ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 101 – 150
 
101. Питање истог истоме. Помисао ми говори да поучавање (у Писму) доноси чисту молитву. Да ли је то тако?
Одговор: Брате, чувај се да ти се не ругају демони и да не говориш да поучавање, тј. читање, доноси чисту молитву. Јер, како би страсти могле да пребивају у ономе ко има чисту молитву?
 
102. Питање истог истом. Када ум бива рањен?
Одговор: Ум бива рањен када се човек не стара да најпре себе укори. (Такав ум) има на себи трагове уједа зуба и огреботина од канџи (мислених звери) због чега му је потребно лечење, тј. покајање.
 
103. Питање истог истом. Да ли треба затварати очи при вражјим нападима? Шта ми је радити када тело устаје на мене?
Одговор: Ђаво човеку представља ствари на чулан начин. Слаби затвара очи да их не би видео, а силни их, и упркос виђењу, презире јер се праведни нада као лав (Прич.28,1). О устајању тела: прибегни брзо са молитвом Исусу и умирићеш се.
 
104. Питање. Због чега се дешава да, пошто питам (оце), осуђујем другог?
Одговор: Осуђивање других после питања дешава се са тобом стога што у теби још није умрло самооправдавање: осуди себе и престаћеш да осуђујеш друге.
 
105. Будући смућиван и веома исмејан од разбојника, но благодаћу Божјом оставши неповређен, исти је обавестио истог старца о свом страху, уједно тражећи његове молитве да би био чуван и убудуће.
Одговор: Бог који је рекао: Нећу те оставити, нећу одступити од тебе (Пост.28,5) никога не напушта: нас предаје наше неверје. Уосталом и они који имају савршену наду у Бога понекад се, по попуштењу Божјем, подвргавају искушењима ради испитивања вере. Зар су разбојници који су те напали били бројнији од кочија и силе фараонове? А познато је да су они одједанпут били потопљени једном речју и мигом Господњим. Зар се не сећаш како су ослепели они који су напали на Јелисеја? Ко их је ослепио? И због чега је то учинио и чини Онај који зна да побожне избавља од искушења (уп.2.Пт.2,9)? Како смо заборавили Писмо које говори: Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ (Пс. 120,7)? Како смо предали забораву речи Христове: А вама је и коса на глави избројана (Мт.10,30); или: Ни врапчић не упада у замку без Оца вашег (Мт. 10,29). Зар није човек много вреднији од птице? Бојазан је кћи неверја. О, куда нас је она спустила! Та бојазан је веома штетна: ослепљује ум, слаби срце, одваја људе од Бога. Она је сестра очајања, јер удаљава људе од страха Божјег и сурвава у бездан погибељи. Брате, бежимо од ње и пробудимо Исуса који спава у нама, узвикнувши: Учитељу, спаси нас, изгибосмо (уп.Мт.8,25; Лк.8,24). Уставши, Он ће запретити ветровима и они ће се умирити, а нама ће рећи: Ја сам, не бојте се (Јн.6,20). Оставимо жезал од трске (Ис. 36,6) и узмимо жезал крста чијом силом се утврђују хроми, устају мртви, којим се хвалио апостол (Гал.6,14), којим смо се избавили од издаје, препустивши себе Ономе који је распет за нас. Сам Он ће тим жезлом напасати нас – овце своје, и одгонити од нас крвожедне вукове. Њему слава у векове. Амин.
 
106. Будући питан о томе и велики старац је слично рекао:
Брате који си оптерећен сном, испитај своје слабо срце. Чудим се како се оно боји робова који стоје напољу, а не види њихове господаре који бораве унутар њега. Чулни разбојници су слуге мислених разбојника, тј. демона који у њима дејствују. Ти треба да си захвалан разбојницима који ти долазе, јер они, дошавши, буде разбојнике који спавају у теби – господаре своје. Куда је тако далеко отишао Исус, да је теби (немогуће) да Му приђеш и да Га замолиш да ти помогне? Зар твоје ухо не чује оно што певају твоје усне: Господ је близу свих оних који Га призивају у истини. Учиниће вољу оних који Га се боје, молитву њихову ће услишити и спашће их (Пс.144,19). Приони за Њега и Он ће те избавити и од унутарњих господара и од њихових спољњих слугу. Њему слава у векове.
 
107. Исти је питао другог старца. Две помисли ме узнемиравају у односу на разбојнике. Једна ме осуђује, говорећи: „Оно што имаш припада општежићу и биће грех ако допустиш да се то узме. Зато у случају њиховог доласка треба лупањем или виком да обавестиш (о њима)“. Друга помисао ме осуђује, напомињући ми да је Господ рекао: Ко хоће… кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину (Мт.5,40). Како наређујеш, владико, да поступим јер сам у недоумици поводом тога и опрости ми што допуштам да мислени разбојници улазе и излазе и поткрадају моје срце. Сада, пак, питам за оне видљиве. Помоли се да ме Господ претходно избави од њих.
Одговор: Ако немаш ништа над чиме владаш, онда не пренебрегавај оно што из љубави добијаш из општежића, иначе ћеш бити подвргнут осуди. Јер, човек који је потчињен не стоји под заповешћу коју наводиш у питању. Према томе, без смућености залупај и позови (брата који живи у близини), говорећи: „Благослови, брате, и помози“, и заштитиће те Господ Што се тиче мислених разбојника: нека те Господ избави и од њих и од других. Буди храбар, крепи се и моли се за мене.
 
108. Прочитавши у изрекама отаца да је онај ко истински жели да се спасе најпре дужан (у саживоту) са људима да претрпи увреде, бешчашћа, лишавања, понижења и да се ослободи од утицаја својих чула, да би након тога већ пошао на потпуно безмолвије, као што је то на Себи показао Господ наш Исус Христос јер Он је, претрпевши све ово, најзад узишао на свети крст, означивши тиме умртвљење тела и страсти и савршено свето успокојење), исти брат је говорио о самом себи: „Ја окајани ништа слично нисам знао нити учинио, него сам се удаљио од људи зато што сам својом немоћи све саблажњавао. Зар нисам стога дужан да поново пођем у општежиће и, уз помоћ Божију, најпре испуним оно што су оци заповедили, а затим већ пођем на безмолвије, како у противном мој труд не би био узалудан?“ Своје мисли он је саопштио великом старцу, који му је одговорио:
Одговор: Оци су добро рекли и не може бити друкчије. Међутим, пошто се дешава да човек на основу многих разлога мисли да правилно поступа, док у ствари услед других разлога заправо трпи штету, неопходно је бити опрезан. Пошто си се и ти већ решио да пребиваш у својој келији (у безмолвију), могао би упасти у сујету ако после тога ступиш у општежиће. Може бити чак да нећеш моћи да истрајеш у својој намери да боравиш у општежићу, што би било двоструко зло. Међутим, ако ти прекореваш себе као оног који није учинио ништа што је био дужан да учини ради узлажења на крст, говорећи: „Ја сам се удаљио на безмолвије из незнања“, онда ће самоукоревање да замени увреде и бешчашћа, и на тај начин најзад привести оног ко га искрено прихвата у меру крста у Исусу Христу Господу нашем, коме слава и моћ у векове. Амин.
 
109. Молба истог истом великом старцу. Помоли се за мене, јер сам много жалостан.
Одговор: Нека Бог неба и земље, молитвама светих Својих, испуни ваше прозбе, за чије услишење Га и ја молим. Ви хоћете да се, чувши, обрадујете, чиме мене принуђавате да говорим а тиме постајем пример на коме се испуњавају речи Писма: Постадох безуман хвалећи се. Ви ме натерасте (2.Кор.12,11). И пре ваше молбе ради љубави Христове, (који је рекао: Љуби ближњега свога као самог себе – Мк.12,31) која гори у мени као силни пламен огња, ја не престајем да се ватреним духом (Рим.12,11) дан и ноћ молим Богу да вас учини богоносним, да се усели у вас и да живи у вама (2.Кор.6,16), шаљући вам Духа Светог, Духа истине, који ће вас, кад дође, свему научити и увести у сваку истину (Јн.14,26;16,13). Тиме ћете се удостојити наслеђа вечних добара, која око не виде, ухо не чу и у срце човеку не дођоше (1.Кор.2,9). Ја сам вам био као отац који се стара да своју децу укључи у светлу царску гарду док се она сама о томе уопште не старају. Нека Бог и вама да пламен ове љубави. (Тада) ће вас Бог уверити да љубав своје поседнике узводи до самог неба, као што се неки већ са смелошћу пењу и примају благослове: Да ли у телу не знам, да ли изван тела, не знам, Бог зна (2.Кор.12,2). А да бисте ви спознали почетак пута ка тој радости, почујте: Најпре долази човеку Свети Дух и учи га свему и томе како треба да се смирава (о чему сада не можете слушати). Затим, научен тим првим разгоревањем, узлази он на прво небо, затим на друго, и тако даље по мери напретка, све до седмог. Тамо се он удостојава да види неизрециве и страшне ствари које нико не може да слуша осим оних који су достигли ту меру, коју желим да и ви добијете од Господа. Они који у потпуности умиру свету уз трпљење и многе невоље, могу доспети до ње. О љубљени брате, Господ је претрпео крст, а ти да се не радујеш невољама. Ко их трпи, улази у Царство небеско. Добар је знак то што се жалостиш. Зар ти не знаш да се, када неко иште од отаца да се помоле за њега или, пак, када моли Бога да му да помоћ, невоље и искушења умножавају ради његовог испитивања? Не тражи телесни покој ако ти га Господ не пошаље, јер је мрзак пред Господом покој телесни. Господ је рекао: У свету ћете имати жалост (Јн. 16,33). Нека ти Бог у свему помогне. Помоли се за мене.
 
110. Истоме брату је дошла мисао да ће велики старац ускоро умрети. Ожалошћен том мишљу и бринући се о свом спасењу као и о спасењу читавог општежића, он је то открио великом старцу и добио следећи одговор:
Љубљени брате. Ти си, покренут љубављу Божијом, изрекао речи смирења човеку најгрешнијем и најрђавијем, речи које и код немилостивих људи могу да побуде саосећајност. Но, шта бих ти ја, човек без саосећања и милосрђа, могао рећи? Мене твоје речи подстичу, но шта бих ти дао као утеху – не знам! Кад бих шта имао, рекао бих ти. Нећу вас оставити сироте ни у ове године, ни у ово време, него ћу бити са вама, по наредби Божијој, јер Он све чини на корист и спасење душа Својих слугу. Ово (Господ не чини) ради мене, него ради вас који сте то тражили да бисте принели плод Богу, који преко мене гради ваше спасење. Тада ћу рећи: Ево мене и деце коју си ми дао (Ис.8,18), сачувај их у твоје име (Јн.17,11), покри их десницом Својом, приведи их у пристаниште Твоје воље, напиши имена њихова у Твојој књизи, дај им заручење живота дарујући им радост речима: Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство (Лк. 12,32). Помоли се да бих ја могао са смелошћу да кажем: Оче, хоћу .. .да чеда моја буду где сам ја (Јн. 17,24). Веруј ми, брате, да мој дух жели да каже мом Владици, који се радује због искања слугу Својих: „Владико, или заједно са мном уведи и моја чеда у Своје Царство, или избриши и мене из Твоје књиге“. Међутим, моја немоћ и немар спречавају ме да имам такву смелост. Уосталом, Његово милосрђе је велико. Имајући таквог Владику – тешимо се, верујући да ће нам Он свакако указати Своју милост. Бог неће заборавити напор подвига отаца наших који су раније преминули или који сада живе, него ће рећи: „Поштедећу место ово ради Себе и ради оних који ми овде верно служе“. Јер, ја чврсто верујем да на овом месту има мужева који могу да умоле Бога за безбројно мноштво људи, и њихове молбе неће бити одбијене. Јер, речено је: Њихову вољу ће извршити Господ (Пс.144,19). Они могу да измоле да очи Господње увек буду обраћене на ово место, (јер њихове молитве усходе ка Њему као блиставе муње и као сунчеви зраци). Ради њих се весели Отац, радује се Син и теши се Дух Свети. Ми, брате, првенствено треба да пазимо на себе, а Бог се брине о овом месту, будући да је оно постало место спокојства слугу Његових, преко којих се испуњава написано: Глас радости и спасења је у стаништима праведних (Пс.117,15). Уосталом, дело деснице Господње је да пројави силу (уп.Пс.115,16), да нам да крепост, како бисмо могли ходити по стопама отаца наших, тј. (следити) њихово учење, живот, дуготрпљење, љубав, гоњења и страдања. Уколико не присвојимо макар нешто од њиховог живота, како ћемо се назвати њиховим чедима? Господ говори: Да сте деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова (Јн. 8,39). Уколико не будемо страдали са њима по мери немоћи наше, како ћемо моћи да се прославимо заједно са њима? Уколико не умремо са њима, одсецајући своју вољу, како ћемо устати са њима у очекивању да чујемо драго слово: Ходите благословени Оца мога, примите Царство које вам је припремљено (Мт.25,34)? Брате, уколико Господ испуни наше прозбе, давши нам за учитеље оце наше, будимо онда опрезни да нас наша лењост, или слабост, или немар, или неверје не раздвоје од њих, јер Писмо говори: Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји (1.Кор.7, 15). Сетимо се и следећег: Који претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 10,22). Непрестано молимо Бога да се нико од нас не раздвоји од отаца наших ни у овом веку, нити у будућем. Не оставимо светлост ради искања таме, не одбацимо сладост меда ради кушања горчине змије. Не будимо злуради према себи самима и не љубимо смрт, не примајмо клетву уместо благослова. Не прогневљујмо Христа да бисмо угађали врагу. Будимо трезвени, бодри, идимо хитро, будимо приправни: пробудимо се из нашег дубоког сна. Сетимо се да нам је Бог даровао не само да будемо под ногама светих, него и да будемо чеда њихова и наследници. Блажена је душа која је рањена љубављу према оваквим (добрима)! Блажена је душа која је прионула за њих! Блажена је душа која се усавршила у овоме! Њу у небеском Царству очекују радост, весеље и награда у славу Оца и Сина и Светог Духа. Амин. Моли се за мене, брате.
 
111. Исти иште молитве великог старца за то да му Бог дарује (духовни) напредак.
Одговор: Брате, моли благост Онога који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1.Тим.2,4) да ти дарује духовну бодрост која потпаљује духовни огањ, који је Владика неба и земље дошао да баци на земљу (Лк.12,49). Заједно са тобом ћу се, по сили својој, и ја молити да ти ову бодрост да Бог који свима који траже пружа благодат. Дошавши, она ће те научити свакој истини, јер она просвећује очи, исправља ум, прогони сан раслабљености и нерада, очишћује оружје које је зарђало на земљи лењости, убељује одећу оскрнављену у непријатељском заробљеништву, подстиче нас да омрзнемо скверну храну њихову и да пожелимо да се наситимо духовном жртвом коју приноси наш велики Архијереј. То је она жртва за коју је било откривено пророку да чисти грехе и узима безакоња (Ис.6,7), која онима који плачу опрашта, смиренима даје благодат (Прич.3,34), коју примају они који су достојни и којом наслеђују вечни живот у име Оца и Сина и Светог Духа. Амин. Помоли се за мене.
 
112. Исти брат је молио великог старца да се помоли за њега, како би се удостојио да себе принесе на жртву мртвости Исусовој.
Одговор: Са радошћу молим Бога да испуни сваку добру молбу вашу и верујем да ће Он то и учинити, јер не лаже Онај који је рекао: Иштите и даће вам се (Мт.7,7). И тако, нека Господ испуни молитве ваше. Амин. Уосталом, ни сам не буди безбрижан, него се и потруди, будући да се они који од цара траже велико достојанство, (тј. власт), премда и имају многе заслуге, ипак и сами подвргавају невољним опасностима и трудовима, док не стекну (жељено). На исти начин и ти поднеси макар и мали труд да би пожњео велику милост. Много је моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). Реци и љубљеном у Господу (брату) који се налази са тобом и који те увек уразумљује, (указујући ти велику милост), да не престане да те поучава. Кога љуби Господ, онога и кара (Јев.12,6). Све вас поздрављам у Господу и просим да се помолите за мене, љубави ради.
 
113. Исти је искао молитве великог старца како би се избавио од старог човека.
Одговор: Чуј, љубљени брате, и приклони срце своје на чување саопштених ти божанских речи које произилазе не од човека, него од Духа Светог. Исус је лекар душа и тела. Ако имаш ране, ја ћу те увести код Њега и замолићу Га да те исцели, уколико ти сам то желиш. Он је дародавац свих добрих дарова. Он ти даје не само оно што тражиш, него и неупоредиво више од оног што иштеш (Еф.3,20). Исус, Син Божји јесте светлост и сила. Он се оваплотио од Дјеве Марије, јавио се на земљи, поживео са људима и принео Самог Себе за нас на жртву живу … угодну Богу (Рим.12,1) и Оцу нашем како би нас учинио изабраним народом који ревнује у добрим делима (уп.Тит.2,14), царским свештенством, светим народом (1.Пт,2,9). Претрпевши за нас сва та (страдања), Он нам је оставио образац трпљења и радује се када Му се ми молимо. Ја Га молим да просвети твоје срце, премда и ти треба да се са мном до зноја потрудиш. Јер, Син Божји говори: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мт.11,28). Дакле, молећи се за тебе, ја Му прибегавам са великом упорношћу. Међутим, уколико Му и ти сам не прибегнеш, биће велика срамота. Исус никога не одбацује. Он је и у једанаести час унајмио посленике за Свој виноград. Приони уз Њега и потруди се мало, како би добио награду заједно са осталима. Син Божји је ради тебе постао човек – постани и ти Њега ради бог. Бог ти је даровао ум – предај га Њему, посвећујући га небеском, мислећи на оно што је горе (Кол.3,2), где Он Сам пребива. Ја се молим да и ти стигнеш тамо са свима који љубе име Његово. Једино на тај начин човек се може ослободити старог човека. Исус је рекао апостолима: Ви сте со земљи (Мт.5,13). Земљом је назвао тело, јер Писмо говори: Земља си и у земљу ћеш отићи (Пост.3,11). Буди сам за себе со, осољујући и исушујући (у себи) гњилост и (истребљујући) црве, тј. зле помисли. Ако будеш тако радио, и ја ћу се заједно са тобом трудити и солити те како се не би усмрделе (твоје ране) и како не би изазвале одвратност у другима. Бог и Спаситељ наш хоће да се спасемо, али нама приличи да непрестано узвикујемо: „Спаси нас, Господе“. И Он ће нас спасти. Неки су тако узвикивали па су ушли у пристаниште Његове воље (Пс.106,30), где ћеш и ти, надам се, ући уколико ми пружиш руку по (својој) сили. Размисли о реченом, па ћеш, идући за тим, достићи (оно жељено), како вели апостол: Тако трчите да добијете (1.Кор.9,24). Помоли се за мене, брате, да не будем осуђен због тога што говорим а не делам.
 
114. Питање истог истом старцу о различитим помислима и о савршенству на путу Божјем.
Одговор: Све што си написао, заборавни брате мој, иштући од Бога преко мене ништавног, устреми ка једном циљу: свлачењу старог човека, стицању освећења душе и тела, те задобијању спасења у Царству Божјем, заједно са светима. То и јесте она мера о којој сам ти говорио, наиме, да се човек промени и очисти од старог човека. Неупоредиво се више (од тебе) (Еф.3,20) и ја (побуђен [на то] љубављу) молим Богу да ти подари оно што тражиш. И уколико се томе не испречиш својом раслабљеношћу и немаром, задивићеш се и прославићеш Бога који ће те поново привести из небића у биће. Нека ти Бог опрости твоја сагрешења и, са оним што следи, припреми ти опроштај. Што се тиче ноћних маштања, рећи ћу ти да те ђаво њима искушава из зависти. Ти Богу приносиш покајање, а (дух злобе) хоће да ти се изруга и да те (увери) да је и сва сила покајања бескорисна. Ти му се, пак, не повинуј, јер имаш велику помоћ од молитава светих. Марљивост се састоји у томе да, уколико се превариш и сагрешиш према неком делом или речју, одмах одеш до њега и учиниш му поклон[1]. Видећи то, Бог ће те заштитити од твојих непријатеља. Што се тиче хране, не треба много да се бринемо о телу, јер се дешава и то да овај напад стомакоугађања бива од демона са циљем да нас увуку у бриге, како бисмо, занимајући се њима, оставили блага која стоје пред нама. О савршенству пута Божијег не приличи сада говорити, јер те може одвући у очајање. Ти веруј да ће те Господ Бог забадава спасти молитвама светих. Они, наиме, могу да Га умоле. Помоли се за мене, брате.
 
115. Питање истог истом великом старцу о унинију и о неким другим помислима.
Одговор: Бог, који је једини безгрешан и који спасава оне који се надају у Њега, нека укрепи љубав твоју како би Му ти у светости и правди све дане живота свога послужио (Лк.1,75) у храму унутарњег човека где се Богу приносе духовне жртве: злато, тамјан и измирна, где се ухрањено теле приноси на жртву и лије часна крв невиног Јагњета, где се чују складни узвици светих ангела: Тада ће се положити телад на олтар твој (Пс.50,21). Тада! Када је то – тада? Кад дође Господ наш, велики Архијереј, који и приноси и прима бескрвну жртву: када у име Његово уши хромог који седи поред храмовних врата буду чуле радосни глас: Устани и ходи (Дап.3,6). Тада престаје сан унинија и незнања, тада са веђа спада дремљивост унинија и лењости, тада пет мудрих девојака пале своје светиљке (Мт.25,3) и ликују са Жеником у светој ложници без смућења, сагласно певајући: Окусите и видите јер је благ Господ (Пс.38,9). Блажен је човек који се нада у Њега. Тада престаје борба, и скрнављење, и немир, и устоличује се свети мир Свете Тројице, запечаћује се скривница која постаје недоступна лоповима. Моли се да то схватиш, да то достигнеш и да се обрадујеш у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
116. Питање истог великом старцу о тајном искушењу и успеху.
Одговор: Брате, ја се чудим љубави твојој! Како то да не схваташ лукавства ђавоља. Јер, као што су се они наоштрили против Јова када је о њему сведочио Бог, и као што су стали ломити (Мк.9,20) младића осетивши да му се приближило време очишћења, тако и када виде да неко напредује, они из зависти таквог искушавају. Они, заправо, не искушавају оног ко је узнапредовао сопственим делима зато што их је такав победио, него онога који је забадава узнапредовао по молитвама светих, и то бива по попуштењу Божјем ради тога да би човек спознао своју немоћ и да се не би узносио (добијеним) даром. Као што у бици једни превазилазе друге, тако и станови код Оца светлости превазилазе једни друге. Кад то не би било тако, зашто би они били многобројни (Јн. 14,22)? Нека те Бог укрепи у страху Свом. Помоли се за мене.
 
117. Питање истог истом великом старцу о духовном напредовању, о поучавању брата и о вери према општем оцу.
Одговор: Веруј ми, љубљени брате, да се ти, уз помоћ Божју, не налазиш изван небеског Царства. Стој крепко, буди марљив, пази на самог себе како не би био свргнут одатле. Од Бога зависи да ли ће (тамо) увести човека по молитвама светих Својих, а од воље човекове зависи да ли ће се тамо утврдити или ће бити свргнут оданде. По вољи Божијој, ја те постепено водим на висину врлина. Буди добре воље у Господу и усрдно иди Његовим путем, па ћеш добити помоћ у име Његово. О брату (ћу рећи): Прими га смиреним срцем и говори му оно што ти Бог стави у срце да му кажеш, сећајући се да је Он по потреби и магарцу отворио уста. Уколико све долази од Њега, онда Њему припиши и корист коју је преко тебе примио. И када Бог, положивши реч у уста твоја, увиди твоје смирење, приписаће ти и награду за поучавање (брата) и на вама ће се испунити написано: Брат помаган од брата јесте као тврд и ограђен град (Прич. 8,9). Нека би Господ Исус Христос све уредио на ваше добро. О рђавом слуги (ћу рећи): Ако ти је Бог даровао веру, онда је Он узраста и чува, јер људима не може тајну открити најоштроумнији од њих, него Бог који је све у свима. Опрости брате и помоли се за мене.
 
118. Питање истог другом старцу. Како да поступа онај ко жели да безмолствује, а да при томе избегне прослављање имена свога, да му слава која превазилази његова дела не би штетила? Јер, оци говоре: „Тешко човеку чије је име веће од дела његових“. И, да ли разговарати са понеким или уопште ни са ким не говорити?
Одговор: Имати име или славу изнад својих дела уопште не штети ономе који се тиме не наслађује или пак не саглашава, као што ни оклеветаном за убиство (који, међутим, ништа слично није учинио) не штети клевета. Такав треба да мисли: „Људи имају о мени добро мишљење зато што не знају какав сам“. Јер када са једнима разговарамо, а са другима не, или једне одбијамо а друге примамо, долази до разликовања међу људима. Ко може да пребива безбрижно спознавши своју немоћ, (а говорим по својој неразумности), тај добро чини.
 
119. Питање истог великом старцу. Молим те, часни оче мој, снисходи немоћи мојој и разреши ми да смем примити у келију неког од отаца када дође мени како би се помолио за мене. Јер, ја сам оптерећен унинијем све док Бог, вашим молитвама, не утврди моју душу.
Одговор: Брате мој, молим љубав твоју да ме не постављаш на висину: ја сам неразуман и узносим се, а дужан сам да сматрам да се налазим ниско. Јер, твоја реч: „снисходи“ значи да се ја налазим на висини. Зар ти не знаш да онај ко је дужан да буде нижи од сваког човека и налази се сасвим доле, нема где да сиђе. Ти имаш савет светог апостола Павла, који говори: Све испитујте, добра се држите (1.Сол.5,21). Свако дело које човек врши са страхом Божјим, доноси корист души његовој. Према томе, ако беседа (са оцима) теби доноси корист, ја не сметам твојој користи, будући да сматрам себе достојним презира од свих који долазе да се помоле за тебе и да ти пруже корист. Стога, будеш ли видео (оце) или не, нека Господ Исус оснажи твоју искрену љубав. Шта сам ја међу људима да бих себи дозволио да то (захтевам од тебе)? Твоја корист мени причињава радост. Разговарајући са светима који ти долазе и стичући корист од тога, замоли их да се помоле и за мене, љубави ради. Сматрам да је и говорити Бога ради – добро, и не говорити Бога ради – такође добро. Буди здрав.
 
120. Обраћање истог истом великом старцу у коме се траже молитве и распитује, о савршеном безмолвију.
Одговор: Господ наш Исус Христос, Син Благословеног и Вишњег Бога, нека вас утврди и укрепи да примите Његовог Светог Духа који ће вас Својим благим доласком свему научити. Нека Он просвети срца ваша и научи их истини. Желим да вас видим процветалим слично палмама у рају Божјем, те како се показујете плодном маслином међу светима: као плодни и свеистинити виноград на божанственој њиви. Нека вас Господ удостоји да пијете са извора мудрости, јер они који су пили са њега заборављају себе, будући да у потпуности напуштају старог човека и од извора премудрости прелазе ка другом источнику – источнику љубави која никада не престаје (1.Кор.13,8). Узлетевши у такво стање, они су достизали меру која превазилази расејаност и високоумље, поставши потпуно ум, потпуно око, потпуно светли, потпуно савршени, потпуно богови. Такви су се трудили, узвисивали, прослављали, просветљавали, оживљавали, захваљујући томе што су претходно себе умртвили. Такви се веселе и друге веселе: веселе се због нераздељиве Тројице, а сами веселе вишње силе. Зажелите њихово стање, идите њиховим путем, саревнујте њиховој вери, стеците њихово смирење и трпљење у свему како бисте добили и њихово наслеђе. Држите се љубави која не пада, да бисте наследили неизрецива блага која око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дођоше, која припреми Бог онима који Га љубе (1.Кор.2,9). О безмолвију ћу (рећи): Обучавај себе још неко (време) и Бог ће на теби показати Своју милост.
 
121. Питање истом великом старцу о томе да ли ће му дозволити да (проходи) савршено безмолвије.
Одговор: Ја сам већ рекао љубави твојој, љубљени брате, у вези безмолвија да још мало причекаш. То нисам рекао зато што не желим да видим како си достигао до те мере, никако! Напротив, желим и молим се да ти Он то дарује, па и више од тога, јер ваш успех је моја радост. Међутим, духовне дарове Бог шаље у своје време. Он Сам призива, помаже и чува, јер Писмо говори: Није ваљан онај који се сам хвали, него којега Господ хвали (2.Кор.10,18). Ако хоћеш да сазидаш себи дом, најпре припреми грађу и све нужно, тако да Неимару остаје само да дође и зида. Оно што је неопходно за такво здање састоји се у следећем: тврда вера за дизање зидова, дрвени светли прозори кроз које улази светлост духовног Сунца правде, која не допушта никаквој тами (тј. непријатељу и мрзиоцу добра) да уђе у твој дом. А хоћеш ли свему овоме додати и кров који покрива дом, да те сунце не би дању пекло, нити месец нашкодио ноћу (Пс.120,6)? Кровом се може назвати љубав према Богу која, покривајући дом, никада не пада и не допушта да сунце зађе у гневу нашем (Еф. 4,26) (како се оно у дан Суда не би јавило као изобличитељ наш, који нас пали у огњу геенском) те која не (допушта) месецу да сведочи о нашем ноћном унинију и лењости. Потребно је, на крају, имати и врата која би водила у тај дом и чувала оног који живи у њему. Када говорим о вратима, ти брате подразумевај мислена врата – Сина Божјег, који о Себи каже: Ја сам врата (Јн.10,9). Ако ти на такав начин припремиш свој дом и у њему не буде било ничег мрског Сину Божјем, Он ће доћи к теби са благословеним Оцем и Светим Духом и у теби ће се настанити (Јн.14,23), научивши те шта је безмолвије и просветивши срце твоје неизрецивом радошћу. Амин.
 
122. Искање молитве и поуке за врлински живот.
Одговор: Нека Бог наш, Исус Христос, просвети очи твога срца, мили и вољени сине мој, како би у њима засијала светлост Јединоначалне, Животворне Тројице, којој се клањамо, како би могао да разумеш Његове тајне, да се обрадујеш вечном радошћу и да изађеш из Египта, расечеш море жезлом, свежеш руке љутог фараона и празнујеш Богу, приносећи на жртву и једући пасху у светињи, крвавећи уста своја светом и часном крвљу Његовом, будући (при томе) опасан по бедрима, држећи жезал чистим рукама и носећи обућу на ногама које се не саплићу. Желим ти да се нахраниш небесном маном коју доносе облаци који ти служе, да твоја одећа остане нова и да не порасте коса на глави твојој, него да се очисти срце твоје за пријем закона Владичиног; да разбијеш изливено теле међу својим људима и земља прогута непријатеље твоје који ти противрече; да завладаш над царевима Аморејским, и да Господ потре оних седам народа испред лица твог како би наследио њихову земљу у векове; да пређеш Јордан силом божанственог чуда и заузмеш финикијски град (Јерихон), те спасеш блудницу Рааву која је поверовала у твог Бога; да посадиш, окусиш и наситиш се плодовима и прославиш Бога, будући да ћеш од сада бити посвећен своме Богу и непријатељи неће опустошити земљу твоју пошто ћеш за њих бити страшан; да убијеш Голијата како би царовао са Давидом и да свучеш са себе све старо, нашавши све ново; да поверујеш у Христа како би се са Њиме и разапео, умро, био погребен и најзад блиставо устао, узнео се од земље славно и живео са Њим вечно. Смекшај своје срце, па ће се оно обновити. Колико га будеш смекшао, толико ћеш у њему наћи помисли за вечни живот у Исусу Христу, Господу нашем. Амин.
А према брату који је са тобом буди снисходљив сходно својој сили. Здрав треба да снисходи немоћноме, све док Бог не устроји оно што је корисно за њега. Радуј се у Господу.
 
123. Молба истог истом великом старцу. Свети оче, благослови ме духовним благословом и освети ми кукуљ и аналав који сам ти послао, како бих преко њих имао заштиту од сваког зла у Христу, Господу нашем.
Одговор: Љубљени брате, када је Владика Христос, свемогући Господ неба и земље, ономе који му је приступио рекао: По вери твојој нека ти буде (уп.Мт.9,29), шта ћу рећи ја ништавни и убоги? Па опет, нека благословени Бог благослови тебе сваким духовним благословом (Еф.1,3), и сваком благодаћу правде, и нека те учини учесником светлости светих, наследником Царства, слободним од нечистих страсти, молитвама и заступништвом свих светих. Амин. А за оно што си молио, (рећи ћу): Ако ти тако верујеш, ја ћу (кукуљ и аналав) носити три дана и послаћу ти их након што се освете беседом са Богом која се врши молитвама светих, која нека и тебе утеши. Помоли се за мене.
 
124. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, како могу да, (пребивајући) у келији својој, сазнам да ли одсецам своју вољу? Како могу учинити исто кад сам са људима? И шта је то телесна воља или воља коју нам потурају демони, покривајући је образином добра? Каква је воља по Богу?
Одговор: Онај ко борави у келији одсеца своју вољу када занемарује телесни покој у свим његовим видовима. Телесна воља се састоји у томе да се телу удовољава у свакој околности. Стога, када га лишаваш онога што га уљуљкује знај да, пребивајући у келији, одсецаш своју вољу. А одсецати своју вољу пребивајући са људима значи умрети за њих и бити са њима као да они не постоје. Имати вољу по Богу, као што говори свети апостол, значи одсецати жеље тела (Еф.2,3). Воља, пак, коју нам подмећу демони пројављује се онда када, верујући себи, правдамо себе. Тада (такав) човек бива (њима) уловљен. Помоли се за мене, брате, и опрости ми.
 
125. Питање истог истом великом старцу. Каква треба да је свакодневна храна?
Одговор: Ако себи одредиш свакодневну храну у келији онако како о томе питаш, то ће те увести у бриге и борбу. Напротив, буди задовољан оним што Бог пошаље. Ко иде у простоти, иде надајући св (Прич.10,9).
 
126. Исти је питао: Да ли је добро упражњавати молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, или је боље поучавати се у божанственом Писму и појати Псалме?
Одговор: Потребно је чинити и једно и друго: мало једно и мало друго, наизменично, по написаном: Ово је требало чинити и оно не остављати (Мт.23,23).
 
127. Питање истог истом великом старцу. Да ли је потребно да после сваког прочитаног Псалма говорим Оче наш, или треба да га читам у своје време заједно са осталим (тропарима) и молитвама (установљеним уз сваку катизму)?
Одговор: Биће довољно прочитати једанпут „Оче наш“ и остале молитве.
 
128. Питање истог истом великом старцу. Да ли ба после вечерњег и ноћног славословља и молитава помињати, тј. молити се за мир светих Цркава, цара, власти, свих људи, сиромаха, удовица и слично? Да ли онај који види себе страсним треба да се моли кад од њега ишту (молитву)?
Одговор: Помињати у молитвама мир светих Цркава и остало што иде са тим јесте добро, јер то је и апостолски завет. Међутим, испуњавајући то, (ми себе треба да сматрамо) недостојним и слабим. Такође се треба помолити и за оне који од нас то; траже. Јеванђелска и апостолска реч говори: Свакоме који иште од тебе, подај (Лк.6,30), и: Молите се Богу једни за друге да оздравите (Јак.5,16), и још: Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк.6,31). И за саме апостоле су се неки молили. Ко је немаран према заповести, тај осуђује самог себе. Стога, могао ја то или не, ипак принуђавам себе да испуним заповест.
 
129. Одговор истог великог старца истоме и братији која живи са њим када су просили молитвену помоћ против непријатеља, те да им каже како живи други
старац, ава Јован.
Радујте се у Господу чеда мила и љубљена! Нека Господ на добро испуни ваше прозбе и нека не ослаби код вас лук силних, те нека би се опасали силом са висине (1.Цар.2,4). Чудио бих се када бисте ви толико желели корист својим душама онолико, колико је ја желим, молећи Бога дан и ноћ за спасење ваше. Не кажем да је ви не желите, него да је не познајете. Још овде (на земљи) постају познати чинови, степени и мере будућег наслеђа. Као што се човек који је славан у свету као искусан у житејским пословима и који схвата значај, преимућство и част војничког звања, стара да у њега укључи и своју децу како би и они достигли то достојанство, премда деца због неискуства и не маре за то, те, не схватајући части које се удостојавају велики војници, више желе да се баве (неком) уметношћу, тако и ја поступам према вама. Међутим, опростите ми због овога што сам рекао као безуман човек. Дошавши себи и сетивши се да сам земља и пепео, скривница свих зала, – заплакао сам због тога што сам тако говорио, те сам себи рекао: Узалуд се похвалих, ја – земља и пепео (Пост.18,27). Уосталом, пошто сам већ раније рекао да желим ваше спасење и да хоћу да будем ваш заступник у сваком добру, ја ћу, уколико будем у стању, то и да испуним по својој сили. Што се тиче живота мог једнодушног сина, благословеног и смиреног послушника који је у свему одбацио све своје прохтеве чак до смрти – шта бих вам рекао? Господ је рекао: Ко је видео мене, видео је Оца (Јн. 14,9), а о ученику је рекао да он може (исто) што и његов учитељ (Мт.10,25). Ко има уши да чује, нека чује (Мт.13,9). Опростите ми и помолите се за мене.
 
130. Прозба истог истом великом старцу за здравље аве (Серида), који је био дуго болестан, као и за исцељење од душевних страсти; такође и о томе да посећује старца који живи у близини. Затим, питање о томе због чега тело осећа оптерећеност.
Одговор: Радуј се у Господу, брате! За здравље мог сина могли су да се помоле неки од светих који се овде налазе (о чему је он обавештен) и тада он не би био болестан ни један дан, јер би се то и испунило, али у том случају он не би стекао плодове трпљења. Зар он не зна шта сам ја претрпео – какве болести, грознице, муке – пре него што сам дошао у ово пристаниште добре наде. Та болест му је веома корисна ради трпљења и благодарности. О страстима (ћу рећи) да је свако дужан да по могућности покори своје тело лишавањем и патњом. Посетити брата је добро, а празнословити је рђаво. Сама ствар ће те поучити како да поступиш: посети ближњег и уздржи се од празнословља. Подражавај разговорима светих отаца. На пример, (питај): „Како обитаваш, аво?“ А затим: ,,Реци нам реч вечног живота, како да обретемо пут Божји. Помоли се за мене многогрешног“, и томе слично. Најзад (узнеси) молитву и пођи у миру. Ти осећаш терет у телу због унинија и по дејству демона. Нека те Бог укрепи да се против њих правилно подвизаваш, победиш их и будеш увенчан у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава и моћ у векове. Амин.
 
131. Oдговор истог великог старца истоме.
Брате, рекао си о себи: „Ја сам болестан телом и душом“. Међутим, зашто си сакрио да си здрав за своју вољу? Што се тиче душе и тела, ти не знаш шта ти је корисно, док о вољи тешко да и многи зналци знају нешто више од тебе. Или, зар ти не знаш да те ја стално рањавам (изобличењима) и то при сваком случају. Ако можеш да трпиш, трпи. Ја говорим као безумни зато што сам заиста безуман, али и ти говориш исто тако. Јер, рећи: „Ја не знам шта ми је корисно“, значи то исто. Нека нам Господ да разум за све. Опрости ми и помоли се за мене.
 
132. Питање истог истом великом старцу и искање молитве. Молим те, часни оче, да ми кажеш шта значи добра или зла воља, како не бих без пажње оставио свете твоје речи. Опрости ми и помоли се за мене да се избавим од ђавола и његовог смућења.
Одговор: Брате, сваки телесни покој је мрзак нашем Богу, јер је Он Сам рекао: Уска су врата и тесан пут што воде у живот (Мт.7,14). Изабрати тај пут је добра воља: ко се њега држи, добровољно бира патњу по мери своје моћи. Зар ти не знаш шта говори апостол: Изнуравам тело своје и савлађујем га (1.Кор.9,27). Видиш ли како божанствени муж својевољно савлађује тело своје, премда се оно томе противи. Ко има добру жељу за спасењем, тај уз сваки свој подухват додаје извесну патњу. На пример: ја могу да легнем да спавам на мекој постељи напуњеној перјем, али претпостављам извесну патњу, (уколико је то патња), и по сопственој жељи лежим на рогози, премда и то из телесне слабости и са стидом будући да су други спавали и на голој земљи. Понеки су за узглавље користили јастук набијен сламом као свети Арсеније и многи други, док су понеки стављали трње под главу дајући предност патњи. И још: ја налазим воду и пријатну кухињу у близини, али као подвижник ја треба да изаберем ону која је далеко, како бих телу нанео извесну патњу. Осим тога: могу да имам добру храну и чист хлеб, али ја дајем предност слабијој да бих се макар мало злопатио, сећајући се оних које мучи глад и који уопште не кушају од куване хране, а утолико пре знајући да је Владика наш Исус окусио жуч и сирће мене ради. Ето, то и јесте воља по Богу. Телесна воља се, пак, састоји у супротном, тј. да се у свему ужива покој, тј. довољство. Зар се ти не сећаш шта сви говоримо? „Брже затварај врата да нас не би узнемирио ветар или прашина“. И опет: „Ето, погледај брате, храна је загорела и ја не могу да је једем“, и остало. Просто речено, у свему тако поступамо, а то и јесте зла воља. Одсеци је и спашћеш се. Уколико те, пак, то побеђује, ти укоревај себе, а ближњег оправдавај. Лењиви брате, знај у Господу да се стањила као паучина душа моја. Тешко је спасти се, и много се вара онај ко мисли да се спасе угађајући себи у свему. Ако се потрудиш унеколико са мном, ја ћу се помолити Богу да Он испуни твоју молбу. И када се ти будеш сећао Њега и Његових светих, одступиће од тебе ђаво и његово смућење. Ако кажем да се не молим Богу ради вашег укрепљења и утврђења у сваком добром делу, слагаћу. Небеско Царство добијају само они који се напрежу (Мт. 11,12). Ако се макар мало не напрегнемо, како ћемо се спасти?
Како може молитва светих да успе уколико није потпомагана (Јак.5,16). Помоли се за мене, брате.
 
133. Одговор истог великог старца истом, као и братији која живи са њим.
Господ наш Исус Христос, Бог наш, нека вас благослови сваким духовним благословом и сваком благодаћу правде. Нека Он посведочи колико спокојства желим сваком човеку, особито вама, као и то да вам говорим као једнодушној (братији) која хоће ради Његовог имена добровољно да иде по путу којим смо ишли и ми, трпећи тескобу и невољу. Братијо, не сећам се да смо се ми (икада) користили савршеним покојем, премда смо и имали прилике за њега, него смо се на сваки начин старали да одасвуд помало придодамо тескобу и патњу, бојећи се Онога који је рекао: Ти си примио добра своја у животу своме (Мк.16,25), и: Кроз многе нам невоље ваља ући у Царство Божије (Дап.14,22). Тако смо поступали и онда када је многи иметак долазио у руке наше и Бог зна у каквом сиромаштву живесмо ради Онога који осиромаши нас ради. Није добро у свему себи удовољавати. Ко то тражи, тај живи за себе, а не за Бога, јер такав (човек) не може да одсече своју вољу. Помолите се за мене, часна братијо.
 
134. Питање истог истом великом старцу. Објасни ми ово, аво мој: изјутра, током једног, а понекад и два часа, нападају ме помисли, а не знам због чега се то дешава са мном. Још ми реци и то како демон може у мојој мисли да представи лик жене или било чега другог. Јер, лице се налази у самој помисли, а помисао и лице се јављају заједно, а не одвојено једно од другог. Шта да чиним да бих се тога ослободио? Помоли се за мене.
Одговор: Брате, када је неко беспослен, занима се помислима које му долазе. Када је, пак, заузет послом, он нема времена да их прима. И тако, од раног јутра држи жрвањ (тј. ум, у својој власти) и млећеш своју пшеницу у хлебну храну. Уколико те твој супарник предухитри, ти ћеш уместо пшенице њиме (тј. жрвњем) млети плеву. На друго твоје питање (рећи ћу): Брате, лица која сликају живописци нераздвојна су од боја. Ако се узме даска на којој је већ нешто нацртано, онда она више не прима никаква друга лица ни боје. И тако, ослободити се (од помисли) значи претходно нацртати на дасци својој (оно што је прилично). Подвизавајмо се по својим силама и Бог ће нам помоћи. Њему слава. Амин. Помоли се за мене, брате, и опрости ми ради Господа.
 
135. Обраћање истог истом великом старцу у коме се иште и моли за добра која приличе души.
Одговор: Ја се радујем у Господу и у мени се радује Господ када чеда моја подносе добре молбе, тј. за спасење душе и живот вечни. Нека се обрадује и твој дух, брате, стога што сам те укључио у изузетну војску да би се ти непрестано налазио у скривници неизрецивих добара, и ето – ти се већ налазиш у њој (тј. у војсци). Старај се да стекнеш сјајну одећу, саобразну достојанству војске да не би био искључен из ње: срце премудро и смирено и лице украшено, које се удаљава од сваког покрета гнева и смућења. Овоме месту су и потребне такве слуге које се чисте од страсти и одевају у брачну одећу да не би били изгнани уз велики стид. Ето, ти си ступио у ту војску и не остављај је: то зависи од тебе. Ја сам те увео, а ти не излази одатле. Одвојио сам те од леве стране, и зато се не мешај поново са онима који тамо припадају. Ја сам те благословио, а ти не тражи клетву (Пс.108,17). Ја сам се постарао да те уведем у неизрециве, пречасне и чисте ризнице Духа, али ми је (Дух Божји) поверио: Сада још није време, али када се потруди да левицу учини десницом и старог човека новим ради примања Светог Духа коме се клањамо, онда ће примити Духа који ће га научити свему (Јн. 14,26), односно управити и увести у такве ложнице у које улазе само малобројни због њиховог смирења, послушања, кротости и трпљења. Не буди беспослен и труди се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни (Јн.6,27) у Исусу Христу, Господу нашем, у коме свагда јачај, благословени.
 
136. Исти је искао од великог старца да се помоли за њега и да му каже како да се човек удостоји чисте и духовне молитве.
Одговор: Љубљени у Господу, брате, Бог нам је дао прилику да идемо путем који Му је угодан и који води у вечни живот, а ја ћу вам објаснити у чему се он састоји и како га можемо наћи, да бисмо на тај начин стекли вечна добра. Будући да је Господ наш, Исус Христос, рекао: Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се (Лк.11,9), ти се помоли Самоме благом Богу да вам Он пошаље Светога Духа Утешитеља. И Он ће вас, дошавши, свему научити и открити вам све тајне. Њега прихвати себи за водича и Он неће допустити да се превариш или расејеш срцем, и неће дозволити немар и униније, нити дремљивост у мислима. Он ће просветити очи, утврдиће срце, узвисиће ум. Уз Њега приони, Њему веруј, Њега заволи, јер Он умудрује безумне, услађује мисао, даје силу, чистоту, радост и правду, учи дуготрпљењу и кротости, љубави и миру и уједно их дарује. Ти имаш тврд камен и немој посустати, будући да ни ветрови ни кише, ни реке не могу разрушити здање које је на њему надзидано. Имаш великога Крманоша који прети ветру и мору и они се умирују, те се брод избавља од пропасти. Имаш благог Учитеља који је поставио закон да се заборавља оно што ја прошло, те да се стреми ка оном што је будуће (Фил.3,13). Ето неукрадиве ризнице! Ето необоривог стуба! Зашто ти сматраш да ја нешто значим? Ни ја то нећу моћи да достигнем ако не победим гнев и не угасим раздражљивост, те не стекнем мирно расположење у коме почива Бог. Оставимо лукавство и стекнимо простоту, засадимо на нашем пољу виноград да бисмо сабрали грожђе и приготовили вино весеља којим бисмо се могли напити и заборавити невоље и патње које притискају душу у погибао. Брате, воља Бога, нашег Владике, састоји се у томе да се спасемо. Због чега ми то не желимо? Зато се свагда приљежно моли да нас посети благодат Духа. Испунивши се Њим, оци су се прилепили за Господа савршеном љубављу, узвикујући: Ко ће нас раставити од љубави Христове (Рим.8,35)? А у (себи) су говорили: „Ништа. Заволимо (Га) да бисмо били вољени, приступимо свим срцем да бисмо били примљени, смиримо се да би нас Он узвисио, плачимо да бисмо се насмејали, будимо тужни да бисмо се обрадовали, плачимо да бисмо се утешили, тражимо да Дух дође ка нама и да нас уведе у сву истину (Јн.16,13), јер не лаже Онај који је рекао: Иштите и добићете (Јн.16,24)“. Нека нас у свему прати Господ по милости Својој, како бисмо могли схватити какви смо, шта нам је потребно и шта треба да желимо. Њему слава у векове. Амин.
 
137. Прекинувши разговор са многима, исти је желео да разговара са једним братом, те је о томе питао великог старца: Ја сам везан узајамном љубављу са једним братом, који жели да беседи са мном. Да ли да говорим са њим или не?
Одговор: Ако си везан узајамном љубављу са једним од братије, шта онда мислиш о другима, налазећи се међу њима и не разговарајући са њима? Схвати где се налазиш. И ако хоћеш, разговарај, прекоревајући себе. Помоли се за мене.
 
138. Једном је један од отаца, иначе презвитер, питао другог старца како треба да започне безмолвије. Он се већ много потрудио у пустињи, али је решио да безмолвије упражњава у општежићу.
Одговор: Јован Крститељ је нашем Владици, Христу Богу, рекао: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени (Мт. 3,14). Уосталом, добро је намерила твоја љубав да нас поучи сопственим смирењем, како бисмо се макар тиме постидели и признали своје страсти, јер је ван сваког спора да већи благосиља мањега (Мт.3,14). И тако, ти си дужан мене да исцелиш зато што си старији од мене и што си духовни свештеник Божји који болеснике помазује јелејем и лечи их од телесне болести, уједно са помазањем дајући и отпуштење грехова. А ја, који не припадам клиру због своје недостојности, јер ме ни изглед мојих седих власи не задржава од младићких сећања, како могу саветовати вишег од себе? Када би онај ко пита био човек као и ја што сам, онда ми моја говорљивост не би дозволила да прећутим, него би ме свакако натерала на одговор. Мој језик је, наиме, незадржљив и ја бих му рекао: „Почињући учење од нижих наука, дечак (постепено) узлази ка вишим – тако и ти“. Зар му ја то не бих рекао? Рекао бих, свакако. А пошто бих му рекао оно што разумем, рећи ћу и теби: Пет дана безмолствуј, а два разговарај. А ако твој боравак у безмолвију буде по Богу, тј. ако будеш знао шта иштеш пребивајући у келији, онда нећеш пасти у руке демона сујете. Онај ко зна зашто је дошао у град, само о томе и мисли и ни на шта више не усмерава своје срце да не би заборавио због чега је дошао. Опрости ми, аво, што ти ништа боље нисам могао рећи и помоли се за мене Господа ради, јер ја немам ни дела ни речи.
 
139. Питање истог истоме. Ако свом телу дам хране више него што је неопходно, оно није у стању да служи, међутим, ако му дам мање, бојим се да не изнемогне потпуно. (Кажи) ми како да поступим у овом случају. Поучи ме и у односу на Свето Причешће. Наиме, ја бих желео да се причешћујем сваки дан. Но, да ли ће ми бити на терет (савести) ако се мени грешном доносе Свети Дарови и да ли сам дужан да излазим ради примања Причести? И опет (питам) како да сачувам безмолвије.
Одговор: Аво, ја већ наведох љубави твојој речи Јована Спаситељу, а ти и по други пут пишеш мени безумном и незналици. Уосталом, пошто Јован није противречио кад је био опоменут, ко сам ја ништавни да бих се супротстављао? Заиста ти говорим да ја не значим ништа и да ништа не знам. Ипак, ради послушања говорим оно што ми је на срцу. Не кажем да то тако неизоставно и мора бити, али како схватам, онако и говорим. Господ од болесног не захтева телесну службу него духовну, тј. молитву. Јер, каже се: Молите се непрестано (1.Сол.5,18). У вези тела (ћу рећи): Ако оно не може да служи кад прими обилну храну, а бојиш се немоћи ако га не нахраниш, онда се држи средине не пењући се сувише високо и не спуштајући се сувише ниско, те ће се испунити Писмо које говори: Не скрени ни на десно ни на лево (Прич.4,27). Телу пружај унеколико мање од оног што му је потребно, јер отачки пут се састоји у томе да се, уопште, током боравка (у келији) не оптерећујемо пићем и храном. (Приметићу) и о доношењу Свете Причести: ако то не бива из презира него због немоћи, онда ти неће бити на осуду, будући да старешина лекара сам долази ка великим и озбиљним болесницима, као што је и Господ наш, Исус Христос, Сам дошао ка нама који смо грешни и болесни. Опрости ми, оче мој, што ово казујем из послушања.
 
140. Питање истог истоме. Будући оштећена, једна удовица је послала неког код мене иштући да писмено замолим кнеза да јој он помогне. Поводом тога у мени су никле две омисли: једна ми говори да сам ја овамо дошао ради самоумртвљивања, а друга помисао ми (открива) да ћу, уколико не напишем, нарушити заповест која наређује да се помаже увређенима. Учини милост, оче мој, и реци ми како да поступим.
Одговор: Кад би ти био мртав и кад би ти дошла увређена удовица, да ли би могао, макар то и желео, да јој помогнеш? Но, ако јој и помогнеш, доћи ће и друга и ти ћеш такође нарушити заповест ако јој не обратиш пажњу. Мртвац се не брине ни о чему сличном. Ако и буду роптали на тебе, то ти неће учинити никакву штету.
 
141. Брат који је живео у општежићу и послуживао старца, питао је великог старца о својим помислима.
Одговор: Ти си неразуман и због тога те и савлађују помисли, или боље рећи – самооправдање. Господ хоће да ми сваког човека сматрамо бољим од себе. Зато, показуј послушање своме старцу у свему и испуњавај све што ти он говори, било да се то односи на храну, пиће или неку другу ствар, и у свему му се повинуј. Ако се појави нека тешка ствар, затражи савет од аве (игумана Серида) и учини онако како он каже. Што се тиче псалмопојања и бдења: што ти нареди (старац), то испуни и све ће ти послужити на спасење душе. Ако те и оклевета, ти се радуј, јер је то веома корисно. Ако те ожалости, претрпи: Који претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 10,22). За све благодари Богу, зато што захвалност пред Богом заступа (људску) немоћ. За све увек осуђуј себе као оног који греши и вара се и Бог те неће осудити. Смири се у свему и стећи ћеш благодат од Бога. Ако се на то навикнеш, Бог ће ти помоћи да стекнеш силу, јер се Његова воља састоји у томе да се сваки човек спасе и дође до познања истине (1.Тим.2,4).
 
142. Одговор истог великог старца истоме.
Брате, не дозволи себи да расуђујеш о помислима које ти долазе: то није дело које одговара твојој мери. Ти не схваташ њихову лукавост и због тога те смућују како хоће. Када те, пак, смућују, ти им реци: „Ја не знам ко сте, и Бог који све зна нека не допусти да ме преварите“, те пружи пред Бога своју немоћ, говорећи: „Господе, ја сам у Твојим рукама. Помози ми и избави ме из њихових руку“. Помисао, пак, која се задржава (у теби) и напада те, откри ави твоме и он ће те, уз помоћ Божју, исцелити. Што се тиче рукодеља, испуњавај оно што ти нареде и спашћеш се у име Божије. Не одступај од изучавања Псалама, јер се и то односи на духовно делање и постарај се да их познајеш напамет: то је за тебе веома корисно. Не жели да слушаш оно што превазилази твоју силу. Ти имаш поуке које су по сили твојој и које су ти корисне.
 
143. Одговор истог великог старца истоме.
Немој да ти се ругају, о неразумни! Не треба веровати својим непријатељима. Ако престанеш да бринеш (о себи) и постанеш немаран, непријатељи ће опет доћи. Војник се у миру учи ономе што му је потребно за време борбе. Види шта је Господ рекао змији: Он ће пазити на твоју главу, а ти ћеш пазити на његову пету (Пост.3,15). До последњег издисаја човек не треба да напушта бригу (о себи). Пази на себе, брате, и чувај се гнева, сујете, сна и осталих страсти, знајући да враг не спава и да није немаран.
Брате, ако хоћеш да се спасеш, стекни смирење, послушање и добровољно повињавање. Када чујеш нешто од старца, ма шта то било, реци му са смирењем: „Помоли се за мене, оче мој, да ми Господ дарује разум и бодрост како те не бих ожалостио“. Тако ради и спашћеш се.
 
144. Павши у болест и бојећи се да не издахне, исти брат је са великим смирењем искао од истог великог старца да се помоли за опроштај његових грехова и за трпљење које је у болести потребно до краја. Старац му је овако одговорио:
Не жалости се брате: смрт без грехова није смрт него прелаз од патње ка покоју, од таме у неизрециву светлост и живот вечни. Велики Цар, Бог, теби говори: „Опраштају ти се греси твоји“, првенствено због молитава и мољења светих и захваљујући твојој вери у Њега. Нека ти Он да трпљење до краја.
 
145. Питање истог истом великом старцу. Владико и оче мој, ја сам у рукама Божјим и твојим. Буди милостив према мени до краја и пожури да ме разрешиш[2], предавши ме мом Владици Христу и водећи ме светим твојим молитвама. Иди са мном и кроз ваздух и по путу томе који не познајем.
Одговор: Брате, ја те предајем Христу који је благоволео да умре за нас, Владици неба и земље и свега живог. Нека Он умањи у твојим очима страх од смрти и учини неометаним усхођење твоје душе. Нека те удостоји да се поклониш Светој Тројици са смелошћу, тј. као ослобођени, али ипак као онај који се боји и трепти, слично ангелима. Нека те упокоји са светима Својим. Иди и моли се за мене.
 
146. Добивши сушицу[3] и много патећи, други болесни брат је молио истог великог старца да се помоли за њега и испроси му остављење грехова.
Одговор: Не бој се, брате, него нека се обрадује душа твоја и развесели у Господу. Веруј у Господу у истинитост мојих речи да ти је Бог, по твојој молби, опростио сва сагрешења твоја од младости до данашњег дана. Нека је благословен Бог који је хтео да ти све опрости. Не жалости се због тога што страдаш: то није зло него болест која ће проћи.
 
147. Пошто се болест погоршала још више, неки од братије су питали другог старца да им објасни претходни одговор, тј да ли је старац говорио о животу или смрти.
Одговор Јована: О смрти. Но старац може да му измоли и живот уколико о. томе буде имао наговештај од Бога.
 
148. Чувши то, они су молили великог старца да се помоли да Бог (болесноме) продужи живот.
Одговор: Нека вас благи и милостиви Бог све више и више испуњава радошћу Светог Духа. Амин. О брату ћу вам рећи: Доста му је оно чега се удостојио да добије, јер се он изненада обогатио и од роба постао слободан. Али, нека је благословен Бог који је изволео тако и који је прихватио молбу. Не говорите брату ништа да га не бисте увукли у жалост, него сачувајте тајну: њему предстоји не смрт него прелаз од смрти у живот вечни и од патње у покој. Чеда моја љубљена, радујте се у Господу.
 
149. Када је брату постало још теже и кад је почео веома да пати, поново су молили истог великог старца да умоли Бога да што пре помилује брата. Велики старац је одговорио:
Његова болест се продужила да он не би приписао себи оно што му је даровано по молитвама за њега. А Бог је чинио и чини оно што је корисно за њега молитвама светих. Амин. (После овог одговора брат је скончао у миру).
 
150. Један безмолвни старац, по имену Евтимије, послао је следећу молитву истом великом старцу како би му Бог преко њега дао одговор на питања која су покренута том молитвом.
О Животодавче! Путе оних који су у тами! Просвети и нас који се налазимо у магли. Ти си, Свети, рекао: Иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена (Јн. 16,24), а пошто и нама хоћеш да отвориш врата спасења, пожури пошто си већ започео. Кад Ти не би хтео да нас спасеш, не би нам дао да спознамо да је оно што је нама немогуће, Теби, као Богу – могуће. Свети, Ти си нам рекао: „Очисти себе, ако хоћеш да дођем теби“, а ја говорим да блато не може само себе да очисти. Владико! Ти си нам рекао: „Ко жели да се удостоји Мојих дарова, треба да спозна Моје путеве у свему“. Како њих може да спозна слепорођени, ако се не отворе очи његове? Слепи иште путовођу како би на неки начин нашао помоћ себи. Седећи поред пута и просећи милостињу Вартимеј (син Тимејев) је, чувши да Светлост правде пролази поред њега по путу, узвикнуо: Сине Давидов, помилуј ме (Мк.10, 47). И када се смиловала на њега благост Твоја и кад си га призвао и рекао: Шта хоћеш да ти учиним, он је одговорио: Учитељу, да прогледам. Истог часа је Твоја благост рекла: „Прогледај“, и он је прогледао, спознавши путеве Твоје и отишавши за Тобом (Мк. 10,51-52). И ја (такође) хоћу да узвикнем (ка Теби), али ме спречава онај ко увек хоће да помрачи очи оних који мотре. Ако је Твојој благости угодно да ме призове и каже: Шта хоћеш да ти учиним, – ја ћу, следећи пример оног (слепог), узвикнути: „Господе, да ми се отворе очи“. Јер, да је онај губави могао да се очисти, он не би узвикнуо: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити, него би се сам очистио. Слично њему и ја узвикујем: Упути и мени тај свети глас: Хоћу, очисти се, и губа ће истог часа да ме напусти. Када прогледам и будем очишћен, спознаћу путеве Твоје како бих могао ићи за Тобом, јер – Ти си пут оних који су залутали. И ја молим тебе, оца мог: да, оче, помоли се мом Владици Христу да ми отвори очи јер си ти путовођа који ме приводи Владици Христу. Њему слава са Оцем и Светим Духом у векове векова. Амин.
Одговор: Сада је погодно време да се запева јеванђелска реч: Не требају здрави лекара него болесни (Лк.5,31). Ако болесник прибегне лекару, треба и да испуни оно што наређује лекар, по речи (Писма): Треба веровати да Бог постоји и да Он награђује оне који Га траже (Јев.11,6). Јер, веран је Онај који је рекао: У садашњем веку даћу вам стоструко, а у веку који долази живот вечни (уп.Мк.10,30). Они који долазе код нашег великог Лекара добијају од Њега просвећење, и Он лечи све њихове мислене страсти. Не хвалимо се говорећи да смо верни, јер ћемо иначе бити осуђени као лицемери и неверни људи. Преко видљивог се познаје невидљива вера која се скрива у тајанственим ризницама срца. Ако верујемо Христу Спаситељу који говори: „По вери твојој нека ти буде“, онда ће Он и сада рећи нашој души која се налази у телу: Не бој се кћери, вера твоја спасла те је (Мт. 9,22). Дакле, наша вера се не састоји у томе да је само искажемо и изрекнемо устима, него се савршена вера познаје по исцељењу. Ако си веровао и исцелио се, ходи не саплићући се и не храмљући више. Ако си се исцелио, покажи да је течење твоје крви престало. А ако си, човече, дошао дотле, ниси далеко и од тога да чујеш речи Спаситеља упућене чистој и дивној души твојој: Сва си лепа, драга моја и нема порока у теби (Пес.над пес.4,1), као и апостолску реч: Нема мрље ни боре, или шта томе слично (Еф.5, 27). Врата су нам отворена и пут који води у вечни живот откривен је пред нама. Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије (Дап. 14,22). Стрпљиво ходимо нашим путем: заиста, страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим.8,18). Праведан је Бог и неће заборавити толики труд наш, уколико др краја сачувамо послушност, зато што је Сам рекао: Ко претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт. 24,13), у Исусу Христу, Господу нашем. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Тј. затражиш опроштај.
  2. За прелаз у вечност.
  3. То је вероватно простодушни делатељ послушања, блажени Доситеј, о коме се приповеда у књизи аве Доротеја.

3 коментар(а)

  1. Pingback: Разликовање помисли – Подвижничка слова

  2. Pingback: Најбоље правило – Подвижничка слова

  3. Pingback: О вољи Божјој, људској и демонској – Подвижничка слова

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *