Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига III

Подизање само Агнеца на „Свјатаја Свјатим“

 

ПИТАЊЕ: Зашто се на возглас: „Вонмем! Свјатаја Свјатим!“ подиже само Агнец, а не и путир, кад је и једно и друго освећено и кад се већ говори у множини: „Светиње Светима“? Зар није логичније да се тада, и поред упутства црквенословенског Служебника, узима – рукама унакрст – и подиже и дискос и путир?

 

ОДГОВОР: Упутство да се на речи: „Вонмем! Свјатаја Свјатим!“ подиже Свети Агнец, не налази се само у црквенословенским штампаним Служебницима, него и у свим издањима савремених грчких Евхологиона и Литургикона које сам имао могућност да прегледам.

Исто упутство налази се и у старим рукописима које наводи проф. П. Трембелас.[1] И проф. Ј. Фундулис такође тврди да „сви рукописи Свете Литургије, и све одредбе које се на то односе, говоре изрично: „Подиже хлеб…“.“[2]

Наши стари рукописи казују исто: „Диакон: „Ванмем“. Иереј же ваздвиг хлеб глагољет: „Светаја Светим!“.“[3]

О уздизању само Светог Хлеба, при речима „Свјатаја Свјатим“, говоре не само нама савремени лутургичари[4] и старији,[5] него га потврђују Свети Симеон Солунски: „Подигнувши хлеб и рекавши: „Светиње Светима“, он (јерарх) позива све оној божанственој, живој храни свештене трпезе“,[6] и Никола Кавасила: „… и он (јереј) не зове све, него узевши Свети Хлеб и показавши, зове Причешћу достојне“.[7] Теодор Андидон, грчки писац XII в., помиње такође уздизање Светог Хлеба, износећи уједно и смисао тога уздизања: „А уздизање Часног Тела представља уздизање на крст, и на њему смрт и само васкрсење (Господа)“.[8] Готово истим речима говори о уздизању хлеба Свети Герман.[9]

Позивајући се на француског писца Ренодо-а, проф. Трембелас казује да најстарије сведочанство о уздизању Светог Хлеба, пред причешће даје један одломак који се приписује Јакову, епископу едеском (око 651. г.): „Онда подиже и показује Тајне целом народу на сведочанство“.[10] Према речима молитве пред уздизање: „Вонми, Господи Исусе…“, и овом казивању Јакова Едеског, проф. Трембелас закључује да уздизањем хлеба и речима „Свјатаја Свјатим“, свештеник хоће да укаже „да је овај хлеб Онај који са Оцем седи горе и долази да нас освешта, као што се вели у молитви, те стога и треба да га једу Свети… Другим речима, стари смисао уздизања, и узгласа који га прати, јесте призивање достојних, а одстрањивање недостојних“.[11] За такав смисао, вели проф. Трембелас, говори и поступање свештеника у овом моменту како се вршило у доба Светог Јована Златоуста. У тумачењу посланице Јеврејима Свети Јован вели: „Уосталом, да ти не би могао изнети и тај разлог (да није писмен, те да не зна речи апостола Павла ко недостојно једе хлеб и пије из чаше – 1 Кор. 11, 27), због тога свештеник као неки гласник, подигавши руку горе, ставши на узвишење и видљив свима, при страшној тишини, громким гласом произноси страшни позив којим једне позива, а друге одбија, чинећи то не руком него речју која је много делотворнија од руке. Тај позив, стигавши до нашег слуха, као руком једне одгурује и одбацује, а друге привлачи и ставља пред (Причешће)… Кад он каже: „Свјатаја Свјатим“, то вели: „Ко није свет тај нека не приступа“.“[12] Према Светом Герману, овим речима „јереј узвикује да сви чују: „Ја сам човек сличан вама и не знам дела сваког појединог између вас. Пазите сами и будите свети, јер је Христос, Којим ћете се ви причестити, Бог Свети и Који у Светима почива“.“[13]

Из наведеног казивања Светог Јована види се да у најстарије доба свештеник није подизао Агнец при изговарању речи „Свјатаја Свјатим“, него, узглашавајући их, само подизао руку, не у смислу позивања верних да се Светим Даровима клањају, него опомињући их да испитају своју савест и недостојни да им не прилазе.[14] Одмах иза тога, у старини као и данас, свештеник је непосредно приступао причешћу себе и верних. Узимао је обема рукама Свети Хлеб и уздигавши ломио га на довољан број честица за причешће свију.

Наведено казивање Светог Јована Златоуста даје нам могућност да јасније сагледамо пут којим се дошло до свеопште праксе у Православној цркви – уздизања Светог Хлеба при речима „Свјатаја Свјатим“. Првобитно, дакле, постоје два посебна акта која непосредно претходе причешћивању свештеника и верних. Први је подизање руке свештеника у знак опомене верних да сами пазе на себе, како би Светињи прилазили достојни. Одмах иза њега следио је други: Свештеник је узимао Свети Хлеб и ломио га ради причешћа. У доба пак после Светог Јована Златоуста ова два посебна акта, временски толико блиска један другоме, стапају се и врше истовремено. Свештеник више не опомиње верне на светост посебним гестом руке, него то чини другим актом – уздизањем Светог Хлеба, уз речи „Свјатаја Свјатим“, и не спуштајући Свети Хлеб на дискос, одмах га ломи. Кад је тачно ова пракса завладала, не зна се и тешко да ће се моћи утврдити. Свакако да је до ње дошло пре VII в., кад се посебно подизање руке на „Свјатаја Свјатим“ не помиње, него само са Светим Хлебом.

Из овога нам уједно бива јасно зашто нема помена о уздизању путира у исто време. Није било потребе уздизати га ради посебног дељења Свете Крви. Он се узима и уздиже онда кад треба да се причесте свештеници, а затим, на позив ђакона: „Са страхом Божјим и вером приступите“, да се причесте и верни.

Гледиште да је до садашњег уздизања Светог хлеба дошло због потребе његовог ломљења, заступа и проф. Ј. Фундулис. У једном свом одговору, на слично питање, он каже: „Уздизање је први чин ломљења хлеба, и у томе треба тражити почетну фазу његовог постанка. Да бисмо нешто ломили, најпре треба да то држимо у рукама, да га подигнемо. Литургичко и символичко украшавање, овог првобитно простог геста, довело је до измене праксе уздизања Светог Хлеба, како је предано и како се врши до данас. За Свети путир није постојао аналогни практични разлог који би изазвао његово подизање“.[15]

Кад се уздизање Агнеца утврдило у пракси Цркве, дато му је и одговарајуће символичко значење. Као што смо у почетку напоменули, оно треба да означава уздизање Христа на крст, а путир, који се не подиже, него стоји на трапези, означава крв која је из Његовог Тела текла доле. Свети Симеон Солунски о томе каже: „А уздизање хлеба означава уздизање Исуса на крст. Стога и путир лежи ту, у коме је крв и вода истекла из Његовог Светог бока“.[16] Путир, дакле, треба да стоји на трапези док се Свети Хлеб уздиже.

Сви ови разлози који говоре да се на речи „Свјатаја Свјатим“ не подиже путир, још мање би могли оправдати подизање дискоса са Светим Агнецом, честицама за девет чинова и осталим. Ни практични разлози не говоре за то, јер се ове честице неће ломити, пошто се оне не могу употребити за Причешће. Ни символички њихово подизање не би могло значити уздизање на крст. Зато при уздизању Агнеца оне остају на дискосу. „Кад се узвишава само Божанствени Хлеб“ – вели Свети Герман – „тиме се означава да је један Цар и Господ и да је Он глава, по Апостолу… Јер је Он један у коме нам се јавља божанствено и животворно страдање Онога који је жртвован за живот света. Стога се узноси само Божански Хлеб и као јагње приноси на жртву. А други освећени Дарови не пробадају се крстообразно копљем, него као чланови и делови тела издвајају се и жртвују“.[17]

Према учењу Православне цркве, честице извађене у част и спомен Свете Богородице и чинова Светих имају значаја за нас и наше спасење, како вели Свети Симеон Солунски. „Али се (ове) честице не претварају нити у Господње Тело, нити у тела Светих, него су само дарови и приноси и жртве у хлебу, по угледу на Господа и у име њихово Њему принете, и свештенодејством Тајни, и сједињењем и заједницом освећене, те онима за које су (извађене) шаљу освећење и преко ових светих нама“.[18] Унијати пак, по одлуци папе Венедикта XIV (1740-1758. г.), сматрају да и ове честице постају тело Христово.[19] Зато би се код њих уздизање целог дискоса могло правдати, али не и код нас.

Остаје, дакле, вековна пракса Православне цркве да се, на речи „Свјатаја Свјатим“, уздиже само Свети Агнец, не и Свети путир, нити цео дискос. Чинити супротно значило би дизати своје мишљење изнад мишљења Цркве и Светих Отаца, који су по предању Цркве вековима тако поступали. Значило би такође – како примећује проф. Фундулис – доказивати да су и Црква и њени свештенослужитељи „све до сада били у заблуди… не расуђујући и не поступајући правилно“.[20] Хришћанин пак који би прихватио мисао да може грешити Црква, „стуб и тврђава истине“ (1 Тим. 3, 15), која мисли својом главом, а глава јој је Христос (Еф. 5, 23; Кол. 1, 18), православним нити може бити, нити остати.

 

Гласник, мај 1986.

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Народна библиотека у Атини: бр. 394, пергам. свитак XII в.; бр. 713, пергам рукоп., XII в.; бр. 685, XV в.; бр. 802, XV в.; бр. 750, 764, XVII в. (Е трис литургие, Атина 1935, стр. 130).

[2] Апантисис ис литургикас апориас, Атина 1970, II, 164.

[3] Дечанска библиот. Бр. 121, XIV в. Уз извесне незнатне разлике казују исто и ови рукописи: Дечанска библиот.: бр. 124, XV в.; ваздвиг горе хлеб… (л. 21б); бр. 135, крај XII в., Арх. чиновн.: „Диакон глагољет Ванмем. Светитељ же вазносе свети хлеб вазглашајет: Светаја Светим“ (л. 72а); Музеја СПЦ: бр. 1107, XV в.: „…свештеник ваздвиг горе хлеб глагољет Светаја…“ (л. 83б); бр. 215, XVI в.: „…и ваздвиг горе хлеб глагоља…“ (л. 27а); Народна библиотека у Београду, Арх. чиновн., бр. 640, око 1688 г., л. 83б, 84а.

Поред наведеног, у нашим рукописима постоје још два типа овог упутства. Први: „Јегда (ђакон) видит јего (јереја) паки прострша руце и прикоснувша се Светому Хлебу, вазглашајет Ванмем. Иереј ваздвизајет Свети Хлеб глагољет: Светаја Светим“ (Дечански бр. 119, XIV в., л. 31а). Исто се казује и у другим рукописима ове библиотеке: бр. 123, из 1395 г. – л. 43а; бр. 125, XV в.: „…иереј ваздвизајет Свети Хлеб…“ – л. 38а; бр. 127, XIV-XVI в., л. 18а; бр. 130, XIV в.: „…простарша руце ваздвизајет…“ – л. 50а; бр. 132, XV в.; бр. 133, XV в., л. 30а; бр. 134, XVI в: „…вазвишајет Свети Хлеб…“, л. 49а-б; бp. 128, XV в., л. 34б; Музеја СПЦ у Београду: бр. 227, XIV в., л. 46б; бр. 117, XVI в., л. 30б; бр. 214, XVI в., л 33б; бр. 238, XVI в., л. 36а; бр. 255. Бож. Вуковића из 1519, л. 34а; Народ. библиот. Београд: бр. 374, Арх. чиновн., крај XV поч. XVI в., л. 48б. И други тип: Дечански рукоп. бр. 120, XIV, в.: „Свештеник ваздвизајет горе хлеб. Диакон: Ванмем. Поп речет: Светаја Светим…“, л. 33б. Овом типу припада и дечански бр. 120, XV-XVI в.: „Ваздвиг горе Свети Хлеб…“, л. 54а.

[4] Проф. Л. Мирковић, Литургика Београд 1966, II, 220; Еп. бачки Иринеј, Недеља Св. Педесетнице, Нови Сад 1942, 327; др Јустин Поповић, Божанствена Литургија Св. Јована Златоуста, Београд 1922, 81; Архим. К. Керн, Евхаристија, Париз 1947, 302; Иером. Григориу, И тхиа литургиа, Атина 1982, 356; др. Николај, еп. макариопољски, Света Евхаристијска жртва, прев. с. бугарског М. Михајловић, Ниш 1983, 132; проф. П. Трембелас, н. д. 130; проф. Ј. Фундулис, н. д. 165; Апантисис ис…, Тхессалоники 1976, III, 93; К. Каллиникос, О христианикос наос, Атина 1969, 359.

[5] С. Булгаков, Настољнаја књига, Харков 1900, 800; К. Никољскиј, Пособије к изученију Устава богослуженија Прав. церкви, С. Петербурт 1900, 453; Ив. Дмитревскиј, Историческоје, догматическоје и тианственноје изјасњеније на литургију, Москва 1856, 323; Архиеп. Венијамин, Новаја Скрижаљ, С. Петербург 1859, 251.

[6] Изложење о Св. храму гл. 90, Мињ. П. Г. Т. 155, к. 740, 741.

[7] Ис тин тх иан литургиан, Тхессалоники, 1979, стр. 182: „… и он (jepej) не зове све, него узевши Свети Хлеб и показавши, зове Причешћу достојне“.

[8] Уп. Ј. Фундулис, н. д. II, 165.

[9] Исто.

[10] Н. д. 131.

[11] Н. д. 131, прим. 39.

[12] 17. беседа на посл. Јеврејима. Сочињенија, в русском переводе, С. Петербург 1906, Т. XII, 155.

[13] Уп. Венијамин, н. д. 252.

[14] Неће бити тачно супротно мишљење макариопољског еп. Николаја: „У древности, код речи „Светиње Светима!“ најстарији служећи свештеник се окретао народу, показујући му Св. Дарове, а народ им се с великим страхопоштовањем клањао“ (н. д. 132).

[15] H. д. III, 93.

[16] Н. д. Гл. 92, к. 741. Стога на Литургији Пређеосвећених Дарова јереј се само дотиче Св. Агнеца, јер је већ уздизан на пуној Литургији.

[17] Уп. Архиеп. Венијамин, н. д. 252.

[18] О Св. Литургији, гл. 94, к. 281.

[19] Уп. Ј. Фундулис, н. д. II, 164, 167.

[20] Н. д. III, 94.

 

Comments are closed.