ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 151 – 200
 
151. Питање истог истом великом старцу о скривеним помислима и о васкрсењу, опет у виду молитве.
Животе и Васкрсење наше, посети нас као Твоје саздање и очисти нас, Свети, од злог легиона, као што си се некада смиловао над саздањем Твојим и изгнао легион бесова који су пожелели да уђу у свиње. Само у које свиње – у бесловесне или у мене који сам обдарен словесном душом? Јер, ја сам их примио (у себе) и, устремивши се ка обали, падох у море. Таласи ме потапају, а ја не схватам (шта се дешава са мном). А сада као да ме неко изнутра побуђује да пробудим Крманоша како би ми пружио руку и извукао из дубине, као што је учинио са Петром, како би ми рекао: „Зашто си посумњао, маловерни?“ А пошто си Ти преко Свог угодника Варсануфија у његовим одговорима обећао да ћемо ми бити положени у једну гробницу – да ли ћемо онда ми заједно и васкрснути? Бојим се Онога који је рекао: Тада ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити; две ће мљети на жрвњевима, једна ће се узети, а друга оставити (Мт. 24,40-41). Од самог стварања света људи се покопавају (у земљу) и често се дешава да се тела светих и грешних полажу у заједнички гроб. Да ли ће она заједно и устати у време васкрсења када Твоји изабрани ангели дођу да подигну све праведне, или то неће бити, него ће устати само изабрани? Бојећи се тога, ја се молим преко Твог угодника да ми, као што си ми открио да ћемо се упокојити у једном гробу, (сада) откријеш и то да ли ћеш нас васкрснути заједно. И мог оца Варсануфија молим: пошто смо обоје добили њиве да бисмо их жњели, а пошто сам ја изнемогао, онда нека се он као снажан потруди да Теби, Владици, и за мене принесе снопове правде. И код древних отаца, наиме, налазимо сличан пример: тројица су изашли да жању и један од њих се, слично мени, разболео и вратио у своју келију, а они који су остали сачуваше бодрост и пожњеше све. Када су завршили жетву и вратили се кући принуђавали су га да прими свој део плате. Он је, међутим, противречио, говорећи: „Какав део кад се нисам ја трудио за њега, него ви?“ Али, пошто су они били упорни у томе да и он узме свој део, оци су разрешили да га он узме, а њихову одлуку су похвалили. А Ти, Владико Христе Боже, утврди ову моју молитву, зато што је Твоја слава у векове. Амин.
Одговор Варсануфија: Као што домаћин куће бира себи верне управитеље уручујући им кључеве и имање и сав свој дом, те од верног управитеља зависи када ће неко да оде на починак, какву ће храну да једе и какав ће удео да добије од свог господара, као и то са ким ће да живи – да ли са онима који се опијају вином или са онима који живе часно (због чега једне очекује казна, а друге награда) – тако је и наш Бог верне људе поставио за своје управитеље и дао им Своје кључеве да затварају и отварају, тј. (даровао им је) слободу. Они су верни зато што су сви хришћани крштени. Њима (приличи) да добро управљају оним што им је поверено, тј. делима саобразним крштењу, ради свог спасења. Онај од њих који скрене са тог правог пута, постаје саучесник пијанаца који се опијају вином безакоња. Такав може да буде назван словесном свињом, а ви знате шта ће он претрпети при доласку Владике. Ако, пак, добро уреди оно што му је поверено, сви знају какво блаженство га очекује због тога од Владике, јер је речено: По свој земљи изиђе проповед њихова и до крајева васељене њихове речи (Пс.18,5). Што се тиче васкрсења: овај век је сличан гумну и пшеница је овде помешана са плевом. Јеванђеље нас учи да ће у време васкрсења сви заједно устати: (праведни и грешни), јер каже: И разлучиће једне од других као пастир што разлучује овце од јаради (Мт.25,32). Што се тиче два човека и две жене, то важи за крај и односи се на веру и неверје, тј. да ће се на послетку времена једино (вера) примати и да ће се само њоме човек спасавати. О жетви братије: обе стране су добро поступиле. Брат који се разболео је имао намеру да се потруди, али га је болест спречила, а они други су сматрали да их је Господ укрепио молитвама болесног брата, те је на све сишла благодат Светог Духа. Господ је рекао апостолима: Не радујте се што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима (Мк.10,20). Тако и ми иштимо не то да сви заједно васкрснемо, него да чујемо: Ходите благословени Оца мога, примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт. 25,34). Будимо заједно са Исусом, као што је Он рекао Оцу. Њему слава у векове. Амин.
 
152. (Питање) истог, слично (претходном).
Господе Исусе Христе, Лекару рањених душа, приносим Ти молитве (источене) из Твојих светих речи, које прими ради Свог угодника, јер си Ти, Свети, рекао: Не требају здрави лекара него болесни (Лк.5,31). О томе је напоменуо и угодник Твој, Павле: Да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излечи (Јев. 12,13). Свети, Ти си у једном одговору рекао: „Ако си се исцелио, зашто храмљеш? Онај ко се исцели више не храмље, него право ходи. Ја сам, пак, хром и рањен, због чега и зовем, молећи да ме походиш, као што си походио оног који је ишао за Јерихон и оног који је пао у руке разбојника. Јер, и ја сам пао у руке истих разбојника и изранављен сам. Повежи моје ране и посади ме на Свог светог магарца који је – добра вера, и приведи ме у своју свету гостионицу, те покажи бригу о мени тамо где се бринеш о свима који страдају. Владико, крвоточива жена се исцелила приступивши Ти и дотакнувши се ивице твојих хаљина, а ја сваки дан примам лекарство од светих удова Твојих, тј. од Светог Тела и Крви и воде која је истекла из Твог светог ребра, па ипак моја страст још кључа (у мени). Свети, пошто си рекао да онај ко, желећи да добије исцељење, долази лекару треба да испуњава оно што му је наређено, примени и на мени, Владико, лекарства каква хоћеш – спаљивање, завоје, само заустави моје изливање смрада, тј. нечисту помисао. Ти си Господе рекао да су се врата отворила, међутим, пси одасвуд чувају и не дају да се приђе тим вратима. Добри, пак, Владика дома, видећи из даљине да су ништег напали пси, шаље вратара да одагна те псе како би сиромах могао да се приближи и прими милостињу од Његове благости. Оче мој, будући да си нам написао да ће онај ко преживи једно седам година видети оно што још не би од настанка света, – шта да чинимо ми млади и како да се спасемо. Помоли се Господу да нам укаже на оне свете горе на које је Он наредио да бежимо (Мт. 24,16) како бисмо се спасли, те да схватимо какве су то горе – мислене или видљиве, како бисмо их познали и како бисмо, када за то дође време, могли тамо да побегнемо и спасемо се у име Оца и Сина и Светога Духа у векове. Амин.
Одговор Варсануфија: Брате, погледајмо шта говоримо и увидећемо да нас саме речи наше изобличавају. Уколико онај ко долази лекару не поштује начин живота који му преписује лекар, он неће моћи да се ослободи од болести. А пошто си ти пожелео да примиш и друге лекове и мере, ја се чудим како твоја љубав не увиђа свеобухватну премудрост нашег великог Лекара који је ускратио извињење сваком човеку који би да га нађе, јер је Он, откривши Своје целебне књиге сваком човеку који брине о свом спасењу, самим тим учинио да немамо оправдање за своју немарност. Кад и жене непрестано певају: Ја сам црв, а не човек, поруга међу људима и позор за људе (Пс.21,7), шта су онда дужни да чине људи? Ово не говорим из презира према женском полу, никако, јер нама то није наређено, него (желећи да покажем) да Бог њих није удаљио од божанственог учења, иако су оне у почетку биле узрок преступа. Ако желимо то лекарство, зашто га одбацујемо? Ако пак, будући исмејани (од непријатеља), мислимо да га нисмо одбацили него да се користимо њиме, онда то говоримо притворно и заправо ништа не чинимо. То је истина, јер ако испитамо свога унутарњег човека уверићемо се да не подносимо ни прекор, ни увреду, ни понижење, ни изобличење. И на основу твоје садашње помисли, коју сам ја некада у теби утврдио, ти можеш то да схватиш, јер тек што си учинио дело, покајао си се, будући да ниси схватио. Желећи да испитам твоју љубав, ја сам учинио оно што ти је познато и нашао сам да стари човек још увек живи у теби. Ипак, сматрам да је твоја љубав добила не малу корист од тога. Наш Господ је савршен и свима Својима жели да буду савршени, јер говори: Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески (Мт.5,48). Ко трпи она спаљивања, тај се спасава, јер онај ко чулом мириса осећа свој смрад већ не осећа други (смрад), па макар стајао и на грудима лешина, и онај ко је покраден од разбојника нема шта другима да да. Чувај се, љубљени: ми који пребивамо изван свих брига и старања нећемо себе да сматрамо оним што заправо јесмо на самом делу: земљом и прахом, и остарели смо хранећи у себи сујету. Јер, мислити да је дело наше угодно Богу, да наш боравак (у безмолвију) све назиђава, да смо се избавили од суђења и осуђивања – шта је друго до крајња таштина и ништа друго. Ако нам је велики небески Лекар дао лекове и завој, онда од кога зависи узрок наше погибли ако не од немоћи наше воље? Пре свега, Он нам је даровао смирење које изгони сваку гордост и сваку охолост која устаје против познања (2.Кор.10,5) славе Сина Божјег, затим послушање које гаси све огњене стреле (Еф.6,16) нечастивог, како бисмо у свему одсекли своју вољу у корист ближњег. То, пак, порађа безметежност срца, светло и тихо устројство лица и благу постојаност гледања. Дао нам је Он и велики завој који причвршћује све удове и који исцељује сваку болест и сваку рану: љубав према Њему. Он се Сам нуди као узор, јер је речено: Унизио је себе и био послушан и то до смрти (Фил.2,8). Полажући за нас Своју душу, Он нас учи, говорећи: Љубите једни друге као што и ја вас љубих, и по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн. 13,34-35). Ако нећеш да храмљеш, узми жезал крста и утврди њиме руке своје, па ћеш умрети свему и више нећеш храмати, јер мртви никад не храмље. Ако имаш овај жезал онда више немаш потребе за вратаром, јер тим жезлом одгониш не само псе, него и старешину звериња – лава који риче. И Јаков је рекао: Са жезлом мојим пређох реку (Пост.32,10), и још: Поклони се преко врха жезла свог (Пост.47, 31). И Мојсије је палицом чинио чуда (Исх.7,8). Ко се прибија уз овај крст, он у потпуности оздрављује од течне влаге, будући да онај ко умире – умире за грех. Шта може да се очекује после тога? Једино тридневно васкрсење: довољно је да онај ко се разапне, васкрсне заједно са Исусом. О седам година (рећи ћу): Биће различите невоље и смутње. А под именом гора које си поменуо, треба разумети Свету Марију Богородицу и друге свете који ће живети у та времена и који ће непоколебљиво сачувати печат Сина Божјег, јер ће Он ради њих многе спасти. Њему слава у векове. Амин.
 
153. (Питање) истог, слично (претходном).
Тројице нераздељива, не одвајај се од нас: У устима деце и оних који сисају сачинио си хвалу (Пс.8,3). Добри оче мој, ти си ми, као истински ученик истинског Лекара, дао лекове и предупређујућа средства. Међутим, већ прво спаљивање је наскроз проболо срце моје и ја не могу да трпим бол. Ти си ми написао да певам: Ја сам црв, а не човек (Пс.21,7). И заиста, ја певам и поклањам се и славословим и узносим у векове, али се не усуђујем да кажем да сам црв, а не човек. Јер, ја сам човек рањен трулежним црвом. Каква је, пак, сила Оног Нетрулежног Црва? Овај Црв, (који је тако Себе назвао у смирењу), дошао је мене ради да ме избави од трулежног црва који растаче људски род. Пошто онај трулежни црв квари и растаче, улази у ране и производи гној и смрад, то је и сишао Нетрулежни Црв у преисподњу земље где је почео да разара сваку нечастивост старог црва. Очистивши на тај начин све, Он их је подигао Сам остајући нетрулежан. Тај Црв је очистио Јова од трулежног црва и рекао му: Устани, опаши као човек бедра своја (Јов.38,3). Тај Црв је, висећи на дрвету, удицом привукао и змију. Томе Црву је све покорено осим Онога који Му је све покорио: Јер све покори под ноге његове (1.Кор.15,27). Трулежни црв све квари и не остаје на земљи ништа што он не треби, ни дрвеће, ни храна, ни земља, ни тело, изузев соли и уља. А шта су то со и уље? То је Отац који Му је све покорио, који је посолио Својом милошћу саздање Своје и који је дао со апостолима да соле свет како би људи од идолског смрада прешли ка благом мирису истинитог Бога нашег. Амин.
У чему се састоји сила горчице, те је (Господ) са њом упоредио Царство небеско, а не са маслином, палмом или неким од већих дрвета. Зашто баш са њом када је танушна? Зато што је она увек јетка и скупља наша срца. Да, оче мој, помоли се Господу да нам Он открије тајну овог (поређења), наиме црва, и горчице, како бисмо и ми прославили Оца и Сина са Светим Духом у векове. Амин.
Оче мој, ти си ми напоменуо оно древно и ја то не заборављам, него се свагда сећам како непријатељ није успео него је само беснео, видећи плод овог места. Твоје трпљење и човекољубље Божје нису допустили да се испуни његова нечиста воља, те ми све до сада овде пребивамо прослављајући Бога. Ти си ми рекао да се кајем када учиним. О, када бих се кајао, макар и пошто учиним, и кад не бих остајао у томе до краја! А пошто си рекао да онај ко је пао у руке разбојницима те је покраден, нема шта да да другоме, и ја гладни иштем да ми ви (који имате) баците од мрвица ваших како бих и ја, слично псу са трпезе, добио храну од вас који сте имућни. Пошто си рекао да су са мном остарели гордост и претварање, помоли се да ме они напусте. Амин.
Одговор Варсануфија: Давид је завапио: Усмрдеше се и сатрулише ране моје од безумља мога (Пс. 37,6). Безумље је сместилиште свих зала. Безумље је породило непослушање, а ово рану. После ране исто то непослушање породило је нерад, а овај је произвео гнојење и смрад и окајано тело се покрило црвима и иструлело. Трулежина је бачена у море и постала храна за велику рибу у којој је остала све док није дошао Небески Црв. Будући постављен на крсну удицу, Он се спустио у утробу рибе, те је кроз њена уста, заједно са утробом, избацио и храну коју је она прогутала, и, примивши тело, помазао га уљем и опрао водом, те испекао на ватри, јер је речено: Он ће вас крстити Духом Светим и огњем (Лк.3,16). Он га је нахранио хлебом, развеселио вином, осолио сољу и избавио од трулежности. Томе је Он додао и горчицу која задржава труљење, сажима ноздрве змије како она не би могла да намирише то тело, помрачује њене очи како не би могла да гледа на савршенство његовог смирења. Знајући све то, не пренебрегавајмо Његово уразумљивање да се и на нама не би испунило речено: Ако со обљутави (изгуби силу) чиме ће се осолити (Мт.5,13). А у чему се састоји тај недостатак? Свакако у томе што безумник рече у срцу своме: нема Бога (Пс. 13,1)? Ако ниси заборавио прво, онда знаш и последње. Послушај Онога који је рекао: Онај слуга који је знао вољу господара свога и није… учинио … биће много бијен (Лк.12,47). Ако ми, знајући, говоримо и немарни смо (да испунимо) што смо дужни, онда није далеко од нас невоља која очекује оне који свесно греше. Ако, по примеру Авраама и Јова, мислимо да смо земља и пепео (Пост.18,27; Јов.42,6). нећемо никада бити покрадени него ћемо увек имати другима шта да дамо, и то не злато и сребро, него образац смирења, трпљења и љубави према Богу. Њему слава у векове. Амин.
 
154. Једући (само хлеб), исти је питао истог великог старца о употребљавању хране.
Одговор: Радуј се, брате, у Господу. Моли Бога да ми подари савршено трпљење, јер ја започињем дело и не доводим га до краја него, чим установим (себи правило), одмах почињем да се колебам. Ја желим да поставим почетак и да дођем до краја, слушајући апостола који говори о почетку и крају: Онај који је отпочео добро дело у вама довршиће га све до дана Исуса Христа (Фил.1,6). Премда сам достојан жаљења и ништа Богу угодно не чиним, ипак ти по твојој молби дајем савет као брату: Ако можеш, једи по четири хлепчића током недеље, а у недељу чорбу или вариво због телесне немоћи. Ја сматрам да је за тебе добро то да једеш, али може бити да и говорим неразумно – не знам, јер ко не уме да управља собом, како ће да управља другима? Опрости ми, брате, јер бих ја требао од тебе да тражим да ми даш правило, али ми (то) не допушта моја гордост која је корен сваког зла. Помоли се, брате, да пређемо пут који нам предстоји, јер је он пун непријатности и опасности, а ја се, као неразуман, смејем и презирем их. Ипак, ја не престајем да се надам, јер имам Владику који је милостив и сажаљив. И тако, љубави ради, дај ми своју руку и привуци ме ка Њему и Он ће преко тебе и мене јадног спасти. Њему слава у векове. Амин.
 
155. Не испунивши савет који му је старац дао у погледу исхране, исти (брат) је поново о томе питао. Старац му је овако одговорио:
Брате, ниси ли ти због тога одбацио моје речи што си нашао да сам послушан твојој љубави? Уосталом, за то што су моје речи остале бесплодне, крив сам ја, а не ти: оне нису плод знојног напора, те због тога и немају силу. Ко пита, па не слуша (оце), тај раздражује Бога. Питање прати вражја завист, а ми све до сада нисмо схватили демонску лукавост. Апостол непрестано проповеда, говорећи: Јер нам његове намере нису непознате (2.Кор. 2,11). Буди храбар, брате мој! Кад те не бих сматрао једнодушним са собом ради љубави Христове, не бих могао да ти пружим одговор и то стога што, као што рекох раније, још нисам достигао такву меру. Ипак, пошто ме је Бог везао за твоју љубав, ја поново неразумно говорим: Нека су ти током недеље довољна четири хлепчића, а у недељни дан због немоћи једи кашу или варено јело. Уосталом, не помишљај у свом срцу да сам ти дао заповест: то није заповест него братски савет. Тркалиште је отворено, а пошто смо ми људи пропадљиви и маловремени на земљи – трчимо да добијемо (1.Кор.9,24) како бисмо обрели милост у онај страшни и грозни час у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
156. Одговор истог великог старца истоме, којим објашњава смисао претходног одговора.
Брате, шта да ти кажем ја, који ништа нисам учинио? Ти кажеш да си чинио и да чиниш, док се ја ничег таквог не сећам кад сам сам у питању, осим што својим делима стално скорбим Бога, па стога ништа не очекујем од дела. Ипак, надам се да ће ме спасти Његово човекољубље, јер је Он умро ради спасења грешних. Пребивам у својој келији у Његово име све док Он Сам не дође и не каже ми: Шта хоћеш да ти учиним! Тада ћу и ја са оним слепцем да кажем: Господе, да прогледам (Лк.18,41). Све када бих и имао дела, ипак, бојећи се осуде која је постигла фарисеја, не бих смео да говорим о њима. Теби кажем, брате, да су сав мој живот и нада усредсређени у Њему: и дан и ноћ ја Га молим да ми дарује очишћење од очигледних и скривених страсти. Шта смемо да кажемо о делима наше праведности кад чујемо: Да се свака уста затворе (Рим.3,19) и остало, и још: Који се хвали, Господом да се хвали (2.Кор.10,17)? Блажен је онај ко се очистио од гнева и осталих страсти, ко је испунио све заповести и говори: Непотребан сам слуга (Лк.17,10). А уколико чинимо једно добро дело, а другим га рушимо, каква је онда корист од тога што сваки дан зидамо и разарамо? Ко подједнако презире и славу и бешчашће, спасава се у Исусу Христу, Господу нашем. Њему слава. Амин. Предај ме Господу и безмолствуј са надом, молећи се за мене окајаног и смиреног.
 
157. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, помоли се за мене, јер малаксавам у труду. Пре него што сам затражио савет од тебе ја сам, чак и када сам се прихватао дела примереног мојој моћи, посао обављао без труда, а од када си ми дао савет, трудим се до изнемоглости. И пре тога сам ти писао тражећи савет а ти си ме представио као сујетног и напомињао ми о фарисеју, док сам ти ја, оче мој, оно говорио не из високоумља, него из потребе. Молим те, помоли се да ти Господ открије шта је у мени.
Одговор великог старца: Брате, божанствено Писмо говори: Све чини уз саветовање, а без савета не чини ништа (Сир. 32,21). Када си чинио без савета и по својој вољи, онда си се трудио неразумно, јер нема никог ко не би имао потребе за саветовањем, осим Самог Оног који је створио премудрост. Када си се решио да по Богу одсечеш своју вољу, да приступиш смирењу и да свог најмањег брата прихватиш као саветника, тиме си подстакао на завист демона који мрзи добро, сејући мржњу према свима. Видиш ли вражју нетрпељивост? Ја ти ништа нисам налагао сам од себе, него си ме ти питао па сам те посаветовао као брата. Ти, пак, (савет ниси испунио), па си ме поново питао, а ја сам ти поменуо фарисеја, јер је и тај самохвалисаво говорио. Ти си тражио обавештење, тј. осведочење, а шта је то друго него високоумље. Буди пажљив и видећеш свакако да тек што започнеш нешто, одмах ти непријатељ предлаже прихватљив разлог да разараш започето, па опет започињеш и још брже рушиш, заборављајући да ће се спасти онај ко претрпи до краја (Лк.13,13), као и да ће Онај који је отпочео добро дело у теби и довршити га све до дана Исуса Христа (Фил.1,6). Ако те успокојава да чиниш по своме, као што си и чинио, ја нећу да се жалим због тога јер нећу да будем ичији ава, тј. старац, ни учитељ, сећајући се упозорења апостолског: Ти који учиш друге, себе ли не учиш (Рим. 2,21). Брате, дело оних који се спасавају је да истање своју душу као паучину. И тако, потребно је много трпљења све док уз многе невоље не уђемо у Царство Божије (Дап.14,22) у Исусу Христу, Господу нашем. Амин. Опрости ми, брате, и помоли се за мене.
 
158. Питање истог великом старцу. Исусе, Ти који си тражио залуталу овцу научи и нас како да нађемо Пастира. Оче мој, иштем од тебе једну реч. Писмо говори: Тражите Господа и утврдите се, тражите лице Његово свагда (Пс.104,4). Како грешни човек може увек да тражи Господа? Ради Онога који те је умудрио, научи нас како да схватимо ове речи, да бисмо и ми увек тражили лице Господње. Њему слава у векове. Амин.
Одговор: Брате Евтимије, молим твоју љубав да следује мојој молитви човекољупцу Богу, јер твоја љубав иште од мене да ти напишем о тражењу пастира. Од првог дана па до сада молим Бога за твоју прозбу, а Он ми одговара: „Очисти срце од помисли старог човека и испунићу твоје молитве, јер су моји дарови доступни само чистима и њима се дају. Међутим, све док се твоје срце покреће гневом, злопамћењем и сличним страстима старог човека, у њега неће ући премудрост. Ако желиш моје дарове, избаци из себе сасуде туђинца, (тј. страсти), и моји дарови ће сами од себе сићи у тебе. Зар ниси чуо да слуга не може да служи два господара (Мт.6,24). Ако служиш мени, онда не служиш ђаволу, а ако служиш њему, онда већ не служиш мени. Ко жели да се удостоји мојих дарова нека испита мој пут: као незлобиво јагње ја сам претрпео сва страдања не противречећи ни у чему и вама сам завештао да будете незлобиви као голубови (Мт.10,16). Уместо тога ви се предајете свирепој страсности. Чувајте се да вам не кажем: Идите у светлости огња вашег (Ис. 50,11)“. Слушајући то ја се препуштам плачу и јецању док се не смилује на мене благост Његова и не избави ме од љутих страсти старог човека, како бих све што ме задеси прихватио са великим трпљењем. А ти знаш шта доноси трпљење, о чему и апостол напомиње (Рим.5,4). Помоли се, мој брате, да га стекнем и, љубави ради, изобличи ме ако у нечему грешим како бих се исправио. Премда и јесам безуман, ипак волим оне који ме уче и исправљају, знајући да ће њихове поуке послужити спасењу душе моје. Још се помоли да избегнем пад самооправдавања, јер сам веома тужан. И опрости ми за све и за то што ти увек налажем труд, премда је за то дело припремљена велика награда у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
159. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, труд који ја теби задајем, ти си приписао себи. Тако и поступају мудри. Тако (они поступају) не само ради тога да понесу терет ближњег, него и да би донели душевну корист многима. Особито тако поступаш ти који нас као отац, по свом великом милосрђу, побуђујеш да питамо о путу живота. Пошто ме је Господ послао теби као у неко пристаниште и прибежиште, ја те молим да учиниш милост и да умолиш Владику да покаже на мени милост, откривши ми макар понешто, јер ја ни сам не знам како падам. Објасни ми то као што си ми раније објаснио, да бих могао да се покајем, а затим ми, као онај који је прихватио моју душу, покажи пут којим треба да идем.
Одговор: Брате, говорим ти као сопственој души, будући да је Господ свезао твоју душу са мојом, говорећи: „Не остављај га“. Није моје дело да те учим, него пре да се учим од тебе, јер се бојим онога који је рекао: Зар ти који учиш друге, себе не учиш (Рим.2,21). Ти говориш да је мудроме довољан и један наговештај, али је за тебе то било недовољно и ти желиш да чујеш јасно. (Зато, знај) да ако безумни сагреши у речи – сви праштају, јер он је безуман и не зна шта говори, а ако мудар погреши – онда не прима опроштај, јер је свесно сагрешио. Исто тако, ако неко од братије која се налази изван (безмолвија) погреши у речима, заслужује опроштај будући да живи у општењу са другима, а ако (сагрешимо) ми – наводни затворници и безмолвници, који смо славни међу људима – какав ћемо опроштај добити? И пошто ти хоћеш тачно да сазнаш у чему је ствар, рећи ћу ти: Ти пребиваш у безмолвију као онај који је умро за свет. Како се онда дешава да, када ступиш у беседу, (изненада) од љубави и радости прелазиш на раздражљивост и злопамћење, те омаловажаваш ближњег а не самог себе? И не само да не кажеш да си недостојан него чак себе сматраш за нешто. Јер, ти кажеш: „Реци да сам ја то казао и слушаће са задовољством“. Шта ти мислиш о себи када (очекујеш) да ће твоје речи примити са задовољством? Да ли то да си пророк Илија? Прекори себе и схвати да све што се са тобом дешава бива по вољи Божјој: спокојство ради благодарности, а невоље ради трпљења. Где је реч Писма: Подносите ли… ако вас ко по образу бије (2.Кор.11,20)? Због тога ми и јесмо далеко од Бога. Ако хоћеш да упознаш тај пут, знај да се он састоји у следећем: прихватати онога који нас бије као онога који нас греје, онога који вређа као онога који прославља, онога који грди као онога који поштује, онога који притешњава као онога који успокојава. Ако се и деси из заборавности или чак и намерно да ти не дају оно што ти следује, не жалости се (због тога) него, напротив, говори: „Да је била воља Божија, ја бих то добио“. А када и добијеш, примај са веселим срцем радујући се, слично Данилу који је, када га је Господ посетио, једноставно рекао: Сети ме се Бог (Дан. 14,38). Тако и ти говори: „Бог ме је недостојног помиловао“. Сматрај себе недостојним и остави самооправдање. Ти, међутим, говориш: „Ја сам добро рекао“. И ако што схватиш умом, говориш: „Добро сам схватио, добро сам то учинио, добро… и остало“. Зашто пре не би помишљао да никога не увредиш ни речју ни делом? Тада ће нам Бог у свему помоћи. Ти си се повео за тим да братији откријеш своју помисао како би испунио своју вољу, настојећи да твоја ствар свакако буде извршена истог дана. Тиме си повредио помисао млађе братије који су говорили: „Зашто старац не сачека кад има још два дана времена?“ Кажи ми истину – да ли је била потребна таква ужурбаност? Зар си се ти већ попео на небо? (Не), брате, једноставно ћу ти рећи: захтевањем у невреме ти си, по ђаволском дејству, повредио помисао братије. Од сада оставимо да мртви сахрањују своје мртваце (Лк.9,60) и благовестимо Царство Божије у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
160. (Обраћање) истог великом старцу у виду молитве.
Животе очајних, не презри мене погруженог у очајање. Појава речи Твојих просвећује и уразумљује младенце (Пс. 118,129). Свети, Ти си рекао: „Очисти се и изагнај из себе старог човека“. Може ли блато само себе да очисти? Може ли грађевина сама себе да украси ако је не украси грађевинар? Може ли сасуд који је сачинио грнчар сам себе да испече, уколико га његов створитељ не положи у огањ и не испита да ли је добар за употребу или не? И ти, Свети, ако хоћеш да спасеш саздање Своје, пошаљи Твој божанствени огањ да испече сасуд који си сачинио, како би он затим могао да прими од Тебе и уље и да га задржи у себи, јер је Твоја слава и милост у векове. Амин.
Одговор: Брате, не принуђуј ме да говорим, јер желим да сачувам безмолвије и ћутање. Ти, пак, утврди у Господу своје срце и претрпи непоколебљиво, јер онај ко је испочетка позавидео Адаму и избацио га из раја, и нашем једномислију у Христу завиди. Међутим, онај који је рекао: Видех сатану где паде са неба као муња (Лк.10,18) нека уништи његове сплетке против нас и разори његове замке. Пази се да те не предухитри у нечем и да те не поколеба да оставиш своје место, као што је преварио Малха[1]. (Враг) је много огорчен на нас, али ако се смиримо, Господ ће га сатрти. Увек окривљујмо себе, јер се у томе и састоји победа. За одлуку да се монах удаљи у пустињу, као што су рекли оци, постоје три предуслова која, ако се испуне, омогућавају да се живи и међу људима и у пустињи и ма где било. Ти предуслови су: укоревање себе, остављање своје воље и сматрање себе нижим од читаве твари. Нека је познато љубави твојој да је сво старање ђавола усмерено на то да нас међусобно раздвоји, јер он јасно види да се на нама испуњава реч Писма: Брат помаган од брата јесте као тврд и ограђен град (Прич.18,10). Нека му Господ не да да на нама испуни своју вољу, него нека га, по нелажној речи Писма, сатре под ноге наше брзо (Рим.16,20). Више не сумњај, јер се надам да ћемо обоје бити положени у исту гробницу, (као што сам ти већ предсказао). Бог нас је сјединио ради тога да бисмо користили један другом, и та искушења служе као користан пример за утврђење многих. И тако, препусти се безмолвију, брате, и помоли се да завршимо наш пут без бескорисног провођења преосталих дана. Време се приближило и због тога непријатељ и пада у беснило. Бог неће твој труд сматрати бескорисним, никако! Но Он, који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1.Тим.2,4), хоће да и ти достигнеш савршенство. Он је рекао апостолима: Кад извршите све што вам је заповеђено говорите: Ми смо непотребне слуге (Лк.17,10). Држимо се тога и Господ ће показати милост према нама ради Свог имена, призваног над нама. Њему слава у векове. Амин.
 
161. Видећи корист од ових одговора, ђаво је, по зависти својој, у мисли старца који је питао посејао неверје према великом старцу, а овај му је, сазнавши шта му је на срцу, изрекао следеће:
Најпре и пре свега славим Свету и Једносушну Тројицу, говорећи: Слава Оцу и Сину и Светом Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. Не без потребе започињем своју реч овим славословљем, јер хоћу да мрзитељу добра, демону, покажем да у маштањима која он предлаже нема ничег сличног таквом славословљу, него само смућење, туга и униније. Међутим, пређимо, брате, на благодарење Богу због тога што нас је избавио од великог искушења које нас је постигло као неразумне. Човекољубље Његово није дозволило да потпуно погинемо, јер је увек истинит Онај који је рекао: Живим ја, говори Господ, и нећу смрти грешника него да се обрати и буде жив (Јез.18,23). Непрестано узносимо благодарност Ономе који нас је спасао и свагда нас спасава, коме благодаре ангели, надсветске силе, небеске војске, херувими и серафими, најлепшим гласовима непрестано и неућутно узвикујући и кличући: Свет, Свет, Свет Господ Саваот, и остало (Ис.6,3). Схвативши то и ми заблагодаримо Ономе чији је престо – небо, а земља подножје (Ис.66,1), и коме служи сва твар. Започнимо и ми од овог изображења Писма и заблагодаримо Оцу који је помиловао свет и није се устезао да пошаље Свог Сина, Спаситеља и Избавитеља душа наших (Рим.8,32). Заблагодаримо Сину, јер је Он унизио Себе и био послушан до смрти, и по смрти на крсту (Фил.2,8) ради нас људи. Заблагодаримо Светом и Животворном Духу који је говорио кроз закон, пророке и учитеље, који је Петра привукао покајању и наложио му да иде Корнилију капетану (Дап.10), прославио га (тј. Петра) и дао му власт да васкрсава мртве, (као на пример) Тавиту. Заблагодаримо Духу који свагда предупређује и руши замке вражје пред онима који Га призивају, по пророчанству Давида, који говори: Замка се сломи и ми се избависмо (Пс.123,7). Он је и нас помиловао и исцелио од такве болести. Чујмо Његове речи: Ето, постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди (Јн.5,14). У сваком случају прибегавајмо смирењу, јер смирени лежи на земљи, а онај ко лежи на земљи где може да падне? Очигледно је да онај ко се налази на висини може лако да падне. Ако смо се ми обратили и исправили – то није од нас него је дар Божји, јер Господ, (упућује Писмо), подиже пале и умудрује слепе (Пс.145,8), и остало. А то што (си) ми написао: Ко ће нас раставити од љубави Христове – јесте реч која означава високу меру: а ми само што нисмо прекинули љубав зато што смо умрли и удаљили се од Христовог брода. Ипак, за мене је боље да не скидам печат са уста и да не празнословим много. На то ме присиљава онај који говори: „Не прави се мудар међу мудрима“. Написах ти ово као ономе кога искрено волим. Ако то испуниш, доћи ћеш до пута који води у вечни живот у Исусу Христу, Господу нашем са којим (нека је) Оцу и Светом Духу слава, част и моћ у векове. Амин.
 
162. Добивши овај одговор старац је многе дане провео у плачу и сузама. Тешећи га, велики старац му је написао следеће:
Шта је било, брате, оставимо иза нас, по апостолској речи: Старо прође, гле, све ново постаде (2.Кор.5,17). Једнодушно упрегнимо себе у благи Христов јарам и утврдимо се у Христовој љубави, јер је речено: Бог је љубав (1Јн.4,8). И ако неко може да баштини љубав, онда нека искорени (из себе) све што је мрско Христу. Постарајмо се да очистимо наше срце од страсти старог човека које Бог ненавиди: ми смо Његови храмови, а Бог не живи у храму оскрнављеном страстима. Уђимо и довршимо мало време нашег безмолвија (већи његов део је већ прошао) и помолимо се да наш безмолвни живот буде по Његовој вољи, у славу Пречисте и Свете Тројице. Зарони (у безмолвије) и предај и мене Богу, и не досађуј ми питањима и писмима, јер од сада хоћу да починем (од свега). Аналав сам ти послао сходно твом захтеву. Знајући да нисам ништа друго до земља и пепео, послао сам ти га не као достојан, (будући да сам нечист и дужник у свему), него да не бих нарушио заповест која говори: Свакоме који иште у тебе, подај (Лк.6,30) – ради љубави Христове. И тако, примивши га, помоли се за мене да не буде узалудан труд наш у Исусу Христу, Господу нашем. Њему слава у векове. Амин.
 
163. Један болесни старац, по имену Андреј, који је безмолствовао у општежићу, изнео је истоме великом старцу неке своје тајне. Уз то му се захвалио што се удостојио да живи у његовој близини. (Писао) му је и о телесној болести.
Одговор: Ако истински верујеш да те је засигурно Бог овамо довео, онда остави Њему и да се брине о теби и положи на Њега све бриге своје. Он ће све што се тебе тиче удесити онако како је Њему угодно. Уколико, пак, (сам) станеш да се стараш о било каквој ствари, или о телесној болести, или о душевним страстима, онда си дужан и о свему да се стараш како знаш. Када неко све препусти Богу и претрпи извесну жалост, онда му двоједушност пришаптава помисао: „Може бити да не би претрпео ту несрећу да си се постарао о свом телу“. Због тога онај ко се Богу предаје чак до смрти, треба да Му се преда од свег срца. Он боље од нас зна шта је корисно за нашу душу и тело наше: колико допусти твоме телу муку толико ће се грехова разрешити. Бог од тебе не захтева ништа осим благодарности, трпљења и молитве за опроштај грехова. Погледај колико сам ја горд: будући изруган од стране демона, ја мислим да имам љубав према Богу и одлучујем да ти кажем: „Узимам сада на себе половину твог бремена, а убудуће ће и Бог помоћи“. Рекао сам то неразумно јер знам да сам слаб, немоћан и туђ сваком добром делу, али ми бестидност моја не дозвољава да паднем у очајање, будући да имам Владику који је сажаљив, милостив, човекољубив и који пружа руку грешнику до његовог последњег издисаја. Прилепи се уз Бога и Он ће све окренути на добро, и то боље него што ми тражимо или мислимо. Њему слава у векове. Амин. Опрости ми, брате, и помоли се за мене.
 
164. Чувши од старца речи: „Узимам на себе половину твог бремена“, и ожалостивши се што му није обећао савршени опроштај, (старац Андреј) га је, молећи га и подстичући на милост, по други пут преклињао да му дарује савршени опроштај у Христу.
Одговор: Брате, чудим се да твоја љубав не разуме дело љубави по Богу. Пре свега, (рећи ћу): Бог зна да ја себе сматрам земљом, пепелом и савршено ништавним. Уколико и говорим некоме нешто што превазилази моју меру, или што је изнад мојих сила, говорим побуђиван Христовом љубављу, при чему сам свестан, као што сам већ рекао, да сам ништаван и непотребан слуга. Ти ниси разумео моје речи које казују да те чиним својим саучесником. Ја сам рекао да узимам на себе половину твојих грехова а не да ћу узети трећи део и да ћу допустити да се ти оптеретиш више него ја. Ја сам тако рекао изгонећи самољубље. Ја нисам рекао: „Узећу два дела“, јер бих приказао себе снажнијим и јер би такав начин изражавања био израз сујете. Ја нисам рекао ни: „Понећу све“, зато што је то дело савршених који су постали браћа Христова, који је иначе Сам положио Своју душу за нас и савршеном љубављу заволео оне који су Га заволели. Да ја нисам тако рекао, изгледало би као да те удаљавам од духовног делања. Према томе, не гордим се приписујући себи све и не завидим ти, учинивши те својим саучесником у оном добром делу. Ако смо браћа, онда ћемо на равне делове да разделимо богатство нашег Оца, да не би било неправде. Ако ти хоћеш да све положиш на мене, онда ради послушања и то примам. Опрости што ме силна љубав наводи на празнословље. Ипак, нека ти оно пружи радост у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
165. Молба истог истом великом старцу да се помоли за њега због болести која га је постигла.
Одговор великог старца: Писмо говори: Прођосмо кроз огањ и воду и извео си нас у покој (Пс.65,12). И они који желе да угоде Богу дужни су да прођу кроз велике невоље. Како можемо да славимо свете мученике за страдања која су претрпели Бога ради ако сами не можемо ни грозницу да поднесемо? Реци својој тужној души: „Зар за тебе грозница није боља од пакла?“ Не треба да смо малодушни у болести. Апостол говори: Када сам слаб, онда сам јак (2.Кор.12,10). Знајте – Бог испитује срца и унутрашњост. Потрпимо, поднесимо, будимо ученици апостола који је рекао: Будите у невољи трпељиви (Рим.12,12) како би се и на нама испунила реч Писма: Исповедаће се теби, тј. хвалиће те, када му добро учиниш (Пс.48,19). Ако си раније био миран у односу на тело, па те је срела извесна скорб ради твога испитивања, зашто се не би у том случају сетио Јова који је рекао: Добро смо примили од Бога, а зла зар нећемо примати (Јов.2,10)? Знај да ће сви који желе удобност у свему једном чути:Примили сте добра своја у животу своме (уп.Лк.16,25). Не малаксавајмо, јер имамо Бога који зна немоћ нашу боље од нас. Уколико Он ради нашег испитивања и попусти на нас болест, имамо лекарство код апостола који каже: Веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај да можете поднети (1.Кор.10,13). Нека Господ оснажи болесног и оне који му служе и дела њихова ће бити у славу Божију. Да не бисте били малодушни и да се не бисте оптерећивали, гледајте на крај трпљења. Близу је Бог који је рекао: Нећу те оставити нити ћу одступити од тебе (Јев.13,5). Верујте ми, браћо, сујета је овладала мноме: премда сам и бивао болестан, никад нисам легао нити остављао своје рукодеље, па макар ме и силни болови спопали. Међутим, нешто пре него што ћу се затворити у келију, сујета је умислила да ме превари па више није пуштала болест да ме додирне, те сам сада жалостан, јер желим да трпим, а не знам шта. Ја немам скорби и патим када слушам: који претрпи до краја, тај ће се спасти (Мк.13,13). Помоли се да очувам наду на своје спасење у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
 
166. Будући још увек болестан, исти старац је искао од истог великог старца да се помоли како би му Бог послао помоћ.
Одговор: Имајући Бога – не бој се, него све своје бриге положи на Њега и Он ће се постарати о теби. Зар ти не знаш да ако се наша земаљска кућа, телесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима (2.Кор.5,1). Несумњиво веруј, и Бог ће ти помоћи по милости Својој. Њему слава у векове. Амин.
 
167. Исти старац је живео са још једним братом. Када су се обоје разболели, замолили су другог старца (Јована) да се помоли за њих.
Одговор Јована: Господ је рекао: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19), а апостол је, идући за њим, рекао: Јер вам је трпљење потребно (Јев.10,36), као и пророк: Трпећи почеках Господа и услиши ме (Пс.39,1). Најслађи Владика наш говори: Који претрпи до краја, тај ће се спасти (Лк.13,13). Обоје истрајте у трпљењу благодарећи Богу и схватите то као посету Божију, будући да се све то дешава ради вашег испитивања. Разумите оно што и сами произносите: Испитај ме Господе и искуси ме (Пс.138,23). Молим вас да се помолите за мене ради љубави по Богу.
 
168. Питање истом великом старцу. Помисао ми говори да не могу да се спасем. Помоли се за мене, милостиви оче, и кажи ми шта да радим, јер нисам у стању да постим.
Одговор: Бог неба и земље нека тебе и мене недостојног удостоји да добијемо милост у онај час и да са смелошћу станемо на страшном и славном Његовом Суду. Љубљени брате, имајући толико милостивог Бога, немој се предавати очајању, јер је то велика радост ђаволу. Пребивај у нади на Господа да нико од оних који су на овом месту претрпели до краја неће бити изгнан из тора оваца нашег Бога Христа, будући да на овом месту има људи који имају велику смелост пред Богом, који се Њему марљиво моле да се ми, који живимо на овом благословеном месту, не одвојимо од њих. И пошто на овом месту, које је Бог изабрао ради призивања имена Његовог, живимо нераздвојно, онда нека будемо заједно и у будућем (веку). Не бој се, часни (оче)! Када сам и ја немоћни и јадни примио осведочење да си ти прибројан и приписан овом благословеном Христовом стаду, утолико пре су и свети Божји оци, достојни Њега, добили о томе осведочење. Почекај Господа (Пс.26,14) и надај се у Њега. Због чулног поста се не жалости, јер он ништа не значи без духовног: Не погани човека оно што улази у њега без насладе, него што излази из њега (Мт.15,11). И још (ћу ти рећи): Бог је дао монаху расуђивање ради тога да би оно управљало његовим поступцима. Расуди, љубљени, од кога Бог тражи милостињу – од бедног или од богатог? Он је рекао овако: Не престај да чиниш добро потребитом од оног што нађе рука твоја (Проп.9, 10). Због тога Бог не захтева пост од немоћних телом него од снажних и здравих. Снисходи унеколико телу и то неће бити грех. Бог од тебе не очекује (пост) зато што зна за болест коју ти је послао. Благодари Богу за све: захвалност пред Богом посредује за нашу немоћ. Свуци старог човека који пропада у жељама варљивим, … и обуци се у новога … сазданог по Богу (Еф. 4,22;24). Радуј се у Господу и весели се и теши се заједно са Његовим светима. Ко може да опише или да испита неизрециву радост светих, њихово неисказиво весеље и неупоредиву светлост, и то како им Господ овде открива Своје дивне и преславне тајне и славу и покој који су им припремљени, те како одваја ум њихов од садашњег света, те они свагда виде себе на небу са Христом и Његовим ангелима. Ни глад, ни жеђ, нити било шта земаљско њима не причињава жалост, јер они су стекли слободу од житејских непријатности, страсти и грехова. Рећи ћу то и другачије, речима Писма: Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше (Мт.6,21). Ко је то достигао, он зна шта чује. А шта ћу да радим ја који ништа добро нисам учинио? Ипак, не очајавам, јер је Бог моћан да и нас приброји онима који добијају милост у Исусу Христу, Господу нашем. Њему слава са Оцем и Светим Духом у векове. Амин. Нека Господ услиши истинске слуге Своје и нека нам убрзо пошаље велику милост Своју, и мене уразуми како бих и ја дошао до познања истине. Моли се за мене и поздрави брата који те служи. Замоли и њега да помоли за мене недостојног.
 
169. Питање истог истом великом старцу. Осећам силан бол у рукама и ногама и бојим се да то није од демона. Реци ми, оче мој, да ли је то тако. Шта да радим будући да сам врло жалостан што не могу да постим, него морам неколико пута (дневно) да примам храну? Такође, шта значи то што у сну виђам дивље звери? Молим те, Владико, Господа ради, пошаљи ми мали благослов од твоје свете хране и воде, да бих преко њих добио утеху.
Одговор: Не жалости се, љубљени мој, јер твоја болест није од демона, као што ти мислиш, него је уразумљивање Божије, и (послужиће) нам за напредак, уколико будемо благодарили Богу. Зар Јов није био верни пријатељ Божији? И шта све он није претрпео благодарећи и благосиљајући Бога? И трпљење га је најзад привело беспримерној слави. И ти претрпи мало и видећеш славу Божију (Јн.11,40). Због поста се не жалости, као што сам ти раније рекао: Бог ни од кога не тражи (напор) који премашује његове силе. И шта је то пост ако не мучење тела како би се здраво тело смирило и постало неспособно за повлађивање страстима, по речима апостола: Када сам слаб, онда сам силан (2.Кор. 12,10). Болест је већа од овог мучења и урачунава се у пост (или чак и више од њега) ономе ко је подноси са трпљењем благодарећи Богу, будући да кроз трпљење стиче плод спасења свога. Уместо да тело ослабљује постом, он има болест. Благодари (Богу) што си се ослободио од посног труда. Чак ако би и десет пута на дан јео, не жалости се, јер нећеш бити осуђен због тога, будући да тако поступаш не по наговору демона и ради раслабљености помисли, него ради пробе и душевне користи. Твоји снови о дивљим зверима нису ништа друго до маштања која наводе демони који хоће да те преваре како би ти њима приписао свој болест. Нека их Господ сатре речју уста Својих, по молитвама светих. Амин. Не жалости се: Кога љуби Господ, онога и кара и бије сваког сина кога прима (Јев.12,6). Верујем да ће и због тог телесног страдања Бог показати на теби милост Своју онако како Му је угодно. Нека те Господ укрепи и утврди у трпљењу. Шаљем ти мало воде из суда блаженог оца нашег Евтимија и мали благослов од моје хране да би ти благословио храну. Помоли се за мене, ти кога много волим.
 
170. Молба истог другом старцу. Оче мој, помоли се За мене због тешке болести и кажи ми како да употребљавам храну. Зар ја не саблажњавам друге тиме што је често примам? Кажи ми како да поступим и у вези псалмопојања будући да не могу да читам Псалме. Засади ме, владико и залиј ме, и објасни ми шта значе речи нашег светог оца: „Господ ће показати милост Своју на теби“? Да ли је он то рекао у вези смрти?
Одговор Јована: Кад бих ја и оћутао, будући да немам шта рећи, не бих тиме ништа добро сакрио. Зашто тражиш хлеба од онога који се сам храни рошћићима? Кажем ти да се, премда и не значим ништа, ипак радујем са тобом због онога што ти је написао благословени отац наш. Ето, он те храни тврдом храном духовног хлеба и зашто онда тражиш моје разводњено млеко које изазива одвратност? Ни Писмо, ни оци не забрањују да се снисходи телу ако се то чини са расуђивањем а не из сластољубља. И тако, као што сам ти већ рекао, када једеш и пијеш не из неуздржања и не из сластољубља, онда ти то не служи на осуду и не саблажњава друге. О томе је заправо Господ говорио кад је рекао да (таква употреба хране) не погани човека (Мт.15,11). Не жалости се због псалмопојања или свог служења: Бог га не очекује од тебе, јер си болестан. Онај ко пази на себе, смирава себе постом ради Бога и свог спасења, а ти имаш смиреност од болести уместо скорби поста. Не жалости се ни због своје болести: Господ те неће оставити него ће је управити како Сам хоће на твоју корист, како те не би обузела жалост која превазилази твоје силе. Старац ти није говорио о смрти него о милости коју Господ хоће да учини твојој љубави. Молим те да потрпиш, као што је рекао старац, и заиста ћеш видети славу Божију (Јн. 11,40). О сађењу ћу рећи: Ако ни онај који сади ни онај који залива (1.Кор.3,7) не значе ништа, а ти си мени приписао и једно и друго, онда уместо мене ништавног имаш Бога који умножава и покрива и чини са тобом по милости Својој. Наслађујући се Његовом благошћу, храбри се у Њему и снажи молећи се за мене да и на мени пројави Своју милост.
 
171. Страдајући у болести, исти старац је опет молио истог старца (Јована) да се помоли за њега.
Одговор Јована: Твоја болест те је спопала ради провере: потрпи са благодарношћу и бићеш ускоро помилован Богом. Поздрављам вас у Господу и молим да се помолите за мене.
 
172. Опет је исти молио великог старца о истоме.
Одговор: Ето, и брат Јован је рекао да ће те Бог убрзо помиловати. Шта још ја последњи да додам? Ја бих био рад да се, то још данас оствари и верујем да ће ти данас Господ послати олакшање, по молитвама светих Својих. Помолите се за мене, љубљени моји.
 
173. После овог одговора у исти час и исти дан (старац Андреј) је оздравио и послао је старцу одговор благодарећи му и обавештавајући га о милости Божијој коју је преко њега добио.
Одговор Варсануфија: Саопштавајући радост ученицима Својим и апостолима, Господ наш Исус Христос им је рекао: Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима (Лк. 10,20). Ако дакле, славимо и узвикујемо од радости зато што смо именом Бога и Началника наших душа, Исуса Христа, добили помоћ за тело, шта ће тек бити када се Његовим страшним и славним именом нашој души подари савршено очишћење од свих страсти? Какви изрази, какви језици, каква уста, каква срца и помисли могу Њему узнети одговарајуће славословље? Мислим да се оно ни код бесплотних не може наћи у савршеној мери будући да је Бог недостижан. Њему слава и власт и моћ у векове. Амин.
 
174. Овоме старцу је рекао један брат: „Ето, старче, ти си се обновио молитвама светих“. На то је овај одговорио: „Сваки пут када ми то кажеш, демони ми притисну тело, а то примећујем већ четврти пут“.
Одговор Јована: У том делу дејствује завист и неверје: завист стога што се демони не радују када се човеку учини добро, а неверје зато што човек пада у сумњу када види своју немоћ.
 
175. Питање. Кажи нам, оче наш, да ли ми страдамо сопственог неверја, или нас демони наводе на оно.
Одговор: Демони нас из зависти наводе на неверје и ако га прихватимо, ми постајемо њихове слуге и саучесници.
 
176. Питање истог великом старцу. Оче мој, како треба да се молим када осетим олакшање од болести и у чему треба да се упражњавам свакодневно.
Одговор: Радуј се у Господу, и опет кажем, радуј се (Фил. 4,4). Ти си ме сада својим питањем развеселио, (и не само мене) него још више Бога и Његове ангеле. На то што питаш односе се речи Господње: Ово је требало чинити и оно не остављати (Мт. 93 23). Ти треба унеколико да се упражњаваш у псалмопојању, унеколико да се гласно молиш, а потребно је посветити времена и испитивању и чувању својих помисли. Ко на трпези има много разних јела, он једе много и са наслађивањем, а ко сваки лан употребљава једну и исту храну, он не само да једе без насладе, него понекад, може бити, осећа и одвратност према њој. Тако бива и са нама. Само савршени могу да се привикну да свакодневно употребљавају једну и исту храну без гађења. У вези псалмопојања и гласне молитве рећи ћу: Не везуј се правилом него се тиме бави онолико колико те Господ укрепи, не остављајући такође ни читање нити унутарњу молитву. Мало једног, мало другог и провешћеш дан угађајући Богу. Наши савршени оци нису имали одређено правило, него су током целог дана испуњавали своје правило: мало су се упражњавали у псалмопојању, мало су изговарали молитве наглас, мало су испитивали помисли, а помало су бринули о храни, све делајући са страхом Божјим. Јер је речено: Све на славу Божију чините (1.Кор. 10,31). Господ Исус да вас сачува од сваког зла. Амин.
 
177. Питање истог истом великом старцу. Како треба испитивати помисли и како избегавати поробљеност (страсним помислима)?
Испитивање помисли се састоји у следећем: када ти дође помисао, погледај шта из ње произилази. Даћу ти за то један пример: замисли да те је неко увредио, и помисао те подстиче да му кажеш нешто. Ти, међутим, кажи својој помисли: „Ако му ја узвратим, он ће се оскорбити на мене. Ја ћу, пак, мало потрпети и жалост ће проћи“. Ако се та помисао не односи на човека него је плод властитог зла, онда човек треба овако да испитује помисао: нека испита себе ка чему га приводе зле мисли и оне ће престати. Са свим помислима поступај на исти начин: чим дође помисао, испитај је и одсеци. Што се тиче поробљености, знај да је ту потребна велика будност. Оци говоре: „Ако оне ум твој подстичу на блуд, напомињи му целомудреност, а ако те наводе на преједање, приведи му на сећање пост“. На тај начин поступај и са другим страстима. Не жалости се имајући у виду да ћеш обрести милост, као што ти је већ обећано. Ако живимо, Господу живимо, ако ли умиремо, Господу умиремо (Рим. 14,8).
 
178. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, кажи ми којој мери (духовног узраста) одговара непрестана молитва? И, да ли је неопходно имати правило?
Одговор: Радуј се у Господу, брате мој! Радуј се у Господу, љубљени! Радуј се у Господу, санаследниче мој! Непрестана молитва је особина бестрасних. Кроз то се обзнањује долазак Духа који свему учи. А ако свему, онда и молитви. Јер, апостол говори: Јер не знамо како треба о чему ћемо се молити, него Сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим (Рим.8,26). Шта бих ти рекао о здањима Рима кад ти још ниси био тамо? Човек који безмолствује, па још лежи на одру, нема правила. Буди сличан човеку који једе и пије све док га то услађује: ако ти дође (жеља) да читаш и видиш у своме срцу умиљење, читај колико можеш, а исто поступај и при певању (псалама). Старај се, према својој моћи, да непрестано приносиш Богу благодарност и да узвикујеш: „Господе помилуј“, и не бој се: Бог се неће раскајати за своје дарове (Рим. 11,29).
 
179. Молба и питање истог истоме. Истог (старца) је после оздрављења опет заболео стомак и он је поручио истом великом старцу да се помоли за њега, говорећи: Од поноћи осећам сувоћу у грлу, (оптерећење) очних капака и (слабост) у рукама и ногама. А када се пробудим готово читав сат осећам дрхтавицу у целом телу, почевши од стомака, да бих затим ослабио до крајности. Кад хоћу да прочитам Псалам, уста не могу, а ако хоћу да га искажем срцем, сан ме побеђује. Не знам шта да радим. Видим сметње свом спасењу. Молим те, оче мој, Господа ради, помоли се за мене и објасни ми шта то значи.
Одговор Варсануфија: То се дешава због болести стомака, премда отежалост долази и по ђаволском дејству. Међутим, ти се не обазири ни на једно ни на друго, по реченоме: Који су Христови, распеше тело са страстима и жељама (Гал.5,24). Ето, старци се моле за твоју љубав, али и ти заплачи мало у молитви, благодарећи Богу и молећи Га да те помилује. Он ће те и помиловати, јер ми имамо многомилостивог Владику и штедрог Оца. И нико ни међу вишњим силама ни међу истинским слугама Његовим на земљи није у стању правилно да изрази колико Његова благост жели да помилује људски род. Ипак, Он не жури да нас (избави) како би се умножило наше стрпљење, а оно је неопходно за наше спасење, како нас је и Сам научио, говорећи: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19). Не падај духом, брате, јер је Исус већ почео да пројављује Своју милост на теби. Њему слава у векове. Амин. Помоли се за мене.
 
180. Питање истог другоме старцу. На шта се односи очева изјава: „Исус је већ почео да пројављује Своју милост на теби“?
Одговор Јована: Он је рекао о великом напретку и душевној користи, будући да се ти већ налазиш у таквом сабору (светих отаца) са којима ћеш заједнично васкрснути у великој радости, уколико само до краја очуваш трпљење и благодарност.
 
181. Молба истог великом старцу. Верујем да што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено на небу (Мт.18,18), и молим те, оче мој, ради штедрости Божије, помози немоћи мојој. Ја сам немоћан и душом и телом и оптерећујем братију са којом живим. Испроси ми (силу) од Бога да могу да послужим својим потребама како братија не би морала да носе мој терет. Верујем да ће ти Бог дати све што заиштеш од Њега. Буди саосећајан мојој немоћи и опрости ми, оче мој.
Одговор Варсануфија: Твој кључ, брате, отвара моја врата, јер сам безуман и не могу да сакријем чудеса Божија. Због тога ће се свако ко чује речи моје ужаснути и рећи: „Он је сишао са ума и не зна шта говори“. Сматрам да је Богу све могуће (Мт.19,26) и нема ничега што је Њему немогуће. Као што је Он дејствовао преко древних и подигао раслабљеног, те васкрснуо умрлу Тавиту, тако може да дејствује и преко садашњих слугу Својих. Говорим пред Њим и не лажем када тврдим да знам једног слугу Божијег у нашем роду, у садашње време и на овом благословеном месту, који може и мртве да васкрсава у име Владике нашег Исуса Христа, демоне да изгони, неизлечиве болести да исцељује, и да чини и друга чуда која нису мања од апостолских, као што сведочи Онај који му је дао дар, или, тачније речено, дарове. Најзад, шта све то значи у поређењу са оним што је могуће учинити именом Исусовим! Ипак, он не употребљава своју власт слично Илији премда може и борбу да заустави, и небо да закључа и отвори. Господ наш увек има Своје верне слуге које више не назива слугама него синовима, којима враг, по благодати Христовој, не може ништа нашкодити, премда им и завиди. Јер, брод је већ прешао валове, војник – битку, крманош – опасне ветрове, земљоделац – зиму, трговац – разбојнике, а монах је достигао савршенство у својој усамљености. Слушајући такве горде речи ко неће рећи да сам остао без ума. И заиста, говорим као у безумљу, премда и не сведочим о себи него о другима. И ако ко помисли да каже: „Он је сишао са ума“ (као што већ рекох) – нека говори. Ко, пак, жели да се постара да достигне такву меру (духовног узраста), нека се не лењи. Ја сам то рекао љубави твојој уверавајући те да може бити и оно што ти желиш: јер, ако је Бог, по молитви нашој, теби одредио небеска блага, неизрецива и вечна, која око не виде и ухо не чу и у срце човечије не дођоше, и која припреми онима који га љубе (1.Кор.2,9), и ако ћеш их ти добити уколико очуваш оно што ти је заповеђено, онда је утолико лакше умолити Бога у вези телесног страдања и стећи благодат да ни један дан више не будеш болестан и не осећаш оптерећеност. Ипак, Исус боље од нас зна шта је корисно за човека, и шта му помаже. Он једноме нуди оно што му доноси награду за трпљење, слично Јову, а другоме оно што му пружа награду за услуживање, као Евлогију схоластику. Не ишти од Бога преко слугу Његових ништа осим помоћи и трпљења. Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт. 10,22) у Исусу Христу, Господу нашем. Он се брине о нама (1.Пт.5,7) у векове. Амин. Или ти не знаш шта је Господ рекао светом Павлу кад је овај молио да га ослободи од невоље? Доста ти је благодат моја (2.Кор.12,9). Да ли је Он то рекао због недостатка љубави према њему или знајући шта му је корисно? Сети се да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим.8,18). Опростите ми и помолите се за мене јадног да бих и ја до краја опстао у оној мери. Ко њу достигне већ се убројао у браћу Исусову. Њему слава у векове. Амин.
 
182. Молба истог истом великом старцу да се помоли да обрете милост у онај дан.
Одговор Варсануфија: Љубљени у Христу брате Андреје, чудим се твојој љубави, а још више твојој простоти која сумња у обећања. Господ је рекао Филипу: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе (Јн.14,9). Веруј, брате, да ће се на нама испунити обећања и ако пожелите, даће нам се и већа, будући да је могуће стећи малу милост, а могуће је добити и велику, као што је и Давид изабрао велику. Ко жели велику милост, он је стиче кроз смирење, кротост, трпљење и томе слично. Милост и добијаш на молитве светих, а каква ће она бити, мала или велика, зависи од тебе: изабери за себе што хоћеш. Живи у миру и светињи, буди стрпљив према ближњем, смирен, као монах седе главе и служи другима за пример. Брата који је код тебе и који ти служи, сматрај сином и ако се у нечем превари или што упропасти, уразуми га и објасни му његов пропуст да би се исправио. Помоли се за мене.
 
183. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, назначи ми правило као почетнику који још није примио монашки образ. Помоли се за мене, јер ме један брат жалости, иако другога успокојава.
Одговор: Многољубљени брате мој. Ти си ми писао о нечему што превазилази твоје силе – да ти одредим правило које ти не можеш понети. Ти молиш да ти дам правило као почетнику и ономе који још није примио монашки образ. Међутим, почетнику припада следеће: пребивати у дубоком смирењу, ни у ком случају себе не сматрати нечим значајним, нити говорити: „Шта је то или због чега ово?“. Он треба да, пребивајући у послушању и великој покорности, престане да себе упоређује са другима и да не говори: „Овога поштују, због чега и мене не поштују; он је у свему задовољан, зашто ја немам спокојства?“ Он треба да је у свему презрен и да не негодује. Ето дела истинског почетника који заиста жели да се спасе. Међутим, ти тешко да то можеш понети, једно због телесне немоћи, а друго због тога што си већ остарио. Ти желиш да понесеш теже, а ја ти налажем оно што је лакше, премда те и не присиљавам него те само саветујем. Сматрај брата свог за сина, као што сам ти већ говорио, и као што га сада већ поштујеш. Уколико он, по искушењу, неког другог боље услужи него тебе, онда, може бити, Бог хоће да онога успокоји а тебе да држи у тескоби, те је брату дао помисао да тако поступи са тобом. Ти потрпи и не жалости се. Трпљењем невоља ми спасавамо своје душе. Ми не можемо другачије да постанемо судеоници Христових страдања осим трпљењем жалости. За све узноси благодарност Богу, јер благодарност се заступа за наше немоћи пред Богом. Нека се твоје правило састоји у томе да живиш пазећи на своје помисли и да поседујеш страх Божји. Мисли овако: „Како ћу сусрести Бога? Како сам провео прохујало време? Покајаћу се макар сада када се мој крај већ приближио и потрпећу (немоћи) мог ближњег, и искушења и скорби које ми се наносе, све док Господ не укаже на мени милост Своју и приведе ме у устројство безгневља, те одагна од мене завист – тај ђавољи пород“. Остатак својих дана проводи испитујући помисли и противећи им се када оне наносе смућење. Уразумљуј свога сина са страхом Божјим, напомињући му његове преступе, знајући да је и он човек подложан искушењима. Господ Исус, Син Бога живога, нека да нашим (душама) мирно стање и живот у страху Његовом. Много се чудим због тога што и поред читања Писма које говори: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења (Јак.1,2) опет остајете равнодушни. Схватите, барем, у крајњем случају, где се налазите и каква је ваша сила да би се смирио гвоздени, тј. несавитљиви, врат и да би мир Божји био са вама. Опростите ми и помолите се за мене да не бих чуо: Зар ти који учиш друге, себе не учиш (Рим.2,21)? Но, шта да радим? Љубав ме привољује. Ипак, надам се на милост Владике нашег, Бога.
 
184. Питање истог истом великом старцу. Помисао ми говори: „Ти си не само једном, већ десет пута говорио брату. Остави га и пусти нека ради како хоће, а ти не брини, као што су рекли оци“.
Одговор: Многовољени и једнодушни брате мој, нека са тобом буде мир који је Господ даровао Својим ученицима. Он им је пре свега дао мир који изгони све телесне помисли и свако ђаволско размишљање како би срца њихова постала чиста и како би чисто примили учења и заповести свог Владике. Тако се и ти, љубљени, примивши овај дивни мир не од мене него од Спаситеља, Исуса Христа, припреми да спокојно и пажљиво чујеш и испуниш (моје речи). Ти знаш колико бих желео да те узмем и понесем на небо. Враг се на сваки начин стара да те смути завишћу и гневом, али није нашао место за себе него је само у нечем ништавном нашао могућност да ти се наруга. Тиме он води борбу против тебе, а кроз тебе смућује и брата, иако сам ти писао у првим писмима да указујеш брату на његове пропусте, уразумљујући га. Или сам ја рђаво рекао па си ти пренебрегао моје речи, или сам исправно рекао али си ти побеђен у борби. И ђаво се већ радује због тебе, прилази ти, наговара те на горко самооправдавање и говори: „Ти си већ једном и десет пута говорио (брату); остави га и пусти да ради како сам хоће, а ти не брини, као што су рекли оци“. Међутим, у томе си ти и исмејан зато што је од тебе та мера (духовног узраста) далеко колико и небо од земље. Хоћеш ли да се увериш у то? Размотри шта произилази од ћутања које ти подмеће ђаво. Смућење и гнев. Јер, када се ти сам од себе, не питавши, подухватиш дела, брзо ћеш упасти у замку као што се то дешава са простим и неизвежбаним људима. Показаћу ти јасно да дуготрпљење твоје није по Богу: ти сабираш неколико дана, а затим за један дан распеш из свог џака све, те он остаје празан. Дуготрпељивост по Богу уопште не ропће до самог краја. Ти си, господине мој и брате, сличан господару: уместо да удариш свог слугу једанпут по образу и, објаснивши му његов преступ, помириш се са њим, ти трпиш неколико дана да би му затим изненада задао један ударац који је, може бити, за њега убитачан и узимаш (на себе) душу његову.
 
185. Исти је питао о истоме другог старца и додао да ли можда не треба да пређе у другу келију како би се борба прекратила.
Одговор Јована: Када би ти послушао одговор старца и испунио оно што ти је рекао: „Ни у ком случају не сматрај себе нечим значајним и не тражи исти положај са другима“, ти би се успокојио и не би био плен смућења, те не би било потребе да питаш ни мене ни другог. Чувај се, брате, јер ти се демони смеју. Ти говориш о грешкама свог брата као да су се оне заиста десиле. Али, реци ми да ли ти заиста знаш да су оне учињене? Понекад говоре о нечијим сагрешењима само на основу подозрења, а после се покаже да их није било. О каквим је (сагрешењима) Господ беседио људима: Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт. 6,15)? Да ли Он говори о стварним или подозреваним сагрешењима? Наравно, о стварним. Како то да ти судиш и осуђујеш свог брата за грехе учињене у току три недеље? Зар ти не знаш да себе подвргаваш великој осуди? Ако ти позиваш свог брата на одговорност, онда ће и Бог од тебе искати одговор за све што си учинио од младости па до садашњег дана. Где су речи апостола: Сунце да не зађе у гневу вашем (Еф.4,26)? Где је писмо старца које може да те руководи? Чиме враћаш свом брату наместо благодарности? Зар ти не схваташ шта говориш: Вратише ми зло за добро (Пс.34,14) и остало? Зашто вам служи брат – зар не ради Бога и ради љубави према Њему? А како ви смућујете његове помисли? Буди опрезан јер је твој крај близу, као што си о томе већ чуо и као што си и сам свестан, а беси ти не дозвољавају да себе сматраш ништавним и да се успокојиш. Наоружај се на помисли које ти доносе смућење, као што ти је старац и рекао и обрешћеш помоћ. Уосталом, када би ти употребио и стотину лукавстава, и ма шта учинио, (чак и да изађеш из келије), искушење и борба те неће оставити, све док се не успротивиш помислима. Ако имаш нешто и од својих трудова, сједини их са молитвом светих, јер она може много када је усрдна (Јк.5,16). Кажи својој помисли: „Сутра ћу умрети“. Себе не урачунавај ни у шта и смирићеш се. Господ нека ти да свој мир. Амин.
 
186. Питање истог истоме. Оче мој, ја сам поучавао брата са љубављу Божијом, али он није прихватио моје речи и ја сам се смутио. Шта да радим? И зар то неће послужити некоме на саблазан ако будем разговарао само са оном братијом коју си ти назначио?
Одговор: Ми не схватамо шта говоримо. Било које уразумљење при коме се и сам поучитељ смућује у срцу није угодно Богу, него произилази из ђаволског дејства и бива помешано са самооправдавањем. Ако си ти Бога ради уразумљивао ближњег, како си дозволио да се сам смутиш? Богоугодно исправљање (сабрата) не дозвољава да се смути (онај ко уразумљује). Чак ако и онај кога исправљају оде и оклевета онога који га исправља, овај се неће смутити него ће братски понети терет. И вама самима сада је јасно да је то било искушење, али га је Бог прекратио и прекратиће. Нека вам Господ подари здравље и душе и тела како би разумели замке лукавог и избавили се од њих. Молите се за мене. Што се тиче разговора са братијом коју помињеш, рећи ћу: Када он бива из љубави по Богу, онда неће бити на саблазан него ће послужити на назидање.
 
187. Питање истог истоме. Аво, брат ме веома жалости и кад би било могуће, ја бих га са задовољством променио. Такође ми и помисао говори да не бих био жалостан чак ако бих и сам био и да бих се лакше могао спасти. Кажи ми да ли је то корисно за мене.
Одговор Јована: Брате, немој да те узнемирава самооправдавање које ти говори: „Кад бих био сам, не бих био жалостан и лакше бих могао да се спасем“. Тиме ти противречиш Писму које каже: Многе невоље има праведник (Пс.33,20), и још: Многе ране има грешник (Пс.31,10). И тако, било да си праведник било грешник, у сваком случају си дужан да претрпиш увреде, будући да ми не можемо да заобиђемо невоље. Невоља нас учи трпљењу, а апостол, као изврстан учитељ трпљења говори: Будите… у невољи трпељиви (Рим.12,12), јер онима који желе да се спасу предстоје невоље. Сам Господ је рекао: У свету ћете имати жалост (Јн.16,33). Још је речено: Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство Божије (Дап.14,22). Знај брате да је Онај који је рекао: Жалосна је душа моја до смрти (Мт.26,38) попустио на тебе ту малу невољу, јер жели да те спасе. Ти ћеш, ради малог трпљења, од Њега добити милост тамо, у онај грозни час. А уколико ми у свему хоћемо да имамо покој, онда ћемо једном чути: Примили сте добра своја у животу своме (уп.Лк.16,25). Наш Владика је претрпео за нас сва страдања: због чега не бисмо и ми, сећајући се тих мука, потрпели још мало да бисмо постали судеоници у њима? Ми смо добили заповест да благодаримо за све (Сол.5,18): чувај се да нас мрзитељ добра не увуче у неблагодарност, јер ћемо тада све изгубити. Што се тиче тога да ли да узмеш другог брата, то за аву не би било тешко, јер је њему свеједно. Међутим, ако ти и добијеш по својој жељи другог, па те он такође буде жалостио у нечем – шта ћеш онда радити? Истина, тај брат је небрижљив, али у њему постоји нека искреност. Не говорим ти ово стога да бих те спречио да изабереш другог него ти саветујем да све испиташ и задржиш оно што је добро. Као што други служи теби ради Бога, тако си и ти дужан да носиш његово бреме да бисте тако узајамно испунили закон Христов (Гал.6,2). Зар ја не желим твоје спокојство? Бог зна да бих ја, кад бих само могао, послужио теби читавог свог живота. Но, шта да радим кад сам ја већ неспособан за било шта? Замрзимо телесну угодност да не бисмо удаљили од себе Бога, будући да је она Њему мрска. Ја ти ово написах као једнодушном брату. Бог је попустио да мало потрпимо, зато што без скорби нема успеха у страху Божјем. Опрости ми, страдалче, и помоли се за мене да бих поставио почетак. Ја нисам далеко од кончине своје.
 
188. Одговор великог старца истоме. Радуј се брате и буди спокојан. Нека те ђаво не смућује непотребним стварима. Шта мисли љубав твоја: да ли се искушење или скорб дешавају са неким без Божијег попуштења? Не. Бог то попушта ради наше духовне користи, а ђаво, видећи то, и сада као и некада, нама другачије приказује ствари док нас не изгна из светог мира, као из раја. Шта он све није променио у нама? Зар није уместо светог мира положио у нас љути гнев? Зар није он уместо мржње према злу насађене Богом, положио у нас превртљиву мржњу према добру и према Самоме Богу? Међутим, ми не проничемо у то и не знамо да је Бог, желећи да нас очисти од сваке скверне мисли и од сваке лукаве и душегубне помисли, рекао да се молимо за непријатеље наше, да благосиљамо оне који нас куну и да је заповедио да љубимо непријатеље наше (Мт.5,44). И ако нам је заповеђено да љубимо непријатеље, онда смо утолико пре дужни да љубимо оне који нам служе, па макар и немарно и без посебног старања. Како ћемо добити опроштај ако не будемо љубили оне који нам добро чине и који нам служе, премда беси и приказују као да они немарно испуњавају своје послушање? Ако хоћеш да се спасеш и повериш душу своју Богу и нама, онда не треба да верујеш својој помисли, јер демони сеју у тебе зло семе и представљају ти једно уместо другог. Следи наш савет и разумећеш; пут Божји. Господ је рекао: Ако хоћете и послушате мене, добра земаљска јешћете (Ис.1,19). Од нас зависи да ли ћемо јести или нећемо јести. Због чега вређамо ближњег? Више никога и ни због чега не окривљуј, него се у свему старај да угодиш ближњем. Ни о коме не мисли зло, јер иначе због тога и сам постајеш зао, будући да зли помишља зло, а добри – добро. Помишљати о другима: „Они о мени говоре“, јесте борба својствена почетницима. Због тога неко може да каже нешто лоше ако види да се двоје моле у једној келији или уче један другог. Ако он тако мисли, онда се врло вара и неразумношћу својом очигледно припрема себи погибао. Немој имати таква подозрења. Брат се нада да ће ради вас и он добити милост. Иако вам он и наноси извесну жалост ипак ви кроз то можете стећи трпљење. Радујте се и веселите се, јер је велика награда за трпљење. Ти си већ и раније преко брата Јована сазнао да се на нас скорб попушта Божијом вољом, ради наше користи. Не веруј демонима ни у чему што се тиче твог брата, будући да оно што ти они показују не постоји у стварности. Они једино хоће да те смуте. Нека их Господ сатре! А што си помислио: „Ја сам овамо дошао да бих постао роб људи“ – знај да то још није смирење. Апостол се хвалио тиме што је постао роб свих (1.Кор.9,19), а ти ми то говориш? Када ћеш ти доћи до те мере смирења? Ти сам не знаш брате, шта си рекао! Нека ти Господ опрости.
Тумачење
Погледај како је старац премудар: када је приметио да је (Андреј) себе назвао робом, да је помислио о себи да је рекао много и да је то сматрао успехом, старац као да га исмева и назива га недостојним тих речи, свакако га приводећи истинском смирењу. Јер, смирење на речима јесте пород гордости и насумице кроз њих рађа мајку своју – сујету, премда и изгледа да је оно што кажемо супротно истини и да не одговара стању ствари.
 
189. Одговор истог великог старца истоме. Чудим се онима који много бораве у школи и стално изнова уче азбуку и читају слогове, премда би већ требало да буду савршени учитељи. Тако се чудим и онима који дуго пребивају у монаштву и требало би другима да објашњавају најдубље помисли, док они, уместо тога, још сами трпе борбу својствену почетницима. Требало би да ви, као савршени, заблуделе изводите на прави пут, док ви, уместо тога, не само да не носите терет немоћних, него и сами још оптерећујете њихове душе, погружавајући их у тугу. Пази на себе, брате. Зар не штети души твојој то што оптерећујеш помисао ближњег? Он се потрудио и учинио нешто Бога ради а ти му после намећеш мисао да је он то учинио својевољно. Зар приличи да савршени човек тако говори немоћном? Не треба тако да поступаш са почетником, него да га уразумљујеш и учиш, бојећи се онога који је рекао: Не постављајте брату спотицање или саблазан (Рим.14,13). Зашто је потребно говорити ближњему речи које га огорчавају? Моје безумље ми није дозволило да задржим речи све док их нисам изговорио и смутио душу мога брата. Када ђаво сеје у тебе зле помисли, знај да је његов посао да сеје једно уместо другог, уједно спречавајући сећање на смрт. Зашто се ви смућујете због ништавних ствари као неразумни почетници? Зашто се не сећате речи Писма: У оскудици, у невољама, у патњама (Јев.11,37)? Оци наши су за себе бирали скорби: зар нас није стид да у свему тражимо покој за себе? Сетимо се, окајани, и расудимо да је све то записано у високим споменима и да ће се у свему од нас тражити подробан одговор. Пишем ово желећи да вас очистим од сваке трулежи. Ако вас скорбим – опростите ми, јер вас више нећу жалостити. Помолите се за мене да бих дошао до познања живота. О смрти твојој сам ти много пута говорио и сада говорим да нећеш још дуго бити у телу.
 
190. Питање истог истом великом старцу. Ти знаш, оче мој, да се ја ни у чему не смем противити твојој наредби. Ма шта ти говорио, твоје речи су мој живот. Помоли се за мене зато што ме брат много жалости.
Одговор: Радуј се, љубљени мој, радуј се у Господу! Ја знам и уверен сам у Господу да се ти, чак ако ти кажем: „Проборави читаву годину у тамници“, – нећеш успротивити, будући да знам како и коме говорим – саслужитељу мом и једнодушном брату. Зар ти не знаш шта говори Јов: Зар није испит живот човеков на земљи (Јов.7,1)? Буди увек готов за искушење и скорби, заборављајући оно што је за тобом, по речи апостола, и стремећи ониме што је пред тобом (уп.Фил.3,13). Пази да, говорећи тако о брату, не упаднеш у злопамћење. Господ нека сатре сатану под ноге ваше брзо (Рим.16,20). Благодат, мир и љубав Божија нека буде са вама до краја. Амин. И нека вам Он да радост, весеље и љубав која никада не престаје (1.Кор.13,8), како бисте све подносили једни од других, са страхом Божјим, будући да смрт неће закаснити.
 
191. Питање истог истом великом старцу. Кажи ми оче мој, шта је смирење и помоли се да пут смрти за мене буде миран.
Одговор: Смирење се састоји у томе да себе сматрамо земљом и пепелом, и то на делу а не само на речима, те да говоримо „Ко сам ја? И ко мене сматра за нешто? Ја немам ништа ни са ким“. О твојој смрти ћу рећи: Сачекај још мало Господа и Он ће прославити твој исход великом радошћу. Помоли се за мене, брате. Поздрављам те у Господу.
 
192. Питање истог истом великом старцу. Аво, брат ми се много супротстављао и није ми указао ни мало саосећања. Шта ми наређујеш да радим?
Одговор: Брате Андреје, чудим се твојој простоти. Зар ти мислиш да ће ђаво престати било кога да искушава? Зар ми можемо да окривљујемо ђавоимане који падају на земљу и пуштају пену? Исто тако не можемо окривљавати ни оне које ђаво подвргава противречењу и неосећајности него смо дужни да кривимо страст. Проникни боље у оно што ти говорим будући да и тебе смућује ђаво, те не гледаш на своје грехе него пристало пратиш грехе ближњег. Ти истичеш пропусте брата, а о својим ништа не говориш. Пре неколико дана питао си ме о смирењу и чуо си да себе треба да сматрамо земљом и пепелом, дакле, ништавнима. Зар земља и пепео и онај који себе не рачуна ни у шта може да захтева саосећање од било кога, а нарочито од човека кога смућује ђаво, тај мрзитељ добра? Зар то може онај који је савршенији по узрасту и по монашком образу, и који је удостојен рукоположења? Савршенији је дужан да носи немоћи мањег, говорећи: „Ја сам недостојан“. Ако то говориш а не подносиш стрпљиво скорби, онда узалуд говориш. Најзад, ко си ти да би гледао на туђе страсти? Човече, ти који си добио радосну вест о безмерним добрима, требало би да, размишљајући о њима, заборављаш чак и свој хлеб да једеш. Међутим, ти их још ниси окусио и ниси заволео како треба. Сети се Лазара и тога колико је времена он трпео благодарећи Богу. Не заборављај ни оно што сам ти много пута поновио: То је завист ђавола који зна шта ти је припремљено. Ипак, ја верујем да неће успети ништа да учини.
 
193. Обраћање истог истом великом старцу у коме иште молитве. Помоли се за мене, оче мој, јер сам се препустио маштањима.
Одговор: Брате Андреје, узвикнимо са светим Павлом: О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитљиви судови Његови и неистражљиви путеви Његови (рим.11,33). Ни нама Он не дозвољава да се хвалимо луком нашим, мислећи да ће нас наш мач спасти. Напротив, (нас спасава) Његова благодат будући да је речено: Јер сте благодаћу спасени (Еф.2,8). Због тога нас Он и пушта да паднемо у маштања и у друге страсти да бисмо спознали своју немоћ, схвативши где се тачно налазимо. Он нас, по Својој благости, оставља ради наше користи да бисмо ми уздање наше и наду нашу полагали на Њега, а не на себе. Међутим, чувај се да не помислиш да ми по вољи Божијој падамо у маштања и друге страсти. (За то не постоји воља Божија), него Бог то попушта због нашег нерада. По Свом човекољубљу Он нас од (наших) злих (дела) приводи ка смирењу, ради нашег спасења. Шта, дакле? Зар ћемо наше спасење приписати злим страстима? Да не буде! Не страстима, него Његовој милости и свезнајућој премудрости. Схвати како је Он побудио наш ум да не престанемо мислити: Кад ми не би Господ помогао, убрзо би се душа моја отправила у ад (Пс. 93,17), и остало. Знајући да се томе подвргавамо због наше немоћи и нерада, постарајмо се по силама нашим да се то не понови, и Он ће нас по Својој милости избавити од тих (искушења). Он је то исто показао на Петру и Павлу: удаљио је од њих силу Своју на кратко време да спознају да су људи. Један се одрекао од Христа (Мт.26, 69-75), а други је у котарици био спуштен преко зида (Дап. 9,24; 2.Кор.11,32). Тако су научили да се не уздају у себе него у Владику свих. И ти схвати ко си и буди милостив ономе који ти служи, осуђујући самог себе. Смири се, заиста, не само пред Богом, него и пред људима и положи све бриге на Онога који може да учини неупоредиво више од онога што ми тражимо или помишљамо (Еф.3,20), а Он ће испунити све што ти је обећано зато што не одбацује оне који Га искрено моле, Своје часне слуге који су се кроз Њега и у Њему ослободили од старог човека и који са неизрецивом радошћу слушају од Бога: Што год свежете на земљи, биће свезано на небу (Мт.18,18) и остало. Он им даје сваку власт на небу и на земљи (уп.Мт.28,18). Према томе, служи Господу са страхом и радуј Му се са трепетом (Пс.8,32). Неућутним устима Му благодари што је тебе и многе друге помиловао преко Својих слугу. Њему слава у векове. Амин.
 
194. Одговор истог великог старца истоме који је искао молитве. Вишњи, штедри и милостиви Бог да вам да силу одозго да се свагда поучавате у ономе што вам је написано и да се подвизавате у истински духовном делу, тј. да се борите са помислима које вас смућују; да и ви будете у сабору оних који су добили таланте и умножили их, да чујете исто што су и они чули и да се присилите да трпите једни друге, да принесе ваша земља добре и благовремене плодове Богу да бих вас, моје искрене пријатеље, кад будете ово испунили, угледао у Царству мог Бога где се радујете у Господу.
 
195. Питање истог истом великом старцу. Кажи ми, оче мој, због чега нас је салетело искушење. Шта оно значи и како престаје? Помоли се да се избавим од њега.
Одговор: Мрзитељ добра, ђаво, знајући шта доноси корист вашим душама и да нема спасоноснијег начина живота од тога да носите бремена једни других, позавидео је вама и стара се да вас смути. Ето због чега је међу вама дошло до искушења које нека Господ уништи. То искушење се укида тако што ћете носити бремена једни других и што ћете се молити за човека кроз кога долази искушење. Без пажљивог подвига не може бити избављења од искушења. А то што ти пада на ум да се удаљиш одатле – и то је искушење које произилази од ђаволске зависти, делујући кроз самооправдање, а све у циљу да те одвоји од љубави светих који се моле за тебе и тако лиши њихове помоћи. Ето, показао сам ти долазак и одлазак искушења. Потрпи мало и добићеш олакшање од тих искушења у Исусу Христу. Амин.
 
196. Одговор истог великог старца истоме када је овај изнемогао под искушењима која су устала на њега.
Андреје, једнодушни брате наш, немој да малаксаваш. Бог те није оставио и неће те оставити. Међутим, знај да је непроменљива пресуда коју је Владика изрекао нашем заједничком оцу: У зноју лица свога ћеш јести хлеб свој (Пост.3,19). И како је та заповест дата спољњем човеку, тако је и унутарњем заповеђено да својим подвизима потпомаже молитве светих, како би могле да му користе, спречавајући његову бесплодност. Јер, као што злато које се усија у пећи држе кљештима, ударајући га чекићем те оно постаје чисто и подесно за царски венац, тако и човек, подржаван моћном и делотворном молитвом светих, бива опаљиван невољом, примајући ударце искушења и, уколико све трпи са благодарношћу, постаје син Царства. Дакле, ма шта да се деси са тобом – све служи на твоју корист, како би и ти стекао смелост пред Богом; кроз заступништво светих и кроз сопствени труд свој. Не стиди се да сада принесеш Богу Његове првине да те уместо духовне радости не би сустигла туга. Веруј да ће Онај који је обећао, обећања и испунити (Јев.10,23). Буди здрав у Господу, љубљени мој.
 
197. Одговор истог великог старца истоме који је упао у силно униније.
Брате Андреје, нека не допусти човекољубиви Бог наш мрзитељу добра, непријатељу, да посеје у тебе тугу и униније, да те не би довео до очајања чак и спрам онога што је Светим Духом теби, љубљеноме, обећано благословеним Богом, него нека Господ отвори твоје срце да разумеш Писма, као што је некада отворио срце Клеопи (Лк.24,45). Зашто је Бог још искушавао светог патријарха Авраама и после таквих обећања која му је дао? Јер, речено је: И после тих речи (Пост.22,1), тј. после обећања која су му дата као пријатељу Божијем, који је принео такву жртву Богу која га је удостојила да више не поднесе никакву патњу и коме је Бог веру примио у правду (Пост.15,6; Јак.2,23). И таквог мужа Он је препустио искушењу ради његовог испитивања, ради тога да тамне силе немају изговора, да би Авраам био узор за верне будући да им кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14,22), и како би они трпљењем својим спасли своје душе (Лк.21, 19), благодарећи Богу за све (1.Сол.5,18). Сети се затим како је и светог Јова, присног пријатеља Божијег, истинољубивог, праведног, непорочног, правдољубивог и благочестивог и који се удаљавао од сваке зле ствари (Јов.1,1) Бог такође предао искушењу иако није заслужио да трпи невољу ради испитивања врлине. И он је посрамио непријатеље и клеветнике, тако да су остали без речи. Ради укрепљења своје вере присети се Началника (Јев.12,2) и Савршитеља спасења нашег, Исуса (Јев.2,10) који нас је избавио од проклетства (Гал. 3,13) и тога како је Он, приближивши се времену Свога крста и показујући нам пут трпљења и спасења, говорио: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова, али опет не како ја хоћу, него како ти (Мт. 26,39). То је ради нас учинио Онај који је некада Петру запретио када Му је овај рекао: Боже сачувај, Господе, то неће бити од Тебе (Мт.16,22), показујући тиме да је сагласан да пострада. А то што се молио да га мимоиђе та чаша, чинио је ради наше немоћи да ми не бисмо малаксавали када се молимо или када не бивамо брзо услишени. Целивајмо страдања нашег Спаситеља, који је постао човек и заједно са Њим трпимо увреде, ране, понижења, погрде путем шамарања, ругање пурпурног огртача, срамоту трновог венца, сирће са жучи, бол од набијања клинова, пробадање копљем, проливање воде и крви, и позајмимо одатле утеху за своје муке. Господ неће твој труд оставити узалудним. Он је допустио да претрпиш малу невољу ради тога да не би остао туђ светима када их будеш угледао у онај час како прослављени носе плодове трпљења невоља и да би и ти био њихов судеоник као, уосталом, и Исусов, имајући са светима смелост пред Њим. Не жалости се, јер те Бог није заборавио него се стара о теби и то не као о копилету него као о Свом искреном сину. Ти се добро подвизаваш када брижљиво пазиш на себе да не отпаднеш од страха Божјег и од благодарења Богу. Блажен си ако си уистину постао странац и сиромах, јер ће такви наследити Царство Божије. Буди храбар и крепи се у Господу. Ја се не умарам да ти пишем једно и исто него желим да ти то Господ подари. Помоли се за мене.
 
198. Молба истог великом старцу да му измоли утврђење срца и опроштај грехова које је учинио током читавог живота од рођења свога.
Одговор: Господ Исус Христос нека ти буде исцељење и укрепљење души и телу и нека утврди твоје срце да тобом не би овладао мрзитељ добра и човекомрзац – ђаво. Што се тиче опроштаја твојих грехова од дана рођења па до данас знај да ће ти га Господ дати до истека четрдесет дана ради тога да би у овом дару био судеоник мојих молитава за мало трпљење твоје. И тако, храбри се у Господу и крепи се. Нека је са тобом Господ, велики Лекар душа и тела наших. Мир ти у Господу, брате мој.
 
199. Одговор другог старца Јована истоме.
Ако људи називају блаженим онога ко се богати светским благом, онда ја неупоредиво више блажим твоју љубав, јер си се обогатио у Богу молитвама благословеног оца нашег. Ипак, да молитва није претходила и да ти он није рекао: „Истрај, храбри се и крепи се“, ти би пао у опасну болест са циљем да, после малог немара и малодушности, очуваш дуготрпељивост и истрајност у својим помислима и у односу на братију која ти служи, сећајући се речи апостола: Носите бремена један другог и тако испуните закон Христов (Гал.6,2). Љубећи те, Господ те је наказао милошћу на молитве Свога слуге да би ти, путем трпљења мале казне, потпомагао његову молитву и то трпљење ти се урачунало у дело, да би се затворила уста непријатељу и да он не би могао рећи: „Да је он био искушан казном, он не би издржао“. И тако, не жалости се: оно што си чуо од старца, то ће и бити. Храбри се, по речи његовој, и крепи се.
 
200. Када се исти старац избавио од искушења уз помоћ молитава светог старца и његовог духовног учења, он му је уручио захвалност. Старац му је одговорио следеће:
Одговор Варсануфија: Узнесимо свако славословље Богу славе и певајмо Му у векове, амин. Нама не приличи слава него Њему јединоме и Сину Његовом и Светом Духу Његовом. Бог који хоће да се и на нама испуни реч Писма: Брат помаган од брата јесте као тврд и ограђен град (Прич. 18,19), привео је љубав твоју немоћи нашој да бисмо ми један другоме указивали помоћ Бога ради. Нека вам свима укаже помоћ Онај велики Брат наш – мислим на (Господа нашег), Исуса. Он је благоизволео да нас учини Својом браћом (Јев.2,11) и ми смо то већ постали, те нас ангели блаже. О, кога ми имамо за Брата! Силног – да нас укрепи, Крепког – да нам подели плен, Војводу – да у време битке победи непријатеље наше, Лекара – да заједно исцели нашег унутарњег и спољњег човека, кад Му се покоре, Хранитеља – да нас храни духовном храном, Живога – да би нас оживео, Милостивог – да би нас помиловао, Штедрог – да би нам се смиловао, Цара – да би и нас учинио царевима, Бога – да би и нас учинио боговима. Знајући да се све садржи у Њему, Њему се и моли. Он и пре твоје прозбе зна шта ти је потребно и даће ти по искању срца твога, само уколико Му не засметаш. Свагда Му узноси славословље, јер Њему приличи слава у векове. Амин. Помоли се за мене, брате, да бих и ја спознао немоћ своју.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Овде старац указује на једног монаха по имену Малх, који је, по наговору ђавола, изишао из свог манастира и претрпео многа искушења.

3 коментар(а)

  1. Pingback: Разликовање помисли – Подвижничка слова

  2. Pingback: Најбоље правило – Подвижничка слова

  3. Pingback: О вољи Божјој, људској и демонској – Подвижничка слова

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *