од мене тражи да јемчим за њега. Да ли да му изађем у сусрет?
Одговор: Јемство доводи до искушења. Према томе, ако желиш да избегнеш искушење, немој се прихватати да јемчиш за било кога. Стога му слободно реци истину: „Ти знаш да те волим. Међутим, ја имам заповест од отаца који знају, или боље рећи, предвиђају моју немоћ да било коме будем јемац. Ја се бојим да преступим заповест и сагрешим пред Богом“. Тако му реци и немој бити неспокојан чак и ако се увреди. Добро би било и кад би од тог захтева могао да се избавиш под неким благообразним изговором. Јер, може се десити да он неће желети да те узме за јемца или због уважавања или због нечег другог. Утолико неће бити ни жалости. Уколико се, пак, и превариш и јемчиш [за некога], немој се предавати унинију. Реци својој помисли: „Шта је било, било је“. Нека те Господ избави и покрије од последица тог дела. Ти, пак, немој престајати да се молиш Богу: Он је моћан да, по великој милости својој, твоју ствар уреди (на добро).
 
739. Питање. Мој вољени пријатељ је у опасности у односу на спасење душе и [у опасности] да изгуби имање. Да ли ми наређујеш да му помогнем?
Одговор: Ако по Богу волиш свог пријатеља, који је у опасности у односу на спасење душе или [у опасности] да изгуби имање, постарај се да му помогнеш сходно својим могућностима, наравно, уколико не видиш душевну штету за себе. Међутим, ако и теби предстоји душевна повреда, повуци се и немој се мешати у ту ствар. Остави то Богу, молећи му се да укаже помоћ твом ближњем. Он је моћан да уместо нас учини оно што је корисно за њега.
 
740. Питање. Показало се да је мој пријатељ јеретик. Да ли да га посаветујем да исправно мисли?
Одговор: Саветуј га да позна праву веру, Међутим, немој се препирати са њим и немој желети да се удубљујеш у његово мудровање како се и сам не би заразио његовим отровом. Уколико жели да стекне корист и да чује истину вере Божије, ти га приведи светим оцима који могу да му укажу корист у Христу. На тај начин ћеш му помоћи по Богу, без штете за себе. Уколико се, пак, после првог и другог саветовања не исправи, ти га се клони, по речима апостола (Тит.3,10). Јер Бог, као што говоре оци, не тражи да човек чини нешто што превазилази његове моћи. Видећи да се неко, говоре они, дави у реци немој пружати руку да не би и тебе повукао за собом и да не би и ти потонуо са њим. Напротив, ти му пружи свој жезал. Уколико га будеш могао извући, биће добро, а ако не – остави у његовим рукама свој жезал и спашћеш се сам.
 
741. Питање. Један од отаца је имао друга кога је много волео у Господу и кога су сви сматрали православним. Међутим, открило се да је он јеретик по својим мислима. Тада су га оставили они који су га волели. Чувши, међутим, касније да хоће јавно да одступи од Цркве, помислили су да пођу и да му направе поклон, бојећи се да његова намера није изазвана тугом, те да се узрок његовог поступка не припише њима. Међутим, претходно су питали старца.
Одговор: Болест је болест. Према томе, немојте показивати притворне знаке (пажње). Уосталом, учините му поклон не што сте криви пред њим, него да не би одступио од Цркве.
 
742. Питање. Исти су поново питали старца: „Како да поступимо ако он (јавно одступи од Цркве)? Да ли да га поздрављамо кад га сретнемо“.
Одговор: Према њему имајте расположење какво имате према свима таквима: и њега урачунајте у њихов број.
 
743. Питање. Да ли је грешно ући у цркву за време службе и изићи пре краја?
Одговор: Савршено и богоугодно дело састоји се у томе да онај ко уђе у цркву слуша Писмо и пребива на служби до њеног окончања. Без оправданог разлога не треба излазити из цркве пре краја службе. Супротно понашање носи [обележје] презирања. Уколико, пак, постоји потреба, излазак ће бити опроштен. Међутим, ни у таквом случају човек не треба да се правда, већ да тражи опроштај од Бога, говорећи: „Владико, опрости ми што не могу да испуним оно што сам дужан“.
 
744. Питање. Може ли да се разговара у цркви?
Одговор: У дому Божијем не би требало да се разговара за време свете Литургије. Напротив, треба се бавити молитвом и усрдно слушати Божанствено Писмо које оглашава оно што служи на спасење нашим душама. Уколико се и јави потреба да се нешто каже, треба се изјаснити кратко, сагласно са побожношћу и страхом због особености тренутка. Ипак, сваки разговор треба сматрати нечим што повлачи осуду.
 
745. Питање. Како да поступим у случају кад неки од отаца започињу разговор са мном (у цркви), премда бих желео да ћутим? Ако оћутим, они би могли да се саблазне, помисливши да их презирем.
Одговор: Уколико почну да говоре, ти одговори кратко, урачунавши (себи) у осуду.
 
746. Питање. Помисао ми говори да не излазим често из своје куће. Међутим, дешава се да током недеље неколико пута буде црквена служба. Да ли да идем на њу или је боље да се (молим) код куће?
Одговор: Ако знаш да ти сусрети при изласку из куће наносе штету, боље је да не излазиш често, чак и кад је повод [за излазак] црквена служба. Можеш ићи само повремено, будући да безмолвије избавља од многих зала.
 
747. Питање. [Дешава се] да је треба да изађем из куће било због властите потребе, било због отаца. Да ли ће ми бити на оптерећење савести уколико не пођем и на црквену службу?
Одговор: Ако имаш велику потребу да изађеш из куће или, пак, наредбу отаца, постарај се да своје дело испуниш са страхом Божијим. Немој се смућивати што нећеш бити на црквеној служби, већ се врати кући и сећај се својих грехова. Уколико, пак, из куће изађеш због лењости и расејаности, биће корисно да пођеш на црквено сабрање, трудећи се да не будеш расејан и да пазиш на себе.
 
748. Питање. Да ли је добро ићи ноћу у цркву (на бденије), или, пак, бденије [треба] вршити код куће, сходно својим моћима?
Одговор: Добро је вршити бденије у дому будући да у цркви често има разговора.
 
749. Питање. [Дешава се] да хоћу да одем на место где се чувају мошти светих мученика или у цркву. Да ли да се, при уласку [у свето место], ограничим на поклоњење жртвенику и светим моштима, или, пак, да се причестим и Светим Тајнама? Да ли ће то оптеретити моју (савест)?
Одговор: Поклоњење неће бити на оптерећење [савести]. Међутим, Причешћу [већ] треба прилазити заједно са свим људима. Пази да се не причешћујеш у олтару. Ако, пак, будеш позван по наредби свештеника, замоли га неколико пута (да те остави [да се причестиш] заједно са другима). Уколико он буде упоран, буди му послушан будући да зна шта чини. Уколико дође до оптерећења (савести), он ће понети одговорност. (Ипак), пази да у теби не никне сујета. Уђи осуђујући себе као недостојног, као што и јеси.
 
750. Питање. Неки човек је намеравао да се удружи са другим ради извесног посла. Он је старца питао да ли добро поступа.
Одговор: То дело не доноси користи ни души ни телу, већ пре невољу и сујету. Пошто нисам разуман и не познајем Писмо, рећи ћу ти светску пословицу: „Ко има сарадника, има господара“. Уосталом, чини како хоћеш. Ми никоме не заповедамо како никога не бисмо ожалостили. Према томе, испитај себе и види да ли си спреман да чило сусретнеш невољу. Господ с вама. Амин.

3 коментар(а)

  1. Pingback: Разликовање помисли – Подвижничка слова

  2. Pingback: Најбоље правило – Подвижничка слова

  3. Pingback: О вољи Божјој, људској и демонској – Подвижничка слова

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *