Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига III

Како се на Пређеосвећеној Литургији пева „Да исправитсја молитва моја“?

 

ПИТАЊЕ: У III издању Николајевићевог Типика, иза паримија на Пређеосвећеној Литургији, кад чтац отпева „Да исправитсја молитва моја…“, стоји да то исто отпева десна и лева певница. У новом, пак, IV издању, стоји да то отпева само десна, па чатац одмах стих „Господи возвах…“, после кога тек лева устаје и пева „Да исправитсја…“. Откуд ова разлика, и који је пропис правилан?

 

ОДГОВОР: Не бих се могао домислити откуд је Николајевић дошао до тога, у сва три издања свог Типика, да после чатца треба обе певнице да отпевају „Да исправитсја…“, па тек онда чатац стих „Господи возвах…“. Може бити да је због значења броја три сматрао да овај псаламски стих треба одмах у почетку отпевати трипут, а онда припев уз остале стихове. Барем у оним изворима који су мени доступни није то нашао. Шта више, поступак који он наводи у супротности је с њима. Тако црквенословенски Типик у правилу за Пређеосвећену Литургију на Чисту среду, прописује овако: „Чтец: „Да исправитсја молитва моја“. За то време десни и леви лик, и сав присутни народ у цркви с обе стране, клече молећи се. И кад чтец отпева, десни лик пева исто: „Да исправитсја…“. А чтец и друга страна лика, и присутни народ, клече док се отпева. Онда чтец пева први стих: „Господи возвах…“ и после отпеваног стиха пева други лик: „Да исправитсја…“.“ Исто овако стоји у Триоду на Чисту среду, а такође у објашњењу испред Пређеосвећене Литургије у Служебнику, Архијерејском чиновнику и Ирмологији (у одељку „Господи возвах појемиј на вечерњах и литургијах преждеосвјашчених“).

Од особитог значаја за ово питање има чињеница што је овако било и у старини. По грчком криптофератском рукопису, који наводи Гоар: „Кад се заврши паримија, говори појац стих први, глас 6: „Да исправитсја…“. Појац стих други: „Господи возвах…“. Хор: „Да исправитсја…“.“[1] Према старим рукописима из ХII-ХV в., које наводи Трембелас, чтец је певао „Да исправитсја…“, а од XVI в., прво „Да исправитсја…“ и половину последњег, као и стихове, пева свештеник,[2] а народ одговара са „Да исправитсја…“, и завршава последње са: „Воздјејаније руку мојеју…“. Тако према једном рукопису из XVI в. и једном из XVII: „Онда „Да исправитсја…“. Народ то исто. Онда свештеник стихове: „Господи возвах…“. И народ опет: „Да исправитсја…“.“[3]

Из наших старих рукописа види се да је прво „Да исправитсја…“ и стихове узимао „вање (напољу, ван олтара) певац“. Такође се види да су свештеник и ђакон за то време стојали пред трапезом, а сви остали клечали и устајали: „Јегде појет певац, ми кољење преклањајем молеште се. Јегда же ми вастанем, преклањајет он кољење“. Али како се узима „Да исправитсја…“ уз стихове – не види се јасно.[4]

И према Булгакову, после чтеца пева само десна певница „Да исправитсја…“ па чтец стих други, „Господи возвах…“,[5] а исто је тако и према Литургици проф. Мирковића.[6] Изгледа да тако сматра и Никољски.[7]

Према томе: Правилно је онако како је изложено у новом, IV издању Николајевићевог типика, па тако треба и поступати.

Треба да напоменем и ово: У случају да ову Литургију служи саборно више свештеника, они треба да стоје за читаво време певања песме „Да исправитсја…“ и да клекну само онда кад и началствујући, тј. при певању последњег „Да исправитсја…“, зато што су и они литурзи, те се не могу изједначити са неслужећим свештеницима и верним, ни клечати кад ови треба да клече.[8]

 

Гласник, април 1976.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Евхологион, Венеција 1730, 171.

[2] Ова разлика у навођењу ко пева прво „Да исправитсја…“ и стихове, уочава се у нашим црквеним књигама и данас. Према црквенословенском Типику и Триоду – чтец; према Ирмологији – свештеник, а према Архијерејском чиновнику – појци.

[3] Е трис литургие, Атина 1935, 206.

[4] Рукописни Типик Музеја СПЦ бр. 2,  20, 130, 132; рукоп. Триод бр. 28, 104, 207; рукоп. Служабници бр. 4, 108, 117, 214, 227, 238, 258.

[5] Настољнаја књига, Кијев 1913, 923.

[6] Београд 1966, 151.

[7] Пособије, С. Петербург 1894, 475.

[8] Уп. С. Булгаков, Настољнаја књига, Харков 1900, 838.

 

Comments are closed.