Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere – Knjiga III

Kako se na Pređeosvećenoj Liturgiji peva „Da ispravitsja molitva moja“?

 

PITANJE: U III izdanju Nikolajevićevog Tipika, iza parimija na Pređeosvećenoj Liturgiji, kad čtac otpeva „Da ispravitsja molitva moja…“, stoji da to isto otpeva desna i leva pevnica. U novom, pak, IV izdanju, stoji da to otpeva samo desna, pa čatac odmah stih „Gospodi vozvah…“, posle koga tek leva ustaje i peva „Da ispravitsja…“. Otkud ova razlika, i koji je propis pravilan?

 

ODGOVOR: Ne bih se mogao domisliti otkud je Nikolajević došao do toga, u sva tri izdanja svog Tipika, da posle čatca treba obe pevnice da otpevaju „Da ispravitsja…“, pa tek onda čatac stih „Gospodi vozvah…“. Može biti da je zbog značenja broja tri smatrao da ovaj psalamski stih treba odmah u početku otpevati triput, a onda pripev uz ostale stihove. Barem u onim izvorima koji su meni dostupni nije to našao. Šta više, postupak koji on navodi u suprotnosti je s njima. Tako crkvenoslovenski Tipik u pravilu za Pređeosvećenu Liturgiju na Čistu sredu, propisuje ovako: „Čtec: „Da ispravitsja molitva moja“. Za to vreme desni i levi lik, i sav prisutni narod u crkvi s obe strane, kleče moleći se. I kad čtec otpeva, desni lik peva isto: „Da ispravitsja…“. A čtec i druga strana lika, i prisutni narod, kleče dok se otpeva. Onda čtec peva prvi stih: „Gospodi vozvah…“ i posle otpevanog stiha peva drugi lik: „Da ispravitsja…“.“ Isto ovako stoji u Triodu na Čistu sredu, a takođe u objašnjenju ispred Pređeosvećene Liturgije u Služebniku, Arhijerejskom činovniku i Irmologiji (u odeljku „Gospodi vozvah pojemij na večernjah i liturgijah preždeosvjaščenih“).

Od osobitog značaja za ovo pitanje ima činjenica što je ovako bilo i u starini. Po grčkom kriptoferatskom rukopisu, koji navodi Goar: „Kad se završi parimija, govori pojac stih prvi, glas 6: „Da ispravitsja…“. Pojac stih drugi: „Gospodi vozvah…“. Hor: „Da ispravitsja…“.“[1] Prema starim rukopisima iz HII-HV v., koje navodi Trembelas, čtec je pevao „Da ispravitsja…“, a od XVI v., prvo „Da ispravitsja…“ i polovinu poslednjeg, kao i stihove, peva sveštenik,[2] a narod odgovara sa „Da ispravitsja…“, i završava poslednje sa: „Vozdjejanije ruku mojeju…“. Tako prema jednom rukopisu iz XVI v. i jednom iz XVII: „Onda „Da ispravitsja…“. Narod to isto. Onda sveštenik stihove: „Gospodi vozvah…“. I narod opet: „Da ispravitsja…“.“[3]

Iz naših starih rukopisa vidi se da je prvo „Da ispravitsja…“ i stihove uzimao „vanje (napolju, van oltara) pevac“. Takođe se vidi da su sveštenik i đakon za to vreme stojali pred trapezom, a svi ostali klečali i ustajali: „Jegde pojet pevac, mi koljenje preklanjajem molešte se. Jegda že mi vastanem, preklanjajet on koljenje“. Ali kako se uzima „Da ispravitsja…“ uz stihove – ne vidi se jasno.[4]

I prema Bulgakovu, posle čteca peva samo desna pevnica „Da ispravitsja…“ pa čtec stih drugi, „Gospodi vozvah…“,[5] a isto je tako i prema Liturgici prof. Mirkovića.[6] Izgleda da tako smatra i Nikoljski.[7]

Prema tome: Pravilno je onako kako je izloženo u novom, IV izdanju Nikolajevićevog tipika, pa tako treba i postupati.

Treba da napomenem i ovo: U slučaju da ovu Liturgiju služi saborno više sveštenika, oni treba da stoje za čitavo vreme pevanja pesme „Da ispravitsja…“ i da kleknu samo onda kad i načalstvujući, tj. pri pevanju poslednjeg „Da ispravitsja…“, zato što su i oni liturzi, te se ne mogu izjednačiti sa neslužećim sveštenicima i vernim, ni klečati kad ovi treba da kleče.[8]

 

Glasnik, april 1976.

 


NAPOMENE:

[1] Evhologion, Venecija 1730, 171.

[2] Ova razlika u navođenju ko peva prvo „Da ispravitsja…“ i stihove, uočava se u našim crkvenim knjigama i danas. Prema crkvenoslovenskom Tipiku i Triodu – čtec; prema Irmologiji – sveštenik, a prema Arhijerejskom činovniku – pojci.

[3] E tris liturgie, Atina 1935, 206.

[4] Rukopisni Tipik Muzeja SPC br. 2,  20, 130, 132; rukop. Triod br. 28, 104, 207; rukop. Služabnici br. 4, 108, 117, 214, 227, 238, 258.

[5] Nastoljnaja knjiga, Kijev 1913, 923.

[6] Beograd 1966, 151.

[7] Posobije, S. Peterburg 1894, 475.

[8] Up. S. Bulgakov, Nastoljnaja knjiga, Harkov 1900, 838.

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *